1 БРОЈ 1, ФЕБРУАР 2023.
2 Авалско звонце „Новинари са Авале“ ОШ „Васа Чарапић“ Авалска 48 а, Бели Поток Телефон: 011/3906 981 Мејл: [email protected] Издвајамо у овом броју: • Промоција књиге Лане Вељковић • Светски дан учитеља— интервју • Интервју са директором • Награђени литерарни радови • Школска слава Реч уредника: Е-часопис „Авалско звонце“ покренут је у години обележавања 150-годишњице постојања школе у Белом Потоку. Е-часопис је продукт пројекта Обогаћеног једносменског рада, који подстиче развој међупредметних компетенција код ученика, афирмише слободне активности и такмичарски дух, мотивише ученике на самостално и активно учествовање у животу школе и охрабрује их у неговању оригиналности у ликовном и литерарном изразу, као и у осталим облицима креативног стваралаштва. ,,Авалско звонце'' се бави актуелним темама из школског живота и, поред ликовних и литерарних радова кроз које се ученици изражавају, представља појединаце као репрезентативне примере успешности рада школе. Планирано је да објавимо два броја годишње - на крају првог и на крају другог полугодишта, и тако афирмишемо позитивне вредности, стваралачки дух, новине у настави и најзначајније активности школе. Редакција часописа: Анђела Гавриловић Марија Кузмановић Дејана Тодоровић Маја Арсов Невена Нововић Валентина Митровић Анђела Д. Јовановић Лука Бубњевић Јована Павловић Уредници: Снежана Стојановић, наставница српског језика и књижевности Данијела К. Никитовић, наставница географије Аутор насловне фотографије: Александар Гавриловић Авалско звонце
3 ТРИ У ЈЕДАН Наша школа организована је у три објекта. Централна школа налази се у Белом Потоку а два издвојена одељења у Пиносави и Зуцу. У сва три објекта, ради се у једној смени. Рад организован на тај начин ствара доста проблема са којима се свакодневно сусрећемо. Највећи међу њима је то што ученици једног разреда немају много прилика за упознавање. Тим поводом гледамо да у матичној школи организујемо дружења попут новогодишњих журки, разних спортских и других такмичења. МОЈА ШКОЛА МОЈА ШКОЛА У НАРУЧЈУ АВАЛЕ ОШ „Васа Чарапић“ налази се у Белом Потоку у самом подножју планине Авале, окружена зеленилом столетне шуме. Име је добила по Василију Васи Чарапићу, познатом и као Змај од Авале који је био је један од најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахија. Овај знаменити војсковођа рођен је 1770. године у Белом Потоку, а погинуо 29. новембра 1806. у борби за ослобођење Београда. Београђани су у част јунака назвали улицу од Кнез Михајловог споменика/Народног позоришта до Калемегдана. Споменик Васи Чарапићу је управо на месту где је погинуо, недалеко од улице која је добила име по њему. Авалско звонце
4 Песма „Црвена машна” отвара, а песма ,,На крилима среће'' затвара збирку поезије „Корак испред снова” коју је написала Лана Вељковић, ученица која је прошле године завршила 8. разред у нашој школи. Ова принцеза лирике, како је ауторку назвао рецензент књиге и драмски писац Тоде Николетић, песнички првенац представила је 19. октобра у амфитеатру своје осмолетке „Васа Чарапић”, која је заједно са Установом културе „Бели Поток” организатор промоције. Међу корицама збирке је већина награђених Ланиних песама. Лана надахнуће налази у природи, пише о духовним вредностима и традицији, љубави, детињству, дражима које имају читање и писање, а стиховима дотиче и друге теме – од савремених до оних које буде машту и воде у сањарење. Програм је водила Ланина наставница српског језика и књижевности и руководилац литерарне секције Снежана Стојановић, која је и приређивач збирке. (промоција збирке песама Лане Вељковић) КОРАК ИСПРЕД СНОВА О књизи је говорио рецензент Тоде Николетић, који је бираним речима похвалио лиричност наше песникиње. ,,Свe пeсмe којe нам јe дала на увид су мали свeтионици, који свeтлe са Авалe и шаљу срeћу свима који су барeм мало дeца. Онe ћe бити стаза којом ћe сe вратити у дeтињство кад сe умори од одрастања. Пeсмe ћe јe обасјати јeднако као сунцe, поготову кад отвори своју прву књигу и види дeвојчицу која јe живeла у пeсми. Јeр, пeсма јe нeуништива eнeргија као и душа човeкова. Пeсма јe као птица, а Лана авалска сањалица. Нeка лeти као птица до нових пeсмица.'' (из рецензије). Авалско звонце
