Гледано очима дечије маште оживљавамо сваку научену причу У СУРЕТ НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ Наше приче Осећања Дечија недеља Празници Брига о себи Љубав је... Молитва Приче ОШ „Прва основна школа краља Петра II“, Ужице Смејмо се Учимо Желимо Памтимо Помозимо Осетимо ВЕРОНАУКА ЗА ДЕЦУ БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 На путу вере...
ДЕЧИЈА НЕДЕЉА Првог дана Дечије недеље ученици верске наставе су спремно започели планиране активности. Са првим зрацима топлог сунца михољског лета започели су час у школском дворишту. Уз суво лишће, украсе, лепак и веште руке почели су израду „уметничких радова“ које ће поклонити ове седмице најближима. Активностима су се придружили ученици са часова грађанског васпитања, а са њима и наставница енглеског која је у пријатној атмосфери започела и свој час. Након паузе и великог одмора сви заједно смо се упутили у Цркву Светог великомученика Георгија. Ученици другог разреда су сада искуствено могли да осете суштину прича са претходних часова о храму као месту сабрања. Задивљени иконописом, архитектуром, мирисом тамјана, млади ученици су сами почели певање Химне Светом Сави. Страна 2 Црквом се орио хор младих гласова што је и остале вернике, верујем, пријатно задивило. Након сликања, смене сунца, облака, па и кише, дневне активности смо наставили у кабинету. Добро припремљени са материјалом за часове верске наставе, завршили смо и последњу страницу нашег првог електронског часописа за верску наставу. Кроз данашње активности смо покушали да одговоримо на слоган Дечије недеље – Шта детету треба да расте до неба? Мало рада, одмора, дружења, радости, молитве, па опет рада, и мислимо да смо на добром путу!
ДЕЧИЈИ РАДОВИ Страна 3 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 У дворишту ИО у Качеру организовали смо занимљиву радионицу. Све што нам је требало је суво лишће разних боја, вешти прсти, машта и сунце.
У СУСРЕТ ДАНУ ГРАДА УЖИЦА Милозвучни тонови виолине, клавира, хармонике и других инструмената, нису нас оставили равнодушним. Желели смо и ми да свратимо у двориште чувене музичке школе у граду. Запевали смо. Договорили смо се да ћемо у наредним шетњама детаљно обићи ову школу „Војислав Лале Стефановић“. У тишину смо ушли у добро познати Храм Светог великомученика Георгија. Наш улазак у цркву пропратио је хор ученика који редовно иду на пробе црквеног хора „Ђурђевак.“ Ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, наставили су планиране активности у обележавању Дечије недеље. На путу од школе до Цркве имали су прилику и част да разговарају са градоначелницом града др Јеленом Раковић Радивојевић. Сазнали су важне податке о прослави дана Града 09. oктобра, о историји градског здања Скупштине. Уз саму Градску кућу, пружа се поглед ка ужичкој Гимназији на тргу Светог Саве. Као најстарија просветна институција у Западној Србији, школа постоји 168 година. Ученици су пажљиво разгледали невероватне зидине овог здања и слушали шаљиве доскочице младих гимназијалаца који праве предах у хладу, већ увелико пожутелог лишћа кестена, ораха и липе. Страна 4 Ученици су задивљено постављали питања о црквеном песништву, необичним иконама српских светитеља, високом дрвеном иконостасу, а и о олтару у жељи да провире и виде шта се унутра налази. Пажљивим повратком у школске клупе размишљали смо о слоганима које ћемо исписати за крај обележавања Дечије недеље – детету треба да расте до неба: љубав да га окружује, радост да га милује, сунце да га греје, знање да истражује….
ПРАВИЛИ СМО Страна 5 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 Слогане и цитате смо сликовито преточили на пано који ћемо истаћи на средину хола да нас подсећа на прелепе тренутке данашњег дана.
