Књижевни алманах 6-1
Драги читаоци, Пред вама је алманах настао захваљујући креативности ученика шестог разреда. Инспирација за овај зборник радова били су књижевни текстови које смо обрадили у шестом разреду, а неки од циљеви били су да развијемо сарадничко учење, критичко мишљење, креативност ученика кроз литерарно стваралаштво, да овладамо неким врстама новинарских текстова, да развијамо компетенције потребне за живот у демократском друштву. Ученици су у току рада били подељени у групе и бавили су се различитим темама: 1. Славним коњима у књижевним делима и историји 2. Дечјим правима која су у појединим књижевним делима одузета ликовима деце 3. Интервјуисањем књижевних ликова 4. Драматизацијом епског текста, уз поштовање одлика драме 5. Прављењем квиза који се односи на обрађене текстове 6. Креирањем текстова у којима се срећу различити књижевни ликови 7. Креирањем текстова у којима се завршеци и судбине књижевних ликова мењају
Фотографије које прате текстове ученици су самостално цртали или креирали у програмима за рад са сликом. Има и оригиналних цртежа и фотографија које су инспирисане темом којом се одређена група бавила. Исте групе су такође радиле на дизајну електронског часописа. Свака страница часописа је дело ученика, који су применили знања и вештине стечене на настави информатике и рачунарства. У изради овог алманаха изузетну подршку и стручну помоћ ученицима су пружиле наставнице информатике и рачунарства Мила Вишић и Гордана Брстина. Наставница српског језика и књижевности, Наташа Крушчић
ДРУГАЧИЈИ ЗАВРШЕТАК ПРИЧЕ
Радили: Душан Јовановић, Сергеј Бабић, Матеј Мркшић, Марко Милићевић
...ДЕДИ У СЕЛО Затим се почеша, размисли још мало па додаде:”Константину Макаричу.” Задовољан што га нису омели у писању, он натуче капу и не огрнувши кожушчић, онако у кошуљи излете на улицу... Касапски момци, код којих се дан пре тога распитивао, рекли су му да се писма бацају у поштанске сандучиће, а из њих се разносе по целој земљи поштанским тројкама с пијаним кочијашима и звонким прапорцима. Вањка додртча до првог поштанског сандучета и гурну драгоцено писмо у отвор... Уљуљкан слатком надом, сат касније већ је чврсто спавао... Сањао је сељачку пећ. На пећи седи деда, опустио босе ноге и чита писмо куварицама...Око пећи се врти Вјун и маше репом... ВАЊКА
Када се следећег јутра пун наде пробудио, намргођени обућар Аљахин послао га је да почисти снег са прага. На Вањкину срећу, дочекало га је писмо у ком је писало: ”За Вањку Жукова.” Вањка узе писмо и сакри га у кошуљицу док не почисти снег, јер га је Аљахин у том тренутку посматрао. Када је завршио са чишћењем, отишао је у своју собицу где је уз помоћ тек изашлог сунца прочитао писмо за које се испоставило да је од његовог деде Константина Макарича. Када је писмо отворио, сузе су кренуле да му лију низ румене образе. У писму је писало да је његов деда, док пише ово, већ спреман да дође и да га води на село. Истог дана увече, као и обично није ишао на спавање, већ је успављивао Аљахиново дете, када је зачуо куцање на вратима. Отрчао је до врата и када их је отворио, на кућном прагу стајао је његов деда спреман за полазак.
ЧУДЕСНА СПРАВА Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у рукеи без даха се загледа у моје прсте. Када је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе деном уву и сав озарен прошапуна: -Аха, ради, ради, куца! Спустио је сат у крило и као да се одмара, загледао се некуд у даљину и обрадовано протепао: -А, знао сам ја да је он жив, рђа једна. Жив и здрав. -Ко то, дједе? -Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео. До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз распјеване навиљке облака. Сутрадан, рано ујутру, дјед ме је пробудио пун елана и намолио да одемо до оближњег дућана. Тамо дјед је замолио продавца да ми донесе леп, позлаћени џепни сат.