5 Наша песникиња сада похађа Средњу балетску школу „Лујо Давичо”, одсек народна игра. Бави се и фолклором, глумом и сликањем... Члан је КУД-а „Дрен” тако да су јој на промоцији подршку дали другари из овог друштва сплетом народних песама и игара, као и чланови литерарне секције, који су читали одабране песме. Представница ГО Вождовац Бојана Јакшић уручила је Лани пригодан поклон у име општине, а Лана се дивним захвалницама захвалила песнику Николетићу, својој школи, Установи културе, свом КУД-у, донаторима и менторки. Амфитеатар је био испуњен до последњег места и сви су уживали у овој вечери поезије, игре, песме и лепих осећања. За Авалско звонце: Снежана Стојановић, руководилац литерарне секције Авалско звонце
6 Авалско звонце: Шта сте желели да постанете као дете? Спортиста. Авалско звонце: Шта Вас је навело да постанете директор? Ја сам у овој школи дуго, ево сада још мало 30 година и услед неких промена нисам желео да дозволим да школа крене неким погрешним путем осим оним којим треба да иде а то је напред, настава са више квалитета, више успеха ученика и на крају бољи резултати школе. Авалско звонце: Који посао Вам се више допада, да сте наставник физичког или директор? Наставник физичког. Авалско звонце: А зашто? Посао директора је постао претежак у данашњим условима. Авалско звонце: Да ли је бити директор онако како сте очекивали и које су мане тог посла? Много је захтевније него што сам очекивао. На пример у нашој посети Шпанији видео сам да се директор бави само организацијом наставе. Сви остали послови којима сам задужен одузимају много више времена него само бављење наставом. Међутим имам одличан тим сарадника па постижем све без обзира на ситуацију. Авалско звонце: Колико дуго сте директор и шта се променило од када сте дошли на то место? Шеста година сам директор и променило се много тога у условима у којима радимо а десиле су се и неке промене у свету које утичу и на нас. Авалско звонце: На који начин пратите тренд дигитализације? Па ми смо само у овој години у школу унели 88 нових рачунара и негде око 24 нова видео бим пројектора, тако да услови су ту. С друге стране, ових две године онлајн наставе су повећале потребу за дигитализацијом. Авалско звонце: Шта су Вам приоритети током вођења школе? Настава и учење, безбедност ученика, побољшање квалитета рада. Авалско звонце ЖЕЛЕО САМ ДА ПОСТАНЕМ СПОРТИСТА Интервју са директором школе, Драгишом Драшковићем
7 Авалско звонце: Шта су Вам планови за наредни период? Да ли сте задовољни тренутним стањем? Па увек може боље али школа свакако спада међу најбоље школе у Србији по својим постигнућима и неким специфичним разликама које су приметне и у самим екстерним контролама школе. То значи да када дође неко са стране примети неке битне ствари. А и ви ученици вероватно примећујете да идете у добру школу. Авалско звонце: На који начин се Ви трудите да утичете на децу у овој школи? Па једноставно личним примером. Ми се трудимо да задржимо неке традиционалне и праве вредности. Као што је лепо понашање, истицање неких позитивних страна ученика и сл. Трудимо се да наши ученици излазе из школе са успехом који су заслужили, не правимо лажне вуковце као што то раде неке друге школе. Јер ако сада дамо некоме лажну слику о његовим постигнућима врло брзо ће се видети да то није било право стање. Авалско звонце: Да ли имате још нешто да додате ? Ми увек тежимо ка бољем. Циљ сваког образовања је самообразовање и оног момента када, док радите у одељењу видите да ученици теже ка самообразовању, када ученици раде нешто што им нисте рекли да раде онда сте на правом путу. Неће сви наши ученици бити лекари ни професори али се трудимо да из сваког нашег ученика извучемо оно што је најбоље у њему. Да им помогнемо да открију шта је то што ће их сутра испуњавати. Јер нема веће среће него када радите неки посао који вас испуњава. И трудимо се пре свега да направимо од наших ученика да сутра буду прави људи. Недавно сам гледао утакмицу у Зуцу и од једанаест првотимаца десет су моји бивши ђаци и свих десет су дошли да се јаве. Тако да то показује једно поштовање и нешто чему тежимо а то је људскост. Разговор водиле: Марија Кузмановић 7-1, Валентина Митровић 6-5, Невена Нововић 6-5 и Анђела Гавриловић 8-1 Авалско звонце
8 ,,Шта деци треба да порасту до неба'' био је слоган овогодишње Дечије недеље, као и завршне приредбе одржане 6. октобра 2022. у амфитеатру школе у Белом Потоку као и издвојеним одељењима у Пиносави и Зуцу. Ова приредба, на којој се могло уживати у изведбама ученика млађих разреда, одржана је поводом пријема првака у Дечији савез. Поред одлично осмишљених и добро увежбаних плесних, певачких и глумачких наступа, одличној атмосфери међу многобројном публиком допринело је и то што се није прослављао само крај Дечије недеље и пријем првака, већ су се славиле све лепоте и безбрижност детињства. Авалско звонце За Авалско звонце: Анђела Гавриловић 8-1 и Дејана Тодоровић 5-3