Приче из Светосавског Звонцета Сваки почетак часа верске наставе обележен је сјајним причама из часописа Светосавско Звонце. Оне приче, које су нам остале најупечатљивије, желели смо да обележе странице нашег часописа. Страна 6 МУДРА ПОУКА ЈЕДНОМ СЕ БРАТ ПОЖАЛИО СТАРЦУ Једном се искушеник пожалио старцу: „Ава, ево, често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не сећам ничег онога што ми говоре.“ старац је имао два крчага и рече: „Иди, узми један од ових крчага, налиј у њега воду, опери га, воду излиј, а посуду постави на ограду наопако.“ брат је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут. И онда старац рече: „Донеси обе посуде овамо.“ Кад их је искушеник донео старац упита: „Која је од ове посуде чистија?“ Искушеник одговори: „Наравно, она у коју сам наливао воду и све време је прао.“ „Исто тако и душа, сине мој, која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много од онога што чује,“ рече старац, „свеједно се чисти више од оне која никад не пита и не чује реч Божију.“ Број 8/2022
НЕДЕЉА ЗДРАВИХ СТИЛОВА ЖИВОТА Страна 7 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 У оквиру недеље здравих стилова живота, ученици верске наставе су разговарали о емоционалном, духовном и психолошком развоју. Читали смо цитате, мисли, искуства на ову тему која су повезана са разним причама из Новог Завета. „Права брига о себи нису слане купке и чоколадни колач, већ прављење избора тако да се изгради живот из којег немаш потребу да редовно бежиш.“ Brianna Wiest
Страна 8 ОДВИКЛИ СМО СЕ ОД ДОБРОТЕ. НЕ РАЗУМЕМО ЗАШТО НАМ НЕКО НЕШТО ЧИНИ АКО НЕ ТРАЖИ НИКАКВУ ПРОТИВУСЛУГУ. ДОБРОТА СЕ НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ, ЈЕР СЕ НЕ ДАЈЕ. ДОБРИ ЉУДИ СУ ДОБРИ ЗБОГ СЕБЕ, А НЕ ЗБОГ ДРУГИХ. ДУШКО РАДОВИЋ МИСЛИ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ ШТА ЗНАЧИ ТО ПРИПИТОМИТИ? - РЕЧЕ МАЛИ ПРИНЦ. „То је нешто што се давно заборавило“, рече лисица. „То значи створити везе...“ „Створити везе?“ „Наравно“, рече лисица.“ „Ти си за мене само мали дечак сличан стотинама хиљада других дечака. И ти ми ниси потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе само лисица слична стотинама хиљада лисица. Али, ако ме припитомиш, бићемо потребни једно другом...“ ЗАХВАЛНОСТ ЗАХВАЛНОСТ ЈЕ УНУТРАШЊА СТВАР. НЕ РАДИ СЕ О ТОМЕ ДА НЕКОМЕ КАЖЕТЕ ХВАЛА. ТО НИЈЕ ПИТАЊЕ НОРМИ У ПОНАШАЊУ, ВЕЋ ОСЕЋАЈ ЗАХВАЛНОСТИ ПРЕМА ЖИВОТУ КОЈИ ИМАМО. НЕ ОСЕЋАМО МЕНТАЛНУ ЗАХВАЛНОСТ, НЕГО СМО ЈЕДНОСТАВНО ЗАДОВОЉНИ. ЛАКОЋА ЋЕ УВЕК ДОЋИ ИЗ ОСЕЋАЈА ДА СМО ЗАХВАЛНИ, АЛИ ТО ЈЕ ИСКУСТВО КОЈЕ МОРАТЕ ИМАТИ, А НЕ УНАПРЕД ПОСТАВЉЕНИ СЕТ НОРМИ ДА ЋЕТЕ СВЕМУ ДА СЕ ЗАХВАЉУЈЕТЕ. ТО ЈЕ СТАЊЕ ПРИСУТНОСТИ, КАДА БИВАТЕ И КАДА ИЗ ТОГ УГЛА ПОГЛЕДАТЕ ШТА СТЕ ОСТВАРИЛИ, ШТА СТЕ ПОСТИГЛИ У НЕКОМ ОДНОСУ ИЛИ СИТУАЦИЈИ. НЕ ТРЕБА ДА СЕ БРИНЕМО, ВЕЋ САМО ДА УРАДИМО НАЈБОЉЕ ШТО МОЖЕМО И БУДЕМО ЗАХВАЛНИ. ТРЕБА БИТИ ЗАХВАЛАН У ЖИВОТУ ЗА СТВАРИ КОЈЕ СУ ОКО НАС, ЈЕР ЈЕ ТО НАШ ЖИВОТ.
