МЕГАФОНШКОЛСКЕНОВИНЕ
ЕКОНОМСКА ШКОЛА "9. МАЈ" СРЕМСКА МИТРОВИЦА
МАЈ 2019.
Традиција
Школа кроз време Стране4-5.
ПУТОВАЊА Стране 12-13.
Од крилат ог лав а
до чов ечије рибице
ТАКМИЧЕЊА СЕМИНАР
Републички Прати, проц ен и
прваци Страна6. и објективн о
оцени ПоезијаСтрана 14.
Страна 18. РецептиСтрана 15.
Виртуелно
Стр 17. предузеће
Активности
ученикаСтрана 19.
Пројекат: Јубилеј 60 година постојања и рада Економске школе “9. мај” суфинансира
Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине - заједнице
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Реч дир ект ора Моја школа
на крају града
Ове године школа обележава 60 година постојања, испраћа шез-
десету генерацију, што је изузетна част за оне који њом руко- Зову је и данас школом на крају града,
воде и у њој раде. о њој вам са поносом причам
ову причу сада.
Школа просторно није велика и својим изгледом не оставља по- Пролећа, лета, јесени и зиме,
сетиоце без даха, али сви они који дуже бораве у њој схватају да она стоји увек иста; ми славимо њено име.
има шта да понуди, да је то добра школа са великим срцем.
Иако стара, веома мала,
Мисија Економске школе јесте да образује ученике који ће добити не дајте да вас њен изглед завара.
нова знања, компетенције и вештине, тако да могу наставити школо- У њеном је срцу места за све,
вање на високошколским установама или се укључити у свет рада. У да стане нас још хиљаде две.
складу с тим, унапређујемо услове рада, коришћењем најефикаснијих
наставних средстава. Такође, остварујемо брзу, креативну и успешну Дигнимо руке, машимо сви,
пословну комуникацију и информатичку писменост. и ти ђаче, професоре и ти.
Кличимо сада заједно ми,
Протеклих година наши ђаци, у сарадњи са својим професорима да живи нам школа још века три.
и управом школе, показали су огромну жељу за успех, зато су постиг-
ли значајне резултате учествујући на многим такмичењима. Дали су
и велики допринос манифестацијама, као и хуманитарним акцијама.
Показали су да се марљивим радом и трудом много може постићи.
Надам се да ће нам речи Душка Радовића да «школа не сме ли-
чити на болницу за лечење од живота и здравља, од радозналости
и активности, од сопствених искустава и стварања» бити подсетник
на путу изградње још боље и лепше школе која ће развијати знање,
подстицати креативност, али и неговати поштовање и љубав према
учењу, људима и животу.
Новица Новаковић, директор
Вичите људи, узвик свој дај,
јер данас се слави 9. мај!
Покажимо сада свој прави сјај,
нек` живи нам наш 9. мај.
Кораком лаки, веселим смехом,
она нас штити к`о врапце под стрехом.
Друга нам кућа, осмех и туга,
као да изнад ње увек се шарени дуга.
У школи нашој радост се слуша,
у њој је раздрагана свака душа.
И зато кажем руке горе сви,
да живи нам она још века три.
Покажимо сада свој прави сјај,
јер данас се слави 9. мај!
Александра Плавшић
2
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Пријатељ и
за чит ав жив от
Када говор им о Економс кој школ и „9.мај“, Везан сам за екон омску школ у, као за мес то
признајем да морам да буд ем пристра где сам стек ао неке од својих пријат еља за
сан. За мен е је она много више од шко чит ав жив от, прон ашао узо р е у неким од
ле. Од момента кад а сам, сада већ давне својих проф ес ор а, као и доб ре сараднике
1993. године, први пут у њу кроч ио и за међу колег ама из кол ектива. Једн у школ у
поч ео своје средњ ош колско образ ов а не чине зид ов и, нам еш тај у учио ницам а, ни
ње, представљал а је за мен е једн о по ти опрема која се кор исти у нас тави. Чине је
себно мес то буд ући да сам у њој провео људи – њени професор и и учениц и, тако да
дуги низ год ин а као учен ик и проф есор, могу да каж ем да је Екон омс ка школ а „9.мај“,
а кас није и директ ор. И данас се бавим онак ва как ве се сећ ам, школа доб ре енер
екон омс ком школом јер она спад а у јед гије, дух а, знањ а, пожртвованости,школа из
ну од образ овн их устан ов а Управе за кул које се излази спремн ији за жив от, са пун о
туру, образов ање и спорт на чијем сам челу. лепих успом ена. Илија Недић
Ђак ген ер ац ије 2017/2018
"Вел ик о хвал а проф есор им а који су
мен е а и остал е ђак е Екон омс ке школ е
„9.мај“ научили да вол им о оно што радимо и
да се том е што виш е пред ам о. Нау чил и сте нас
да чов ек мер и живот усп ес им а, амб ицијом и
жељом ка бољем и вредн ијем. Над ам се да
ћем о бити пок рет ачи неких добрих ствар и и
дел а рекао је Мих ајло Исаков ић
Мих ајл о Исаковић (учен ик сматра квал ит етн им са вел иким
IIIу2, кув ар) је студент пр мог ућнос тима за учење и на
ве год ине Вис ок е хот елијерс ке предов ањ е.
школе у Бео граду, смер гас тро
номија. Први сем ес тар је завр Активн о учествује на међу
шио са изу зетн им просек ом, а народн им такмич ењим а у Срб и
при крају другог сем ес тра каж е ји, Црној Гори, Слов енији и Грч
да су њег ов а очек ивањ а и виш е кој. План му је да активно рад и
него исп уњ ен а. Свој факулт ет у туриз му и угос титељству као и
да отвор и свој рес тор ан.
Михајло Исаковић
3
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
школа КРОЗ ВРЕМЕ
ре 60 год ин а, 5. септ емб ра Учен ици су
бил и учес ници
П1959, почела је са радом бројних радн их акци
ја као што су изг рад
Економска школа„9.мај“.
Првоб итно смо делил и згра
"ду са Гимн аз ијом, а нас тав у у
Економској школи је пох ађало ња ауто - пута Братс тво
три одељења, два мешов ита и - јед инс тво, берб а ку
једно чис то женско одељењ е, кур уз а, берб а грож ђа,
укупно 105 учен ик а.
