новине НОВЕМБАР

„Дигитално звоно – школске новине“- новембар

Посета библиотеци толеранцији (примерен млађем и
старијем школском узрасту), а
Ученици трећег разреда су у оквиру потом су разговарали о томе и
тематског дана "Јесен у завичају" цртали на тему толеранције.
посетили Градску библиотеку и
Градски парк. Угледни час

Угледни час учитељице Сање
Марковић, одељење 3/1, час
ликовне културе: "Композиција
боја" - јачање међупредметних
компетенција кроз ИКТ.

"Моја машта бира да истражи тајне
свемира"

Сертификати за учешће у
међународном пројекту.

Дан толеранције "МОЈА МАШТА БИРА ДА ИСТРАЖИ
ТАЈНЕ СВЕМИРА"
Поводом Међународног дана
толеранције који се обележава 16. Дебата
новембра, сви ученици наше школе
су у петак 15. новембра посветили У оквиру пројекта "Школа за 21. век"
један час томе. На том часу су наставница Драгана Гвозденовић
одгледали кратак филм о одржала је интересантан час дебату

1

„Дигитално звоно – школске новине“- новембар

на тему "Школа -некад и сад". Ученици 4-1 су у договору са
Ученицима је овакав начин рада родитељем, Мирјаном Савић,
интересантан и радо се укључују у желели да оплемене двориште и у
изношење мишљења и полемику. сарадњи са домарима и теткицама
посадили 20 стабала, украсно жбуње
и цвеће. Неговаће га и расти са
њим... "Само мало добре воље да
нам двориште изгледа лепше и
боље".

За лепше и боље двориште...

Дан толеранције
Поводом Међународног дана
толеранције који се обележава 16.
новембра, сви ученици наше школе
су у петак 15. новембра посветили
један час томе.

2

„Дигитално звоно – школске новине“- новембар

На том часу су одгледали кратак
филм о толеранцији (примерен
млађем и старијем школском
узрасту), а потом су разговарали о
томе и цртали на тему толеранције.

Радови ученика
ТОЛЕРАНЦИЈА

Сећам се Шопенхаурове приче о бодљикавим прасадима
коју смо читали у млађим разредима. Ако се приближе
један другоме повређују се бодљама, а ако се удаље
њима је хладно. Нашли су одређено растојање да се не
боду и да свима буде добро.

Ту причу нисам најбоље разумео са седам, осам
година. И шта значи право растојање?
Сада ми је много јасније да растојање које су
бодљикава прасад са великим трудом тражила је у
ствари оно што сви ми треба да радимо. То је
толеранција. Бити са неким, волети, дружити се могуће
је ако нађемо начин и пут којим се не повређујемо. То захтева разумевање, љубав и
поштовање. Свако је посебан и јединствен на свој начин и тако улепшава и боји овај свет. Када
би сви били исти и дивили се истим стварима ова башта која се зове живот не би била
раскошна у својој лепоти и мирису.

Тадија Вишњевац 7-2

3

„Дигитално звоно – школске новине“- новембар

Наивна земља залазећег Сунца

Четвртак, као и сваки други. Није ни први ни последњи у месецу, ни онај када се чека Нова
година, а ни слава није била тог дана, ако се добро сећам. Још један обичан дан у сивилу
цивилизације нељудског рода. Тако ми је лакше да посматрам свет у који се мање више
уклапам, и који одавно не личи на дом хомосапиенса који га обликује према себи. Заправо,
кад мало боље размислим баш и личи, само ово савршено умно биће које га обликује је негде
погрешно скренуло. Али шта ја са својих непуних тринаест година знам о томе? Време је за
спавање, тако да, лаку ноћ.