УЧИМО ОД ЖИВОТИЊА Страна 9 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 Учећи од животиња... Токомо протеклих часова верске наставе, ученици Прве ош краља Петра II из Ужица, осврнули су се на веома важну тему свакодневнице – колико су животиње битне у нашим животима. Поред саме приче о стварању света, где у плеади стваралачких чуда имамо и дане у којима су створене животиње, ученици су пронашли низ занимљивих прича из којих су могли да закључе шта све можемо да научимо од тих дивних Божјих створења. На самом почетку радионице, ученици су нацртали себе са омиљеном животињом, да ли је то љубимац или нека животиња коју воле, а да је нису ни видели, то је остао њихов избор. Након низа подигнутих руку, где је свако дете желело да исприча своју анегдоту са љубимцем, кренули смо са првом причом преузетом из часописа Светосавско Звонце, „Прича о љубави“ Радмиле Мишев. Могли смо уочити особине главног јунака, пса, колико има саосећања, емпатије и љубави према једној девојчици. У размишљање нас је увела и прича „Опроштај,“ у којој се помињу савети оца Јустина Поповића дате монахињи Параскеви. Монахиња је прутићем истукла једно мало штене звано Тигар, а када је порастао увек је памтио тај њен гест. Старац Јустин јој саветује: „иди и сасвим искрено и из срца затражи опроштај од Тигра.“ Можемо и претпоставити каква је промема уследила. Богат низ занимљивих и поучних причи имамо преузете из живота светитеља, који су захваљујући свом богоугодном, чистом и молитвеном животу били блиски са свима и могли да разумеју сва Божја створења и људе и животиње и биљке. Такав је био Свети Герасим Јордански о коме су ученици погледали кратак филм -https:// podviznickaslova.wordpress.com/2018/02/08/sveti-gerasim-i-lav/
Страна 10 ТАЈ ДИВНИ БОЖИЈИ СВЕТ Сликарка, Елена Черкасова, „Стварање животиња“ У наставку активности ђаци су правили пано са животињама и особинама које људи поседују. Изнад сваке животиње могле су се прочитати и њене карактеристике – мудар као сова, веран као пас, памти као слон... А онда смо застали пред неверовантом причом анимираног цртаћа о пчелама Bee Movie (https:// www.youtube.com/watch?v=VONRQMx78YI&ab_channel=AnimationTrailers). Могли смо уочити толику међузависност сви живих бића на планети. У овом контексту могли смо и схватити важност пчелињег воска у богослужбеној употреби и зашто се баш восак користи за израду свећа. Низ наших прича о васпитној улози животиња биће настављен причама о Светом Серафиму Саровском и његовом пријатељству са медведом; о историји настанка назива Голубац и шта сомболише животиња голуб, нарочито у причи о Нојевој барци са маслиновом гранчицом. За крај радионице ученици су у облачићима писали особине којима нас животиње уче и свакако за препоруку нам оставили веома значајну причу о псу и човеку - https://www.youtube.com/watch? v=NiZ39B6x6ks&ab_channel=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5% D1%99%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B8-PrijateljBo%C5%BEiji
ДЕЧИЈИ РАДОВИ Страна 11 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022
Страна 12 АЗБУКА ПРАВОСЛАВЉА Некада речи нису потребне, довољна је слика, посматрање, поглед и да све буде јасно. Томе су севдочили најмлађи ученици на протеклим часовима. Веома активно и ажурно су украшавали свако слово најлепшег писма. Уз свако слово имали су реч која ће је описивати... Слово по слово, реч по реч и ето чувене песмице „Азбуке правослацља.“
ЗАНИМЉИВОСТИ Страна 13 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 Заиста није битно ко си ако постоји неко ко ће те истински ценити баш таквог какав јеси; ко ће те прихватити и волети, без икаквих резерви. На крају крајева онај који иде теби, без обзира какав си, док цео свет одлази од тебе, једини је прави Пријатељ. (одломак из приче „Једини прави пријатељ“) https://www.youtube.com/watch?v=VYtDn8ZcwuM&ab_channel=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1% САСТАВ Ужичка Црква је црква Светог Ђорђа. Она је велика и има један звоник. У њој се налазе многе иконе, а на средини је икона Светог Ђорђа. Са стране има два крста. Са женсек један и са мушке један. У дворишту цркве има једна башта и пар клупица. Са стране има једна кућица у којој се пале свеће. На самом улазу имају две трафике. Када је служба или када је ники празник изнесу се напоље велики столови који се пружају до почетка баште. Црква Светог Ђорђа је баш лепа и у њу волим да идем. Рајна Илић IV4 ЧАС ВОЛИМО ДА ЗАПОЧНЕМО ПЕСМОМ И МУЗИКОМ
Страна 14 У СУСРЕТ ПРАЗНИКУ СВЕТОГ САВЕ СВЕТЛО У ТАМИ Увек је хладно на Светог Саву, свуда је снег, свуда је лед; А нама празник обасја главу и срца нам прелије мед. Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја, Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла. Зима нас стеже у белом раму и рано нам долази ноћ; Ал Свети Сава отера таму, он има ту чаробну моћ.
