Zdrava hrana

Данас се доста говори о здравој храни и, у мору свих тих информација,
човек просто не зна одакле да почне. Које намирнице се заправо
сматрају здравим и шта се са чим уопште комбинује.
Шта је здрава храна?
1.Једите што више сирове хране.

Здрава храна подразумева “живу” храну која ће вам дати потребну
енергију. Зато је најбоље јести што више сирове хране и избегавати, пре
свега, пржење, печење, па онда и кување. Када једете сирову храну,
максимално искоришћавате ензиме из ње. Ензими заправо помажу да се
храна боље свари, а самим тим и апсорбује.
Иако наше тело производи сопствене ензиме, њихова количина није
довољна, а тело притом троши пуно енергије на производњу истих. Зато

се често, после уношења великих количина термички обрађене хране,
могу јавити умор и поспаност. Вероватно сте и сами приметили како,
после обилног оброка, постајете поспани и исцрпљени. То се дешава
зато што тело сву своју енергију усмерава на то да се избори са унетим
намирницама и запоставља нормално функционисање.

Такође, оно што остане у желуцу трули и представља велики потенцијал
за јављање најразличитијих болести. Због тога би идеално било да у
Вашу исхрану уведете бар један сирови оброк у току дана, а може и
више, како бисте сачували више енергије за остале дневне активности.
Окрените се једноставним и здравијим рецептима, где ћете термичку
обраду хране свести на минимум. Тада ћете много више времена имати
и за остале активности .

2. Поред сирових оброка, потребно је јести и кувану храну.

Поред сирових оброка, потребно је имати и куване оброке, јер неке
намирнице просто изискују кување. Такав је случај нпр. са махунаркама,
јер су у супротном отровне. Кикирики је једна од ретких махунарки која
не захтева термичку обраду.

Житарице би, такође, требало термички обрадити и од њих можете
правити интегрални хлеб и разне врсте пецива. Такође, можете
конзумирати и разне житарице у облику пахуљица, које треба претходно
потопити у воду или термички обрадити. Међутим, читајте декларације и
обавезно избегавајте зашећерене пахуљице које обично садрже и штетне
адитиве!

Печурке су још једна врста намирница које је пожељно термички
обрадити (најбоља опција су свакако обарене печурке).

Неке намирнице не захтевају термичку обраду, мада их је пожељно јести
млевене (ланено, чиа, конопљино семе и сусам). Друге пак можете јести
немлевене (сунцокрет, голица – бундевино семе) или их можете

претходно испећи. У сваком случају најбоље је јести млевено семење
због њихове боље апсорпције.

Што се тиче орашастих плодова, можете их јести сирове уз претходно
потапање у воду, а можете их јести и бланширане и/или печене. Једите
што разноврсније орашасте плодове. Од њих можете правити разне
намазе, млека, сиреве, колаче, сосове за салате итд. Дозвољен дневни
унос орашастих плодова креће се од 20 до 60 грама (око 1-2 шаке), у
зависности од Ваше психофизичке активности, мишићне масе, пола и
старости. Ради лакшег прегледа и упамћивања, следи списак здравих
намирница које је пожељно конзумирати:
✓ Све врсте воћа и поврћа (гледајте да не једете воће и поврће у истом
оброку и избегавајте сушено кандирано воће).
✓ Првенствено треба уносити интегралне и безглутенске житарице
(пиринач, хељда, киноа, амарант). Дакле, најбоље је јести што старије
сорте њиховог семена.
✓ Клице и суви пивски квасац.
✓ Махунарке (пасуљ, грашак, боранија, кикирики, наут – сирова
леблебија, соја, сочиво).
✓ Производи од соје (темпех, тофу сир, сојин јогурт, паштета од соје).

Слободно их можете купити у боље снабдевеним здравим хранама, јер
се у њима углавном продаје органска соја, што ће увек бити јасно
истакнуто на њиховој декларацији. Читајте увек декларације и не купујте
ГМО соју! Не треба претеривати са уношењем соје (довољно је имати
само један такав оброк дневно).

✓ Хладно цеђена уља (уље конопље, пшеничних клица, кокоса, маслина,
бундеве, лана, сунцокрета итд.).
✓ Нерафинисана морска, а пожељно хималајска со (нема потребе
узимати више од 1-2г соли дневно).

✓ Следеће природне, нерафинисане заслађиваче можете повремено
користити, али искључиво пре неке веће физичке активности: домаћи
мед, јечмени слад, агавин сируп, јаворов сируп и кокосов шећер. Док
стевиу и млевени рогач у праху можете користити без неке велике
опрезности.
✓ Све врсте орашастих плодова (ораси, бразилски орах, индијски орах,
бадем, лешник).
✓ Све врсте семења (цхиа, лан, конопља, голица, сунцокрет).
✓ Све јестиве печурке.
✓ Разне врсте самониклих јестивих биљака.
✓ Тзв. суперхрана (алге – спирулина и хлорела, перуанска златна мака,
јечмена трава, моринга, ашваганда, сирови какао прах, сирови
конопљин/бундевин протеин, гоји бобице).

П.С. Наведене намирнице заједно обилују здравим мастима,
есенцијалним аминокиселинама, дијететским влакнима, витаминима и
минералима, односно антиоксидансима. Свакодневни унос ових
намирница доказано смањује ризик од настанка најразличитијих
болести.

Шта је нездрава храна?

3.Избегавајте нездраву храну која доводи до најразличитијих болести.
У нездраву храну, спадају све оне намирнице које садрже висок ниво
калорија из (простих) шећера, као и засићених и транс масти, али готово
да не садрже неопходна влакна, витамине и минерале. Због тога ове
намирнице често носе назив “празне калорије”, јер њихово уношење
наноси организму више штете него користи.
Уместо хранљивих нутријената, оне му обезбеђују само висок ниво
нездравих калорија, које могу довести до најразличитијих болести и
зависности.

Ради лакшег прегледа и упамћивања, следи списак нездравих
намирница:

✓ Пржена храна попут помфрита, чипса и остале брзе хране, јер је пуна
масноћа и нема никакву другу нутритивну вредност.

✓ Бели хлеб, јер има високу калоријску, а ниску корисну нутритивну
вредност, па га треба избегавати. И не само бели хлеб, већ и генерално
сву пшеницу, која је у 90% и више случајева хибридна, а притом се и
врло агресивно третира пестицидима!

✓ Алкохолна пића, јер садрже празне калорије у правом смислу те речи,
због чега се и називају антинутријенти.

✓ Разни напици на бази кафе, јер садрже велику количину шећера.

✓ Нездрави слаткиши, сокови и газирани напици, јер су пуни шећера.
Њихово конзумирање има доста сличности са узимањем дроге, јер што
их дуже конзумирамо, то их тело више жели.

✓ Избегавајте све индустријске производе који садрже вештачке боје,
заслађиваче, ароме, емулгаторе, згушњиваче, конзервансе и остале
адитиве. Многобројна истраживања показују како су многи од њих
штетни, па чак и канцерогени.

✓ Сухомеснате производе и месне прерађевине (паштете, виршле,
саламе, кобасице и сл.).