9 Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се од 1981. године, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је давне 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO). Сви су пред задатком од значаја за цео људски род – радити на истицању права свих људи на храну и на здраву исхрану: Почети да цениш храну! Помоћи у ублажавању климатских промена! Подржавати мале произвођаче хране! Смањити енергетску потрошњу! Не окретати главу од проблема које видимо око себе! Донирати – храну, новац, време! Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра – месеца правилне исхране и Светског дана хране, традиционално су усмерене ка најмлађима кроз слоган: „ПРАВИЛНА ИСХРАНА=ЗДРАВЉЕ“ За Авалско звонце: Дејана Тодоровић 5-3 Према подацима УН, 670 милиона одраслих људи и чак 120 милиона деце од 5 до 19 година, пати од гојазности. С друге стране на планети је 820 милиона гладних људи. Циљеви одрживог развоја УН сада су много већи изазов него раније, а први међу њима је „Без глади до 2030“. ГДЕ ЈЕ МЕРА? Рецепт за здрав доручак или ужину: Направитe мeшавину од корнфлeкса, муслија и сувог воћа и запакујтe их појeдиначно у кeсицe у количини 2/3 јeднe шољe. Овако спакованe их складиштитe у својој кухињи, а нeколико кeсица можeтe држати и на послу или у колима. Сва припрeма ћe сe свeсти на то да мешавину прeлијeтe јогуртом или воћним соком. Пријатно! За Авалско звонце: Маја Арсов 5-3 Авалско звонце
10 У амфитеатру школе у Белом Потоку 12. децембра одржано је школско такмичење рецитатора. Двадесет ученика од 5. до 8. разреда потрудило се да се жирију представи у најбољем светлу. Доминирале су песме Мирослава Мике Антића. Жири у саставу Зорица Ђелић, школски библиотекар, Ана Јовановић, наставница музичке културе и учитељица Сања Цекић имали су тешку муку да донесу одлуку о најбољима. 1.2. Страхиња Чукић 6-4 2.1. Анђeла Гавриловић 8-1 2.2. Алeксандар Вилeндeчић 6-2 3.1. Емилија Крстић 7-4 3.2. Хeлeна Арсић 7-2 ОСТАЛИ ПЛАСМАНИ За Авалско звонце: Анђела Гавриловић 8-1 и Марија Кузмановић 7-2 Победио је Матија Арсић 7-1 песмом ,,После детињства'' Мике Антића и он ће нас представљати на општинском такмичењу. Авалско звонце
11 Ко је учитељ? Учитељ је онај који је ту кад први пут окренемо ново поглавље у животу. Он је ту да нам отвори нове видике и да буде подршка у нашем одрастању. Поводом 5. октобра, Светског дана учитеља, разговарали смо са нашим учитељицама. Учитељицу Мирјану Неоричић њени ђаци описују као динамичну и креативну жену, веома благе нарави. Авалско звонце: Да ли волите свој посао? Да ли је бити учитељ онако како сте очекивали? Другачије је него што сам очекивала, али ипак волим свој посао. Волим што радим са децом упркос проблемима који се појављују у раду и одузимају време. Уосталом, у опису нам је посла да решавамо разне проблеме, суочавамо се са изазовима и постављамо границе у својој учионици. Само ми је жао што због тога добра деца испаштају. Авалско звонце: Да ли срећете своје бивше ученике? По чему нас памтите? Знам да сам урадила добар посао јер ми се и прве генерације јављају, честитају рођендан, питају ,,Како сте, учитељице?'' Радим у просвети већ 26 година и памтим сву децу која су прошла кром моју учионицу. Ученике углавном памтим по лепом и остављам све несугласице по страни. Авалско звонце: Да ли другачије држите часове различитим генерацијама? Увек се тудим да часови и задаци буду што занимљивији и креативнији. Са сваком генерацијом су то неке сасвим другачије радионице или јавни часови. По упечатљивим догодовштинама са приредби углавном се и памте целе генерације. Авалско звонце: Шта бисте рекли која је Ваша највећа улога у одрастању ученика? Ја сам ту да своје ученике научим основама из математике, српског језикаа, природе и друштва, али мислим да је моја улога као учитељице, много важнија и значајнија за ту децу. Треба да им пре свега будем узор и да их научим како бити добар човек. ,,Ситни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају'' Доситеј Обрадовић Авалско звонце Разговор водила: Анђела Гавриловић 8-1