Свети Сава Страна 15 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 Свети владика Николај охридски и жички ДРЖАВОТВОРАЦ Народна се лађа колебала тешко, Немоћна изнутра, споља разбијана; Требала је глава и срце витешко Да учврсти лађу одасвије страна. И роди се срце, и јави се глава: И витез и мудрац и светитељ: Сава. Немоћни су били жупани и књази Што бојеве бише и ширише међе, Немоћно им злато и ситни пењази, Држава им беше к`о од слабе пређе, Народ им нестројан, главари несложни, Полунезнабожни, а полупобожни. Тад се јави Сава, да да душу телу, Да Божијим духом и зида и вида. У срцу му небо, звјезда му на челу, Пун чедности бјеле и девичког стида, Пун љубави нежне и пун крсне туге, Јави се у виду народнога слуге. Одухови тјело, и преради грађу, Оборене диже, неравно уравна, Кроз хридове смртне он проведе лађу, И учини дјела велика и славна. Отац српског рода што му душу даде И духовног царства што никад не паде. Многи цари бише у српскоме роду, Трудише се мого за народ Немањин И посташе славни по доброме плоду: Труд је њихов био, а благослов Савин; Свак по једну круну понесе на глави Но све круне царске припадају Сави. Писмо Светом Сави Стефан Глишић IV3 Прва основна школа краља Петра II Поштовани Свети Саво, наш духовни и световни вођо! Понекад верујем да ниси умро и да си жив, ту међу нама и да нас гледаш са неба. Верујем да обилазиш сва места где живе они које волиш и онима којима је потребна твоја помоћ. Хвала ти што си научио своје потомке, наше претке, баке, деке, родитеље, наставнике да нам покажу пут ка срећи, да нас науче важним стварима, да радимо и штедимо, да поштујемо старије, да будемо умерени, да слушамо, не лажемо, не крадемо, као и то колико је важно да чувамо своје здравље. Сви они који су поштовали овај твој савет, њихова деца ће израсти у добре, поштене и радне људе. Хвала ти у име свих нас што си научио народ да сеје, оре, да месе хлеб, и још пуно тога, како би наш народ преживео. Поносни смо на тебе што те имамо. Молим те да ујединиш све твоје поштоваоце без обзира које су вере. Наше учитеље и ђаке даруј знањем, а све остале миром, слогом и љубављу. Хвала ти на манастирима и школама које си несебично градио по Србији. Хвала ти за болнице које су отваране захваљујући теби. За све ти хвала!
Страна 16 ПРОСЛАВА САВИНДАНА ,,Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја. Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла.” Речи чувене песме ,,Светло у тами,” хора Колибри, ориле су се претходних дана ходницима Прве ош краља Петра II у Ужицу. Из дана у дан ученици су посвећено учили драмске текстове, писали ауторске песме и припремали хорску тачку. Прослава школске славе је могла да се обележи... Раним сатима ученици су посетили Цркву Светог великомученика Георгија, где су након Свете Литургије рецитовали стихове у част првог српског Просветитеља. Са првим стиховима химне ,,Ускликнимо с љубаљу,” свечано смо осветили славски колача са оцем Добрицом. https://eparhija-zicka.rs/proslava-savindana-u-prvoj-os-kralja-petra-ii-u-uzicu/ У наставку су се смењивали текстови, савети, поруке... А онда је уследило извођење, за сада јавности непознате, песме ,,Хиландар” коју је написао и компоновао чувени ужички професор музичке културе Славко Гајић. Свечани програм смо завршили играма фолклорне секције наше школе. Поред саме приредбе, ученици првог разреда су учествовали у радионици где су од природних материјала правили икону Светог Саве. Вештим прстима, маштом и уз лепак, склапали су мозаик од пшенице, кукуруза, бибера и других ситница. Зрно по зрно и рад је био спреман за изложбу.