Школа је за чет ири год ин е а од прв ог зарађеног
нарас ла на укупн о 409 учен ика у новц а опрем ил и су
ред овн им одељењ им а и 68 уче школс ки орк ес тар и
ник а у одељ ењ има одрас лих.
Ученици су били учесниц и куп или магнет офон
бројн их радних акција као што за разг ласну станицу
су изградњ а ауто - пут а Братс тво
- јединс тво, берба кук ур уз а, бер
ба грож ђа, а од првог зар ађ ен ог новца опрем или су школски ор
кестар и купил и магн етофон за
разг ласну стан ицу. У складу са потребам а вре За 60 годин а рад а школа
1977. школа добија своју мен а и трж ишта рад а нек и сме је имала 12 директора: Први
зград у у улици Ђур е Дан ичић а рови су врем ен ом угаш ен и: дак дир ектор је био проф есор
и врем еном стиче свој надим ак тил ограф, бир отехн ич ар, трг о Ферд о Подушка, а затим сле
„школа на крају град а“. вац, конобар... де Нов ак Рад ановић, Тривун
Од 2004/2005. у школу се уво Миланковић, Мил ош Дуг о
За постигнуте резулт ате у
васп итн о образовном раду де нови, атрактивн ији смер ови: шија, Милк о Госпић, Љуб ин
школа је 1997. год ин е добила фин ансијски адм инис трат ор, ка Влаов ић, Зор а Беадер,
Новемб арс ку наград у општине пос ловн и адм ин истратор, тури Златица Кузминац, Јас на Ар
Сремс ка Митров иц а. стички техн ич ар, угоститељс ки банас, Илија Недић , Син иша
Број одељ ења и смеров и су техн ич ар... Јук ић.
се мењ ал и са годинам а. На при
"мер, школс ке 2002/2003. школ а У току свог шез дес етог од иш њег рада,
Прв и дир ект ор, профес ор школ а је учес твовал а у мног им такм и
Ферд о Подуш ка је имал а највећи број учен ика: чењ им а и пос тизала вел ик е успехе у свим
33 одељ ења са 1021 учеником. облас тима кој има се школа бави
Данас имамо 25 одељења и око
720 ученика.
4
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
школа некад и сад
"Од 2004/2005. у школу се увод е нови,
атракт ивн ији смеров и: фин анс ијски
адм инис трат ор, пос ловни админис трат ор,
турис тичк и техн ичар, угостит ељски технич ар...
А дан ас се на мес ту дир екто админ истрац ије, туризма и
ра нал аз и Нов иц а Нов аков ић, угос титељс тва. Славу шко
професор рач ун арства и и ин ли донели су и наш и бивш и
форм ат ике. учен ици, а сад а ист акнут и
привредн ици, банкари, про
У току свог шез дес ет ог оди фесор и факултет а, спортис ти,
шњег рад а, школа је учес тво трговц и, угоститељ и и наше
вала у мног им такмичењ им а и кол ег е. Са вер ом у нов е успе
пос тиз ала велик е успехе у свим хе, настав љам о там о где смо
областим а којима се школа ба стали. ЕШ
ви, област екон им ије, права и
5
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Републички прваци
Прос лав а јуб илеја је у ток у и у знак у је афирм ац ије рез улт ат а образовно-васпитног процес а,
као и бројних ванн ас тавн их и друштвених активн ости. Доказ рад а и вишедец ен ијске трад иц и
је успех а наших учен ик а су мног обројне наград е на репуб личким такм ич ењ има. Истаћ и ћем о
освојене прве наг раде, било их је шест.
Дактил ог раф ија, Пилић Мирос лава, Рач ун ов одс тво, Бобар Слађ ан а,
1963. годин а 1992. година
На Реп убличком такм ич ењ у прво екипн о мес то, а ученица Освајање прв ог бил о рачун ов од
из дакт илог раф ије 1963. годин е, Пилић Мирос лав а је освојила мес та на Реп уб лич ство: аналит ичк о,
учен ице I разр ед а су освојил е прв о појед ин ачно место. ком такмич ењ у из синт ет ичк о, специ
рач ун оводства је, јални баланси, кон
без сумње, био мо солидација. Док се
мен ат који је опре у нек им облас тим а
делио моје даљ е теор ијс ка знања
образовањ е и ка понек ад не мог у у
ријеру. Моја љуб ав потпун ости приме
према рачуновод нит и у пракси, са
ству и одл ични рачун ов одс твом то
профес ор и су бил и није случ ај. Све што
два сасвим дов ољ нау ч им о у школи о
на разлог а да средњошкол ац из акт иви, пас иви и билансној рав
малог града стане рам е уз рам е нот еж и се на идент ич ан нач ин
са врш њацим а из најпрес тижни прим ењ ује у пракси. На нама је да
јих екон омских школа у Србији и рач ун оводствено знањ е усаврш а
покаже да се у Екон омској школи вам о и комбин ујем о са знањим а
„9.мај“ у Сремс кој Мит ров ици нај из других области екон ом ије и на
бољ е учи и зна рач ун ов одство. тај начин створимо тем ељ на ко
ме мож ем о да град имо своју ка
А кад а неш то знат е и воли ријеру, у којој рач ун оводс тво по
те да рад ите, не пос тоји ни један стаје чврст ослон ац за сва даљ а
разлог да не нас тавит е са даљ им усаврш ав ањ а и профес ион ална
учењем. На ред овн им и маг ис тар нап ред ов ања. Слађана Бобар
ским студијама мој избор је увек
Бес едништво, Нинковић Биљана 2002., Иванчев ић Ник олина 2005. год ин е
Основи ретор ик е и бес ед да закор аче у бог ати свет до Свет који траје хиљад ама историју човеч анс тва. У окви
ниш тва у екон омс ке школе, као бре речи, веш тин е арг ум ен год ина, свет Демостен а, Ци ру овог предмет а од 1996. наши
посеб ан предм ет, правном и би тације, вештин е обраћ ањ а церона као и других вел ик их учен ици учес твују на Репуб лич
ротехн ичком смер у, сред ином другим људ има. говорника који су мењал и ком такм ичењу у беседн иштву.
