List učenika Osnovne škole „Glavatičevo“ Glavatičevo, maja 2023.god. Godina XX, broj 21
2. List učenika Osnovne škole „Glavatičevo“ Tel./fax: 036/739-044 e-mail: [email protected] Direktor: Edin Halilović Sekretar: Vahida Hebibović Glavni urednik: Ismet Pozder DTP: Ismet Pozder Redakcija: Bejamil Rustić Damir Fejzagić Kenan Jazvin Pred nama je novi broj školskog lista „Neretva“. Autori ovog Lista su nastavnici i učenici naše škole koji su tokom ove školske godine radili na prikupljanju podataka, fotografija sve od prethodnog broja do danas. Pokušali smo izabrati ono najinteresantnije i najbolje. Nastojali smo prikazati sve događaje vezane za našu školu, a aktivnosti je bilo veoma često. Učestvovali smo na takmičenjima, testiranjima, manifestacijama, literarnim konkursima i volonterskim akcijama. U mjesecu maju putovali smo na planirani izlet u Ajdinovide, a IX razred na ekskurziju u Italiju.. Kraj je školske godine. Vrijedno se radilo na pripremanju ovog školskog lista. Za sve one koji žele saznati više o našoj školi, na raspolaganju je školski blogg. Pristup je mogud u svakom pretraživaču upisivanjem L www.osglavaticevo.blogger.ba. Stranice našeg Lista su otvorene za sve vas. Pišite, šaljite nam svoje radove i fotografije. Najbolje radove demo uvrstiti u ovaj naš List ili demo ih objaviti na Internetu. Srdačan pozdrav !!! Sadržaj : Uvodna riječ Riječ direktora Vremeplov Iz naših klupa Sekcije Izlet u Ajdinoviće Vijeće učenika Najbolji učenici Ekskurzija u Italiju Naslovna strana: Eldar Tinjak, IX Ibrahim Hebibović, IX Obrada tekstova: Armana Tabaković VIII Esma Mušinović, IX Lejla Tinjak, IX
3. Dragi učenici, poštovani nastavnici, roditelji i prijatelji škole, želim vas i na ovaj način pozdraviti i zaželjeti dobro zdravlje i dobru saradnju sa Osnovnom školom „Glavatičevo“. Prije svega, želim izraziti veliko zadovoljstvo što činite sastavni dio naše škole. Ova odgojnoobrazovna ustanova počela je s radom 1928. godine. Mijenjala su se vremena, mijenjalo se nastavno osoblje i školske zgrade. Ovaj kraj vidio je dva rata i obnove. Djeca su iz ovog mjesta odlazila u svijet, ali škola je opstala. U ovom izuzetno turbulentnom vremenu, kada mladi ljudi napuštaju našu domovinu, kada se broj učenika u mnogim školama smanjuje sve nekako postaje neizvjesno. Ni našu školu i ovo mjesto nije zaobišla takva sudbina. I pored svega, možemo reći da je naša škola savremena odgojno-obrazovna ustanova, s dobrim i kvalifikovanim nastavnim kadrom, koji uspješno obrazuje i odgaja nove generacije mladih ljudi. Ponosim se činjenicom što sam na čelu ustanove čiji učenici postižu dobre rezultate na takmičenjima, a aktivno su uključeni i u mnoge projekte te druge oblike društveno-korisnog rada. Naši učenici i nastavnici dobitnici su nekoliko značajnih nagrada i priznanja iz različitih oblasti. To je dovoljan pokazatelj da naša škola ulaže veliki trud kako bi svojim učenicima omogućila kvalitetno obrazovanje, koje će im pomoći i koristiti u nastavku školovanja. Našim učenicima možemo ponuditi moderne metode u realizaciji nastavnog plana. Po tom pitanju, naša škola je dobro opremljena, što doprinosi kvalitetnom nastavnom procesu i lakšem sticanju i otkrivanju novih znanja. Naš cilj nije samo podučavanje konkretnom nastavnom gradivu, već i učenje o svim životnim zadaćama, koje će svakom našem učeniku pomoći u izgradnji vlastitog identiteta te osjećaja za prepoznavanje i uočavanje dobrog i korisnog. Stoga je nužno našoj djeci omogućiti zdravo odrastanje i osjećaj sigurnosti u svim situacijama. Osnovna škola “Glavatičevo” je prijateljski otvorena prema užoj i široj društvenoj zajednici. Kao javna ustanova, imamo izuzetno dobru saradnju s roditeljima, nadležnim ministarstvom te raznim kulturnim i javnim institucijama u gradu Konjicu i Hercegovačko-neretvanskom kantonu. Prioritet nam je da budemo škola koja će našim učenicima biti motiv za napredak i smjernica za uspjeh na svakom životnom polju. Obrazovati i odgajati mladog čovjeka danas, u svijetu napredne tehnologije, zaista je veliki izazov za sve. Mi smo odabrali put koji našim učenicima pruža sigurnost i daje nadu za ljepšu i svjetliju budućnost, koju će graditi u svojoj zemlji. U ovoj školskoj godini školu smo opremili i sa nekoliko laptopa koji će se ubuduće koristiti u nastavnom procesu tamo gdje bude potrebno. Pored ovoga, ţelim napomenuti, i uspješno provedenu aktivnost oko pokrivanja dijela školske zgrade u Odţacima. Sadašnjim i budućim uĉenicima ţelim poruĉiti da iskoriste sve mogućnosti koje im nudi naša škola, da vrijedno rade i izgrade dobro predznanje za buduće ţivotne izazove, a u tome će sigurno imati pomoć i podršku svih nastavnika i ĉlanova kolektiva Osnovne škole “Glavatiĉevo”.