Страна 17 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 СВЕТЛО У ТАМИ... На сам дан празника Светог Саве, педагог Катарина Карановић, припремила је излoжбу у холу школе са темом ,,Школа некада и сада.” Ученици су могли да погледају и заиста искусе својим опитом развој школства у Србији. Од дрвене скамије, малих таблица, рачунаљки, пера и хартије, полако смо прелазили у двадесети век. Прегршт старих ствари које описују дух једног времена красили су хол наше школе. Писаћа машина, фиксни телефон на окрет, били су ученицима права загонетка...А онда са друге стране поставке имамо савремену школу. Рачунари, дронови и роботи су нас вратили у садашњост. Данашња приредба и прослава су нас подсетили на вредности заједништва, породице, на љубав, бригу, слогу и веру. Томе сведоче и речи са завршнице приредбе где ученица гласно изговара: ,,Зато ви драга децо никада не заборавите на своје родитеље, посебно не онда када буду стари и немоћни. Не заборавите да су вам исти ти родитељи дали крила да се винете у свет, али и корене да знате одакле сте поникли!”
Страна 18 САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ
Страна 19 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022 МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА ,,Кад се памет са говором дружи, знање служи да народу пружи; Негуј језик да у бескрај траје, по њему се наслеђе познаје... Бирај речи неписменост спречи, језик лечи глупост да не звечи; Чувај језик српских великана, ради прошлих и будућих дана!” Како су на школском разгласу одјекнуле речи песме ,,Негујмо српски језик,” тако су се ученици Прве основне школе краља Петра II из Ужица сетили важног датума да обележе дан матерњег језика. Ученици првог разреда ( I4 ) су на интегративном часу грађанског васпитања и верске наставе, кроз низ радионица и активности, учили, објаснили, сазнали, применили и обележили међународни дан матерњег језика 21.фебруар. Од тренутка када су домишљатим одговорима објашњавали шта значи реч матерњи, до решавања првих задатака о важности очувања свог, српског језика, могли смо прочитати чувене речи Душка Радовића: ,,Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.” На сјајан цитат једна ученица закључује: ,,Ако чувамо српски језик и ћирилицу, онда чувамо и нас саме!”
Страна 20 САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ Поред сећања, на досада помињаног, Вука Стефановића Караџића, лепоту нашег језика, богатство писма...ученици су имали први задатак да у две колоне разврстају правилно и неправило написане речи. Вредни прваци, уз пар сугестија, покушаја, успешних решења, прешли су и на други задатак да одреде које су то наше старе српске речи које смо заборавили и уместо њих данас користимо стране позајмљенице. Са одушевљењем смо тумачили значење најлепше српске речи - праскозорје, коју нам је прочитала учитељица Марија Негројевић. Док су се млади прсти и руке отимале око папирића и слагању колона, на табли су се могле прочитати речи чувене повеље Стефана Немање: ,,Чувај чедо моје језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?” https://eparhija-zicka.rs/medjunarodni-dan-maternjeg-jezika/ Чувањем језика, чувамо и културу, писмо, традицију, веру, а тиме и народ. Вођени овим речима ученици су у групама сликали, бојили, писали важна обележја нашег народа. Почев од заставе, грба, слова азбуке, књиге, народне ношње дошли смо до идеје да све то објединимо на један пано у знак сећања на наше дружење и важност поменутог датума. Цртеж по цртеж, слику по слику, слово по слово и привели смо рад крају...а у позадини смо ослушкивали наставак стихова химне акције о очувању српског језика: ,,Три пут мери да будеш у праву, не дај језик ни за живу главу, добро пази кад отвараш уста, без језика кућа нам је пуста!”
