КЊИЖЕВНИ АЛМАНАХ 6-2
Инспирација за овај зборник радова били су књижевни текстови које смо обрадили у шестом разреду, а неки од циљеви били су да развијемо сарадничко учење, критичко мишљење, креативност ученика кроз литерарно стваралаштво, да овладамо неким врстама новинарских текстова, да развијамо компетенције потребне за живот у демократском друштву. Ученици су у току рада били подељени у групе и бавили су се различитим темама: 1. Славним коњима у књижевним делима и историји 2. Дечјим правима која су у појединим књижевним делима одузета ликовима деце 3. Интервјуисањем књижевних ликова 4. Драматизацијом епског текста, уз поштовање одлика драме 5. Прављењем квиза који се односи на обрађене текстове 6. Креирањем текстова у којима се срећу различити књижевни ликови 7. Креирањем текстова у којима се завршеци и судбине књижевних ликова мењају Драги читаоци, Пред вама је алманах настао захваљујући креативности ученика шестог разреда.
Фотографије које прате текстове ученици су самостално цртали или креирали у програмима за рад са сликом. Има и оригиналних цртежа и фотографија које су инспирисане темом којом се одређена група бавила. Исте групе су такође радиле на дизајну електронског часописа. Свака страница часописа је дело ученика, који су применили знања и вештине стечене на настави информатике и рачунарства. У изради овог алманаха изузетну подршку и стручну помоћ ученицима су пружиле наставнице информатике и рачунарства Мила Вишић и Гордана Брстина. Наставница српског језика и књижевности, Наташа Крушчић
СЛАВНИ КОЊИ ПОЗНАТИ КОЊИ КРОЗ ИСТОРИЈУ
Радили: Теодора Дукић Софија Антонијевић Миљана Јовичић Милош Косовац Дуња Недељковић
Шарац Шарац је био коњ Марка Краљевића, највећи јунак међу коњима. Марко је променио много коња пре Шарца, јер ниједан није могао да га понесе на леђима. Марко је тражио коња који би могао да га понесе и да се бори против непријатеља. Био је видео некакве кириџије који имају шарено шугаво ждребе, па му се учинило да ће он бити добар коњ. Узео га је за реп да га заврти око себе, као што је остале коње, међутим Шарац се није померио. Био га је купио, излечио од шуге и научио га да пије вино. Имао је невидљива крила. Шарац je могао да предвиди многе догађаје. Тако је предвидео и смрт свога господара Марка Краљевића. Maрко Краљевић га је звао својим десним крилом-десном руком.
Лепи белац У краткој причи ”Лето лепог белца” Арам је очаран лепотом белог коња кога доводи његов рођак. Иако дечаци лепо поступају са коњем у жељи да Арам научи да јаше, коњ Араму то ипак не дозвољава јер има дубоку везу са својим правим власником – фармером Џоном. Џон је тужан што му је украден коњ и то помиње и код својих пријатеља што значи да су веома везани. Након што му дечаци врате коња, фармер дели добре вести са пријатељима. Ова прича нам говори колико је јака и дубока веза између људи и њихових животињских сапутника и да је брига о животињама важна и да су оне битне људима.
Дамјанов Зеленко Дамјанов Зеленко је био коњ најмлађег сина девет Југовића. Народна изрека , “Дере се к’о Дамјанов Зеленко“ потиче из једне тужне приче. Зеленко је једне ноћи у поноћ почео да вришти. Није био ни жедан ни гладан. Кренуо је да вришти за погинулим господарем Дамјаном. Зеленко је био коњ с људском душом, каже легенда. И још, каже да је разумевао људски говор. Дамјан је знао да има необичног коња, па се много трудио да му проникне у душу и нарав. Колико пута му се учинило да његов Зеленко има људска осећања: једном, после пораза у неком двобоју, видео је сузе у његовим очима.
Каљави коњ Бели коњ, који се звао Видан, прорицао је исход битака које су Словени водили са другим племенима. Он је такође био посебан јер њега није јахао ниједан човек. Њега је могао јахати само бог рата Световид. Уколико би га увече пустили из штале да се слободно креће, а он се ујутру враћао каљав, то је значило да ће ускоро бити борби и рата. Онда би га изводили испред окупљене војске да прориче исход битке. Ако би се спотакао на леву ногу, то је најављивало пораз, а ако би закорачио десном ногом, то је значило победу.
