Завршни рад - часопис Снежана Стефановић

Е—школарци четвртаци Број 1

Основна школа “Доситеј Обрадовић” разреда број 1
НЧоавесмобпари2с02у0.ченика четвртог

О нашој шОконлаишим пројеИкзтинмаша ег пера

Е—школарци четвртаци Број 1

Основна школа „Доситеј Обрадовић“ се налази у
Клупцима, предграђу Лознице. Удаљена је 2 километра од
центра града.

Настанак и развој школе

Школа је основана 1948. године, Почела је са радом у
кући Спасоја Јеринића и похађало ју је укупно 42 ученика
1. и 2. разреда. Школа је тада била издвојено одељење
основне школе „Јован Цвијић“. 1956. године школа је
пресељена у зграду задружног дома.
У септембру 1963. године школа почиње да ради у, тада новој школској
згради, изграђеној на локацији „Луг“. Тада је постала и самостална, а припојено јој је и
издвојено одељење у Руњанима. Број ученика је и даље брзо растао, па ни ова зграда
није била довољно велика да их све прими. Радило се у три смене. Стога је 1973.
изграђена нова школска зграда. Те године школа добија име „Влада Зечевић“ и поносно
га носи све до 1994. године, када мења назив у Основна школа „Доситеј Обрадовић“.

Школа данас

Данас је ово велика школа, са пространим и светлим учионицама и кабинетима,
опремљена савременим наставним средствима. Ученици ове школе су, од самог оснивања
до данас, постизали завидне резултате, како у настави,
тако и у ваннаставним активностима. Не могу се избројати
дипломе освојене на разним такмичењима. Награде су
освајали такмичећи се и на републичким такмичењима из
српског језика, математике, историје, географије,
физике, хемије, информатике... Бројне су и награде са
спортских такмичењанаграда и похвала. Поред тога

ученици се истичу и
својом хуманошћу,
укључујући се у
разне акције
прикупљања помоћи
угроженој деци. Учесници смо свих манифестација
у граду.

.

2

Е—школарци четвртаци Број 1

Ми смо веома креативан и радознао разред. Обожавамо пројектну наставу и сваке
године осмислимо и реализујемо бар један занимљив и поучан пројекат. Прошле
године смо у оквиру пројекта „Знамените личности
нашег краја“ који смо реализовали са нашим
учитељицама наставницима историје, географије ,
ликовне културе и библиотекарком, спровели бројне
занимљиве активности: претраге у енциклопедијама
и на интернету, прављење паноа и презентација,
прављење изложбе старих ствари , смишљање
питања за квиз у програму Kahoot и учествовање у
истом пред родитељима...

Посете споменицима

Ипак, најзанимљивије су биле посете Музеју Јадра и Галерији Миће и Вере Поповић.
Поред тих установа , посетили смо и споменике које су наши суграђани у знак

захвалности подигли знаметим личностима
нашег града.

Приликом посете споменику Анти Богићевићу
дружили смо се са својим вршњацима из
истоимене школе. Тада смо од њих добили
пано посвећен овом славном српском војводи.

У Школском парку смо посетили споменик Јовану
Цвијићу, нашем најпознатијем географу.
Сликали смо се и испред споменика Влади

Зечевићу, који није толико познат широким масама, али ми знамо да је био народни
херој Другог светског рата. По њему је наша школа носила име све до 1994. године.

Пројекти у сарадњи са локалном заједницом

Ученици нашег разреда учествују и у пројектима
локалне заједнице. Сваке године у октобру (осим
ове, због опасности од корона вируса) учествовали
смо у обележавању Дечје недеље на градском
шеталишту. У јуну учествујемо на дечјем карневалу
који организује Туристичка организација Лознице
поводом Дана града.

3

Е—школарци четвртаци Број 1

ЈЕСЕН

Да л је лето
ил је јесен?
Са дрвета
пада кестен.

Скочи лево, Мој пут времепловом
скочи десно.
У жутом лишћу Једном сам видео некакву рупу. Била је велика,
нађе место. црно-плава. Када сам ушао у њу, схватио сам да је то
времеплов,
Посматра
мали кестен Испред мене је писало будућност и прошлост.
радознало Рекао сам: „Будућност!“Почео сам да летим.
златну јесен.
Стигао сам. Око мене све је било чудно. Људи су
Ни врана није били обучени у метална одела, лака и чврста. Возили
у бољем стању, су се летећим колима. На земљи су људи шетали и
тражи заклон возили необичне бицикле.
у густом грању.
Зграде су биле од злата, сребра и стакла . Прозори су
Александар Ђурић, 4-2 били од гуме.

Вратио сам се у свој крај,али знам да ме та будућност
чека кад порастем.

Јован Матић 4-2

Мој пут у будућност

Једнога дана ускочио сам у времеплов. Био сам у 22. веку.
Нашао сам се у граду Београду. Шетао сам поред стадиона Црвене
звезде кад сам чуо: „Гоооол!“
Утрчао сам у стадион, кад тамо: гол сам дао ја! Упознао сам се са
собом и питао да дам себи аутограм. Поклонио сам себи дрес на ком је
писало Јевтић 7.

Вратио сам се у садашњост. Провод у времеплову ћу памтити

4