Весели школрци

Лист Основне школе „Марко Пајић“ Вича
Издвојено одељење Доњи Дубац фебруар 2019. године
Обележили смо...

Посетили смо
Креативна учионица

Обележили смо...

Лепа реч љубазни. Исте су прочитали једни другима
гвоздена
врата отвара и сместили их у теглу. Задатак је да

сваког дана правимо картице на исту тему.

Још од Сигурни смо да ће се наша тегла брзо

1998. године у напунити овим

свету се срдачним, љубазним

обележава Дан речима.

љубазности. Други део часа

Тада је у посветили смо

Токију донета креирању плаката на

декларација исту тему. Убрзо је

која говори о површина хамера

толеранцији и прихватању различитости, а преплављена

13. новембар је изабран за Светски дан илустрацијама на

љубазности. којима се одмах

Час одељенског старешине препознају поверење, пружање помоћи
претворили смо у малу радионицу.
Указали смо на значај љубазности и другима, дељење, осмех, радост, све оно
доказали да је сваког дана пружамо
другима. што чини срећним како нас саме тако и

људе у нашем окружењу.

Пре свега, подсетили смо се четири Љубазност није урођена врлина већ
чаробне речи Бранка Стевановића, хвала, се временом учи. Доказано је да
молим, извини, изволи којима се ружно љубазност према другима директно утиче
понашање лечи. Ове стихове преточили на нашу срећу. Трудићемо се да је
смо у врлине као што су љубазност, ширимо свуда око себе, јер једино тако
љубав, срећу, поштовање. Погледали смо растемо у добре, здраве личности и тим
кратак филм Color yor world with kindness путем цео свет чинимо једним лепим и
( извор You Tube) који говори о начинима срећним местом.
како љубазношћу можемо обојити цео
свет. Ученици су са одушевљењем
пратили радњу филма и у њему
препознали своје поступке.

Одлучили смо да направимо Теглу
љубазности. На веселим, шареним
картицама ученици су записивали начине
којима су тог дана према неком били

Посетили смо

Зидне композиције Бранка Шотре

У пролеће 1942. године већ је увелико беснео Други светски рат. Партизани са границе
Босне и Херцеговине били су приморани на повлачење. Међу
њима је био и Бранко Шотра, наш истакнути сликар, чије је
стварање прекинуо рат. Бежећи од непријатеља спас је
пронашао у мирном, међу планинама ушушканом сеоцету,
Доњем Дупцу. Мало и питомо село, окупано у пролећне боје
је у Бранку пробудило жељу за сликањем. Бранко се сместио
у кућу Спасоја Тадића, где се већ налазила његова сестра са
децом. У жељи да се на неки начин одужи мештанима села,
Бранко је радио оно што најбоље умео, сликао је. Осликао је
зидове једне куће која се налази на брду Орлујак у близини

породице код које је становао.

Ова кућа се налази недалеко од наше школе и одлучили смо да је посетимо. Ученици су
се веома радовали нашем излету. Јутро је било свеже али сунчно и кренули смо.
Кривудавим, сеоским путем уз весео разговор и смех убрзо смо стигли. Умор од пешачења
се није осетио. Приметили смо да је доласком пролећа наше село добило потпуно нов
изглед. Боје су се преливале, а звуци и мириси су стварали осећај раздраганости. Није ни
чудо што је Бранко дошавши у овај крај био подстакнут на сликање.

Врата куће нам је отворила Марија, госпођа која води бригу о њој. Каже да је не отвара
често, скоро да нема посетилаца. Зидне композиције које смо видели оставиле су снажан
утисак на нас. У време када је Бранко боравио у Дупцу, није постојала могућност да се
набави сликарски прибор. Уместо платна користио је зидове куће, а за боје је користио
млеко, чађ, јаја и разне биљке. Тема Бранкових слика је живот у селу у ком је пронашао
сигурност. Осликао је њихову свакодневницу, радове у пољу, дружење и разоноду,
породицу са којом је живео. На зидовима су се нашла дела „Вечера“, „Дојиља“, „Сеоско
прело“, „Берба јабука“, Косач откива косу“, „Тесар теше дужицу“, „Кућа Тадића“ и „Берба
грожђа“. Кућа Тадића је, захваљујући Бранковим јединственим сликама, проглашена
спомеником културе.

Креативна учионица

Јесења чаролија

Лепоту коју нам јесен дочарава, својим умећем претворили
смо у разне творевине.

Прве промене у природи уочили смо на часу српског језика
проведеног у природи, у оближњој шуми, где смо лепоте овог
дражесног годишњег доба упијали свим чулима. Запажени звуци,
мириси и боје украсили су пре свега дечје литерарне радове.

Поглед кроз прозор употпунили смо сувим лишћем.
Причвршћени провидном фолијом, сваки лист, јединствен по својој
боји и облику пронашао је своје место на јесењој завеси.
Одлазак ласта на југ је још један битан догађај овог периода. Вештим покретима маказа и бојица
створили смо цело јато. Ласте необичних боја спремне су за полазак.
На часу ликовне културе указали смо на шареноликост јесењих
боја. Испод папира поставили смо јесење лишће. Ученици су затим
прелазили преко папира хладним воском, лаганим покретима.
Користећи водене боје и темпере пред њима се отворила палета
јесењих боја. Наше дрво у учоници добило је ново, шарено лишће.
Ученици су са одушевљењем посматрали своје рукотворине, чијим
стварањем су показали велики таленат и креативност. Наставићемо
овим путем, увек тежећи да лепоте наше природе прикажемо на
јединствен начин.

У сусрет Савиндану

Ближи се празник посвећен првом макету манастира. Врло брзо су постављени
српском просветитељу и заштитнику темељи, а затим кров и крст на врху као
школства, Светом Сави. Њему у част овог дана најважније обележје. Вештим покретима
у нашој школи се дисало и радило у духу четкица манастир је обојен, а постоље
светосавља. Активности смо започели на часу претворено у мали парк украшен дрвећем.
српског језика, где смо се читајући о животу Ученици су са великим поносом посматрали
првог српског архирпископа подсетили своје дело. На овај начин смо указали да
његовог великог значаја за наш народ. Песме, Савиндан није
приче и легенде одјекивале су учионицом. само школска
слава већ празник
Занесени ликом Светог Саве, своје утиске целе наше
ученици су пренели на час ликовне културе. културе, када
Убрзо су лик и дела просветитеља преплавили славимо знање,
дечје радове. Истицали су ореол, као светлост човекољубље,
добрих дела и чистоте, а поносно се уздигао и слогу и мир.
Храм Светог Саве. Рециклирањем материјала,
папира и картона ученици су направили