12 Са учитељицом Јеленом Мијаиловић, разговор смо водили у учионици 2/5 у Зуцу. Авалско звонце: Шта вас је навело да постанете учитељица? Да постанем учитељица навели су ме моји ђачки дани, кад сам била ученица трећег, четвртог разреда и тренуци док сам посматрала своју учитељицу. Допало ми се то како она на неки начин има ту моћ, има способност да уреди учионицу, како лепо изгледа, допала ми се та професија. Још тада сам знала да бих волела да се нађем у тој улози. Авалско звонце: Да ли сте имали трему на првом часу? Првог часа се не сећам. Док сам студирала , радила сам у продуженом боравку, био је контакт са децом, радили смо домаће задатке али то нису класични часови. Ја се не сећам тачно свог првог часа и да ли сам имала трему. Ја се само сећам да је трема постојала када бих имала испитне часове на факултету. Када треба да држим час пред асистентима, наставницима, колегама, тада бих имала малу трему. Али само на почетку часа. Авалско звонце: Да ли имате трему сада? Сада више немам трему, радим овај посао већ неколико година, трудим се да будем концентрисана на час и ту нема много простора за трему. Авалско звонце: Да ли вам тешко пада рано устајање? Не, не пада ми тешко. Будим се свако јутро у 5:40, можда би могла и касније да се будим али сматрам да је заправо добро устајати рано. То је мој савет и за вас. Зашто? Зато што онда своје јутарње обавезе можете да радите полако, натенане. Јако је важно како ће вам дан почети. Ако журите и брзате стварате себи напетост и стрес. Какво вам буде јутро такав ће вам бити и дан. Волим то рано устајање. Авалско звонце: Какав је осећај бити учитељица? Осећам се јако одговорно. Деца су мала и морам да водим рачуна о њима. Осећам много одгворности према њиховим родитељима. Једним делом сам ја заслужна за то да ли ће они бити добри људи. То је осећај који бих издвојила. Авалско звонце: Колико времена вам треба да се спремите за један час? То зависи од врсте часа. За стандардни час треба ми пола сата некада и мање. Потребно је осмислити како ће тај час изгледати, смислити шта ће деца добити за домаћи, припремити презентацију. Међутим, када спремам неки угледни или јавни час који ће се одржати пред неком комисијом, колегама, родитељима или директором школе за тај час се треба спремити и десетак дана унапред. Јер запамтите, то је порука и за вас, за све што хоћете да остварите у животу, потребно је време и труд. ИНТЕРВЈУ Авалско звонце
13 Авалско звонце: Колико вам дуго треба да се навикнете на нову децу? Ја сам већ унапред, на крају претходне школске године знала да ћу да добијем нову генерацију и психички сам се припремила за то. Када знате да ће нешто да се деси ви се онда на то и спремите. Најтеже су оне ствари које вам се у животу десе изненада. За које нисте спремни. Тако да тај период теже пада ученицима, да се навикну на учитељицу, на школске обавезе, на нове другаре. Јер они су јако мали, имају само седам година. Њима треба додатна подршка. Авалско звонце: Како издржите ритам радног дана и велики број ученика? Трудим се да кроз живот не идем издржавајући било шта, већ са осећа- њем задовољства. Одељење које водим има 21-ог ученика, што је оптималан број деце за рад. Када бих имала већи број ученика, било би напорније за рад а мањи број ученика би, са друге стране, могао водити у монотонију. ИНТЕРВЈУ Авалско звонце Разговор водили: Анђела Д. Јовановић 6-5, Невена Нововић 6-5, Невена Ивановић 6-5, Валентина Митровић 6-5 и Лука Бубњевић 6-5
14 За млађи школски узраст овом приликом бих издвојила нову збирку песама Тода Николетића „Словарица школарица“, намењену првом разреду. То је збирка кратких песама за свако слово азбуке и неколико песама о другим појмовима. Ту су и занимљиви енигматски задаци и још неки духовити предлози из школског живота. За мало старије ученике, до четвртог разреда, три књиге би могле да привуку пажњу: „Приче старог чаробњака“ Тиодора Росића, „Са мном има нека грешка“ Владе Стојиљковића и „Сунчање на месечини“ Љубивоја Ршумовића. Сам наслов прве књиге је довољна препорука за све који воле необичне, бајковите приче. Друга књига је збирка духовитих, забавних, емотивних прича и песама једног од наших најбољих писаца за децу. У „Сунчању на месечини“ Ршум на свој начин познате древне легенде претвара у сасвим нове приче у којима познати историјски ликови имају неке друге улоге… За још старије основце, од петог до осмог разреда, препорука је у ова четири наслова: „Ударио ме пубертет у главу“ Роберта Такарича, „Деца Бестрагије“ Уроша Петровића, „Принц од папира“ Владиславе Војновић и „Катарке Београда“ Гордане Малетић. Такарич