деведес етих година двадес ет ог Ток ом свих ових годин а они су
век а, увело је Минис тарс тво оствар ивал и знач ајне резулт ат е
прос вете СРЈ уз пос ебно зал а (велики број награда других и
гањ е г-ђе Босиљке Мијат ов ић. трећ их места). Нају спешније го
Учен ици су на овај нач ин мог ли дин е су 2002. и 2005., Нинк ов ић
да се упоз нају са посебн ом вр Биљ ан а и Иванчев ић Ник ол и
стом култур е говор а и са древ на биле су реп уб лички прв ац и.
ном античком веш тин ом кра Поред репуб личк их наг рад а на
снор ечја, бес едништва. Пор ед ши ученици учествов али су на
изу ч ав ања ретор ик е као нау к е Смот ри дух овног беседн иштва
, наши учен ици, и практичним у Беог рад у, Фестив алу бес едн и
веж бама уче се већ двад есет и штва “ Сирмијум свет лост речи”
виш е година веш тинам а , аргу у Сремс кој Мит ров иц и.
мент ов ан ог говор а. На овај на
чин они имају пос ебну прил ику мент ор Јасна Арбанас
6
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Републички прваци
Социолог ија, Сенк а Пајић, 2017. год ина
Велик а ми је част што сам била део Бавил и смо се веом а озбиљном те
Економс ке школе „9.мај“ која већ го мом, са којом се Европ а и свет тренутно
дин ама успешно школ ује ђаке како ка сус рећу, и док азали да можем о бит и нај
екон омс ким правц има, тако и ка ши бољ и у свим пољима. Исп ред ,,Фонд аци
рок ом спектру друш твен их нау ка. Ме је за нају с пешније ученик е Срб ије” смо
ни једн а од значајн ијих наг рад а јес те пох ваљ ени за пов ећ ањ е угледа школ е у
прво мес то на Репуб личком такм иче земљи и наше зем ље у иностранству.
њу из соц иол ог ије, на тем у ,,Друш тве Смат рам да је школа израс ла у једног
ни проблем и и сав ремен е друштвене озбиљн ог лид ер а у образов ању и жел им
промене у развојној перспект ив и – да оваквих успеха буде што виш е.
Миг рације”. Сенка Пајић
Сенка Пајић
Сим улац ија судс ког поступка,
Мор ав ац Ана Мар ија, Мил ет ић Бојана, Вар азлић Исидор а, 2017. год ин а
Год ин а 2017. је год ин а нај Такм ичењ е је одрж ан о у Зе сведок а и веш так а. Шест уче су: Мор ав ац Ана Мар ија - суд ија,
већ ег успех а за смер правни муну, учес твовал о је осам шко ника 4п одељења се марљи Петров ић Растко - адвокат, Ва
техн ичар. На Реп уб личком так ла: Зем ун, Бео г рад, Ниш, Крагу во спремал о од нов емб ра до раз лић Исид ора - туж ил ац, Пет
мич ењу из сим улације судс ког јев ац, Круш ев ац, Пет ровац на марта, увеж бавајући различит а ковић Рајко - сведок, Ћетковић
поступка освојен о је екипн о Млави, Шаб ац и наша школа. крив ичн а дел а из Крив ичн ог за Јов ан - оптужени и Милет ић Бо
прво место, као и појед иначно Ученици су сим улирал и крив ич кон а. На такм ич ењу су добили да јана - вештак.
прво место за најбољег суд ију, ни поступак кроз улог е суд ије, спрем е суђењ е за крив ичн о дело
веш така и туж иоц а. тужиоц а, адвок ат а, оптуж ен ог, тешке крађе. Учен иц и такмичари ментор
Тамар а Мил ош евић
7
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Бог ат а спортс ка
и такм ичарс ка традиц ија
Школ а је одув ек неговала Татјана Јелача "У истор ији
спортски дух, дав ала по се као ненадмаш на када је у пи школе наши
дршку и подс тицала активн о тањ у школс ки спорт. Чес титам о спорт ис ти постиж у
бављење спорт ом, резултат ђацима и проф есор им а физ ич одл ичн е резулт ат е, и
тога су мног обројн и спортс ки ког васп итања на постигнут им појед ин ачно и екипно.
успес и који су пос тали наша рез улт ат има и промовис ању Већин а њих акт ивн о
традиц ија. спорта међу младима. трен ира у клубов има
разн е спорт ове, а јед ан
У истор ији школ е наш и спор Проф есор и мент ори зас лу део њих се бави спор
тис ти постиж у одличн е резул жни за бројне успех е су: Син и том кроз секције и
тат е, и појед иначн о и екипн о. ша Јукић (рук ом ет, женска гим такм ич ења
Већин а њих активно трен ира
у клуб ов им а разн е спортов е, а нас тика), Срђан Радов ан ов ић Када би наб рајал и доса
јед ан део њих се бави спортом (одб ојк а, атлетик а, пливањ е), дашње репуб личке успех е,
кроз секц ије и такмич ења. Алекс андар Војис ављев ић ове новине би бил е мал е,
(кош арк а). зато издвајам о некадаш ње
Свак е год ин е наш и спорт и ученик е наше школ е, а са
сти учествују на општинс ким, даш ње успеш не спортис те и
окруж ним, међ уо кружним и наше реп рез ант ат ивц е:
реп убличким такм ич ењ има. На
такмичењ им а се пос тижу изу Драгана Томашевић
зетни рез улт ати, освајају меда
ље и приз нања. У генер алном
плас ману школ а је прог лаша
ван а за најуспеш нију школу у
спорту у Срему, и то не једн ом,
два пут а него чак тринае ст пут а,
од тог а сед ам пута заредом! На
тај нач ин, наша школа пок азал а
8
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Богата спортс ка и такмичарска традиција
Бранислав Ивановић
Јелача Татјан а, српс ка атле Најбољи рез ултат, који је уједно и Претх одн и клубов и: Срем, реп резентацијом Југослав ије
тич арк а у бац ањ у коп ља. Нај држ авн и рекорд 63,63 постигнут ОФК Бео г рад, Лок ом отив а, Челзи. освојио је златну мед аљ у у Ин
већи успех у кар ијери јој је је на Европс ком првенству 2006. дијанап олис у.