У почетку био сам збуњен али ми је дјед на путу кући објаснио зашто је то урадио. Када смо стигли кући рекао ми је: -Мали мој, ово ће те на мене подсећати пошто нећемо још дуго бити заједно. -Дједе, где идеш? -Надам се да нећеш никада сазнати. Збогом, малиша мој... Сада јасно знам да је мога дједа однела упала плућа коју је зарадио оне касне ноћи када је пекао ракију. То знам јер сам после неког времена и ја завршо у болници због исте болести. Али ипак ево мене да испричам ову причу.
Рано идућег дана одведосмо коња у виноград Џона Бајроа и уведесмо га у шталу. Пси су ишли за нама са свих страна, али нису ни писнули све док нисам згазио реп једног од њих. Тај пас кренуо је да завија од бола, а недуго затим дошао је Џон Бајро. Видео нас је са коњем и нимало зачуђен рекао је: -Знао сам ја да је то мој коњ, али сам хтео да видим да ли ћете ми га вратити. Сада када знам да сте поштени као остатак породице, слободно могу да кажем да сте се дивно старали о том коњу. -Жао ми је што сте овако сазнали - рече Мурад. -Не мораш да ми се извињаваш - одговори Џон Бајро - коњ је сада јачи и бржи него пре. -Желели смо да научимо да јашемо, а као што знате немамо новца да приуштимо једног тако лепог коња - рекао сам. -Нема потребе, момци, слободно задржите тога коња. То је поклон од мене за вас – рече Џон Бајро - само наставите тако лепо да се старате о њему. ЛЕТО ЛЕПОГ БЕЛЦА
-Хвала вам много - викнусмо у глас, ја и Мурад. Кући смо се вратили јашући и целом смо селу показивали нашег предивног новог коња. Када смо га одвели кући и показали породици запитали су нас: -Нисте га ваљда украли? Ми смо им поносно одговорили: -Поклонио нам га је добри Џон Бајро. -Овог коња нећемо користити за орање већ само за јахање и забаву-рекао сам.
СТАРИ ПРИЈАТЕЉ ОТАВИЈАНО Тонино је живео у граду, па смо се виђали само понекад, кад би он дошао у село код баке и деке. Волео је да долази у село и кад се дружи са баком и деком. Са баком Теодолиндом хранио животиње, причао и радио још много тога занимљивог, док би се са деком Отавијаном пењао на трешњу, и радио ствари сличне томе. Једном приликом, Тонино и његов дека Отавијаном су лежали испод трешње и ушили су како да чују и осете дисање дрвећа. Тонино је ушивао у свим стварима које би радио са деком и деком, међутив једног дана стигла је вест да Тонинове баке Теодолинде више нема. ОШ "МАРИЈА ТРАНДАФИЛ" 31. МАРТ 2023 Мој деда Раде плашио се не само разних животиња него и многих справа и машина. У нашу кућу није се смела унети никаква пушка, ни растављена, ни покварена, ни пуна, ни празна. Од погледа на термометар деда је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу. Међутим, са сатом то није било тако. Гледао га је као да је у њему тајанствено биће које живи својим загонентним животом, чистим и мудрим као код каквог дневног праведника.Кад је деда погледао у сат једног дада видео је да више не ради, али иако је то знао није дозвољавао никоме да га поправи. Следећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави, деда се забрину. Пропитивао се за њега у вароши, сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Међутим, када је деда тражио побратима на сточној пијаци, срео је свог старог пријатеља Отавијана. Он је био дедин пријатељ из младости. Живео је на селу са својом супругом Теодолидном, а у свом дворишту су имали гуске и кокошке. Такође, имали су и трешњу у коју је Отавијано урезао име, Феличита (Срећа). Имали су унука Тонина ког сам упознао следећег дана.
Тонино је био у неверици и био је много тужан. Тог дана, његов дека Отавијано му је објаснио да неко кога волимо не може да оде, јер је у нашем срцу. Убрзо након Теодолиндине смрти, његов тата је повредио ногу. Од тада, Тонино је са својом мамом долазио чешће на село како би виђало деку и помагали му. Једног дана, кад је Тонино дошао на село, позвао сам га да дође код мене да се играмо. Док смо се Тонино и ја играли у дворишту, мој деда Раде ми је рекао да дођем у његову собу. Сео сам на кревет, а он из плаве хартије извади цат и даде ми га у руке. Без даха се загледа у моје прсте, а кад сам завршио поправљање сата, деда угледа да сат ради. Чим је угледао да сат ради, рекао је да је и побратим Петрах жив. Након тога, пустио ме је да одем напоље, играо сам се са Тонином читав дан, учио ме је да се пењем на дрво и још много тога.