Страна 21 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 ПАРЧЕНЦЕ ОГЛЕДАЛА И СМИСАО ЖИВОТА Један студент је на крају предавања питао професора: – Професоре, који је смисао живота? Студенти, који су се већ спремали да изађу, остали су да чују шта ће професор одговорити. Затечен, професор је неко време пажљиво гледао студента питајући се да ли је то питање озбиљно или само шала. Схватио је да се студент није шалио, већ је заиста тражио одговор. Пре него што је почео да говори, из џепа је извукао новчаник, а из њега парченце огледала не веће од једног динара, и почео причу: – Био сам дечак у време рата. Једног дана сам на улици угледао огледало разбијено у безброј комадића. Био сам мали и нисам имао играчака. Узео сам парченце огледала да се играм. Одушевило ме то што и тим мајушним огледалцем могу сунчеву светлост да усмерим у нека места и углове где сунце никад није допирало, као што су тамне просторије на северној и хладној страни зграда… Када сам одрастао, схватио сам да то није била само игра, већ и метафора онога шта бих могао да радим у животу. И ја сам само делић једног несазнатљивог огледала, које је немогуће упознати у свој његовој величини, сјају и лепоти, али се надам да могу унети бар мало вере, светла, истине, разумевања, доброте и нежности у тамне и скривене кутке људских срца, и можда променити нешто у човеку чије је срце мрачно. Ако и други људи то примете и схвате, можда ће се потрудити да учине исто – унесу светло тамо где га нема. Ето, то је за мене смисао живота. Због тога још увек чувам ово парченце огледала, јер ми је својом игром светлости показало пут. извор: ''Светосавско звонце'' бр. 9/2017.
Страна 22 АЗБУКА СТАРИХ ЗАНИМАЊА Другог дана тематске недеље исписивали смо, како старе латинске, тако и наше народне пословице о раду. Изрека „Acta, non verba – дела, не речи!“ нас је инспирисала да направимо презентацију посвећену старим занимањима која су обележила претходна два века у Србији. Слајд за слајдом нам је представио занат опанчара, црепуљара, абаџије за израду народне ношње, ободара за израду сита, црепуљара, шнајдера, берберина, ткаље...Уз пропратне текстове сведочили смо времену када је ручни рад био на цени, а стрпљење и упорност врлина која је уграђена у сваки направљени предмет. Данас су то већином породични занати који се чувају од заборава. Да нам не остане све само на папиру, желели смо да се упознамо и осетимо у пракси како занат изгледа или можда неки посао са којим би се ђаци у будућности бавили. Током првих пролећних дана ученици верске наставе, „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, вредно су узели учешћа у обележавању тематске недеље посвећене каријерном вођењу. У циљу упознавања са историјом старих заната, који су данас део наше културне баштине, ученици су на првом месту излистали списак занимања и послова који се помињу у Светом Писму и првим вековима развоја хришћанства. Ученици првог разреда латили су се дрвених бојица украшавајући пано на коме смо представили светог Луку као сликара и лекара; Пресвету Богородицу како држи плетивно и везе; Апостоле као рибаре; свештеника приликом чина освећења водице, пастире, писце, столаре, песнике...
Страна 23 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 АЗБУКА СТАРИХ ЗАНИМАЊА Пријатно су нас угостили у оближњој посластичарници. Ученици су правили фил, развијали тесто, мазали, а потом засладили колачима. Како би водили рачуна о здрављу, пут смо наставили ка стоматолошкој ординацији. Уз љубазност особља, ученици су имали прилике да уђу у улогу зубара и другарима демонстрирају сам рад ове професије. Како нам је време ишло у прилог, интегрисали смо часове верске наставе и медијске писмености и тиме посетили најстарију медијску кућу у граду „Радио Ужице.“ Пажљиви погледи ученика су били доказ колико им је и ова тема пријала. Враћајући се ка школи, понављали смо још неке пословице о раду: „Без алата нема ни заната“, „Најслађа је вечера радом стечена“... и друге. Предвиђене активности смо приводили крају организујући радионицу са првацима. Сходно темама које ђаци обрађују причајући о стварању света, желели смо радионицом да их упознамо са занимањем еколога. Уз низ прича о „Добром дрвету“, текстова, песмица, задатака, ученици су увидели колико је очување природе не само задатак еколога, већ и осталих људи, јер бринући о природи, тиме показујемо какав је наш однос према Творцу природе, Богу. У нади да ћемо имати више оваквих занимљивих седмица, ученици верске наставе су се захвалили учитељицама Невени Милосављевић, Марији Негројевић и Нади Радојичић на заједничким активностима којима смо испунили предвиђене задатке и можда чак увидели послове са којима би се у будућности бавили. https://eparhija-zicka.rs/veronauka-u-uzicu-azbuka-starih-zanimanja/