среб рна медаља, освојена на годин е у Гетеборгу. Учествовала Алекс анд ар Смиљ ан ић, Бранко Рољ ић, бивши срп
Европском прв енству 2014. го је на Олимпијс ким играм а 2004. у бивши српс ки кош аркаш. Играо ски одб ојкаш. Играо је на пози
дине у Цир иху. Учествовала је Атин и и 2008. у Пек инг у. је на поз иц ији бек а. У својој ка цији примача. На клупском ни
и на Олимп ијс ким играма 2008. ријери освојио је бројн е ти воу играо је за ОК Војводина. Са
год ине у Пекингу. На Светс ком Бранис лав Ивановић, ре тул е, неке од њих су: 1998. са реп резент ац ијом је учествовао
прв енству 2013. год ин е поста презентат ив ац Срб ије у фудб а реп рез ент ацијом У22 освојио на Олимп ијс ким играма, 2008.
вил а је нац ио н ални рек орд лу. Рек ордер је по броју нас туп а је Европс ко прв енс тво; 2001. го у Пекинг у, освојено пет о мес то.
Србије! за реп рез ентацију Срб ије са 105 дине је са Унив ерзит етском ре Исте годин е, репрез ент ација је
пута. Од 2012. до 2018. је био ка презентацијом освојио златну пос тала виц ешампио н Светске
Томашевић Драг ана, срп пит ен Срб ије. Тренутн о игра за у Пек инг у; годину дан а касни лиг е. ЕШ
ска атлетичарка у бацањ у диска. Зен ит Санкт Пет ербург. је, 2002. године, са сен иорском
Александар Смиљанић
Бранко Рољић
9
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
„ 9. МАЈ“ И ЈА – НЕКАД И САД
Да би се говорило објективн о Биљана Достанић школи. Узб уђ ена, зах вална за висок е станд ард е који су пред
о дог ађ ајим а и људ им а, по лег енд а Економске школ е. Бор шанс у да кон ачн о радим, поно њих постављани. Ено их данас
требн а је временска дистанц а и ба да се одрж и одл ич ан успех у сна што сам колег иниц а својим по бел ом свету, на одгов орн им
одс ус тво личних емоц ија. При јак ој конкуренц ији. профес орима. Труд ила сам се пос ловима, цењ ен и ревиз ор и и
знаћете да је период од 1975. да идем њих овим стопам а. Тра високо плаћ ени менаџ ер и.
до 2019. год. дов ољно дуг да На крају трећ е год ин е Школ жила сам сав ет е и пом оћ и до
ствари саглед ате на прав и на ска олимпијада у Суб отиц и. Би бијала сам их. Године су прол а Данас се сматра норм алним
чин и то би бил о у реду да није ла сам добар спорт ис та, имал а зиле. Стек ла сам сиг урност у ра да у току радног век а пром ени
оног друг ог фактора а то су моје сам норму за 800 мет ар а али ду, увел а своје метод е нас тав е и те нек олико фирм и. Јапанци и ја
успомене. сам ипак по одл уци проф. Иви уверена сам сол идне крит ери остајем о до краја верн и својим
це Јукића бил а члан реп рез ен јум е оцењивања. Са учен ицима поч ец има.
„Мал а школ а на крају град а“ тац ије школе у рук ом ету. Поно сам успоставил а одн ос сарадње
је и те 1975-е године изглед ал а сне, вратис мо се из Суб от иц е са и пош товања, они су учил и јер После 30 год ина рада у мојој
исто као и сад а. Учион иц е, ход злат ом око врата. су имали циљев е у животу а ја Школ и, не кајем се што нис ам
ници, зборница, само је спорт сам их мот ивис ала и рад овал а промен ил а радно мес то. Пра
ска сал а била тек стављена под Чет врта годин а прође као се њих овим успес има. Сад а мо ва је срећа и благодат прима
кров. трен. Осал е су успом ен е на ма ји ученици дол аз е да рад е као ти доб ре виб рације, енерг ију
турс ку екск урзију у Дубровн ик колег е професор и. млад ости којом сам окруж ен а
9. и 10. разред (ЗСО), неко ће (тада то није било иностран свих ових год ина. Част је бити
вам већ објаснити шта то зна ство), узб уд љиво мат урско ве А онд а су дош ли ратови, из учит ељ млад има који ће тек по
чи; прв а генерација „Шуварац а“, че у Карађорђ еву - аутобуски бег лиц е, инфлација, сир ома стат и људи, а ако сам у нек ом од
нема уџбеник а-само бел ешке прев оз и пресвлачење у једној штво, па опет ратов и, политик а, њих оставил а поз ит ив ан траг и
у свес кама, проф есори строг и, соб и. нез ап ос лен ост и пар ол а „сам о утиц ал а на њих ово стасав ање
нема прич е на час у, одл ажења нека смо живи ...“ здравих нема, и одр астањ е у прав е личности,
у тоал ет за време час а, нема од После тога, факулт ет у Бео сам о бол есни и непрег ледани. моја профес ион ална мисија је
лаг ањ а конт ролних, час ови фи град у, сазревањ е, жив от. Није Промен ио се одн ос ученик-про испуњ ена.
зичког без поштеде сви у бел им ме било 10 год ин а. фес ор. Двојка је неб о, важ но је
мајицам а и црним шорц евима, уживати док си млад. То је по Проф. Биљана Дос танић
нап ољу на терен им а а зими у 1989. год ине поч ела сам да стала идеја вод иљ а учен ика и
учион ици бр. 3 на струњач ам а. радим на месту проф есор а еко родит еља. Шта ће бити кад а се
Умал о да заб ор авим најваж није, номске груп е предм ет а у мојој суоч е са стварн им живот ом? О
нем а неоп равданих изо с тан ака томе ће размишљати када за то
и 2 године обавез но нош ење дођ е време.
школс ких униф орми (тег ет са
бел ом крагн иц ом). Нове реф орме у просвети
врат ил е су ме пон ово у клуп у.