СУСРЕТ МУРАДА И НЕМЕЧЕКА Сматрали су га плашљивим и недовољно зрелим за њихово друштво, али нису знали да тај мали плави дечак није ни незрео ни плашљив, већ изузетно храбар и увек спреман да све учини за своју дружину. Једног дана, дечаци из његове дружине и он су одлучили да продру на противичко острво, а да би то остварили, морали су да прођу кроз разне препреке и опасниости. Неколико дана после тога Немечек је одлучио да сам оде на територију црвених кошуља по заставу своје групе коју су црвенокошуљаши запленели. Кад је Фери Ач, вођа црвених кошуља видео да је Немечек сам дошао по заставу задивила га је његова храброст, па га је позвао у своју дружину, али малиша га је поносно одбио. Немечек је био мршав и слабашан дечак коме су сви могли да наређују јер је слушао наредбе и извршавао их. Био је у дружини плавих кошуља у којој је било још пар дечака са којим се лепо слагао. Дружина плавих кошуља се борила против дружине црвених кошуља за градилиште на ком су се они играли. То градилиште се налазило у Павловој улици и било је центар света за ове дечаке. Оно је било домовина, град, шума, стеновит брдски крај, једном речју све оно за шта су га прогласили. На њему су сви били официри, али само је мали Немечек био редов.
Казнили су га тако што су га загњурили у плитко језеро, а он је све ћутке све поднео, иако је био прехлађен. Пар дана касније, кад се Немечек опоравио, кренуо је према градилишту, али је успут гледао дечака. Међутим, дечак није био сам, већ је иза њега био коњ. Немечек је пришао дечаку, упознао се са њим, а онда су сели на дрво и причали. Питао га је одакле му тај коњ и зашто га води овуда, а на то тај дечак по имену Мурад му је рекао да је , , позајмио односно украо коња и да му не жели наудити. Након тог разговора Немечек је пустио дечака Мурада тамо где је и пошао, а он је отишао на градилиште. Пар месеци касније, Мурад и Немечек су се срели на путу, па су попричали. Мурад је рекао да се преко зиме не може бринути о коњу, па је затражио помоћ од Немечека. Заједно су вратили коња власнику и након тога нико од родитеља, као ни од њихових другара није сазнао за то. PAUCEK AND LAGE
Марко Краљевић је јахао свога коња Шарца по шуми и угледао је малог дечака како лута. Упита Марко дечака. ,, Шта радиш ти овде?“ ,, Лутам“- одговори Вањка ,, А зашто луташ? Где су ти родитељи?“ ,, Ја немам родитеље.“ ,, Да ли би желео са мном да пођеш?“ - упита Марко ,, Наравно“ - одговори Вањка Вањка се попне на Шарца и Марко даде Вањки да попије воде. У току пута упита Марко: ,, Како се зовеш?“ ,, Зовем се Вањка“ - одговори ,, А како се зове Ваш коњ?“ - упита Вањка ,, Зове се Шарац“ - одговори Марко ,,Много ми се свиђа Ваш коњ, много пута сам сањао да имам баш таквог снажног, лепог коња као што је ваш.“ Кад је Марко довео Вањку код себе кући, рекао је да има поклон за њега. Кад је Вањка то чуо, одмах му се смех створио на лицу. Марко је Вањки поклонио свог коња Шарца. Вањка није ни реч проговорио, само је заплакао и снажно га загрлио. ДОБРОТА МАРКА КРАЉЕВИЋА