Dana, 10.5.2022.god. naši uĉenici su u sklopu aktivnosti Vijeća uĉenika bili u posjeti Osnovnoj školi Ĉelebići. Uĉenike su predvodili pedgogica Belma Lulić i nastavnik Ismet Pozder. Izvrsni domaćini, direktor Nijaz Kurtović i pedadogica Mersiha Lapo priredili su nam izuzetno lijep doĉek. Ovom prilikom je zasaĊeno drvo prijateljstva, a potom se druţenje nastavilo u sali tjelesnog odgoja. Na kraju, druţenje je nastavljeno u mjestu Idbar i Eko-selu Raj u raju. Posjeta je imala i edukativni karakter. 4. Dana, 20.5.2022. grupa naših uĉenika VIII i IX razreda predvoĊeni nastavnicima Ismetom Pozderom, Mehom Biberom i Abedinom Husićem posjetili su Spomen obiljeţje Potoĉari. Naš profesor historije, Abedin Husić je na adekvatan naĉin, za vrijeme puta prema Potoĉarima, prenio historijske ĉinjenice vezane za period agresije na Bosnu i Hercegovinu 1992.- 1995.god. kao i ĉinjenice o danu pada Srebrenice kao i pribliţan opis dogaĊaja koji su uslijedili nakon toga. U okviru ove posjete, uĉenici su posjetili mezarje, odali poĉast ţrtvama i obišli bivšu fabriku akumulatora u kojoj su bili zarobljeni Bošnjaci u Srebrenici. Nakon razgledanja hale u kojoj je stanovništvo traţilo spas, uĉenici su imali mogućnost vidjeti izloţbu u kojoj su izloţeni predmeti pronaĊeni na teritoriji Podrinja. Uĉenici su na kraju prisustvovali projekciji filma u kojem su prikazani video snimci napravljeni za vrijeme jula 1995. godine. Dio novĉanih sredstava za ovo putovanje donirala je firma „Novalić-oil“ i „Sanel šped d.o.o.
Dana, 31.5.2022.godine sveĉanom priredbom i prigodnim sportskim aktivnostima obiljeţen je Dan škole. Za uĉenika generacije proglašen je Hakija Šunj. Voditeljica priredbe bila je Aldijana Tucaković, uĉenica IX razreda. Iz štampe izišao novi broj Školskog lista "Neretva". List moţete pogledati online na: https://anyflip.com/pqdc/yllm/ Dana, 13.6.2022.godine naši uĉenici su išli na jednodnevni izlet u Pionirsku dolinu i u Visoko. U Visokom smo posjetili Piramidu sunca i ĉuvene tunele. VoĊa puta bio je profesor islamske vjeronauke magistar Kenan Jazvin. Novĉana sredstva za ovo putovanje obezbijedili su ljudi iz Graĉanice i to Delić Bahrudin i Amir Hodţić. Svi zajedno bili smo oduševljeni- Uz sjajnu prezentaciju sluţbenih vodiĉa, shvatili smo da je rijeĉ o neĉemu puno većem od tunela i obiĉne priĉe o piramidi.. Ĉovjek se iznenadi kada vidi tu strukturu, te tunele, oblike, a mnogo toga smo imali priliku i nauĉiti. Prilikom povratka iz Visokog, na Ilidţi, u Butmiru smo posjetili Tunel spasa. Informacije koje smo dobili ostat će u sjećanju svima nama. Ovaj izlet je finansirao gospodin Delalić Bahrudin iz Graĉanice. . 5.
. 6. U toku mjeseca juna 2022. godine završena je zamjena krova na podruĉnoj školi Odţaci. Radovi su poĉeli, 14.6.2022.godine. Sredstva za krov obezbijedilo je Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta HNKOvaj lijepi objekat tako će biti saĉuvan od propadanja Škola u Odţacima sagraĊena je i poĉela sa radom 1975. godine. Dana, 15.6.2022. godine uĉenica VIII razreda Lejla Tinjak, aktivna ĉlanica literarne sekcije, osvojila je prvo mjesto na raspisanom konkursu povodom Dana grada Konjica. Lejla je dobitnica još nekih vrijednih nagrada kada su u pitanju literarni konkursi. Dana, 20.6.2022. godine ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta HNK, dr. sc. Rašid Hadţović uruĉio je priznanja za uĉenike generacije osnovnih i srednjih škola Hercegovaĉko-neretvanskog kantona za školsku 2021/2022. godinu, na sveĉanoj ceremoniji koja se odrţala u Narodnom pozorištu u Mostaru. Sveĉanosti prisustvovali direktor naše škole Edin Halilović i uĉenik generacije za proteklu školsku godinu Hakija Šunj. Dana, 24.6.2022.godine u Centru za kulturu Konjic, a povodom Dana grada Konjica, gradonaĉelnik Osman Ćatić sa saradnicima upriliĉio je sveĉani prijem za uĉenike generacije osnovnih škola i Srednje škole Konjic te za nagraĊene uĉenike na kantonalnim, federalnim i internacionalnim takmiĉenjima i njihove mentore. NagraĊeni su i najuspješniji uĉenici osnovnih i srednjih škola koji su pobijedili na literarnom konkursu raspisanom u povodu Dana grada Konjica pod nazivom “Svome gradu za roĊendan, perom ispisujem ljubav”. Našu školu predstavljali su uĉenik generacije Hakija Šunj i pobjednica literarnog konkursa Lejla Tinjak VIII. Sveĉanosti je pisustvovo i direktor naše škole Edin Halilović.
, Dana, 22.6.2022. godine Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke/znanosti ove godine je osiguralo 400.000 KM za nabavku besplatnih udţbenika za sve uĉenike koji pohaĊaju osnovno obrazovanje u školskoj u 2022/23. godini na podruĉju cijele Federacije BiH. Odluĉeno je da u zajedniĉkoj realizaciji ovog projekta sudjeluje svih deset kantona, a ugovori su već potpisani sa svim kantonalnim ministarstvima obrazovanja, koja su duţna pravovremeno distribuirati besplatne udţbenike osnovnim školama na podruĉju svog kantona. Dana, 5.9.2023.godine poĉela nova školska 2022/23. godina. Naša škola je spremno doĉekala taj dan. Nastava će se odvijati po ustaljenom rasporedu. Nastava za više razrede bit će organizovana u samostalnim odjeljenjima dok će niţi razredi imati dva kombinovana odjeljenja. Dana, 13.i 14.9.2022.godine izvršena je podjela besplatnih udţbenika za sve uĉenike naše škole. Uĉenici i roditelji su upoznati sa naĉinom korištenja udţbenika. Uĉenici su duţni na kraju školske godine vratiti korištene udţbenike u školsku biblioteku. Dana, 9.10.2022.godine naše uĉenice devetog razreda Lejla Tinjak i Esma Mušinović te uĉenik Davud Hebibović (VII) uĉestvovali su u sveĉanosti povodom Dana osloboĊenja Ţupe. Sveĉanost je organizovala Mjesna zajednica Glavatiĉevo u saradnji sa Jedinstvenom organizacijom boraca, branilaca Konjica. Autor scenarija bio je naš nastavnik bosanskog jezika, a voditeljica programa bila je uĉenica IX razreda, Esma Mušinović. 7.
8. Dana, 11.10.2022. godini naši gosti bili su uĉenici Osnovne škole "Seonica". Uĉenike su predvodili direktor ove ustanove Zijad Halilović, pedagog Fadil Zatega te nastavnici Nihad Šećibović i nastavnica Rahima Delić-Jašarević. Posjeta je imala edukativni karakter, ali je cilj bio i druţenje. U toku posjete izvršen je obilazak nekropole stećaka na lokalitetu Biskup te vršeno istraţivanje biljnih i ribljih vrsta u koritu rijeke Neretve u ovom kraju. Dana, 19.10.2022. godine u našoj školi obiljeţen je Mjesec knjige (oktobar). Prigodan program upriliĉili su pedagog škole Bejamil Rustić i nastavnik bosanskog jezika Ismet Pozder. Oktobar je mjesec knjige i knjiţevnosti, mjesec kada se vraćamo knjizi najboljem ĉovjekovom prijatelju. To je mjesec u kojem promovišemo znaĉaj knjige i ĉitanja i stavljamo knjigu tamo gdje joj je i mjesto. Slobodno vrijeme u školi iskoristili smo da posjetimo školsku biblioteku gdje smo istakli poznatu misao: "DIJETE KOJE ĈITA, POSTAJE ĈOVJEK KOJI MISLI"
Maj, Dana, 27.10.2022.godine naš nastavnik bosanskog jezika i knjiţevnosti Ismet Pozder nagraĊen je za promociju kvalitetnog obrazovanja u Hercegovaĉkoneretvanskom kantonu. Nagrade je organizovao Kantonalni odbor Saveza samostalnih sindikata osnovnog obrazovanja HNK. Naš nastavnik bio je meĊu šest nagraĊenih nastavnika. Sveĉanost je odrţana u restoranu Megamarket u Mostaru. Bio je ovo još jedan vaţan iskorak kojim se ţeli ukazati na vaţnost nastavniĉke profesije. Promociji su prisustvovali nagraĊeni nastavnici, predsjednici Sindikalnih podruţnica i ĉlanovi Kantonalnog odbora HNK. Dana, 29.10.2022. godine u mjestu Seonica odrţana je peta po redu Kestenijada. Ovu manifestaciju uz pomoć Grada Konjica organizuje Udruţenje „SIN Neretvica“. Pored peĉenja i degustiranja kestena te kulturnoumjetniĉkog programa, uruĉene su i nagrade uĉenicima osnovnih škola sa podruĉja grada Konjica povodom raspisanog likovnog konkursa od strane Udruţenja „SIN Neretvica“. Tema je bila „Kesten“. MeĊu najboljim likovnim radovima našao se i rad naše uĉenice IX razreda Esme Mušinović. Esmin rad osvojio je treće mjesto.. Dana, 10.11.2022. godine Pedagoški zavod Mostar je organizirao Konferenciju povodom Svjetskog dana nauke "Festival nauke Mostar 2022". Na konfernciji su bila predstavljena 24 istraţivaĉka projekta na kojima su radili uĉenici osnovnih i srednjih škola sa svojim mentorima. Uĉešće na konferenciji uzelo je 150 osoba. Prvi dio konferencije je imao festivalski karakter, dok je u drugom dijelu organizovana panel disuksija na aktuelna pitanja vezana za obrazovanje. Uĉešće u panel diskusiji uzeli su uĉenici osnovnih i srednjih škola, nastavnici i profesori biologije i hemije, profesori na Nastavniĉkom fakultetu u Mostaru. Našu školu predstavljale su uĉenice IX razreda Lejla Tinjak i Esma Mušinović, nastavnik biologije i hemije Meho Biber te pedagog naše škole Bejamil Rustić. 9.
Dana, 24.11.2022. godine u Centru za kulturu Konjic, u organizaciji grada Konjica, odrţana je sveĉanost povodom Dana Drţavnosti BiH. U programu su uĉestvovale i naše uĉenice IX razred Esma Mušinović i Lejla Tinjak. Na ovoj sveĉanosti uruĉene su i nagrade za najbolje likovne i literarne radove. Naša Lejla Tinjak osvojila je drugo mjesto na ovom literarnom konkursu. Nagradu i pohvale Lejli i mentoru, nastavniku Ismetu Pozderu uruĉio je gradonaĉelnik Konjica gospodin Osman Ćatić. Dana, 15.11.2022.godine u našoj školi odrţana je edukativna radionica posvećena psima. Edukatorica fondacije Dogs Trust Jasmina Vejzović posjetila je našu školu i odrţala radionicu uĉenicima od I do VI razreda. Edukatorica je govorila o sigurnom ponašanju u blizini ili u kontaktu sa psima, o odgovornom vlasništvu, o tome kako se igrati sa psom, kako pomoći psu kada je u nevolji. Dana, 19. i 20.11.2022.godine u našoj školi obiljeţeni MeĊunarodni dan borbe protiv nasilja nad djecom i MeĊunarodni dan djeĉijih prava. Aktivnosti su proveli pedagog škole Rustić Bejamil te predstavnici Vijeća uĉenika od VI do IX razreda. Ovim povodom prikazan je kratki filma i prezentacija vezane za navedene teme. Prikazanim filmom uĉenici su upoznati sa djeĉijim pravima, a prezentacijom poseban naglasak je stavljen na cayber nasilje, u svijetu poznato kao cayberbullying, gdje je uĉenicima prezentovano na koji naĉin da zaštite privatnost na Internetu, kako da reaguju i kome da se obrate u sluĉaju da budu ţrtve ovog oblika nasilja. 10.
Merima Marić, VIII Dana, 5.12.2022. godine uĉenici IX razreda, volonteri: Lejla Tinjak, Esma Mušinović, Aldina Fišić, Eldar Tinjak i Ibrahim Hebibović, zajedno sa nastavnikom Ismetom Pozderom, prisustvovali su Galeriji volonterizma u hotelu Hills na Ilidţi i na taj naĉin predstavili svoje volonterske aktivnosti koje su obavljali kako u školi tako i u lokalnoj zajednici. Na ovoj završnoj manifrstaciji uĉestvovale su 43 osnovne i oko 300 uĉenika, volontera. "Volonteri nisu plaćeni, ne zato što su bezvrijedni, već zato što su neprocjenjivi." istakla je gošća galerije Sherry Anderson. Centar za razvoj omladinskog aktivizma CROA od 2011.god. implementira projekat „Volontiranje je cool!“ Ovim projektom se ţeli ukazati na znaĉaj volontiranja za razvoj savremenog demokratskog društva u kojem svaki pojedinac ima pravo i odgovornost dati svoj doprinos i u kojem se takav doprinos cijeni. Dana, 10.12.2022. godine obiljeţen Dan ljudskih prava: "Deseti decembar u svijetu se obiljeţava kao Dan ljudskih prava. Na taj dan Skupština Ujedinjenih naroda usvojila je Opću deklaraciju o ljudskim pravima, a njena glavna poruka je uroĊena vrijednost svakog ljudskog bića. 'Ljudska prava su osnovna prava bez kojih ljudi ne mogu ţivjeti dostojanstveno - kao ljudska bića. Tim povodom u našoj školi provedene su aktivnosti kroz predavanje, radionicu "Gledajmo oĉima ljudskih prava" i izradu panoa. Uĉenici su kroz kratko predavanje upoznati sa osnovnim karakteristikama ljudskih prava i to da je uţivanje prava nuţno povezano sa odgovornošću. Dana, 14.12.2022.godine našu školu posjetio predstavnik Udruţenje Bjelimićani Omer Paĉariz te izvršio podjelu novogodišnjih paketića uĉenicima naše škole. Paketiće je donirala klinika Vatan-med. Dana, 28.12.2022.godine predstavnici Vile Sunce Boraĉko jezero su svim uĉenicima naše škole podijelili novogodišnje paketiće. Dana, 30.12.2022. godine, poklonima, novogodišnjim paketićima, naše uĉenike obradovao je ĉlan Vijeća roditelja i škole Muamer Tinjak. Sretni smo što i ove školske godine imamo prijatelje koji su tu da nas obraduju i izmame osmijeh na licima djece. Bili mi veliki ili mali, svi volimo da primamo poklone. 11.
Dana, 7.2.2023.godine. Naida Hadţiosmanović je odrţala ĉas engleskog jezika pod nazivom Cooking with Languages. Zašto je uĉenje jezika kroz kuhanje recept za uspjeh? Postoji jako mnogo razloga zašto je uĉenje stranog jezika kroz kuhanje zagarantovan recept za uspjeh. Kuhanje je danas popularno, gdje milioni gledaoca redovno prate emisije poput MasterChef-a, The Great British Bake off i emisije planetarno popularnog kuhara Jamie Oliver-a. Svjetski poznati kuhar Jamie Oliver je privukao gledaoce svojim jedinstvenim pristupom i prikazom recepata raznih zemalja i kultura, a koje i mi sami moţemo napraviti u svojim domovima. Sve ovo dovodi do toga da ljudi iskaţu ogroman interes za kuhanje te samim tim im pomaţe da uĉe nove rijeĉi na zabavan i kreativan naĉin. Na ovaj naĉin, bilo ko, bez obzira na starosnu dob, moţe da nauĉi neko specifiĉno jelo iz Velike Britanije. Moţemo se prikljuĉiti nekim online ĉasovima ili da sami pratimo recept iz knjige ili mobilne aplikacije. Ovako širimo svoj vokabular, uĉimo sastojke, glagole pa ĉak i razliĉita glagolska vremena. Kuhanjem ne samo da ćemo biti u mogućnosti da probamo neko ukusno jelo, nego ćemo ukljuĉiti i ostalih pet ĉula. Jedan takav pristup uĉenju jezika je primjenila i nastavnica Engleskog jezika i knjiţevnosti Naida Hadţiosmanović sa šestim razredom. Uĉenici su sami izabrali hranu koju će napraviti i prezentovati ĉitavom razredu. Prouĉavanje recepta za uĉenike je od velikog znaĉaja jer im prije svega pomaţe da prate instrukcije, istraţe nepoznate rijeĉi i potrude se da ih zapamte. Uĉenik Amer Mušinović je pravio sushi, a uĉenice Amina Tinjak i Emina Hebibović su pravile valjukaru, baklavu i voćnu salatu. Prezentovali su svoje jelo, recepte i korake kojih su se morali pridrţavati da bi sve to napravili. Oni su kroz gastronomiju proširili svoj vokabular, nauĉili nešto novo o kulturi i historiji. Dana, 21.2.2023. godine obiljeţen je Dan maternjeg jezika uz prigodan referat i stihove: "O jeziku, rode, da ti pojem, O jeziku milom tvom i mojem!... Po njemu te svijet poznaje ţiva, Na njem ti se budućnost osniva." P. Preradović Dana, 22.2.2023. godine, zadnja srijeda u mjesecu februaru obiljeţava se kao MeĊunarodni dan prevencije vršnjaĉkog nasilja u svim školama. Idealna prilika da se uĉenicima poveća svijest o posljedicama nasilja. Ovaj dan u našoj školi kroz radionicu obiljeţili su ĉlanovi Vijeća uĉenika i pedagog škole Rustić Bejamil. Jedna od naših najvećih uloga kao nastavnika u školi jest da stvaranje svakodnevno pozitivnog okruţenja u razredu da pruţamo uĉenicima, posebno ţrtvama nasilja, osjećaj sigurnosti u školi, jer će tako djeca biti uspješnija dolazeći u školu neopterećena strahovima. Tu problematiku moramo kvalitetno odraditi već u mladenaĉkoj dobi, jer ćemo tako dobiti produktivne ĉlanove našega društva koji neće prihvatiti i tolerisati nasilje, koji će na nasilje reagovati negativno i suzbijati ga u svakom pogledu i koji će u konaĉnici biti zdravi i sretni, a to nam je, uz stjecanje svih mogućih profesionalnih kompetencija, i najvaţniji cilj: odgojiti generacije zdravih, zadovoljnih, sretnih mladih ljudi neopterećenih nasiljem i njegovim posljedicama. 12
Dana, 23.2.2023. godine u našoj školi odrţana predavanje o minama i ostalom neeksplodiranim sredstvima. Cilj edukacije je bio podizanje svijesti o opasnosti od ovih NUS. Predavaĉi su bili Naida Hadţiosmanović i Ismet Pozder Dana, 28.2.2023.godine referatom i prigodnim programom u holu škole te polaganjem cvijeća na Spomen obiljeţje u Glavatiĉevu, obiljeţili smo Dan nezavisnosti BiH. Moţda nas po broju nema mnogo kao u nekim drugim školama, ali naša srca kucaju tako jako glasno i u istom ritmu za našu domovinu BiH Dana, 12.4.2023.godine u našoj školi odrţano je takmiĉenje u poznavanju pravopisa bosanskoga jezika. Takmiĉenje je realizirano putem programa (aplikacije) Kahoot. U takmiĉenju su uĉestvovali svi uĉenici od trećeg do devetog razreda. Prvo mjesto osvojila je uĉenica IX razreda Lejla Tinjak. Pravopis je stvar obrazovanja, stvar percepcije i interesovanja za sopstveni jezik i izraţavanje, kao i za svijet kojim smo okruţeni. BAJRAMSKI PAKETIĆI Dana, 20.4.2023.godine, Enver Gološ, ĉovjek koji ţivi i radi u Sarajevu, a porijeklom je sa ovih prostora, obradovao je naše uĉenike od 1. do 9. razreda i izmamio osmijehe na njihovim licima, poslavši im bajramske paketiće. Obradovati bilo koga je sevap ali, obradovati djecu i to u ramazanu je sigurno veliki, veliki sevap. 13.
Dana, 22.5.2023. godine uputili smo se na jednodnevni izlet u Sportsko-rekreacijski centar Ajdinovići, nedaleko od Olova. Uĉenike su predvodili nastavnici Damir Fejzagić, Ismet Pozder, Naida Hadţiosmanović i Ajla Madţak. U 10 i 30 ĉasova stigli smo na odredište. Pri ulasku u sami centar doĉekali su nas ljubazni domaćini. Prizor je bio divan. Centar nudi raznovrstan sadrţaj i omogućava razliĉite aktivnosti. Prvo smo išli na doruĉak. Nakon toga imali smo slobodno vrijeme za razne sportske aktivnosti. Htjeli smo odjednom sve da isprobamo i vidimo. Mogli smo igrati fudbal, odbojku i košarku i koristiti razliĉite naprave za djecu. Bilo nam je dostupno i razgledavanje zoo-vrta sa domaćim ţivotinjama. Hrane i sokova bilo je dovoljno. Nakon odliĉnog ruĉka ponovo smo imali vrijeme za rekreaciju i odmor. Oko 16,00 ĉasova uputili smo se vratili nazad, prema Konjicu. Vrijeme je bilo relativno lijepo. Na momente je padala kiša. Lijepo smo proveli ovaj dan. Dana, 25.5.2023.godine uĉenici IX razreda Lejla Tinjak, Esma Mušinović, Ibrahim Hebibović, Eldar Tinjak, Aldina Fišić i Selman Razić (VIII razred) uputili su se na trodnevnu ekskurziju u Italiju u grad Veneciju. Uĉenike su predvodili direktor škole Edin Halilović te nastavnici/profesori Naida Hadţiosmanović, Mukerem Nikšić, Dino Hajdar i Ajla Madţak. Putovalo se autobusom. Zajedno sa našom školom putovali su uĉenici i nastavnici Osnovne škole Seonica i Osnovne škole Parsovići. Polazak je bio iz Konjica. Prva destinacija na kojoj se odmaralo bio je grad Rijeka u Republici Hrvatskoj. Venecija glavni je grad istoimene talijanske pokrajine Venecije u talijanskoj regiji Venetu. Grad je poznat po kanalima, gondolama i bogatoj povijesti, većinom nezavisnog grada koji je bio središte Mletaĉke republike. Kraj Mletaĉke republike bio je kada je Napoleon Bonapatra osvojio Veneciju krajem 18. stoljeća. Ĉesto Veneciju smatraju najljepšim gradom na svijetu. Grad se nalazi na 117 manjih otoka u moĉvarnoj venecijanskoj laguni u venecijanskom zaljevu na sjeveru Jadranskog mora. Laguna se prostire uz talijansku obalu izmeĊu ušća rijeka Po na jugu, i Piave na sjeveru. Udaljenost od Konjica do Venecije, putem preko Rijeke, je oko 700 kilometara. Venecija ima oko 270 000 stanovnika. Smještaj u Veneciji je bio u hotelu Albatros. Bili su to dani koji se ne zaboravljaju. Vozili smo se brodicom venecijanskim kanalima, uţivali u suncu, ĉistoći i neobiĉnim graĊevinama. U povratku prvo smo posjetili grad Trst. Trst je najveća luka na Jadranskom moru. To je izrazito pograniĉni grad koji je drţavnom granicom posve odijeljen od gradske okolice i zaleĊa koje pripada Sloveniji, a s Italijom je povezan samo uskim pojasom kopna. Na kraju smo svratili u Split, najveći grad u Dalmaciji, te po broju stanovnika i drugi najveći grad u Hrvatskoj. Smješten je na središnjem dijelu istoĉne obale Jadranskoga mora, omeĊen Kaštelanskim zaljevom sa zapada i sjevera, a Braĉkim kanalom s juga te prostorno pokriva veći dio Splitskoga poluotoka. 14.
15. Svome gradu, za rođendan, perom ispisujem ljubav „Kada bi vam neko, rekao da opišete Konjic, šta biste napisali? - upita nas nastavnik. „Lijep! Sunĉan! Mali! Meni najdraţi! Općina bogata stećcima! Zanimljiv i šarolik! Grad na Neretvi, Igman u Premijer ligi BiH“, govorili smo uglas. Nastavnik nas pogleda.“Baš tako! Slaţem se sa vama! Konjic je to sve što ste rekli. On je mnogo, mnogo više. Ja bih, naprimjer, dodao prijateljski raspoloţeni ljudi u Konjicu, Stara ćuprija, Trešanica, Ljuta, djeĉiji osmijeh, huk lokomotive kroz Vrbiće. I to je Konjic“ “Feniks!“ Dobaci Ibrahim, onako tiho, sa empatijom u glasu.“ Kako, Ibrahime. Da ĉujemo svi, reci nam,“ osokoli nas nastavnik. „Feniks“, meni Konjic liĉi na pticu Feniks.“ Eldar, koji je sjedio u klupi ispred, se nasmija. ,,Ih Feniks?!“, dobaci Aldina uz glasan smijeh.“E baš je li, Feniks? Kako uopšte moţe Konjic liĉiti na tu mitsku pticu?“, reĉe Esma i pogleda prema ostalim traţeći podršku. Ibrahim malo zastade i kao da se i sam uplaši svoje izjave da kaţe nešto što je posve drugaĉije od neĉeg što su drugi rekli. Ustade, razgleda po razredu, ali već u slijedećem trenutku kao da povrati odvaţnost i reĉe: „Da, Feniks. Konjic je baš kao Feniks.“ „Pa zašto ne, da ĉujemo?“, reĉe nam nastavnik i dade znak Ibrahimu da kaţe kako to on vidi. ,,Reci, Ibrahime, kako tebi Konjic liĉi na Feniksa? Mnogi moţda ostali i ne znaju kakva je to ptica pa zato i ne vide sliĉnost.“,,Feniks je divna ptica. Neki dan sam ĉitao o njoj na Internetu. To je ptica ţarkih boja. Njeno perje je crveno, narandţasto, ţuto i zlatno. Crvena boja znaĉi ljubav, narandţasta znaĉi odluĉnost i uspjeh. Ţuta boja je boja sunca i radosti, a zlatna mudrosti i bogatstva. Prema legendi, ptica Feniks ţivi do hiljadu godina i onda nestaje u vlastitom plamenu, ali ne da umre, već da se rodi još bolja, jaĉa i ljepša. Za stare Kineze bila je simbol mira, pravde i odanosti. Sjetite se samo šta je sve ovaj grad prošao u svojoj historiji. Napadali su ga, rušili i osvajali, i svi su oni bili i prošli, a on, ako je kad i bio slab, nikad nije nestao. On i dalje postoji, lijep, ponosan i prkosan. Odolio je onima koji su ga napadali dolazeći dolinom Neretve, a i onima koji su ga nastojali uništiti sa okolnih brda. I sad recite zar vas onda ne podsjeća na pticu Feniks?“ Moji osmaši se poĉeše zgledavati i i odobravati. “Ima smisla. Konjic je opstao. Danas je Konjic mali, ali moderan grad. To je grad u kome treba ostati, a ne otići u tuĊinu jer i tako se ĉuva ovaj grad“. Esma sa osmijehom dodade: „Nisam prije ĉula za tu pticu.“,,Bravo, djeco.“ Lijepo je da ste saslušali jedni druge. Svi govorimo o jednome, a ipak razliĉito vidimo. Još ste i nešto novo nauĉili. A što se Konjica tiĉe, slaţem se sa Ibrahimom, a i Esmom - Konjic je sliĉan Feniksu, lijep i sa dobrim ljudima. Uspio je opstati i ostati. Na nama je da ga ĉuvamo i u budućnosti da bude još veći, ljepši i jaĉi“. Lejla Tinjak, VIII razred Na literarnom konkursu raspisanom povodom Dana grada Konjica ovaj rad osvojio je prvo mjesto. Zajedniĉki rad Esma Mušinović, IX
16. Esma Mušinović, IX Amer Mušinović, VI Emina Hebibović, VI Esma Mušinović, IX Azra Razić, V Kanita Hodţić, V
1 7 . .Moja zemlja, moja Bosna i Hercegovina Ovo je ispriĉao moj roĊak koji se vratio iz Austrije. Bio je on tamo petnaestak godina. Radio je, zaraĊivao, muĉio se i napokon se vratio u Bosnu. Još dok je bio mlad, nije on imao vremena da upozna sve ĉari ove zemlje. U tome ga je sprijeĉila neimaština, škola, kasnije stalna obaveza na poslu u Mostaru. Onda, zbog nekih obaveza, odluĉio je putovati svijetom. „Hodao sam tako, godinama, mnogo sam proţivio, u potrazi za jednim. Traţio sam mir. I, odmah da vam kaţem, za sve te godine, niti jedno mjesto, niti jedna drţava, niti jedan grad, nisu mi pruţili dom, kao što je ona. Došla sam jedan dan, nakon dugog puta iz Beĉa u Bosnu. U Austriji, u Beĉu bio sam dvije godine. Nisam znao ništa o toj zemlji, ali jedino što me vodilo da je posjetim, jeste bolja zarada. Volio sam rad jer od rada se ţivi. Tako mi u Bosni kaţemo. Po povratku u Bosnu, nisam imao velika oĉekivanja, ali šta moţe, obiĉni ĉovjek kao ja, potpuni stranac, više oĉekivati od obiĉnog mjesta, jer za mene su ona sva bila ista. Sva su bila tmurna, naravno tmurna u pogledu da nisu bila ništa više od obiĉne zemlje ispunjene velikim zgradama. Ali, o Bosni je nešto bilo drugaĉije. To sam odmah mogao osjetiti. Jer, ona nije bila tmurna, nije bila sva u sivim tonovima, bila je šarena. Sadrţavala je svaku boju, onu koja obiljeţava mir, imala je odsjaje toplote, i zrake spokoja. Oni su me odmah obgrlili. Ĉim sam kroĉio u njene doline, nisam htio otići. Bar ne u skorije vrijeme jer prije ili kasnije morao sam nastaviti poslove u Austriji. Ipak, nešto u meni govorilo mi je kako bih to trebao ostaviti iza sebe. Neprestano sam ignorisao te misli, jer, na kraju krajeva, cijeli moj ţivot bazirao se na jednu jedinu stvar koja me ĉinila potpunim - rad vani. Novac? Sada već imam novca. Odluĉio sam ostati neko vrijeme, samo kako bih istraţio tu Bosnu, bar malo detaljnije, ali nisam znao šta me sve ĉeka. U mnogim mjestima u Bosni nisam nikada bio, nisam dobro ni znao gdje se šta nalazi. Morao sam pronaći osobu koja mi moţe sve pokazati, a da ne izostavi ono najznaĉajnije. Raspitivao sam se malo. Poĉeo sam od Mostara. Tamo su me neki ljudi uputili do jednog ĉovjeka, koji mi je, navodno, mogao pokazati sve.“ ˝ Vi ste sigurno Damir˝ nepoznati glas, koji je zvuĉao kao da je otkrio najveće otkriće vremena, u prevodu - uzbuĊeno, uskliknuo je iza mojih leĊa. Na trenutak sam se uplašio jer nisam mogao prepoznati ko bi to mogao biti. Onda sam se sjetio da to sigurno mora biti moj vodiĉ. Okrenuo sam se gledajući direktno u njegove tamnozelene oĉi, koje su me nekako podsjećale na rijeku koja je tekla ovim gradom, za koju sam ubrzo saznao da se zove Neretva. ˝ Jesam, a vi ste sigurno moj vodiĉ?˝ ˝ Tako je, da li ste spremni da vas povedem u najbolji obilazak vašeg ţivota?¨ rekao je, zvuĉeći jako sigurno u samog sebe. I tako, krenuli smo. Prvo smo obišli ostatak Mostara koji nisam nikada prije obišao. Prvo smo otišli na Stari most. To je najveća znamenitost Mostara. ˝Star je 500 godina, pritom je bio srušen tokom posljednjeg rata davne 93’, ali opet je obnovljen i sada još uvijek stoji, naš stari, jaĉi nego ikad˝ slušao sam vodiĉa kako sa nekom skoro boli, tugom u njegovom glasu govori o tome. Moram priznati to je i mene rastuţilo. Sljedeći grad koji smo posjetili bilo je Sarajevo, srce Bosne. Objašnjavao je vodiĉ ˝Ovaj grad je nešto posebno. Nije za ĉudo što je i glavni grad. Toliko znamenitosti, toliko ĉari ovaj grad ima, o kojima Evropa samo moţe sanjati˝ nasmijao se. ˝ A, ako smijem pitati, šta ga ĉini tako posebnim,˝ upitao sam oĉekujući neki površan odgovor, koji bih dobio od bilo koga drugog. ˝ Da jednom rijeĉi mogu opisati Sarajevo, prvo bih rekao ljubav. Ali ne samo moja ljubav prema njemu, nego ljubav Bosanaca prema njemu, onda ljubav njega prema svakome ko u njega kroĉi. To je nešto što ĉini ovaj grad drugaĉijim, ljubav, poštenje, nada.˝ objasnio je vodiĉ sa ponosnim stavom. „Volio bih da nikada ne kroĉim nogom u tuĊu zemlju“ rekao je. Još smo u Sarajevu obišli Bašĉar šiju, odveo me je na poznate sarajevske ĉevape (najbolje koje sam ikada probao). Poslije naše posjete Sarajevu, otišli smo u Travnik. Nekako samo ime tog grada mi je zvuĉalo skeptiĉno. Ali, kada smo stigli, vidio sam da sam bio u krivu. Hodali smo gradom, dok mi je on objašnjavao: ˝ Ovaj grad vam je nešto sasvim drugaĉije. Ovaj grad vam je još i muzej kulturno historijskog ureĊenja u BiH u prošlim periodima. Još se naziva i vezirski grad, po svim ostavštinama iz vezirskih perioda. Poznat je po tvrĊavi koja se nalazi iznad grada, a jedan naš poznati pisac Ivo Andrić, jednom davno je rekao za Travnik: „...nikad niko u Travniku nije pomislio da je to varoš stvorena za obiĉan ţivot, i svagdašnje dogaĊaje˝ Priĉao je vodiĉ, skoro je ostao bez daha priĉajući mi sve o ovome fascinantnome gradu. Ali naţalost, bilo je vrijeme za polazak. ˝ Imamo samo još jednu stanicu˝ rekao je vodiĉ zvuĉeći i izgledajući nekako tuţno svjestan da je kraj joĊ jednog dana i našeg obilaska. Posljednja stanica bio je moj rodni Konjic. Vodiĉ je rekao: ˝ Od sve Bosne, meni će Konjic uvijek biti duboko urezan u srce. Ovde sam proveo najljepše godine svog djetinjstva. Ma, ne bih ga dao ni za hiljadu dukata. Najveća znamenitost ovog grada je Stara ćuprija. IzgraĊena je oko 1682.godine i on se smatra taĉkom gdje se Hercegovina spaja sa Bosnom. On je srušen u martu 1945. godine, ali i on je uspio biti obnovljen. Mada mali, ovaj grad je ubjedljivo najljepši, nekome ni blizu, a meni najviše.˝.... Lejla Tinjak, IXI razred Na literarnom konkursu raspisanom povodom Dana drţavnosti BiH ovaj rad osvojio je drugo mjesto. Esma Mušinović, IX Ale m Hebibović, III Uĉeniĉki rad
Novinarsko - literarna sekcija Ova sekcija broji šest članova, uglavnom učenika viših razreda. Sekcijom rukovodi nastavnik bosanskog jezika Ismet Pozder. Članovi sekcije učestvuju na svim literarnim konkursima na nivou općine, kantona i Federacije i rade na organizaciji svih školskih priredbi. Članovi sekcije učestvuju u izradi školskog lista „Neretva“. Uspjesi ove sekcije kao i svake godine nisu izostali. Prvo mjesto na literarnom konkursu raspisanom povodom Dana grada Konjica i drugo mjesto povodom Dana državnosti BiH, osvojila je članica ove sekcije, učenica IX razreda Lejla Tinjak. Naši literarni radovi upućeni su i na literarni konkurs raspisan povodom Dana grada Konjica 2023.godine. Očekujemo jedno od prva tri mjesta. Mladi volonteri Sekcijom rukovodi profesor islamske vjeronauke magistar Kenan Jazvin. Sekcija je radila po Planu rada sekcije te je uĉestvovala u svim volonterskim aktivnostima naše škole. Historijska sekcija Historijska sekcija broji 17 uĉenika od VI do IX razreda. Sekcija je ove godine posvetila prouĉavanju prijelomnih dogaĊaja bosanskohercegovaĉke prošlosti i aktivno je uĉestvovala na priredbama povodom Dana drţavnosti i Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Od ostalih aktivnosti izdvajamo posjetu nekropoli stećaka Grĉka glavica u selu Biskup, gdje su se ĉlanovi sekcije zajedno sa predmetnim nastavnikom obratili prigodnim referatima.. Sekcijom rukovodi profesor Dino Hajdar. Likovna sekcija U likovnu sekciju su ukljuĉeni uĉenici od prvog do osmog razreda. Sekcija se zalaţe da pomogne nadarenim uĉenicima da što bolje izraze svoj talenat i ljubav prema likovnoj umjetnosti. Ova sekcija sastoji se iz dva dijela. Sekcijom rukovode nastavnik razredne nastave Damir Fejzagić i nastavnica likovne kulture Adisa Maksumić. Sekcija priprema radove povodom obiljeţavanja svih znaĉajnih datuma i praznika. Likovni radovi su izloţeni u holu škole Glavatiĉevo. 18.
Recitatorska sekcija Recitatorska sekcija razvija ljubav prema knjiţevnosti i knjiţevnom stvaralaštvu te stvara knjiţevnu publiku kojoj je ĉitanje zaista uţitak. Angaţmanom u ovoj sekciji uĉenici razvijaju misaonu, emocionalnu i stvaralaĉku funkciju. Kroz sadrţaje koji su im bliski upoznaju se i s govornim osobitostima jezika poput dikcije i intonacije. Sekcija broji osam ĉlanova. Ĉlanovi sekcije uĉestvuju u svim školskim priredbama. Sekcijom rukovodi nastavnik razredne nastave Ibro Potur. Muziĉka sekcija Na muziĉkoj sekciji, kojoj je ovo prva godina rada, uĉenici su pokazali veliko interesovanje. Uĉili smo tonove, akorde (durske i molske ljestvice) na gitari, ritmove na klavijaturama i udaraljkama. Nauĉili smo osnovne akorde na gitari, te poĉeli uĉiti bare hvatove akorada. Nevjerovatno je kako su djeca za veoma kratak period uspjela da nauĉe sve akorde i da već sada sviraju pjesme koje u sebi sadrţe tri do ĉetiri akorda. Muziĉka sekcija nastavlja sa radom i dalje i nadamo se da ce u budućnosti nastaviti sa jos većim zalaganjem i uspjehom. Veoma sam zadovoljan radom i interesovanjem djece. Postoji veliki broj talenata i na tome se treba raditi u budućnosti. VoĊa sekcije, profesor Mukerem Nikšić Biološka sekcija Biološka sekcija se sastoji od sedam uĉenika. Sekcija se sastaje jednom sedmiĉno i ima za cilj da saĉuva i oĉisti školske prostore. Nastojimo uljepšati školsko dvorište. Ona okuplja sve uĉenike naše škole da povremeno zajedno na zanimljiv naĉin, putem istraţivaĉkog pristupa saznaju više o biologiji kao prirodnoj nauci. Uĉenice devetog razreda, Esma Mušinović i Lejla Tinjak su u protekloj školskoj godini obradile istraţivaĉku temu "Mali ekosistemi- Volim jabuku" u sklopu projekta i u organizaciji Pedagoškog zavoda. Uĉenice su, u pratnji nastavnika posjetile plantaţu jabuka koja se nalazi u blizini naše škole, te upoznale njen ekosistem, što nam je pomoglo u izradi same prezentacije. Svoj rad prezentirale su dana 10. novembra 2022. godine, koji se obiljeţava kao Svjetski dan nauke, u prostorijama Kulturnog centra "Kralj Fahd" Mostar, na konferenciji kojoj su prisustvovale sve škole s podruĉja našeg kantona. 19.
20.
21.
22. Esma Mušinović Aldina Fišić Eldar Tinjak Ibrahim Hebibović
Pripremio pedagog Bejamil Rustić V I J E Ć E U Ĉ E N I K A Vijeća uĉenika u šk.2022/23. godini Predsjednica: Esma Mušinović Zamjenica: Lejla Tinjak Zapisniĉar: Armana Tabaković Koordinator: pedagog Bejamil Rustić U školskoj 2022/23. godini Vijeće uĉenika OŠ.“Glavatiĉevo“ provelo je niz aktivnosti u skladu sa programom rada za tekuću školsku godinu. Obiljeţeni su znaĉajni datumi u toku školske godine, posebno istiĉemo obiljeţavanje MeĊunarodnog dana mira, Dana djeĉijih prava, MeĊunarodnog dana borbe protiv nasilja nad djecom, Uĉestvovanje u prikupljenu novĉanih sredstava za pomoć narodu Turske i Sirije koji je bio pogoĊen zemljotresom, Dana borbe protiv meĊuvršnjaĉkog nasilja- Pink shirt day. A d o l e s c e n c i j a i o v i s n o s t Adolescencija je period izmeĊu djetinstva i zrelosti. Period emocionalnog i socijalnog prilagoĊavanja, stabilnih interesa, izgraĊivanja stavova, formiranja razliĉitih pogleda na svijet. Dakle, doba brojnih promjena sa kojima se pojedinac mora znati nositi kako bi kasnije u odrasloj dobi obavljao veće odgovornosti. Kada započinje – završava adolescencija? Iako dobne granice za adolescenciju nisu jasno definisane, moţe se zakljuĉiti da adolescencija zapoĉinje u dobi od desete godine, a završava u ranim dvadesetim godinama. Adolescencija danas zapoĉinje ranije nego je to sluĉaj bio prije nekih desetak godina. Kod nekih djevojĉica prvi znakovi mogu se primijetiti već sa sedam godina, a kod djeĉaka u dobi od devet godina. ODLIĈNI UĈENICI U ŠKOLSKOJ 2022/23. GODINI: 3. RAZRED: Eldar Hebibović i Alem Hebibović 5. RAZRED: Lejla Tinjak, Nejla Tinjak i Azra Razić 6. RAZRED: Emina Hebibović i Amer Mušinović 7. RAZRED: Armin Tinjak i Davud Hebibović 8.RAZRED: Armana Tabaković, Selman Razić 9. RAZRED: Lejla Tinjak i Esma Mušinović Trend ranijeg ulaska u pubertet prepisuju se višem ţivotnom standardu, boljoj prehrani kod djece. Posmatrano sa nekoliko stajališta, adolescencija zapoĉinje kada osoba: uĊe u pubertet (biološko stajalište), poĉinje se odvajati od roditelja (emocionalno stajalište), uspije razvijati naprednije sposobnosti rasuĊivanja (kognitivno stajalište), stekne zakonski status maloljetnika (zakonsko stajalište). S druge strane, moţe se smatrati da adolescencija završava kada osoba: postane sposobna za spolnu reprodukciju (biološko stajalište), razvije vlastiti identitet (emocionalno stajalište), uĉvrsti naprednije sposobnosti rasuĊivanja (kognitivno stajalište), stekne zakonski status punoljetnika (zakonsko stajalište) Koje psihološke promjene se javljaju tokom adolescencije? Hormonalne promjene dovode do niza psiholoških promjena. Javljaju se: povećana uzbudljivost, osjetljivot, razdraţljivost, nagle promjene raspoloţenja, rastresenost, nervozno reagovanje, otpor, briga zbog izgleda, sklonost općem negativizmu, agresivnost, ponašanje koje zna potpuno izmaći kontroli. Uzroci i motivi koji potiču mlade na zloupotrebu sredstava ovisnosti? U periodu adolescencije, izmeĊu djetinstva i zrelosti, mladi, u potrazi za svojim odraslim identitetom sve više izmiĉu kontroli roditelja, suprotstavljaju se njihovom autoritetu, prkose, ne ţele poštovati roditeljska pravila i imperativno ţele sve više slobode u svojim postupcima. Adolescenti nemaju razvijenu svijest da rade nešto pogrešno. U poĉetku konzumiranja nekog od sredstava ovisnosti ne razmišljaju o posljedicama, o porodici, o budućnosti. Grupe u kojima se kreću su karakteristiĉne, nametanje liderstva „ili si u raji ili nisi“, gubitak kontrole, ţelja, negiranje problema sve to mlade ljude bez izgraĊenog stava uvodi u svijet ovisnosti. Upravo je uticaj vršnjaka faktor za koji se smatra da ima odluĉujuću prevagu u odluci da se posegne za nekim od sredstava ovisnosti. Kao razloge za prvo uzimanje sredstava ovisnosti, adolescenti uglavnom izjavljuju: znatiţelja, pozitivna oĉekivanja, ţelja da se ne bude izdvojen iz grupe ili ţelja da se „pobjegne“ od problema ili neugodne situacije, osjećaj dosade i dr. Kada je rijeĉ o tradicionalnim drogama kao što su alkohol i duhan, mnogi će ih poĉeti uzimati smatrajući da je to i ujedno i socijalno prihvatljiv naĉin ponašanja. Ĉak i ako su upućeni u moguće štetne posljedice po zdravlje, smatraju da, budući da to ĉini veliki broj ljudi, posljedice ipak nisu neizbjeţne. 23.
22. ŠTAMPANJE OMOGUĆIO GRAD KONJIC Štampa: „IC Štamparija doo“ Mostar Tiraž 50 komada