1977. год. баш кад а сам тре Сем инар и, обуке за активн о
бала да упишем трећи разред оријентис ан у настав у, нови на
и крен ем у „градс ку“ школ у, би чин и оцењив ањ а, нов и проф и
реорг ан изација школа и Еко ли. Нови људ и за нов и век.
номс ку из зград е Гимназије
преселише на Црвен у чесму. Финансијс ки админ истрато
Опет прва ген ерација усмере ри, нароч ит о прва ген ер ац ија,
ног образов ања. Пон ово ново а била сам стар еш ина трим а,
одељ ење (28 одличних и 4 врл о понов о су ми врат ил и веру у ко
доб ра), одељ ењс ки стареш ина рисност онога што радим. Бил а
мат ематичар Јован Пет ров ић, сам одушев љена спос обношћу
тих младих људ и да досегну
10
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Некад ђак - данас професор
Алберт Мајор Александра Ковач Данијела Тејић Драган Бребан Драган Вуколић
Драгана Васиљевић Гордана Бућан Гордана Ерак Гордана Котарлић Гордана Лазаревић
Јасмина Радаковић Катица Благојевић Љиљана Шуман Марија Симовљевић
Нада Маљковић Снежана Беломарковић Снежана Миливојевић Светлана Авакумовић
Весна Милованчевић Владимир Благојевић Зора Беадер Зорана Владисављевић
11
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Од крилат ог лав а
до човеч ије рибице
Ученици трећ их разр ед а зајед Гонд оле су се нал азил е са свих Вер она је светс ки поз нат а као од највећ их геолош ких атракц ија
но са професор има кренул и су страна и чиниле су град још леп мес то где се одвија радња Шек Слов ен ије. Предс тав ља 20.570 ме
у авантуру која је обухват ила не шим. Баз ил ика је срц е града, где спиров е драме Ром ео и Јул ија, у тара дуг сис тем пећ ина у близи
колик о итал ијанс ких и слов енач чију част је уређ ен о више мес та ни Пос тојне. Постојнс ка пећина
ких град ов а. Путовање и међусоб је смештен а и сат кул а на у граду, због чега град називају је бог ат а биолош ким врстам а
но друж ењ е, као и упоз нав ањ е са чијем врх у је звон о са две и «Градом ром антик е». Римс ка подземног света. Најп ознат ија
европс ком култур ом трајало је фигур е мав ар а који чек и арена у Верони из 1. век а једн а је је чов ечија рибиц а. Име је доби
пет дан а. ћем удар ају у звон о и на од највећ их и најбоље очуваних. ла по боји, која подс ећ а на боју
тај нач ин саопш тавају ко Мог ла је примит и 22.000 глед ал а људс ке кож е. Наша след ећа де
Прв ог дана упоз нали смо се са лик о је сати. Исп од сат а ца, а и дан ас се кор исти за разн е стинац ија била је Љуб љан а. При
италијанс ким град ом Трс том који је “крилати лав” - симб ол прир едбе. Имал и смо прилик у јала је шетња Конгрес ним трг ом,
се налаз и на сам ој обал и Јад ран град а. Нају падљивија гра да видим о Јулијин балк он као и Тромостав љем, поред спом ен ика
ског мора. Трст је сачув ао стар о ђевина је свакако Камп а да напиш ем о неш то на зиду љу
градско јез гро из 18. и 19. века. За лин а (звон ар а), не сам о бави. На самом улазу у двориш те
српску културу потребн о је иста због вис ин е од 91м, нег о где се налази Јулијин балкон на
ћи Српску прав ославн у црк ву Св. и због тога што се са зво лазе се два зида која су прет рп а
Спир идона на главн ом градском ника пруж а прек расна па на љубавн им пор укам а, жељама
тргу Pont e Rosso. Ова црк ва је јед нор ам а на чит аву лагун у. и раз ним именим а љуб авних па
на од најв ећих у српс тву, а го След ећег дана посетили рова, тако смо и ми покушали да
вори о некадашњем бог атс тву смо чув ени град Вер ону. нађ емо бар мал и чист простор на
невел ике српс ке заједн ице. зид у како би нешто напис ал и. По
Нак он обилас ка Трс та упутил и ред Вер оне, пос етил и смо и град
смо се ка јад ранском лет ов али Пад ову. Падова има веом а добро
шту, Лид о ди Језол о, где нас очув ано стар о градс ко јез гро са
је дочекала добро орган и низом црк ава и пал ат а, које је сто
зов ан а услуг а. Хот ел у којем га под заштит ом УНЕСКО-а, али
смо бил и смеш тен и пруж ио на тур ис тичком пољ у остал а до
нам је могућност да ужива некле у сенц и оближње, већ е и
мо у дивн ој храни као и по туристички важ није Вен ец ије. По
глед у на плаж у. сле обиласка ових град ова вра
тили смо се у хот ел из којег смо
Другог дана упутил и смо се упут ил и у дискотеку. Сут радан
се у Венецију, град који је смо кренул и ка Слов енији.
на све нас остав ио најјачи
утисак. Ни земља ни вода, Прво што смо пос етили би
већ треперећ и нег де изм е ла је Пос тојнска јам а. То је једна
ђу, овај град се као прив и
ђење узд иж е из лагуне на
обал и Јад ранс ког мор а . За
«краљ ицу Јадрана», карак
терис тич ан је кан ал Гранд е. Оду
шев љен и смо бил и и леп отом
цркве Sant e Mar ia dela Sallut e.
12
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Од крилатог лава до човечије рибице
песника Сон етн ог венц а и химне то нас није спречило да ужив амо сиромаш нију научић е како да вали у овој авантур и и да ћем о
Здрављица, до фрањевачк е цр на тер аси дивног рес тор ан а која ужив а у својој земљи. је још дуг о препричават и.
кве, градске кућ е, стар е зград е је пружала поглед на пред ивно
филх армон ије, кат едрал е св.Ни Бледс ко јез ер о које смо пос ма Зас игурн о је да смо сви ужи Сашка Галетић, IIIпа
кола и Змајевс ког моста. У Сло трали дег устир ајућ и зас игурн о
венији смо се сместил и у хотел најл епше кремп ите које и јес у нај
који се свима допао, хран ом су већ и специјалит ет тог подр учја.