ДЕЧИЈА ПРАВА У овој књизи баку и деку из града није било брига за њиховог унука. Њиховим поступцима су повређена права детета, која су гарантована у првом делу Конвенције о правима детета и то у члану 19, у којем се наводи да је кажњив сваки облик запостављања или немарног поступања. Бака и дека су требали више да се посвете Тонину, јер је он ипак њихов унук, и као и свако дете, воли да добија пажњу од својих најмилијих. ВАЊКА У овој причи дечак је почео да ради већ са 9 година. Због тога, повређена су права детета загарантована чланом 32 Конвенције о правима детета, којим је забрањено да деца раде. Вањку је његов газда стално тукао и малтретирао. На тај начин повређена су права детета која се наводе у првом делу Конвенције о правима детета у члану 37, у којем пише да ниједно дете не сме бити подвргнуто мучењу или другом окрутном, нехуманом или понижавајућем поступку или кажњавању По нашем мишљењу, деца не би требала да раде и децу не би требало физички кажњавати. . МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
У овој књизи Немечек се јако разболео након што је улазио у хладно језеро. Након тога, није му пружена адекватна здравствена помоћ и нега. Тиме су повређена права детета гарантована Конвенцијом о правима детета у члану 24, у којем се наводи да свако дете има право на здравствену заштиту. По нашем мишљењу, Немечек је требало да добије адекватно лечење. ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ
У овом роману су у више ситуација повређена права детета. Као прву ситуацију наводимо да је професор дечаке у школи тукао прутем када су били немирни. Тиме је повредио права детета која се наводе у првом делу Конвенције о правима детета и то у члану 19, а такође су повређена права детета гарантована и чланом 37, у којем пише да ниједно дете не сме бити подвргнуто мучењу или другом окрутном, нехумaном или понижавајућем поступку или кажњавању. По нашем мишљењу, професор је требало ситуације да решава разговором са ученицима, а не физичким кажњавањем. Као другу ситуацију у којој су повређена права детета наводимо да су дечаци учествовали у оружаним сукобима. Тиме су повређена права детета гарантована у првом делу Конвенције о правима детета и то у члану 38, у којем се наводи да особе које нису навршиле 15 година не смеју директно да учествују у непријатељствима и оружаним сукобима. Такође, повређена су права детета гарантована Факултативним протоколом уз Конвенцију о правима детета о учешћу деце у оружаним сукобима и то чланом 2, у којем се наводи да лица која још нису навршила 18 година не смеју бити регрутована. Деца нису требала учествовати у оружаним сукобима, него су могла да нађу неки други начин да помогну. ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Радили: Данило Хајдић Изет Ћизмоли Никола Саић
Р А Д И Л И : А Н А С Л А В И К О В И Ћ , Л А Р А Б А Р Д А К , Р А Н К О О Р Л О В И Ћ И Т Е О Д О Р А Б А Н Д У К А ЛЕТО ЛЕПОГ БЕЛЦА Л Е Т О Л Е П О Г Б Е Л Ц А Ј Е П Р И Ч А У К О Ј О Ј Д В А Р О Ђ А К А К Р А Д У К О Њ А И Б Р И Н У С Е О Њ Е М У Б О Љ Е О Д П Р А В О Г В Л А С Н И К А . Д В А Р О Ђ А К А С У П О З Н А В А Л А П Р А В О Г В Л А С Н И К А К О Њ А , Ф А Р М Е Р А Б А Ј Р О А . Ф А Р М Е Р Б А Ј Р О Ј Е Б И О П О М И Р Љ И В И С М И Р Е Н Ч О В Е К . К А Д А У Г Л Е Д А Д Е Ч А К Е К А К О Ј А Ш У Њ Е Г О В О Г К О Њ А , И З Н Е Н А Д И С Е И П О К У Ш А Д А И М Д А З Н А К О В Е Д А З Н А Д А Ј Е Т О Њ Е Г О В К О Њ , А