Јутро је стигло таман када је требало, ни превише брзо ни превише споро. Сунце је било на
изласку, погледах још једном, да, на изласку. Спремих се брже него иначе за школу. „Добро
јутро комшинице, леп дан вам желим“, прену ме из сањивог стања комшијин топао глас.
„Добро јутро, хвала, такође“... Једва сам ово изустила, изненадио ме је. На оближњем
пешачком прелазу полицајац будно мотри на децу која прелазе улицу. Зауставља саобраћај,
сваком детету пожели добро јутро. Ни поздрав упућен мени није изостао. Стижем у школу.
Уследио је срдачан поздрав дежурног наставника. Владала је нека чудна тишина, деца су тихо
разговарала, нико се није јурио ходницима. Поздравили су ме другари радосно:“Здраво Машо,
како си данас?!“. Обрадовао ме је овакав дочек па се придружих спремању за час. Часови су
пролазили један за другим. Било је пуно осмеха упућених са обе стране катедре, међусобног
уважавања толеранције и среће.

Несвакидашњи дан у школи. Часови су се данас тако брзо завршили. Сунце је било на заласку,
погледах још једном, изгледало је исто као јутрос, дакле као што рекох, на заласку. Другови
ме испратише великим загрљајем и срдачним осмехом. Сетила сам се да ми је мама рекла да
свратим до продавнице. „Добар дан девојчице, како вам могу помоћи?“ Љубазна продавачица,
зар не? Баш по мојој мери. Када сам изашла до продавнице као да ме је ошинула муња, добар
дан! Како? Зар сунце није на заласку, погледах још једном, изгледало је исто као јутрос...
Стани мало, овде се нешто чудно дешава. Зауставила сам првог пролазника који је врло радо
стао и пожелео да ми помогне и да одговори на моја питања ако може, само ме је замолио да
их ипак постављам једно по једно, ако је могуће. „Сунце, па Сунце овде никад не залази“, рече
добронамерни пролазник „зато се планета зове Наивна земља залазећег сунца“. Сада разумем
ово Сунце које целог дана изгледа као јутрос, погледах још једном. Али ово „наивна“ не
разумем. „Тако су нас звали наши преци који су нестали“, објасни пролазник, „добронамерни“
сам изоставила јер је очигледно да су овде сви добронамерни. Нисам разумела ни ово нестали
па је пролазник објаснио да су се превише одали зависти, љубомори, лењости, лажима и да су
се такорећи самоуништили. „Нас су сматрали наивнима јер смо чували оно мало људских
врлина које смо успели да спасимо од заборава“. Дани су пролазили а наивци су истрајали са
својим врлинама, док су се они „нормални“ сами уништили. Појео их је тај црв који су гајили

4

„Дигитално звоно – школске новине“- новембар

у недрима. Пролазник је покушавао да ми објасни да је ова ракета раскрстила са свим
недаћама које су „нормални“ доносили са собом и ширили као заразу, уништавајући, како себе,
тако и све око себе. „Сада ми наивни живимо наивно, не бих употребио реч „нормално“, рече
пролазник, извинио се , морао је да крене даље, али понудио је помоћ ако нешто није у реду.
Захвалила сам се најљубазније на помоћи и отпоздравила љубазном пролазнику. Не желим да
изоставим ово „љубазног“ јер ми је заиста драго што је тако. Свет у коме нема зависти и
љубоморе, па то заиста дивно звучи. Међусобно уважавање и толеранција, фантастично! Нема
ратова и гладне деце, има ли нечег лепшег? „Добар дан госпођо, данас дивно изгледате“,
опробах се. Без икаквог чуђења стара дама рече: „Добар дан лепа девојчице“.

Сунце је и даље изгледало исто као и јутрос, било је на изласку, погледах још једном,
опростите молим вас, било је на заласку.

Маша Ћирковић 7/3

Међународни дан детета

Датум: 29. Novembar 2019 09:03 Овај дан се обележава и да би се
Категорија: новости скренула пажња јавности на обавезе
друштва према деци, као и на
Међународни дан детета обележава актуелне проблеме са којима се
деца суочавају. У оквиру овог дана у
се сваке године 20. новембра. холу школе је постављена кутија
поверења у коју су ученици могли
Осмишљен је да промовише да ставе своје примедбе и сугестије
како да нам живот у школи буде
међусобну интеракцију и лепши и угоднији.

разумевање међу децом и добробит

деце у свету.

5