сви бил и одушевљен и као и по
гледом са терас а са којих се ви Било је то друж ење као у бај
део пред иван град. Након веч е ци, са «крилат им лав ом», гондо
ре нап равили смо кратку шетњу у лам а, леп езам а, шар еним ста
окол ини нашег хот ела . клић им а, укус ним тес тенин ама,
слад оледима, кремпит ама, ви
Пос ледњег дан а прил иком тезовим а и змајев има . Свако
повратка куђ и посет или смо Бо пут ов ањ е има нек у предност.
хињс ко и Бледско језер о, мес та Ако путн ик посет и бољ у, богати
која никога не остав љају равн оду ју зем љу, мож е да нау чи как о да
шним. Иако је време било хладно, поб ољш а своју. А ако оде у гор у,
Упознај своју окол ин у
“Вино мож е
загрејат и
душу ако се
држ и мер е”
Гете
Учениц и образ овних проф и они су посет или хот ел Парк», обилас ка хот ела учен ици су дочек ал и и спровели веом а
ла кув ар, угоститељски и са чет ири звездиц е, у Рум и, оби ш ли винар ију «Ков ачевић» љубазни и срд ачн и домаћ ин и.
тур ис тичк и техничар заједн о где су имал и прил ик у да вид е у Иригу где су имал и прилику Након ове посете ученици су
са својим стручн им нас тавни ентер ијер и екст ер ијер хотела, да посет е подрум и вид е како имали слоб одн о врем е у центру
цим а реа лизов ал и су зан и а од стручн их запос лени хда се вин о производи. И у једн ом Новог Сада.
мљиву стручн у посету. Наи м е чују како хотел пос лује. Након и у другом објекту учен ик е су
EШ
13
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Ивана Белић Ана Марија Дарија Грновић
Бејах Војводино волим те
Бејах свила,
газише моју мекоћу Свани зоро, зоро бајна,
и не беше им мила. грани сунце, звездо сјајна.
Бејах сјај, Па пробуди моју снену, лепотицу
ал` засених их превише, окићерну.
пресудише и њему крај. Пробуди ми сву равницу,
Бејах срећа. срца мога миљеницу.
ал` не поднесоше Да јој шапнем речи две.
да будем од њихове већа. Војводино волим те.
Љубав бејах, Терај зоро црног мрака,
претворише је у тугу, потерај га са сокака.
никад се више ја не насмејах. Да ја видим њиве своје,
Бејах жеља, и малено село моје.
рекоше: «Недокучива си», Тамо где су житна поља,
и остадох без пријатеља. тамо где се класје свија.
Бејах сан, Ту је моје родно село,
ал` они попалише светла ту је моја отаџбина.
и моје постојање прекину нови дан. Тамо где је река Сава,
Од мене остаде гола стена тамо где су добри људи.
што на хоризонту се види. Ту је моје родно село,
Тек тада схватих, успомене старе буди.
док о делове окамењене душе Тамо где су виногради,
ударише ме хриди, Тамо где су добра вина.
ма каквог облика била, Чуче испод Фрушке горе,
наћи ће се неко моји Матринци, село моје.
коме он не може да се свиди.
14
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Ролниц е пастрмк е са три врсте
пир еа и сосом "весел и риб ар"
Пот ребно је (једна порција): У шерпу за кув ање на пар и У горњи део пос уд е, став и Ненад Иванковић
250г пастрмк е, 30мл ма сип ати хладн у вод у и у њу до ти ролниц е рибе, пок лоп ит и и миксер ом направити пире.
слин ов ог уља, 50г путера, дат и мало вин а, кос ти од рибе и Шаргареп у сотир ат и на путеру
5г соли, 10г лимун а, 30г перш ун ов лист. и загрев ат и. Када прок ув а уз поврем ен о долив ање фон
бадем а, 5г пер шун о смањ ит и температур у и да од поврћ а, или вод е. Када је
вог лис та, 10мл белог остав ит и да се риба лаг а шаргар еп а омекшал а око 90%
вин а, 15г чер и пар а но кув а на пари. Грашак дод ат и по пот реби со и ђумбир
дајза, 120г шарга прел ити врућ ом вод ом ,па пасир ат и да се добије пире.
репе, 1г ђумбира, и скув ат и га. Када је ску Прип рем ити сос средње густи
120г грашка, 120г ван, дод ат и по пот реби не. Ролн иц е пастрмк е прелит и
кромп ир а, 10мл не со, пут ер и мало белог сосом и пос ут и бадем ом. Сер
утралне пав лак е, 1г лук а па све пасират и да вир ат и у централн и део тањ ир а,
белог лук а. се доб ије пире. а око рибе три врсте пиреа и
Нач ин прип реме: Када је риб а готова, фонд пол а сот ир аног чери пар адајза.
Рибу очис тит и, опрати и фи
лирати да се добије два филет а. проц едити. Ист опит и путер,
Фил ете посол ит и, прелити ма додати фонд по потреб и , мал о
слинов им уљем и посути пече белог вина и першун ов ог лис та.
ним сецканим бадем ом, потом
увит и у ролнице. Припрем љен кромп ир ста
вит и у хладн у пос ољ ену воду и
оставит и да се скува на нижој
темпер ат ури. Проц едит и па
додати со по пот реб и, путер
Крас тавац Паллаижбеаз, бмаарм, журурлукак,а!
мох ит о коктел
Плажа, бар, журк а, али без мам урлука – е, так о би се мог ао опи
сат и овај беза лкохолн и кокт ел.
Сас тојци:
• 1/2 сок а од лим ет е
• 1/2 лимете исецк ан е
• 3-4 гранч ице менте
• 1 каш ик а шећ ера
• пола крас тавца ољуш тен ог
• лед
• кашик а екстрат а рум а
• 4 чаше воде
Припрема:
Изб лендирајте крас тав ац заједно са лим етом. Сип ајте у чаш у са
ледом. Уз помоћ штапног миксера благо изм рв ит е лим ет у, менту и
шећ ер, а мож ете кор истит и и барменски алат. Дод ајт е рум и соду.
Уживајте!!!