Л И Д Е Ч А Ц И С У М У О Д Г О В О Р И Л И О Д Р И Ч Н О . Д Е Ч А Ц И С У С Е М Н О Г О В Е З А Л И З А К О Њ А И Н И С У Х Т Е Л И Д А С Е О Д В О Ј Е О Д Њ Е Г А . О Н И С У К О Њ А С В А К О Г Д А Н А В О Д И Л И Н А П О Љ Е Д А П А С Е Т Р А В У И Д А П Р О Б А Ј У Д А Г А Ј А Ш У . Д А В А Л И С У М У Б О Љ У Х Р А Н У Н Е Г О Њ Е Г О В П Р А В И Г А З Д А . Д А В А Л И С У М У М Н О Г О В И Ш Е П А Ж Њ Е Н Е Г О П Р А В И Г А З Д А . А Л И П О С Л Е С В Е Г А , П О С Л Е Ц Е Л О Г Л Е Т А , Д Е Ч А Ц И С У В Р А Т И Л И К О Њ А К О Д Ф А Р М Е Р А Б А Ј Р О А . СЛАВНИ КОЊИ
К А Љ А В И К О Њ Ј Е П Р И Ч А К О Ј А Г О В О Р И О М И Т С К И М Б И Ћ И М А И Њ И Х О В О М Ж И В О Т У , И О К О Њ У К О Ј Е Г Ј Е Ј А Х А Л А С М О Ј Е Д Н А О С О Б А . Њ Е Г А Н И Ј Е М О Г А О Ј А Х А Т И Б И Л О К О О С И М С В Е Т О В И Д А . У К О Л И К О Б И Г А П У С Т И О И З Ш Т А Л Е Д А С Е С Л О Б О Д Н О К Р Е Ћ Е , О Н Б И С Е В Р А Т И О К А Љ А В . Т О Ј Е З Н А Ч И Л О Д А Ћ Е Б И Т И Б О Р Б Е . С В Е Т О В И Д Ј Е Б И О Б О Г Р А Т А . К А Д А Б И С Е В О Ј С К А О К У П И Л А , О Н И Б И Г А И З В Е Л И П Р Е Д В О Ј С К У Д А П Р О Р И Ч Е И С Х О Д Б И Т К Е . А К О Б И К О Њ З А К О Р А Ч И О Н А Л Е В У Н О Г У , Т О Б И З Н А Ч И Л О П О Р А З , А А К О Б И З А К О Р Ч И О Д Е С Н О М , Т О Ј Е З Н А Ч И Л О Д А Ћ Е П О Б Е Д И Т И . У О В О Ј Л Е К Т И Р И С А З Н А Ј Е М О К А К О С У П Р Е М И С Л И Л И С Т А Р И С Л О В Е Н И И К А К В Е С У Б И Л Е Њ И Х О В Е П Р И Ч Е . КАЉАВИ КОЊ
М А Р К О К Р А Љ Е В И Ћ И Ш А Р А Ц С У Н Е Р А З Д В О Ј А Н П А Р У Н А Р О Д Н И М П Е С М А М А . М А Р К О Б И П Р Е Т И О С В О М К О Њ У - А К О Н Е У Р А Д И О Н О Ш Т О М У Ј Е Р Е Ч Е Н О , О Н Б И Г А Т У К А О . Т О С Е Н И Ј Е Д Е Ш А В А Л О З Б О Г Н А Т П Р И Р О Д Н И Х М О Ћ И К О Ј Е Ј Е К О Њ И М А О : Н А Т П Р И Р О Д Н О В И С О К О С К А К А Њ Е И В И Д О В И Т О С Т . Ш А Р А Ц Ј Е К А О М А Л И Б И О М Р Ш А В И И М А О Ј Е Ш У Г У . К А Д А Г А Ј Е В И Д Е О , М А Р К О Ј Е З Н А О Д А Ћ Е О Д Њ Е Г А Б И Т И Д О Б А Р И Ј А К К О Њ . МАРКО КРАЉЕВИЋ И ШАРАЦ
Д А М Ј А Н О В З Е Л Е Н К О Ј Е К О Њ Н А Ј М Л А Ђ Е Г Б Р А Т А Ј У Г О В И Ћ А . Д А М Ј А Н О В З Е Л Е Н К О Ј Е К О Њ И З Ц А Р С К Е К О Њ У Ш Њ И Ц Е . З Е Л Е Н К О Ј Е Б И О Д А М Ј А Н О В Н А Ј Б О Љ И К О Њ , Д А М Ј А Н Ј Е С Њ И М Е Н А Ј В И Ш Е П О Б Е Ђ И В А О . З Е Л Е Н К О Ј Е Б И О К О Њ С Љ У Д С К О М Д У Ш О М , Т А К О К А Ж Е Л Е Г Е Н Д А . Д А М Ј А Н Ј Е З Н А О Д А И М А Ч У Д Н О Г К О Њ А , П А С Е Т Р У Д И О С В И М С И Л А М А Д А М У П Р О Н И К Н Е У Д У Ш У И Н А Р А В . Д А М Ј А Н Ј Е Н А Ј В И Ш Е В Р Е М Е Н А П Р О В О Д И О С А С В О Ј И М К О Њ Е М : Н И Ј Е Д А О Д А Г А Х Р А Н Е И Т И М А Р Е Њ Е Г О В И К О Њ У Ш А Р И В Е Ћ Ј Е Т О С А М Р А Д И О . ДАМЈАНОВ ЗЕЛЕНКО
МИТСКИ КОЊИ П Е Г А З С Л А В Н И Б Е Л А Ц - К Р И Л А Т И К О Њ И З Г Р Ч К Е М И Т О Л О Г И Ј Е . Р О Ђ Е Н Ј Е И З Т Е Л А О П А К Е М Е Д У З Е , П О Ш Т О Ј О Ј Ј Е П Е Р С Е Ј О Д Р У Б И О Г Л А В У . В Р Х О В Н О М Б О Г У , З Е В С У , П Е Г А З Н О С И Г Р О М О В Е И М У Њ Е . П Е Г А З Ј Е И У Д А Р Ц Е М К О П И Т А О Т В О Р И О М Н О Г Е И З В О Р Е .