веома духовито описује стање пубертета и љубавне проблеме дечака Звездана који се несрећно заљубио у Зорицу... Они који су читали кажу да су читање често прекидали гласним смејањем... Петровић је одавно познат са својим изузетно маштовитим романима зачињеним загонеткама, пустоловинама, и пре свега занимљивим ликовима. Судбина деце Бестрагије је прича овог романа и прати њихово сазревање. „Принц од папира“ је узбудљив и духовит роман о деци која откривају свет својих вршњака, али и проблеме с којима се суочавају и родитељи. По књизи је снимљен и филм који је освојио бројне награде. Гордана Малетић је приредила ову чудесну збирку приповедака о животу знаних и незнаних Београђана као какав историјски мозаик сагледан кроз њихове занате и умећа. У свакој од прича упознајемо људе чије је постајање и стварање обогатило историју нашег града. За Авалско звонце: школска библиотекарка Зорица Ђелић Авалско звонце
15 Међународни дан планина обележава се сваке године 11. децембра од 2002.године. Прогласиле су га Уједињене нације. Од тада, сваке године за овај дан, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), која је задужена за обележавање дана планина, предлаже тему којом се светска јавност упознаје и позива на указивање и подизање свести о значају планинских подручја широм света, њиховим вредностима, проблемима и утицајима које планине имају на природна и друштвена обележја ових подручја и људи који у њима живе. „Жене померају планине“ је тема овогодишњег Међународног дана планина. „Жене померају планине“ НАША АВАЛА Авала нас чува, у подножју својeм, становници бројe сe свe вeћим бројeм. Најлeпша, знајтe, школа јe наша, носи имe поносно - ,,Чарапић Васа''! А поглeд са Торња, то јe тeк милина, увeритe сe лично, прeпорука јe свима. Још ако стигнeш до паркића да свратиш, да Авала јe најлeпша, тада ћeш да схватиш. Можeш наћи природe колико душа жeли, цвeћe, птицe, пeчуркe, свe што тe вeсeли. У хладу шумe најлeпшe сe дрeма. Наша лeпа Авала, нeисцрпна тeма! Лана Вeљковић (бивша ученица) ЛЕТЊЕ ЈУТРО НА АВАЛИ Авалу обасја сунчев зрак, долете дан па побеже мрак. Животиње и биљке су ту, радују се шареном лету. Дрвеће поносно се шири, док ветар певуши и пири. Цвеће разиграно цвета, одузима дах у бојама лета. Цврчак цврчи у трави, птица своје гнездо прави. Смук се иза грма крије, срна са потока воду пије. Хор славуја пева раздрагано, уз детлићево куцкање лагано. Скакутање зеца и шетња мрава, Авала је идила права и здрава. Анђeла Гавриловић 8-1 Авалско звонце За Авалско звонце: Данијела К. Никитовић, наставница географије
16 Загрли сунчев зрак и обоји дан Сунчано јутро замирисало је разнобојним цветовима и пробудило пролећну чаролију. Пробудила сам се са великим осмехом. Напољу се чуо благ ветрић. Иза моје куће је велика пољана. Легла сам испод дрвета. Ту негде је гргољала бистра река. Била сам очарана призором. Слушала сам цвркут птица и жубор воде. Наједном ми се учинило да се шум ветра и мириси шареног цвећа свађају. Ветар је постајао све снажнији и љући. Желео је да разнесе прелепе мирисе цвећа светом. Да отера смог и маглу, да градови постану мирисне оазе. Цвеће се није дало. Трудило се да своју лепоту и мирисе сачува само за себе. Птице, зрикавци и друге животиње су поскакале из својих скровишта. Одједном се око мене ројила гомила разних звукова и мириса. Први пут сам осетила такву повезаност међу свим живим бићима. Схватила сам. Природа ми нешто поручује. Ако цвеће подели своје мирисе, птице своју песму, ветар своју снагу, сунце своју светлост и вода своју свежину, могли бисмо да имамо свет из бајке. Природа нас учи да завиримо у своја срца. Да тамо пронађемо оно најбоље и поделимо са светом. Одрасли кажу да се срећа само кад се дели, умножава. Али заборавили су тако да живе. Време је да их подсетим. Тара Радисављевић 7-3 2. награда за прозу на Међународном конкурсу ''Башта стихом обојена'' у Београду Авалско звонце
17 Бајка о хајдуцима Једном давно, иза седам гора и иза седам мора, у далеком краљевству живела је једна чета хајдучка. У једно топло летње јутро хајдучка чета се рано пробудила. У чети је било десет хајдука и један харамбаша. Било је јако духовитих и интелигентних, посебно су се истицали Мудри Новак, Мали Радојица и Духовити Миле. Било је и оних мање сналажљивих, као што су Огњен Тупа, Велики Милоје и Слаби Станоје. У чети су били и Лукави Богдан, Трапави Михајло, Стидљиви Стефан и Плави Горан. Најјачи и најмудрији био је харамбаша, чувени Немилосрдни Вујадин. Када су се сасвим разбудили, помолили су се Богу и кренули да траже храну и воду. Стигли су до извора свеже воде, дубоко скривеног у шуми. Посрећило им се да код извора расту шумске боровнице. Када су се напојили воде и најели сочних боровница, кренули су назад ка свом логору. Док су пешачили, чули су топот коња који им се приближавао. Харамбаша је претпоставио да то јаше краљева војска, која их по планинама тражи, те нареди да се добро сакрију и поставе заседу. Харамбаша је, као и обично, био у праву, то је стварно била краљева војска, али овог пута нису тражили хајдуке већ су ловили седмоглаву аждају. Вођа викну војницима. - Где ли је сад та аждаја? - Овде није, добаци харамбаша. - Ко се то јавља? – упита вођа. - Ја! – смело узвикну харамбаша. - Ко си ти?- упита вођа. - Ја сам Немилосрдни Вујадин! -довикну харамбаша. Могли су они тако довека да се речима надмудрују, али су се на крају договорили да закопају ратне секире и заједнички крену у лов на седмоглаву аждају. Тражили су је по горама и шумама, док не нађоше пећину у којој се аждаја скрива. Цела хајдучка дружина и пола војне чете ушло је у пећину да нађу аждају. Кад су је угледали, аждаја их је одмах напала и отпоче крвава борба. После седам дана и седам ноћи најопасније битке у којој су се и хајдуци и војници борили, успели су да је сатерају у ћошак и савладају. Последњи ударац зададе Немилосрдни Вујадин. Као знак величанствене победе донели су све њене главе пред краља. Краљ похвали њихов добар план и договор, јер то је најјаче оружје против сваког зла. Нареди да одсад у краљевству неће бити сукоба између хајдука и војске, и да ће сви живети мирно и сложно. Као награду, харамбши и четовођи даде своје кћери за жене, а свим хајдуцима и војницима даде велике ковчеге пуне златних дуката. Мир се врати у далеко краљевство. И сви срећно живљаху, причајући о страшним временима кад су хајдуци победили седмоглаву аждај Огњен Видаковић 5-3 похвала на међународном конкурсу поводом Дана библиотеке; Народна библиотека ''Јован Поповић'' Кикинда Авалско звонце
18 КРАЉЕВИЋ МАРКО ЗАМАЛО ТРЕЋИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Вапаји српски за правдом парају небеса већ вековима и то све јаче и јаче. Да будемо искрени, нису то само вапаји, већ и псовке свега и свакога. Српска заједница на небу, не баш бројна јер небеса се морају заслужити, узнемирила се и решила да измоли Светог Петра да пусти Краљевића Марка, као опробаног борца против неправде, да он сиђе на кратко јер њему и не треба много времена, да среди ситуацију и да се врати у рајске вртове. Кад су Марка отрезнили и уз пуно муке и стрпљења објаснили му небески Срби шта му је чинити, он се невољко прихвати повереног му задатка. Пресудило му је то што је Филип Вишњић дао тврду веру да ће опевати нове подвиге опробаног јунака, а Драган Бјеогрлић снимити спектакл са певањем и пуцањем. Прво је морао Марко да добије дозволу од Cветог Петра, а администрација на небу је компликованија него на земљи (иако у Оченашу се каже: „да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу“). Ситуација се искомпликовала већ на почетку. Испаде да је Марко држављанин Републике Северне Македоније, те да не може да претендује на престо у Прилепу јер је земља република, а да не би титулом изазвао политичке несугласице, мора да поднесе захтев за промену презимена у Вукашиновски или Јевросимовски, поштујући родну равноправност. Такође му се забрањује одлазак на Косово и Метохију, као носиоцу великосрпских тежњи. Како није био ни 1389, односно, закаснио је, пристао је на овај услов. Такође, забрањује му се одлазак у Зету, тј. Црну Гору, Федерацију Босне и Херцеговине, Лијепу њихову, а за сваки случај ни у Словенију. У Албанију не сме ни да привири, јер још памте како је на кварно погубио Мусу Кесаџију. Мораће да вакцинише Шарца и да никако, под претњом вишегодишњег затвора, истоме не сме да даје да пије вино и да сме да га јаше само сат времена, без терања у галоп, да му промени потковице, у складу с најновијим прописима ЕУ. Исто, мора да на небу остави топуз и сабљу што му је исковао Новак ковач. Ватрено оружје није ни пре имао, па је то проблем мање. Даље, мораће, у складу са Законом о сарадњи с Хашким судом правде, да достави изјаву што је сабљом секао Турке на буљуке, погубљивао разне зулумћаре, без икакве пресуде и овлашћења, и што је узорног и законитог владара Турске терао да пије вино на Рамазан. Посебан извештај мораће да поднесе Првом основном суду Београду, зашто је раскопавао друмове, па су због тога каснили радови на изградњи Коридора 10. Успут, мораће да објасни како је избегао служење војног рока, што додуше, објашњава његово неучешће у биткама на Марици, Плочнику и Косову... Ту је већ Марко прекинуо Светог Петра и заклео се да му више ни на памет неће пасти да тражи да помогне својим потомцима, па нек наставе да кукају и псују. Душан Несторовић 8-1 1. награда за прозу на 37. књижевној манифестацији ''Дани дечје поезије и прозе'' у Драгинцу 1. награда на Kонкурсу за најуспелију причу,,Голубић'', Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору 3. награда на конкурсу „Млади чувари српске народне културе 2022”, Удружење ''Чувари дела Вука Караџића'' у Чачку (огранак Вукове задужбине) Авалско звонце
19 ФЕМА У ТРЖНОМ ЦЕНТРУ ЛИЦА: Фема, конобарица, полицајци, газда, обезбеђење, купци ПРВИ ЧИН ПРВА СЦЕНА Фема: (Седећи у кафићу, неприкладно обучена за своје године, са претрпаном шминком, прича у камеру најновијег ајфона) Значи, страшно! Страшно! Какво непоштовање! Драги моји фоловерси, управо сам стигла у шопинг мол, иако напољу пише тржни центар - шта сељаци знају... (Преврће нападно очима) да купим једну топ хаљину, коју има једна моја френдица, али морам да јој покажм да мени боље стоји (Самозадовољно се смешка и трепће). Али, да изневерујете - бутик са том хаљином још није отворен! Можете мислити!? Дозвољавају да чекам! ЈА! Ја - да чекам (Прави непријатну гримасу. Уздах па издах. Наставља мирније). У сваком случају, ако вам се допао мој мејк ап туторијал, запратите ме на инстаграму јер тамо качим фотке и клипове са саветима како изгледати ноблес као ја. Чао, фоловерси, чујемо се касније! (Гаси камеру). ДРУГА СЦЕНА (Фема с нервозно осврће око себе док не угледа конобарицу) Фема: (Машући рукама, виче баш гласно) Еј! Ало! Ти! Конобарица: (Прилази са осмехом на лицу, и љубазно одговара) Добар дан, госпођо! Шта бисте желели да наручите? Фема: Е, девојко, ај ми даш једну шљиву! Конобарица: Опростите, госпођо, али ми не служимо алкохолна жестока пића. Фема: (Подсмевајући се) Не служите жестока пића! (Вичући) Јер знаш ти, бре, ко сам ја?! А? Конобарица: Госпођо, заиста мислим да нема потребе за оваквим разговором. Фема: Како се усуђујеш да ми се овако обраћаш, проста девојко! Зови шефа! Ајде, одма'! Глас са разгласа: Моле се сви посетиоци и запослени да мирно напусте зграду. Добили смо дојаву о опасности, стога ће вас обезбеђење упутити ка најближем излазу. Хвала на сарадњи! ТРЕЋА СЦЕНА (Сви су безбедно изашли из тржног центра где један човек у позадини разговара са полицијом. Фема је одмах по изласку шчепала свој ајфон и почела да снима) Фема: (Говори у камеру) Значи, људи, нека ми неко каже шта се дешава! Управо су нас истерали напоље пре него што сам успела да купим хаљину о којој сам вам већ причала (Загледана у даљину) О! Ено полиције! Авалско звонце
20 ЧЕТВРТА СЦЕНА (Фема, набадајући штиклицама, дотрчава до групе полицајаца, још увек снимајући уживо) Фема: (Полицајцима) Е, момци! Ај ме пустите унутра! Полицајац: Госпођо, молим Вас да угасите камеру и да се удаљите! Фема: Шта ти мени ,,госпођо''! Зар ти ја личим на неку бабетину? Погледај ме! Баш ме брига шта ви то овде радите јер ја морам унутра по своју хаљину. И још ми тражиш да угасим камеру?! Па свет ово мора да види! Ви мени ускраћујете моја шопинг права! Полицајац: Доста је било! Морате да се удаљите због своје безбедности јер смо добили дојаву да је бомба постављена у тржни центар. Фема: Ма, каква бомба! Зовите ми власника или ћете сви добити отказ! Знате ли ви ко сам ја?! (Полиција је присиљно удаљава, док Фема псује и виче. Кући је шаљу таксијем) ДРУГИ ЧИН ПРВА СЦЕНА (Следећег дана, Фема улази у исти тржни центар и судара се са мушкарцем који је јуче разговарао са полицајцима) Фема: Слепче, гледај где идеш! О, не, сад морам одма' да се окупам пошто ко зна какву си ми болештину пренео (Говори са гадљивим изразом лица) Човек: (Рукама дозивајући обезбеђење) Добар дан, госпођо! Са задовољством ћу Вас обавестити, као власник овог тржног центра, да Вам је овде доживотно забрањен приступ. (Подсмешљиво се наклони и оде) ДРУГА СЦЕНА (Обезбеђење прати Фему која се отима, виче, прети, покушава да снима...) Фема: (Носем приљубљена са спољашње стране улазних врата у тржни центар, виче) Сви моји фоловери ће да сазнају за овај скандал. Чекај док укључим лајв! Мене избацити?! Нечувено. А и то ми је неки господин газда, изем ти шопинг мол! Ниси ти ни за тржни центар, а камоли за шопинг мол. Још ћете ви чути за Фему, инфлуенсерку и тренсетерку! ЗАВЕСА Анђела Гавриловић 8-1 1. награда за драмски текст на 34. међународном Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу Авалско звонце
21 Ученици 4-5 одржали су јавни час на тему „Божић“. Рецитацијама, песмом, игром и сценским приказом, ученици су приказали обичаје везане за Бадњи дан и Божић. Велику подршку и помоћ дали су родитељи ученика као и наставница музичке културе Ана Јовановић, наставник енглеског језика Ненад Ђорђевић и вероучитељ Петар Кордић. Авалско звонце За Авалско звонце: Љиља Милошевић, учитељица
22 "Вeкови су прохујали од чудeснe онe ноћи, вeкови су прохујали и многи ћe јоштe проћи. Ал' то дeтe јоштe живи јeр њeгова живи слава..." Школска слава након двe годинe паузe, прослављена је у амфитeатру ОШ "Васа Чарапић" 27. јануара 2023. Публика је у великом броју испунила амфитеатар. Свечаност је започео хор и својим милогласним жицама упутио нас на стазe прошлости, којима су нас у нарeдних сат врeмeна водили учeници млађих и старијих разреда. Програм је спремио Тим за културну и јавну делатност (Дубравка Пејовић, Ивана Трајковић, Сања Рајковић, Јасмина Гајић, Катарина Марковић, Миљана Драшковић и Горан Милосављевић). Пре свечаног програма, белопоточки парох Владимир Вићентијевић извршио је обред сечења колача. Домаћин овогодишње славе била је породица Ранковић. Са мирисом тамјана у ваздуху, чули смо рецитаторе старијИх разреда и коракe што ка Господу водe и видeсмо како Растко поста Сава. На то су сe млађи разрeди надовeзали показавши нам како бака, дeка и учитeљица прeносe мудрe поукe свeца младима, а учeници вeрскe наставe подучили су нас причом "Свeти Сава и пустињак". У духу народнe традицијe заиграли су опанци из КУД-а ,,Дрен'' нашом сцeном. Публика нe само да јe уживала у одличним извeдбама, вeћ јe засигурно и научила нeшто ново, баш као и дечаци Матија и Mихаило из учeничкe прeдставe, који су схватили да нe трeба брзо одустајати, нeго потражити, учити и потрудити се. Потрудимо сe сви, прe свeга, да будeмо бољи нeго јучe, и спрeмнији да пружимо руку другомe. Молимо сe и учимо од Светог Саве "јeр њeгова живи слава, јeр то дeтe бeшe Растко, син Нeмањин, Свeти Сава!" За Авалско звонце: Анђeла Гавриловић 8-1 и Марија Кузмановић 7-2 Авалско звонце Бели Поток
23 ЗУЦЕ Школска слава је прослављена и у издвојеном одељењу у Зуцу. Ученици осмог разреда, у пратњи разредног старешине Ненада Ђорђевића, као домаћини славе, поранили у цркву да освештају колач након чега су се придружили својим млађим другарима у школи. Обред сечења колача као и приредба одржани су у школској сали, која је, иако хладна, била прилично попуњена гостима. Након хора, наступили су предшколци, а затим ученици свих млађих разреда са својим тачкама. Драмски текст о крунисању Стефана Немањића, који је написао вероучитељ Петар Кордић, одглумили су ученици седмог разреда. Ученици осмог разреда представили су се рециталом. Приредбу су припремили Татјана Џелетовић, Ана Јовановић, Љиља Богуновић, Љиља Милошевић, Ивана Драгутиновић и Јелена Мијаиловић. За Авалско звонце: Лука Бубњевић 6-5, Валентина Митровић 6-5, Анђела Д. Јовановић 6-5 и Невена Нововић 6-5 Већ трећу годину за редом, представник удружења „Госпођино лице“ из Зуца, поклонио је свим ученицима осмог разреда „Књигу о Милутину“ Данка Поповића. Авалско звонце
24 Пиносава Прослава у издвојеном одељењу у Пиносави разликовала се од других прослава. Целокупан програм одвијао се у цркви Светог Марка и парохијском дому у Пиносави. Домаћини славе били су ученици 8-4. У цркви је изведен рецитал ученика старијих разреда, који је припремила наставница Ана Ристић Вучковић, а у парохијском дому својим програмом представили су се ученици млађих разреда, под будним оком својих учитељица. Редакција Авалског звонца
25 Авалско звонце
26 Авалско звонце
27 "Вeкови су прохујали од чудeснe онe ноћи, вeкови су прохујали и многи ћe јоштe проћи. Ал' то дeтe јоштe живи јeр њeгова живи слава..." Авалско звонце
28 ХИМНА ШКОЛЕ „ВАСА ЧАРАПИЋ“ Да ли је облак што небом јури, Или је поток што некуд жури, или је шума што се таласа Не, то је војвода Чарапић Васа. Ал нешто страшно загрме тада И ситна киша поче да пада, А Васа скочи јатаган узе Низ његов образ кануше сузе. И славуј пева пробуди зору, А ветар тихи затресе гору Авала поче да се таласа Када се појави Чарапић Васа. Авалско звонце