15
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Квизом „кроз земљу ружа“
У наш ој школи је традиција да UNESCО знамен ит ости, од којих ни чуд о што је туриз ам један од би сигурн о пожелели сунчање и
се по повратк у са сајма тур и је најп оз натији хоро-бугарс ка на водећих сектора екон омије. Уне на Златн им пјасцим а.
зма одрж и гео графс ки квиз под родна игра коју крас и слож еност сков град је црн ом орс ки “Св. Сте
менторством проф. гео г раф ије њен их ритм ов а. Гастрон омија је фан“ Нес ебар, са вел ичанстве За љубитељ е зимс ких чар о
Љиљ ане Шум ан о земљи партн е кроз ген ер ације сач ув ал а бог ат ном сунч ан ом обал ом, а мног и лија ту су бројни ски цент ри, од
ру. Ове год ине била је то земља ство укуса са неи збежним којих је најс тар ији и најпознат ији
Балканс ког полуо с трва - Буг ар јогурт ом, суп ам а, шопс ком Боровец. На сам о 400 км од Бео
ска, која се граничи са Србијом, сал ат ом, зелен им сиром. града и 140 км од Конс тант ин о
Рум унијом, Сев ерном Мак ед он и Мирис и су рез ервис ани за вог Ниша нал аз и се престоница
јом, Грчком, као и Црним мор ем. град Каз анлик и цвет руж е, Софија. За њу важ и само један
Она по вел ич ин и зау зима 16. ме због чег а је Буг арс ка поз на мот о: “Рас те, али не стари“ и заи
сто у Европ и, а њеном терит ор и та као “зем ља ружа“. Није ста је тако. У њој је један од нај
јом се простиру масивн е план и већ их правос лавн их храмова на
не поп ут Старе планин е, Рил е са Балк ан у - Св. Александар Невски,
највиш им врх ом Балканског по грандиозан и вел ичанствен, али
луострв а Мусал а (2925 м.) и Пи
рин. Буг арс ка је једн а од најс та за њим не заостаје ни ру
ријих европс ких земаља. Кажу да ска црк ва Ник ол аја чуд о
је Бугарс ка јединс твена ризница творц а. Пог отов о је чув е
уметнос ти и култ уре. Поседује но Вел ик о Трново - “град
чак 9 неверов атно зан имљив их царев а“, град у којем је
прем ин уо наш Растко Не
мањић - Свет и Сав а. Фа
сцин ант ан је и Пловдив,
град на 7 бреж уљак а и
црн ом орс ка лук а Бургас
и дунавс ки Русе.
Драго ми је што смо у
наш ој школи имал и ова
ко изванр едну прилику да учимо
кроз учеш ће у квизу о овој инт е
рес антној зем љи. Три екипе су
имал е прил ику да одмере знање
и такмич арс ки дух, а поб едил а је
екип а у сас тав у: Миш ур а Јован Iу,
Шим оњи Александар Iут и Алек
сандра Цреп ајац IIIтт.
Култ уру, традиц ију и гео г раф
ске одлик е ове земље смо савла
дал и, а над ам о се да ћемо је
једног дан а и пос ет ит и.
Тамара Вишњић, IIIтт
16
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Виртуелно предузеће
Виртуелн о предузеће предс тав ља симул ацију радног проц еса у коме су зап ослен и учениц и ангажов ани
на конк ретним радн им мес тим а у преду зећу, так о обн ављају предх одн о и стич у нова теоријска знања и
веш тин е, под вођством и надз ор ом стручњ ака ментор а. Виртуелн о преду з еће функцио н ише као право
- стварн о преду зеће, разлик а је само што нем а стварног протока робе и новца.
Утис ци учен ика Причу о виртуелним пред и предлог е, као и да буд емо
уз ећ им а зап очел и смо отвор ени за компром исе и
Спол аском у трећ и разред му наз ив, осмиш љав ам о де на поч етк у друг е годин е, за примање критик а, добрих
средњ е екон омс ке шко латност и бир амо асорт иман. одн осно кад а смо добили или лош их. Кад а смо се тек
ле, упознала сам се са вели предм ет фин ансијс ко - рач у навик ли на сав тај ред, рад и
ким бројем нових, стручн их Пот ом, као одг ов орн и, нов одс твена обук а, или на дис цип лин у, стигло је још по
предм ета. Измеђ у остал их, ту флексибилни и ажурни рад нашем школс ком језик у - би сла, сада већ и тежег, око ког
се наш ла и пословн а и адми ниц и обављам о све адми ро. Тада смо основ ал и сво смо мор ал и да се пот рудим о
нистративн а обука тј. бир о. нистрат ивне зад атк е и по је преду з еће “Mystery” d.o.o. мало виш е него у поч етку.
стајемо упућ ен и у стварн и које се бав и тргов ином би Почел е су да стиж у разне по
Нисам имала представ у пор едак ствари у екон омији цик лима на велик о и зап ло нуд е, поруџбине као и рачун и,
шта то значи и једва сам че и бизнису. У пос ебно опре вили, неки свесно, нек и не, наравно, а све је то мор ало не
кал а да се упоз нам са нов им мљен им каб ин етим а, куц ам о у једн о огромн о мор е посла. где бит и зав ед ен о. Как о смо
предм етом. Звучал о је по ма док умент ацију и попуњ авам о Иако је на почетк у дел ов ало добијали све више и више по
ло зас траш ујућ е, али већ при форм уларе, шаљем о запо да ће ићи лак о, испоставил о ште, усавршил и смо и уредн о
првом конт екту са одаб раним слен е на службена пут овања да је све осим лако. Кроз осни одл аг ањ е у рег ис трат ор, које је
проф есор им а и град ивом ко и набав љамо робу коју кас ни вањ е нашег вирт уелног преду основа овог посла. На основ у
је се обр ађ ује знал а сам да ће је препрод ајем о. зећа, упоз нал и смо се са свим поруџбина и фактур а које смо
напор ан рад, зап рав о пред (не) чар им а овог пос ла, као и добил и, нау ч ил и смо да поп у
став љати забавно иск ус тво Смат рам да је биро као са свом докум ент ацијом коју њав ам о и налоге за књиж ење,
кроз које ћем о да науч имо предмет веом а кор ис на смо треб ал и да попун имо да финансијске и робн е карт ице,
битн е ствар и везане за нашу ставка у образ ов ањ у буду би наш е предуз еће могло да пријемн иц е, отпремниц е, фак
струку. ћих пос ловних људ и који почн е са послов ањем (Уговор туре и осталу битну докумен
ћем о пос тат и кроз нек оли о оснив ањ у, Јед инс твена ре тацију, и све то, наравно, уз по
Као будући екон омисти, ко годин а јер садрж и све гис трациона пријав а, Уговор о моћ наших профес ор ица које
на бироу радимо практичне ставке вез ан е за наша бу отвар ањ у тек ућ ег рачуна...). нам помажу да се боље снађе
ствари у вирт уелном свету дућ а зан имањ а, а так ође, мо у овом мору пап ир а.