Интервју са… Радиле: Дуња Босић, Јана Вранешевић, Анастасија Боровица и Адријана Цветковић 6-1 Добро дошли у емисију ,,Интервју са књижевним јунацима “, данашњи гости су… Марко Краљевић, Вањка и Аска. Прво ћемо почети са легендарним јунаком Марком Краљевићем. Сви знамо да је Марко брижан, снажан и племенит јунак, и да ће помоћи свом народу по сваку цену. -Добро дошли, Марко! -Боље вас нашао! -Ево, ако није проблем кренућемо са питањима: -1.Зашто жртвујете свој живот да бисте помогли слабијим? -1.Ја мислим да је важно помагати слабијим од себе, јер они немају други ослонац и осећају се сигурно поред таквог јунака као што сам ја. -2.Да ли сте се уплашили када сте пришли Арапиновом шатору, а знали сте да има више војника који могу да вас убију? -2.Нисам јер сам знао да сам јачи и спретнији од Арапинових војника и наравно хтео сам да спасим свој народ од неправде. -3.Како се осећате поводом своје славе? -3.Осећам се захвално зато што штитим свој народ и слабе који не могу да заштите саме себе. -4.Како сте знали да је Шарац посебан коњ, онакав какав Вам је требао? -4.Никад не треба судити књизи по корицама јер без обзира на то како неко или нешто изгледа, то уопште не описује његову јачину и доброту. -5.Када сте вили претили да ли сте знали да ће вас послушати или сте страховали да би могла побећи? -5.Нисам јој потпуно веровао, али је знала да ће је пратити зло уколико буде обећала нешто што неће одржати. Хвала што сте били данашњи гост у емисији „Интервју са књижевним јунацима“ и срдачан поздрав!
Следећи гост је дечак Вањка, који је послат у град од стране своје породице за његово добро. Вањка је дечак који је послат на занат код обућара Аљахина. Он одлучује да не легне да спава на Бадње вече већ да сачека да газда и калфа оду на јутрење како би узео газдино мастило и перо и написао писмо јединиом преосталом члану породице којег има. -1. Како сте се осећали након што сте послали писмо свом деди? -1. Осећао сам се сигурније и имао сам више вере да ће деда да се врати по мене и некако сам лакше могао да утонем у сан. -2. Како су Вас третирале газде? -2. Газде су ме третирале као да сам био њихов помоћник и слуга. Нису ми давали да једем нормалну храну већ остатке од њиховог јела. -3. Да ли мислите да Вас је Ваш деда послао на занат из добра или зла? -3. Мислим да ме је мој деда послао на занат јер ми је желео све најбоље и није желео да у животу прођем као и остали чланови породице, а није знао да ће ми газде бити лоши људи и да ће ме третирати као животињу. -4. Да ли сте осећали неку мржњу према газдама, зато што су вас третирали као животињу? -4. Нисам осећао мржњу према газдама јер сам размишљао о деди како ће он ускоро доћи и како ћу напокон бити са њим. Био сам захвалан газди макар за то мало заната што ме је научио. -5. Шта Вам је давало веру у то да ће се Ваш деда вратити по Вас? -5. Веру ми је давало то писмо које вероватно никад није дошло до мог деде, али сам ја ипак имао наду и веру да је писмо стигло до деде. Хвала пуно што сте пристали да учествујете, а следећи ишчекиван гост је овчица Аска.
Аска, добро дошла у нашу емисију. Чули смо о Вашем невероватном подухвату у ком сте пробудили ону балерину у себи какву нико до сад није видео. Наше прво питање је: -1. Како сте се осећали оног тренутка када сте угледали вука? -1. Била сам уплашена јер то није нешто што сам мислила да ће се икада догодити, мислила сам да никад нећу наићи на вука, то је био први пут да сам се суочила са стварношћу. -2. Зашто нисте послушали мајку када Вам је рекла да у шуми има и опасности више него лепоте? -2. Била сам радознала и тврдоглава. Нисам знала у шта се упуштам, али да ми се то није десило, не бих научила своју лекцију. -3. Одакле Вам сва та вера и мотивација да верујете у то да ћете можда преживети? -3. Веровала сам да се умећем, знањем, вером и лепотом може избећи свако зло. -4. Како сте се осећали након што је чобанин упуцао вука? -4. Осећала сам се спасеном и никад ником нисам била захвалнија него том чобанину који ми је спасао живот. -5. Како сте се осећали када сте схватили да је Ваша мајка била у праву? -5. Схватила сам да је моја мајка желела све најбоље за мене и желела је да ме сачува јер дете је највећи приоритет и мајци је најважније да јој је дете живо и здраво. Хвала што сте сви ви гостовали у емисији ,, Интервју са књижевним јунацима“ и видимо се са наредним јунацима следеће недеље. Пријатан дан!
ЛИКОВИ: Дјед Раде Сава Петрак Бранко(ЈА) Наратор Наратор: Дјед Раде плашио се разних животиња, али не само њих, плашио се и од разних машина и справа: пушака, и празних, васер-ваги, термометра... Међутим према сату је одувек имао неко страхопоштовање. Сава: Ма како ти то зазиреш од сата, као да је пред тобом жив створ, а? Дјед Раде: Па да, шта је него жив створ. Сава: Сат жив!? Дјед Раде: Жив, боме, и десет пута мудрији него ти. Сава: (чуди се) Мудрији од мене? О, види ти њега. Дјед Раде: Да, да. У по дана, у по ноћи кад ти год драго, само га отвроиш, а он ти -цак,цак!- Толико и толико сати.Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли шза друго. Према једном сату, брате Саво, ти си једна обкчна бена. Сава: Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овдје код тебе џабе тупим зубе. Наратор: На Михољдан, дјед Радину славу, Петрак је дошао на славу, свечан и обријан. Петрак: (тапше дједа по рамену) Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ. Наратор: Тако Петрак остане који дан, напије се и оде. Петрак: Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме, округла је земља. Ево ти побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине. Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем. Дјед Раде: У реду, побро, биће пажено ко очи у глави. Наратор: Дјед Раде је сат држао у једном сандуку, и никоме није дао да приђе ни сату, ни сандуку. Бранко: (радосно улете у кућу) Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи. Дјед Раде: Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде да си војску одслужио друго би ти било. Бранко: Богами, дједе знам. Знам га и навити па да иде. Дјед Раде: Е, е, лажи само. Бранко: Дај вамо па ћеш видјети. Наратор: Бранко е наваљивао, аји дјед није давао. Следећег Михољдана, Петрак се не појави на слави и дјед се забрину.
Дјед Раде: (забринут, упитује сам себе) Да није болестан, бог ти га видео? Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то. Наратор: Једног поподнева, позва дјед свог унука Бранка. Дјед Раде: (плашљиво рече) 'Оди дер овамо. А знаш га навити, велиш? Бранко: Знам. Дјед Раде: Дедер. Аха, ради, ради, куца. А, знао сам ја да је он жив,рђа једна. Жив и здрав. Бранко: Ко то, дједе? Дјед Раде: Мој побро. Да је он мртав, и његов сат би умро. Па да, тако ти је то. Наратор: Тог поподнева, дјед је био толико срећан, да ме је навечер водио у млин. Остали смо тако у мрак и гледали мјесец и звједе.