ПОЗНАТИ КОЊИ КРОЗ ИСТОРИЈУ Постојало је много познатих коња кроз историју. Сви су били чувени по својој храбрости, брзини и интелигенцији. Прво, имамо Пегаза. Пегаз је познати коњ из грчке митологије. Имао је крила и могао је да лети брзином ветра, био је нежан и мудар и доносио је Зевсу муње. Помогао је чувеном Белерофонту да победи Химеру. Затим имамо Букефала. Он је био коњ великог војсковође Александра Македонског. Букефал је био јак и моћан коњ, али је такође био и врло интелигентан. Према легенди, када је Александар био младић, припитомио је Букефала окретањем према сунцу, што га је смиривало.
ПОЗНАТИ КОЊИ КРОЗ ИСТОРИЈУ Секретаријат је тркачки коњ из 1970-их. Био је познат по невероватној брзини и освојио је Трипл круну, што је најважније такмичење у коњичким тркама. Поставио је светски рекорд - најбрже време икада на трци Белмонт Стејкс. Ту је и један чувени коњ из књига - Црни лепотан (Ана Сјуел). Пролазио је кроз велике муке и искушења али се упркос свим недаћама није предавао. Остао је леп, паметан и храбар коњ и на крају завршио код најбољег господара.
ПОЗНАТИ КОЊИ КРОЗ ИСТОРИЈУ На крају, не можемо заборавити нашег домаћег хероја - Шарца. Шарац је био коњ и сапутник великог Марка Краљевића описан у епским песмама и причама као божанско биће, као коњ над коњима. Био је изузетно застрашујућа појава на мегданима и бојиштима заједно са својим господаром. Укратко, коњи су одувек имали веома важну улогу у историји и култури. Пегаз, Букефал, Секретаријат, Црни лепотан и Шарац су само неки од познатих коња који су оставили траг у историји. Они нас уче да коњи нису само обичне животиње, већ да су наши верни пријатељи који нас прате у многим авантурама.
03.04.2023. ДЕЧИЈА ПРАВА 1. Дефиниција детета 2. Надискриминација 3. Најбољи интереси детета 4. Остваривање права 5. Права и обавезе родитеља у односу на развојне могућности детета 6. Опстанак и развој 7. Име и држављанство 8. Очување индентитета 9. Одвајање од родитеља 10. Спајање породице 11. Незаконито пребацивање и невраћање деце 12. Изражавање мишљења 13. Слобода изражавања 14. Слобода мисли, савести и вероисповести 15. Слобода удруживања КОНВЕНЦИЈА О ПРАВИМА ДЕТЕТА 16. Заштита приватности 17. Приступ одговарајућим информацијама 18. Одговорност родитеља 19. Заштита од злостављања и занемаривања 20. Заштита деце без родитеља 21. Усвојење 22. Деца избеглице 23. Инвалида и деца ометена у развоју 24. Здравље и здравствена заштита 25. Периодична промена збрињавања 26. Социјална заштита 27. Животни стандард 28. Образовање 29. Циљеви образовања 30. Дете припадник мањине 31. Слободно време, рекреација и културне активности 32. Дечији рад
ПРЕКРШЕНА ПРАВА ДЕТЕТА ИЗ ТЕКСТОВА 33. Злоуптреба дрога 34. Сексуално искоришћавање 35. Отмица и трговина децом 36. Други облици искоришћавања 37. Мучење и лишење слободе 38. Оружани сукоби 39. Опоравак 40. Малолетничко правосуђе 41. Поштовање највиших стандарда 42. Упознавање са Конвенцијом 1.“Вањка”: деветогодишњи дечак ради у Москви цео дан и Аљахин му не да да спава. 2.“Мој дека је био трешња”: учитељица малом дечаку не верује за оно што он пише у школи и смејe му се на то, а ученици виде дозволу да се и они смеју дечаку. 3.“Орлови рано лете”: наставници су тукли децу у школи и нису обраћали пажњу да то децу угрожава. 4.“Дечаци Павлове улице”: Старији дечаци су узимали млађима кликере када су рекли немачку реч: “Ајнштајнд”.
РЕШЕЊА КАКО БИ ТО МОГЛО ДА СЕ СПРЕЧИ 1.Старији не би требало да шаљу децу млађу од 18 година у другу државу или град и да их остављају саме тамо да раде. 2.Учитељи не би требало да се смеју ученицима јер деца не би после тога давала своје идеје на часовима јер ће мислити да ће се сви смејати. 3.Наставници не би требало да туку ученике јер то неће ни у чему помоћи. 4.Старија деца не би требало да узимају кликере од слабијих
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КАКО СУ СЕ ТА ПРАВА ПРЕКРШИЛА 1.Десило се тако што је деда деветогодишњег дечака послао у Москву код обућара који му није дао да се одмори. 2.Мали дечак је писао о својој гусци и о свом деди како га је учио да се пење на дрво које је имало име Феличе. 3.Тукли су децу која нису била добра на часу, а некад и без разлога, што не би требало да се дешава. 4.Млађи су се бојали старијих дечака и због тога су старији дечаци могли узети њихове кликере када кажу “Ајнштајнд”.
РАДИЛИ: СТАША ЋУЛИБРК ИСИДОРА ШКОБО МАРИЈА АНАСТОВ НИКОЛА КРСТИЋ МЕМЕТ ГРЕКУ 6-2
После убаченог писма у сандуче, Вањка је сваки дан долазио да провери да ли је деда дошао да га посети. После тачно годину дана Вањка је хтео да одустане од писма и жеље да ће га деда посетити, али неки осећај га је вукао до сандучета. Пешачио је спорим кораком, јер је знао да деда неће доћи. Када је дошао до сандучета, подигао је главу, осврнуо се лево и десно, али деде није било. Кренуо је да се враћа кући, али га је нечија рука ухватила за раме, осврнуо се и угледао деду. Трамвајем су се вратили у село и живели су заједно. ВАЊКА ДРУГАЧИЈИ ЗАВРШЕТАК ПРИЧЕ
ЧУДЕСНА СПРАВА После пар месеци деда је научио да поправља џепне сатове. Људи из његовог краја су сазнали за то, и почели да долазе код њега. Њему поправка џепних сатова није значила као посао него као хоби, те није хтео да наплаћује. После пар година деда је изгубио живот због борбе са карциномом. Сви људи из његовог краја, који су га поштовали и волели, дошли су на његову сахрану са тужним лицима. Уместо белих ружа које се стављају на ковчег, они су стављали своје сатове које је он поправљао.
ЛЕТО ЛЕПОГ БЕЛЦА Џон се вратио у шталу да погледа још једном коњу у зубе када је приметио да су дечаци „позајмили“ коња. Отишао је до штале дечака те им је оставио коња. Дечаци нису цео дан примећивали коња. Сутрадан су отишли у шталу да одморе и затекли су коња који је био пресрећан што их је видео. Џон Бајро је одлучио да дечацима поклони свог коња, зато што су они били сиромашни и он је знао да они нису украли његовог коња него само позајмили. Када су дечаци то сазнали, отрчали су до родитеља да им кажу и били су јако срећни.
A magazine is a periodical publication, which can either be printed or published electronically. It is issued regularly, usually every week or every month, and it contains a variety of content. This can include articles, stories, photographs, and advertisements. Good Plants Decoration Радили: Хелена Добрић Елена Џакула Лена Ердељан Филип Фехер
Новинар: Пратећи интересовања наших читаоца одлучили смо се ра Марка Краљевића смо срели на путу за Грчку када смо стали поред тада смо се договорили за разговор. Добар дан Марко! Марко Краљевић: Добар дан! Новинар: Драго нам је што имамо прилику да разговарамо са најпоз спретности су написане многе песме и сви смо чули о томе. Марко Краљевић: Хвала Вам на лепим речима. И мени је драго што Новинар: Можете ли нам рећи нешто о и о својим делима? Свима н Марко Краљевић: Наравно! Радо ћу испричати неке догађаје из мог Новинар: Хоћете нам испричати када сте успели својом храброшћу д Марко Краљевић: У мојим авантурама упознао сам једну Косовку Д дуката да се уда. Морао сам нешто да предузмем. Ишао сам код Ара и да ми узме коња Шарца. Нисам му то допустио и убио сам њега и стране света да сваки прича шта сам урадио. Новинар: Поштовани Марко, успели сте помоћи девојци. Хвала Вам Данас смо позвали и Аску, познату балерину која нас је научила да у Аску смо видели први пут у позоришту када је изводила свој величан Добар дан, Аска! ИНТЕРВЈУ СА ИНТЕРВЈУ СА МАРКОМ КРАЉЕВИЋЕМ, А МАРКОМ КРАЉЕВИЋЕМ, А
азговарати са Марком Краљевићем, Аском и Вањком! његове задужбине: Марковог манастира у близини Скопља. Још знатијим српским јунаком. О Вашем јунаштву, храбрости и о имам прилику да разговарам са младим јунацима овог доба. ам је познато да сте многима помогли и спасили многе животе. г живота. да некоме помогнете? Девојку. Она је била седе косе. Туговала је јер није имала довољно апина да решимо тај проблем. Када сам дошао хтео је да ме убије његове слуге. Оставио сам четири слуге живе да иду на четири што сте тај догађај поделили са нама. уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт. нствени плес и још тада смо пожелели да нам прича о себи. АСКОМ И ВАЊКОМ АСКОМ И ВАЊКОМ
Аска: Добар дан! Новинар: Можете ли нам испричати о Вашем сусрету са вуком? Аска: Наравно да могу! Била сам јако немирно дете. Обожавала сам мислила да је тамо сочна трава. У једном тренутку сам угледала вука да збуним вука. И успела сам! Након неког времена сам кренула да жива. Након неког времена дошли су ловци и упуцали вука. Прежив Новинар: Хвала Вам на дивној причи о храбрости и упорности! Аска: Хвала Вама на позиву! Новинар: На разговору нам је и Вањка. Вањка је након лепог живота га када смо однели ципеле на поправку. Тада смо дуго разговарали дан Вањка! Вањка: Добар дан! Новинар: Драги Вањка, хоћеш нам испирчати о свом животу у граду Вањка: Хоћу, причаћу Вам о свом животу у граду. Одселио сам се од тешко. Газде су биле грубе према мени. Храна је била лоша и једва с било најлепше. Новинар: Да ли си покушао нешто да се вратиш на село? Вањка: Јесам! Написао сам писмо мом деди да желим да се вратим дође по мене! Новинар: Хвала што си поделио своју причу на нама! Желимо ти да Драги читаоци, ово су биле приче о храбрости, упорности и нади!
м балет и била сам одлична. Кренула сам дубоко у шуму јер сам а. Нисам знала шта да радим па сам почела да плешем у покушају смишљам нове покрете. Осећала сам да док плешем да ћу остати вела сам! Да није било плеса и балета не би преживела! а са дедом на селу послан је на занат у велики град. Упознали смо и желели смо поделити ову причу са нашим чиотаоцима. Добар у? д мог деде са села. Послали су ме у град на занат. Било ми је јако сам имао шта да једем. Хтео сам да се вратим на село. Тамо ми је и да ћу радити све што каже. Још чекам одговор од деде или да се брзо вратиш на село.
Вањка, Аска и Марко Краљ
љевић долазе на интервју!
Баја: У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нити је ко знао да по њему чита вријеме. Мој стриц Ниџо, кад се вратио са Солунског фронта, правио се да ,,зна у сат”, али касније се испоставило да он умије само понешто ако мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике овако: ,,Још само колико за један нокат до подне.“ Баја: (публици) Мој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, лаждевњака и пиба него је завирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васер ваге и тако даље. Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушака: Ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од весер-ваге је закретао главу као од укорљивих очију. Међутим, једино је према сату одувијек имао него посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним животом, чистим и мудрим као код каквог древног праведника. Није га чак волео ни у руке узети бојећи це да га на неки начин не обесвести и не упрља.Диједов рођак Сава, стари лопов и никакба бјера, често би се око тога дохватио са диједом. Сава: Ма како ти то зазирешод сата као да је пред тобом жиб створ, а? Дјед Раде: Па шта је него жив(мирно каже дједа) Сава: Сат жив?!(забекне се Сава) Дјед Раде: Жив боме и десет пута мудрији него ти. Сава: (увриђено пуше) Мудрији од мене? О,биди ти њега Дјед Раде: Да,да. У по дана, у по ноћи, кад ти год драго, само га отвориш,а ом ти -цак,цак!- толико и толико сати. ехе, драги мој,а ти не знаш ни на колико си мјеста шупља, а камоли што друго (пучно дигне прст). Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. Сава: Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија,а ја овдје код тебе џаба тупим зубе. (Диже се да пође.) едан нокат па ће подне. То ,,гледање у сат” за мог је дједа била једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност ко и гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту роботу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дјед било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат. Било је то овако: Имао ти је дјед једног побратима и пријатеља, неког Петрака, самарџију по занимању. Тај ти је читаве године лутао
испод Гремча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре,пропијашћ своју зараду често већ и на лицу мјеста,уз домаћина код којег је радио. На Михољдан,крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом. Дјед Раде: (обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром) У реду, побро, биће пажено ко очи у глави. Баја: Сат је био закључан у дједов сандук и на њега се брзо и забровило, све док ја једног дана не доперјах из школе поносите се шепурећи. (долази из школе поносно и обраћа се дједу) Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи Дјед Раде: Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат. Хајде да си бар војску одслужио, друго би било. Баја: Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. Дјед Раде: Е, е, лажи само. Баја: Дај вамо па ћеш видјети. Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало, Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био одвећа велик ризик. Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед Раде: (забрину се) Да није болестан, Бог ти га видио? Баја: (публици) Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Те јесен нико га под Грмечом није видео. На једном мјесту дједа утјешише причом како је стари говорио да ће преко Уне, у Кауре, да тамо мретреса и прави самаре Дјед Раде: (вајка се) Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлати и опљачкати Каури, лопови су то.
Баја:(публици) Једног поподнева,тек што стигох из школе,дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Дјед Раде: (Сам код куће) Одидер овамо. (Почепрка по свом сандуку и извади из плаве хартије Петраков сат и неповјерљиво погледа Бају) А знаш га навити, велиш?
Баја: Знам. дјед Раде: Дедер. (Усједе Бају на свој кревет,стави му сат у руке и без даха се загледа у његове прсте.) Баја: (Навије сат који почиње да куца јасно и равномјерно) Дјед Раде: (Узе сат у руке,принесе га десном уву и сав озарен прошапута) Аха,ради,ради,куца! (Спусти сат у крило као да се одмара,загледао се некуд у даљину и обрадовано протепа) А знао сам да је он жив,рђа једна. Жив и здрав. Баја: Ко то,дједе? Дјед Раде: Мој побро.Да је он мртав,и његов би сат умро. Па да,тако ти је то. Баја: (публици) Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у млин повео. До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали пун мјесец,нас двојица,велика и мала бена,а около су регетале жабе,па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш кроз распјеване навиљке облака. (завесе)
Немечек и Мурад Једног дана дечак по имену Мудрад који је јако волео животиње срео је у пролазу дечака по имену Немечек који је јурио кроз град и они су се сударили. Немечек се извинио што је био неопрезан и рекао је да се могу видети једном да се друже .Мурад се сложио. Када је пролазио поред Немечекове куће угледао је малог пса који беспомоћно цвили, јауче и смрзава се. Мурад, пошто је волео животиње, одма га је узео и понео са собом. Када је стигао кући родитељи су му рекли да не може да га задржи јер већ имају свог великог пса који се звао Роки и да им стварно не треба још један пас. МУрад је ипак одлучио да ће задржати пса Жућу и следећи дан када се Мурад видео са Немечеком питао га је да ли би му родитељи дозволили да у свом дворишту или кући држи пса. Немечек се растужио и испричао Мураду како му је јуче побегао његов вољени пас Жућа. Мурад се запитао да ли је пас кога је пронашао близу Немечекове куће можда пас Жућа. Мурад је показао Немечеку каквог је пса јуче пронашао. Немечек је рекао да је то његов пас Жућа .Њих двојица су цело лето провели заједно бринући се о Жући који је и убрзо и порастао. И тако је настало ново пријатељство између њих троје. Мурад, Немечек и верни пас Жућа. Danilo