Страна 24 МЛАДИ СТВАРАОЦИ Писмо Светом Сави Александра Станић IV4 Прва основна школа краља Петра II Драги Свети Саво, када бих ти писала све што желим да ти кажем, не би могло стати на овај папир. Пре свега да ти се захвалим зато што си нас научио да читамо и да пишемо. И да ти кажем да верујем у Бога и у светитеље. Хоћу да ти кажем да сам побожна и да идем редовно у цркву, да постим и да идем на Свету Литургију. Сваки пут кад дођем у Цркву, ја помислим на тебе и шта си све урадио за нас. И мислим да би сви требали да ти се захвале на неки начин. Мама и тата су ме учили када сам била мала да треба да верујем у Бога и објаснили ми шта је вера и да је то јако важно за све нас. Спасавање голуба Александра Станић IV4 Прва основна школа краља Петра II Свако од нас воли животиње и дивимо им се. А ја ћу вам писати о томе како смо ја и моји другари спасили голуба. То је био сасвим обичан зимски дан. Ми смо изашли из школе и запазили голуба који је био смрзнут и није се померао. Другари и ја смо се забринули тако да смо донели велику кутију и ставили смо га нежно у њу. Одвели смо га код лекара, ветеринара. Ветеринар није могао да верује да смо донели голуба, али је био поносан на нас. Рекао је да ће бити добро када буде попио мало воде и појео мало хране. Због тога смо били срећни. Драго нам је такође било што се наш друг Страхиња понудио да голуб буде код њега. Он га је хранио и давао му воду. Послао нам је слику голуба после неклолико дана кака се опоравља. Сви смо били узбуђени и радосни кад смо то видели. Време је прошло. Добили смо поново слику. Голуб је почео да се помера и по мало маше крилима. Овог пута смо били још срећнији и још узбуђенији. Голуб се и дан данас још опоравља и надамо се да че ускоро да полети. Сви се трудите да дате све од себе да би као и ми спасили неку сироту животињу.
Страна 25 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 МЛАДИ СТВАРАОЦИ Свети Саво... Ирина Деспић IV4 Прва основна школа краља Петра II Свети Саво, хвала ти на свему што чиниш за нас. Хвала што си научио наше претке да читају и пишу, а они исто то нас. Хвала што си наше претке научио да буду дарежљиви, побожни, захвални и доста добри, пуни врлина, а најважније да буду добри људи. Свети Саво тебе сви славе у целој Србији. Јако си мудар. Мој отац је свештеник и он ме учио о твом храбром и побожном животу. Ја сам јако поносна и захвална свом оцу и томе што ме он научио. Он ме такође научио да сваке недеље и сваког празника идем у Цркву и да се молим. Хвала ти на свему што си нас научио!!! Моје писмо Светом Сави Магдалена Ћосић IV5 Прва основна школа краља Петра II Била сам давно у Београду. Жеља ми је била да посетим нека значајна места за наш народ. Али моја прабака је хтела да ме види. Знала сам да јој то много значи и хтела сам да јој испуним ту жељу. Чула сам како причају о твом храму. Питала сам тату да ме одведе тамо. Издалека сам видела горњи део храма. Ходајући стазом размишљам да ли си ти размишљао да те неко неће примити као монаха или си ишао подигнуте главе пратећи свој циљ. Након што сам се вратила у Ужице, имала сам велику жељу да идем на плес и то на хип хоп. Ишла сам право, уверена да ћу успети, имајући тебе на уму. Тада нисам имала страх, али како се ближи такмичење имам трему. Ускоро ми је такмичење и бринем шта ћу урадити јер ми је то прво такмичење. Више се не плашим као ни ти што се ниси плашио да донесеш одлуку и да се одрекнеш трона. На почетку сам се бринула да ће ми неко рећи да одустанем јер то не описује наш народ као плес – фолклор. Схватила сам да идем право, својим путем. И тако сам дошла до тога да ме изаберу да идем на такмичење. Хвала ти на свему.
Страна 26 АНДРИЈАШИ О ВАСКРСУ
Страна 27 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 АНДРИЈАШИ О ВАСКРСУ ,,Свиће, ево, и трећи дан после распећа Исуса из Назарета. Мироносице су купиле скупоцене мирисе и брзим корацима дотрчале на Његов гроб да помажу његово пречисто тело. Виделе су одваљен камен, а од анђела зачуле глас:,,Не плашите се!”Остају без даха, гроб је празан! Исус је васкрсао, обучен у непропадљивост... Одјекују радосне вести Христос Васкрсе! Листајући странице невероватне бајке ,,Три стабла,” ученици ,,Прве основне школе краља Петра II” из Ужица, упознали су се са најважнијим догађајима који су обележили дане страдалне седмице Исуса Христа, припремајући се за најрадоснији празник - Васкрс. Радо смо се одазвали на пријатан позив васпитачица Марине Баковић и Биљане Николић и у договору са њима покренули васкршњу чаролију. Данима који су, овог пролећа, обележени снегом, сунцем, мразом имали смо прилику да одржимо три радионице са предшколцима. Ученици нижих разреда припремили су приче, слагалице, спајалице, бојанке, а потом и јаја у циљу да своје најмлађе другаре, предшколце, упознају са васкршњим обичајима и темама које обрађујемо на часовима верске наставе. Почев од празника Врбице, затим Цвети, преко страдалне седмице до недеље Васкрсења, осетили смо јачину вере малог Закхеја, испунили се радошћу деце која су дочекала Христа у Јерусалиму, оснажили причом о Тајној Вечери, мало се и уплашили сцене испод крста, затим застали и озарили се надом када смо чули речи - Христос Васкрсе. Осмеси младих предшколаца, погледи и рецитовање већ научених песмица о Васкрсењу су нам били довољни аргументи да су наше радионице испуниле сврху. Вредни Андријаши, како нас заправо сви знају по граду, наставили су своју акцију и у издвојеном одељењу у Качеру. На интегративном часу верске наставе и енглеског језика, ученици су креирали поставку од својих радова. Поред украшених јаја, корпица, макета, пилића од пластелина, натписа и честитки, научили су кључне хришћанске термине на енглеском језику. Да радост буде још већа ученици предметне наставе су могли да доживе значење веселих усклика ,,Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње!” Присуствујући на литији и прослави празника Врбица, заокружили смо низ наших активности. Уз исплетене венце од врбових гранчица, анђеоске гласове дечјег хора ,,Ђурђевак”, могли смо спремно да одемо на васкршњи распуст и свима, као Марија Магдалена, преносимо вест о Христовом Васкрсењу.
Страна 28 КЊИЖЕВНО-УМЕТНИЧКО ВЕЧЕ Када се споје таленат, искуство, рад, труд, воља и упорност онда настају велика дела. Томе нам сведоче успеси наших ученика Лазара Новаковића и Јане Јовановић чијим делима је било посвећено књижевно-уметничко вече. У организацији наставника верске наставе у свечаној сали Прве основне школе краља Петра II у Ужицу, уприличен је свечани програм поводом поменутог дођагађа. Приредба је била прилика за госте да на тренутак зароне у свет ово двоје младих талената, у свет боја, спектра, у свет поезије, риме и прича. Јана Јовановић, балерина, ученица трећег разреда, прави плесни таленат, добитница бројних награда на државним и међународним такмичењима, ликовни креативац, математичар, представила се овом приликом на четири језика. Колико снаге, упорности, истрајности, талента има у овој крхкој девојчици. Наши драги гости, родитељи, наставници и другари имали су прилику да уживају у Јаниним сликама и плесу. Лазар Новаковић, ученик четвртог разреда, млади писац, одвео нас је у танани свет писане речи. Лаки, како га другови зову, тренира и фудбал. Каже: ,,Када порастем, бићу добар и писац, и фудбалер”. Владан Десница је рекао да велики уметник мора бити и велики човек. Јана и Лазар то јесу. О томе су говорили њихови другари. Лепоти вечери допринеле су и Јанине другарице, балерине, другари који су читали Лакијеве песме и приче, школски хор са чувеном песмом ,,Успаванка за траву. ” Ово вече је само мали део захвалности овим великим малишанима који су показали лепоту уметности која оплемењује. О томе сведоче и реакције гостију који су ту лепоту упијали, а у очима им се видела по која суза са искрама радости.
Страна 29 БРОЈ 2, ГОДИНА 2022/2023 КЊИЖЕВНО-УМЕТНИЧКО ВЕЧЕ