који ствар амо на један са помаже нам да упознамо Како бис мо се боље при
свим аутент ичан нач ин. Наи људе који су наш и буд ући прем или за посао који ћемо Игрић Мил ица
ме, на сам ом поч етк у нашег пос лодавци захваљујући обав љат и пос ле заврш ене шко Брад ар а Ник ол ин а
пут ов ањ а кроз ову врс ту обу практ ичн ој настав и. ле, мор ал и смо да науч имо да
ке, ми оснив ам о своје лично прих ватим о туђ а миш љењ а IIфа
виртуе лн о предузеће, дајемо Иван а Белић, IIIпа
17
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Прат и, проц ени и објект ивно оцен и
Реа л из атори семинара су Мил ев а Мојић
и Мил ен а Петров ић
Ток ом школске год ин е, поред оцени. Семинар је одрж ан у
наставе, зад атак наставника прос торијам а наше школе. Ре
је да ради и на свом усаврш а ал изатор и су Мил ева Мојић и
вању и поб ољшавању начина Милен а Петров ић. Нас тавн ици
рад а. У скопу тога, школа је ор су обн овил и и доп унил и град и
ган изовала семин ар на тему во, уживали у пред ав ању и ре
„Прат и, проц ен и и објективн о шавању задат ака. EШ
Срце од лег о коцк и
Овогод иш њи Светс ки дан Ро Национ алн ог сав ета ромс ке канцелар ије за људс ка и ма
ма свеч ано је обел еж ен у националн е мањ ине, Дал и њинска права.
Клубу народних пос ланик а у Бе бор Нак ић, мин истар за рад Тем а скупа била је Инс тит у
ог рад у, 8. априла 2019.године. и зап ош љав ање, соц ијалн а и ционалн и механизам за социјал
борачка питањ а, Зоран Ђор но укључење Рома и Ромкиња у
Дан је зап оч ет пос ет ом пред ђевић, мин ис тар државн е Реп ублици Срб ији. У склоп у те
седник у Реп уб лике Србије, управе и лок алне сам оу праве, ме извед ена је монодрама под
Александру Вуч ић у. Поз драв Бранко Ружић, амбасадор и назив ом «Срце од лег о коцки»
ну реч имал и су председн ик шеф Дел егације ЕУ, Њ.Е. г-дин коју је изв ел а Анеса Хоп ић, уче
Сем Фабрици, амб ас адор Ми
сије ОЕБС-а, Њ.Е. г-дин Андреа нице Екон омске школе «9.мај»
Ориц ио, државни сек ретар из Сремске Мит ровице, рађ е
Зоо р ан Лак ићевић и др Суза не по текс ту ауторк е Олив ере
на Пау нов ић, в.д. дир ект орке Оље Јелк ић, а у режији учитељ а
Златка Вулет ић а. EШ
18
МЕГАФОН, МАЈ 2019.
Активности ученика
Септ ембар - Економс ка шко Интеркултурално учење Римска трпеза
ла “9. мај” узела је учеш ће на Новембар - Mилица Новк о
фес тивал у “Царски Сирмијум - вић, аутор „Пород ичног буква
Град лег енд и” так о што су њен и ра“ и Битке љубав и, пос етила је
учен ици заједно са својим про Екон омс ку школу “9. мај” и одр
фес ор им а спрем или “Римску тр жал а пред ав ање.
пез у”. Децембар - У наш ој школи
одрж ан а је радион иц а „Интер
Окт обар - Одржан а су и пре култ ур ално учењ е“ за учен ике
давања на тем у „Прев енц ија првог и друг ог разр еда. Рад и
нарком ан ије у школ ама“. Пред а он иц у је вод ил а Звез дана Шти
вањ у су прис уствов ал и проф е мац из образ овн е орган изације
сор и, учен ици и родитељ и. „Инт ерк улт ура Срб ије“.
Март - Канц еларија за мла
Октоб ар - Учен иц и чет врт ог де орг анизов ал а је предавањ е
разреда Екон омс ке школе бил и
су у посети двем а инстит уција
ма државн ог сис тем а: Дому На
родн е скупш тине Реп ублике Ср
бије и Народн ој банци Срб ије. У
Дом у Нар одне скупш тине ђац и
су се упоз нали са разв ојем пар
ламент ар изма у Срб ији као и о
арх ит ект онс ком и уметн ичк ом
знач ају зград е. Са истор ијом на
станка и разв оја новц а, као и са
хиперинфлацијом и улоз и ин
ституције у финансијском сис те
му Реп уб лике Срб ије учен ици
су се упознал и у простор ијам а
Нар одн е банке Срб ије.
Предавање Милице Новковић
Нар одне банке Србије на тем у Цвијановић, стручн и сарадн ик на
„Зак ор ач ите у свет финанс ија“ пројект у из удружења Рур алн и
и „Штедња“. Овом пред авањ у центар Сова, одржао је отворе
присус твов али су и ученици на ни час у нашој школ и. Учен ик е
ше школе. друг ог разреда упознао је са
циљевим а пројект а затим са
Март - У оквиру пројект а За појмовим а зел ен е економ ије,
гов ар ање за Зелен у екон омију бенефитим а Зел ене економ ије,
коју спроводи Балканска мреж а разлоз им а зашто цирк уларн а а
за рурални разв ој у оквиру ак не лин еа рн а економија. EШ
тивн ос ти Зелен и кар ав ан, Марко
У Дому Народне скупштине
Отворени час, Зелена економија
19
The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Megafon 1
- 1 - 20
Pages: