Часопис

ОШ „Прва основна школа краља Петра II“ БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

ВЕРОНАУКА ЗА ДЕЦУ  Смејмо се
 Учимо
Шта смо све учили и научили  Желимо
 Памтимо
Гледано очима  Помозимо
дечије маште  Осетимо
оживљавамо
сваку научену
причу

ВОЗ ЗНАЊА Наше приче

Нашим возом знања смо подстицала на опходимо преа другима, Пркос
представили цртежима размишљање и жељу да а све у циљу да схватимо Божић
приче, лекције, анегдоте будемо бољи. значење кључне Васкрс
о којима смо причали, реченице— љуби О школи
учили и узрастали. Свака прича нас је ближњег свог као себе Млади писци
остављала замишљенима самог! Награде
Свака прича нас је да уочимо како се Креативност

Страна 2

УВОДНА РЕЧ

“Не учимо за Драги ђаци, пред вама маштом,
школу него за се налазе странице, мудролијама,
живот“ исписане вашим знатижељом,
трудом, жељом и
Анонимни аутор љубављу. Многе питањима,
приче, лекције и осмесима, радом и
доживљаје многим особинама
претворили сте у
слику са циљем да и које вас красе.

други виде о чему смо Вредним рукама
причали и како смо направили сте
радили протекле макете, паное,
године. Исписаћемо писали песме,
ове странице вашом
саставе јер оно што
сте научили желели

сте да оживите.

Мудре речи ЗНАЛИ СУ ДА У ЈЕЗИКУ ДА СЕ ПОНЕКА ПРИЧА НЕЋЕ
НАЈВИШЕ ОДУШЕВЉАВАЈУ ПРОБИТИ КРОЗ ТВОЈУ
„ЉУДСКО СРЦЕ ЈЕ ВЕЛИКА РЕЧИ ; „БИЛО ЈЕ ТО ОДБРАНУ И ЕКСПЛОДИРАТИ
ТАЈНА: ИАКО ТЕЖИ ЗА ЈЕДНОМ...“ АКО ПАЖЉИВО УПРАВО ОНДА КАДА БУДЕШ
ИСТИНОМ У КОЈОЈ ЈЕДИНО СЛУШАШ ИЛИ ЧИТАШ ПРИЧУ, НАЈМАЊЕ ОЧЕКИВАО.
НАЛАЗИ ОСЛОБОЂЕЊЕ И НИКАДА ВИШЕ НЕЋЕШ БИТИ ДАКЛЕ БИО СИ УПОЗОРЕН!
РАДОСТ , ПРВА РЕАКЦИЈА ИСТИ. ТО ЈЕ ЗАТО ШТО ЋЕ Свештеник Милић Драговић
ЉУДСКИХ БИЋА ПРЕД ПРИЧА ПРОНАЋИ ПУТ ДО
ИСТИНОМ ЈЕ ТВОГ СРЦА И УКЛОНИТИ
НЕПРИЈАТЕЉСТВО И СТРАХ. ПРЕПРЕКЕ БОЖАНСКОМ
ЗАТО СУ ДУХОВНИ УЧИТЕЉИ ДЕЛОВАЊУ.ЧАК АКО ЧИТАШ
ЧОВЕЧАНСТВА, ПРОНАШЛИ ПРИЧЕ САМО ЗА РАЗОНОДУ ,
СРЕДСТВО КОЈИМ ЋЕ НЕМА НИКАКВЕ ГАРАНЦИЈЕ
НАДВАЛАДАТИ СТРАХ СВОЈИХ
СЛУШАЛАЦА-ТО СУ ПРИЧЕ!

ЧАСОВИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ...

Часови веронауке су може да стане у 45
време које није само минута где из тог
посвећено изучавању разлога ученици
датих лекција, већ је самостално припреме
време дружења, код куће разни
размишљања, материјал, приче,
саосећања, цртеже, песме о чему и
истраживања и на часу говоримо.
креативности. Велики
опсег наших тема не

Страна 3 БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

Захвалност

Велику захвалност упућујемо редакцији часописа Светосавско Звонце за прегршт поучних прича
које нам осмисле сваки почетак часа. Дух приче остаје толико снажан и јак да изнова и изнова
инспирише на размишљања и жељу да учинимо себе бољим.
Ученици сваког месеца уживају у прелиставању страница часописа Светосавско Звонце, дивећи
се, а уједно и радујући се по неком објављеном ликовном и литерарном раду које сами напишу
или насликају.

Страна 4

У СУСРЕТ БОЖИЋУ

Са првим децембарским снегом, ученици верске наставе „Прве ош краља Петра II“ из
Ужица започели су припреме за најрадоснији хришћански празник Божић. Сећајући се
важних личности и догађаја који су се одиграли те чудесне ноћи у витлејемској пећини,
ученици су спремно сакупили сав потребан прибор и материјал и посветили се практичној
примени стеченог знања.На првом месту, вредне руке малишана, украсиле су прозоре
кабинета за верску наставу. Слике, цртежи, украси, постали су свима видљиви, ко год је
погледао прозоре наше учионице.

Говорећи о празнику рођења Христовог, присетили
смо се најважнијих обичаја, који су ту да нам
употпуне празник и да нам на сликовити начин изразе
саму суштину празника.
Причали смо о бадњаку, бадњем јутру, дану и вечери,
пшеници, паљењу бадњака, а онда смо направили
пано где смо изложили кратке црте важности наших
обичаја за прославу овог празника.

Страна 5 БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

ПРАВИЛИ СМО

Незаобилазан детаљ божићних обичаја јесте и пшеница коју су ученици садили
у украсне чаше. Зрно, по зрно, мало земље, вода, украсна трака и пшеница је
била спремна. Остало је наредних дана да заливамо и пшеница ће бити зрела.

Страна 6

БОЖИЋ У МОЈОЈ ПОРОДИЦИ

Божић је најрадоснији хришћански празник који се обележава седмог јануара. Тог дана ми
славимо успомену на дан Христовог рођења. Празник се слави три дана у кругу породице.
Први дан Божића представља радост рађања. Другог дана Божића се у цркви служи
Литургија за захвлност Богородици и верници тада обележавају Сабор Пресвете
Богородице. Трећег дана обележава се дан који је посвећен Светом Првомученику
архиђакону Стефану.Гост који први дође на дан Божића у кућу зове се положајник који по
веровању треба кући да донесе напредак, љубав и срећу. По томе би било пожељно да та
особа буде неко добронамеран и позитиван. На Божић се поздрављамо речима – Христос
се роди/Ваистину се Христос роди. Постоји много народних обичаја који су везани за овај
празник. Најбитније је да се тог дана у кући налази жито, бадњак, чесница, црно вино,
свећа, слама... На дан Божића, пре свитања, звоне звона у Црквама и тиме се најављује
долазак Божића. Укућани облаче најсвечаније одело и одлазе на божићну литургију. Код
куће се поствља свечана трпеза и домаћин пали свећу и кадионицу. Окаде се сви присутни
и пева се божићни тропар или „Оче наш.“ Затим се ломи чесница и ко извуче новчић, по
веровању, биће срећан целе године. Сви једни другима честитају празник „Мир Божији,
Христос се роди!“

Дарко Војиновић IV2

Страна 7 БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

ПРАВИЛИ СМО

А за сам крај ученици су донели жито, сламу, пасуљ, дрвца, пластелин, украсе и
чаролија је мога да почне. На празној подлози почела је да се остварује идеја.
Корак по корак и макета пећине Христовог рођења била је спремна за изложбу у
холу.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ
Нова Година и Божић стоје
испред врата,
о томе нам причају мама и тата;
Нашег Деда Мраза воле сви,
али о обичајима Божића морате
научити и ви!
О томе нас учи наш наставник
Нецо,
и говори речима: ,,Ово морате
знати децо!"
Он је наставник најбољи на
свету,
његове речи се не могу наћи чак
ни на нету;
Добро Вам стоје цвике ваше,
као што су добре риме наше.
Али ове риме посебно су за Вас,
јер знамо да Ви волите нас.
За писање песме дуго нам је
требало,
али нам то није сметало;
Ученици Вас воле сви,
али од нас хејт никада нећете
добити.

Кристина Поповић и Магдалена
Јањић VII2

Страна 8

БОЖИЋ У МОМ ДОМУ

Када помислим да су празници веома близу, на мом лицу нацрта се се бескрајно велики
осмех. Свака помисао на Нову Годину, Божић, Васкрс и друге празнике, даје ми посебну
снагу и у мени пробуди задовољство. Од свих празника који су веома важни, за мене је
Божић посебан. Нешто најлепше на целом свету је празник провести са својим
најближима и у свом дому. Божић је ускоро. Срећа у мом срцу је неописива. Тај дан је
посебан. Доноси нам мир, љубав, срећу и радост. Славити рођење Христово са људима
који ти значе... Има ли шта лепше. У целој лепоти Божића, издвојила бих једну мање битну,
али веома лепу ствар даривања поклона. У мојој породици може се рећи да је то обичај.
Сваке године свако добије оно што је очекивао. Пре пар година, највећа жеља коју сам
хтела за поклон била је плишана играчка - снежни пас. Чак сам и сањала да сам га добила.
Када сам се пробудила и испод јелке угледала поклон, који неотворен чека мене, осмех на
лицу простирао се од уха до уха, а радост у срцу је говорила то је тај пас, то је тај пас.
Отворила сам поклон и угледала њега, малог сивог пса који на себи има џемперић и
порукицу. Ако се питате шта је писало на порукици, па нека то остане моја мала тајна. Ту
поруку и дан данас чувам код себе иако сам је добила пре неколико година. Божић је
важан за све нас и зато мислим да он треба свима нама да остане у срцима и најлепшим
мислима. Јер се овако чудо и магија не дешава сваки дан.

Анђела Цветковић VI4

Страна 9 БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

ВОЗ ЗНАЊА

Како нам полако одмичу дани, седмице и часови, полако сакупљамо ново
градиво, знање, мисли и искуста. Из часа у час смо у прилици да оно што
научимо применимо и пренесемо даље.

Зато смо правили воз знања који нас води у будућност. Све што учимо, полако
смештамо у вагоне наших младих година. Користиће нам. Можда нам баш и
некада послужи уместо карте коју нисмо купили од кондуктера.

Сваки вагон у себи носи цртеж везан
за неку од прича које смо радили:
 Чаша млека;
 Свети Сава;
 Три стабла.

Ученици су износили поуке, писали
цитате, давали коментаре на сваку
обрађену лекцију.
 Прича о мудром оцу;
 Мост помирења;
 Седам прутова.

Страна 10

Издвојено одељење школе у Качеру

„Образовање, то Школа - место где се сусрећу прошлост, садашњост и будућност. Све
је оно што остане што је писано , проживљено, сачувано деца данас у школи уче ,
након што припремајући се за своје сутра. То им школа нуди. А замислите само
заборавите све да вам је та школа заправо и дом. То није морао да замишља чувени
што сте научили учитељ Илија Ј.у овој необичној школи у Качеру. Свој дом имао је у
у школи“ просторијама ове мале школе. Овде је живео и радио.

Алберт Ајнштајн Ако се прошетате Качером и угледате жуту кућу са старом
нумерацијом на зиду-број 45, знајте да је то ипак школа. Качер је
насеље надомак Ужица, свега удаљено седам километара од града.
Поред улазних врата у школи, са десне стране, на мермерној плочи
пише ОШ „ПРВА ОСНОВНА ШКОЛА“ Ужице, одељење-Качер, а на
самом улазу у школу видећете стару слику на којој су приказани
чувени градитељи и добротвори ове школе представљени као
грађевински одбор за изградњу школе за село Качер-Дрјетањ.

ИСТОРИЈАТ

Основна школа у Качеру краја 1969.године, а од основних школа у Ужицу, а
почела је са радом у
септембру 1945.године са 52 почетка 1970.год.налази се Качер је имао овакав
ученика. Тада је била
смештена у суседном у саставу Основне школе изглед: ИО Качер има
Дријетњу. Када је
1953.године завршена нова „Андрија четири разреда, два
школска зграда у Качеру,
школа је премештена из Ђуровић“ (командант одељења, два наставника и
Дријетња и од тада се зове
основна школа у Качеру. Радничког батаљона са четрдесет и девет ученика.
Радила је као самостална
четвороразредна школа до Кадињаче) у Титовом Дакле слика је слична

Ужицу. У јуну 1975.године данашњој, само што је број

школа у Качеру имала је два ученика за половину мањи.

одељења са 49 ученика. У

другом тому „Историја

Ужица“ може да се види

мрежа и структура свих

Страна 11 БРОЈ 1, ГОДИНА 2022

Издвојено одељење Прве основне школе у
Качеру је међу првим школама у ужичком
крају које су у новије доба почеле да
прослављају Светог Саву. Из тог разлога
остала је традиција и данас да родитељи
ђака учествују у припреми Савиндана и
заиста тај празник доживљавају као своју
крсну славу.

Од важних догађаја који су се одржавали у дворишту ове школе остали су уметнички
радови, слике и фотографије уметника ликовне колоније. Зидове матичне школе
красе бројна живописна платна управо насликана у дворишту школе у Качеру. На
полеђини једне слике стоји - „Школа у Качеру“, суви пастел, Бранко Никитовић-
сликар,Вишеград, ликовна колонија, јуни 1996.године.

„Ако хоћеш да одлетиш, склопи Данас школа броји десетак
очи и све јаче веруј, веруј као ученика од првог до четвртог
никад у све оно што је чудно“ разреда. Користи се једна
просторија за наставу у
Мика Антић комбинованим одељењима.
Постоји просторија за
предшколско, али нема ученика
да би и ова образовно-васпитна
просторија испуњавала своју
сврху. Тренутно у школи имамо
једног просветног радника,
учитељицу Марију Негројевић
која својим трудом и радом даје
ослонац младим ђацима, јер
„нема веће среће за родитеље и
учитеље ако им њихова деца
крену са њихових рамена.“

ДЕЧИЈИ РАДОВИ

Трудом, жељом и умећем
настајали су ликовни
радови за конкурсе,
паное, часописе,

изложбе, па и поклоне.

Сваки рад постаје успомена
кроз који памтимо

генерације ђака и све оно
што смо заједно изучавали и

желели да освојимо.

„Уметност мора бити израз љубави или
је ништа“

Marc Chagall

Памтићемо веселе осмехе и
усхићења када наш рад
осване на сајту школе,

часопису, а још кад поред
њега поносно пише наше

име.

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

Пред иконом Светог Саве Пред иконом Светог Саве

Пишем песму о Светом Сави, Јануарског дана зимског
нашем просветитељу и мудрој глави. у цркви стојим,
Стојим пред иконом у мојој школи, пред твојом иконом
гледам то лице које свако дете воли. ја се молим.
Био је учитељ прави,
да није створио школу, не бисмо ништа Свети Саво учитељу наш,
знали. волео бих само да знаш,
То мило лице, топлих очију, да ценим сву жртву твоју,
тајну молитве ђацима открију. да описмениш младеж своју.
Свети Саво, мудра главо,
подари нам љубав широку као небо Двадесет седмог јануара
плаво. дан је твој,
најдражи Светитељу мој.
Магдалена Вучковић II 4

Тог дана школе те славе,
Деца ти приредбу праве.
певају химну теби у част
И кличу на сва глас: „Чувај нас и
благослови
Светитељу наш“!

Дарко Војиновић III 2

Говорећи о необичном наслову, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II
из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке,
Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и
сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници,
бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави.

Ученици четвртог разреда су имали прилику да протеклих месеци не само
прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице
између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја Града;
путовали су са сумњивим Пркосом до Ти Град где су разазнали непрегледну
долину врлина и таквог начина живота.

Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних
активности које смо организовали на нашим часовима.

МАКЕТА

Садржај бајке је мотивисао
„будуће архитекте“ да направе
од украсне глине макету ова два
града на којој су пажљиво
бирали детаље по којима ће се
распознавати ова два „света.“

СЛИКАЊЕ

Како је одмицао лист за листом и
страна за страном, ученици су
полако износили своја запажања и
размишљања о особинама,
карактеристикама, врлинама и
манама које искључиво зависе од
нас; нашег труда, залагања или
супротно од тога. Имали су задатак
да у овим тематским данима опишу
по једну врлину свог друга или
другарице, коју су приметили и да
изнесу конкретан пример како је
изгледало практиковање те
предложене врлине. Након
неколико минута, зидови учионице
су били излепљени шареним
ђачким радовима, као и цитатима
који описују врлински начин
живота.

МАПА УМА

Следујући чувеној
техници Тонија Бузана о
мапирању ума, са
ученицима је направљена
приказана шема по којој
се имена, појмови, речи,
догађаји лакше памте.

Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом
представили сваки појма и тиме заокружили последње странице књиге у жељи
да поруку примене у свом животу.

ПРКОСЕ НЕ ЉУТИ СЕ

Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и
забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су
постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити
савладана уз стечено знање са претходних часова.
Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се
у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти Града у
Небески Град.“

За сам крај ученици су
направили „Дрво врлина“
на које су поставили своје
поруке и писма. Њихови
текстови су се односили
да помињање добих дела
која су учинили другари
из одељења... Било је
прелепих редова
исписаних низом врлина.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ

МЛАДИ ПЕСНИЦИ
Ево нас опет, стигли смо на час,
знамо да сте срећни кад видите нас.
Као и увек, учимо и радимо,
смислили смо риму да Вас наградимо.
Немојте нас грдити, немојте нас мучити,
бићемо добри и вредно ћемо учити.
Смислили смо песму само за Вас, надамо се да и ви волите нас.

Магдалена Јањић и Кристина Поповић

БОЖИЋНА ПЕСМА
Божић милост оглашава,
Бог дође да нас спасава.

Радост свих људи,
на Божић се буди.

Иако је наш Божић прошао,
са срећом је у сваку кућу дошао.

Срећни празници свим људима,
да вам 2020. буде испуњена чудима.

Кристина Поповић и Магдалена Јањић

ОДГОВОРН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ

У октобарским данима посвећеним одговорном односу према
здрављу, вредни ученици су правили пано посвећен здравим
стиловима живота.

Природа чини Где год
чудесне ствари нађеш згодно
кад год одлучи место, ту
да открије своје дрво посади,
тајанствене а дрво је
путеве благородно
човечанству, па ће да
круни стварања. награди.
Она усмерава и
штити оне који је Јован
поштују и који јој Јовановић
верно и искрено
служе. Змај

Виктор
Шаубергер

КОЛЕВКА

Преузето са сајта Светосавско Звонце

У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Како се приближавало пролеће, први топли дани, ученици верске наставе су уз додатно
ангажовање желели да се припреме за најрадоснији хришћански празник. Прве
асоцијације на радост, пролеће, празник били су им васкршња јаја. Одмах затим су
насликане корпице, зечеви, шаргарепе, иконе, текстови... Жељу да се садржај васкршњих
догађаја пренесе најмлађим ученицима испунили су ученици четвртог разреда својом
глумом која је употпуњена приредбом.

ВАСКРШЊА ЗВОНА
Кад пред зору васкрсењску, са храмова звона брује

Све звездице затрепере, јер до неба чак се чује.
Анђели се спусте ниже, па шапућу тихо тихо,

Шта је ово? Је ли Господ Рај на земљу преместио.

ВАСКРСАО ЈЕ
Ево гроба, јавте свима!
Одваљен је камен с њега!
Рајска слава опет прима, Христа, Сина Божијега!
Зар нам опет тама прети?
Зар се мрежа опет снује?
Не! Остаје наук свети,
Да нас Богу приближује.



Посетили смо...

Како су се дани приближавали нашем путовању узбуђење је постајало све веће. Сви смо са
нестрпљењем чекали да осване суботње јутро и са песмом и осмехом кренемо на путовање.
Гледајући раном зором у небо, претпоставили смо да ће нам сунце бити сарадник током излета.
Возач Владе и водич Катарина по први пут су имали прилику да посете брдовити Качер и још
брдовитије Стапаре сазивајући дечицу у аутобус. Сада, када смо сви на окупу могли смо поћи. Већ
при изласку из Ужица зачуло се шушкање кеса и грицкање слаткиша којима су се деца препустила
разгледајући зелене пределе јунског дана. Уживање за тренутак прекида објашњење водича на
разгласу. Пролазећи овчарско-кабларском клисуром сазнали смо да путујемо српском Светом
Гором. Шуме и пропланци у себи крију десет манастира, а брдовите стене у себи две цркве
саграђене у пећинама. Дуж пута прати нас мирна Западна Морава. Тиха и бистра показује нам
језеро Међувршје где постоји брана за производњу електричне енергије. У наставку препустили
смо се звуцима музике, све до Чачка, где смо сазнали да је град саграђен на остацима некадашњег
римског града. Пролазећи кроз центар града атмосферу у аутобусу употпунио је смех на рачун
чачанског нагласка (отезања). Убрзо угледали смо на брду Љубић цркву посвећену светом цару
Лазару као и статуу Танаска Рајића чувеног заштитника Србије иза топова. Изнад нас смењивали су
се облаци правећи разне облике, а иза нас остају Градац, како се некада звао Чачак, Мрчаевци и
Лађевци са својим аеродромом. Стижемо у Краљево, а потом и у манастир Жичу. Приближавајући
се капији манастира осетили смо време средњег века. Кроз причу водича на тренутак смо
доживели сам чин крунисања Стефана Немањића. У порти манастира, тискајући се са осталим
туристима, као да смо се напрезали да из даљине чујемо ону чувену и најзначајнију беседу Светог
Саве „ О правој вери.“ Једно знам, одавде остаће нам за успомену заједничка фотографија.
Поштујући сваки испланирани детаљ маршруте, остало је неколико минута до изненађења. Док
смо сумирали претходне утиске, испред нас се појављује табла која показује скретање удесно и
правац нашег одредишта, Врњачку Бању.
Наш први сусрет са Бањом био је кроз разгледање. Возић „Ћира“ повео нас је у обилазак. Не
заостајући за децом, погледи наставника шарали су час лево ка зградама, час десно ка реци и
редовима процветалих липа. Када ће освежење? Зачуо се мили глас првака. Освежење је убрзо
уследило и то бањском водом. Због укуса воде, мислим да је свима био довољан гутаљ и ни кап
више. Мир. Спокој.Рај.Јапански врт. Поново је уследио бањски извор након обиласка чудног и
замршеног дрвећа. Сада, сви смо пили воду. Док смо се нагињали крај извора изнад нас, на брду,
приметили смо да нас посматра дворац. Решили смо да посетимо то здање, као што је то некада то
чинио наш чувени глумац Драган Николић. Наравно, уследио је селфи. Сунце је одлучило мало да
се нашали па је јаче загрејало. То нас није спречило да се раширимо по целом парку и препустимо
одушку и сладоледу. О напокон! Зачуо се гласић, сада једног другака, овде је извор нормалне
воооде! Нема укуса и може да се пије. Смех. Преко моста љубави могли смо купити сувенире и
успомене као траг и сећање на овај дан. У колони, сада мало уморни, упутили смо се на станицу.
Шушкање, смештање, разгледање ко је шта купио. Изласком на магистралу почели смо песму, за
свачији укус. Повратак. Леп осећај и жеља да се поново овде вратимо. Још једном нас је на паузи
од вожње угостио чувени „Мерак“. Испред нас Ужице и раширене руке родитеља који чекају своју
децу. Хвала свима, а нарочито сунцу које је се до самог предвечерја изборило са облацима. Сада
када смо сви отишли кућама на одмор и оно се повукло и пустило да нас звуци кишних капи
успавају уз понеки одсјај муње.

Путовања вас прво оставе без речи, а онда вас претворе у приповедача!

Ибн Батута

Ученици верске наставе и грађанског васпитање трећег разреда ОШ
„Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, су искористили време

радне суботе у разгледању града и упознавању важних места и
историјских споменика који чине језгро овог града.

Град на Ђетињи, познат као „Мали Цариград,“ данас је у очима малишана постао туристичко
место. На самом почетку интегративног часа са ученицима смо посетили Цркву Светог Ђорђа, у
центру града; Ужичанима позната као нова црква. Уз пријатан разговор са оцем Добрицом,
ученици су могли да посматрају и запажају лепоту ове светиње. Црква Светог Ђорђа заузима
централно место унутар просветних и културних знамења града која га окружују. Гимназија,
педагошка академија, ГКЦ (градски културни центар), музеј Јокановића кућа и друго окружују
храм и са њим чине важно културно и духовно језгро града.
Ученици су се упознали детаљније са самом архитектуром храма, историјом градње, као и
важним празницима које прослављамо у данима месеца маја.
После краћег предаха упутили смо се у Цркву Светог Марка која с налази недалеко од нове
цркве. Дрвена црквица је ученицима била подстицај да поставе неизмеран број питања, почев
о значају црквеног песништва, иконопису, значају полијелеја, царских двери… Уочили су да
сваки детаљ у храму има своју причу, а пре свега и практичну намену, нарочито у временима
развоја хришћанства.

Дечији хор је за певницом отпевао своју омиљену песмицу „Кажи мени ђаче,“ након чега је
уследило освежење код прве чесме на Ракијској пијаци. Позната камена чесма је задужбина
пекарско – механског еснафа. Подигнута је 1896 године, а о самој њеној историји могли смо чути
много података од учитељица Миреле Лазић и Биљане Богдановић.
У нашој едукативној тури обећали смо ученицима посету Историјског архива који се налази у
близини. Полице овог знамења чувају историју града, као и документа која описују зидање Аљове
чесме на Тргу Светог Саве. Чесму је подигао Алекса Аљо Поповић у спомен свом брату проти
Гаврилу Поповићу.
Уследило је сликање ученика; затим кратак предах уз звуке виолине уличних свирача и повратак у
школске клупе са жељом да се већи број часова организује и реализује на овакав начин.

Линк
http://eparhija-zicka.rs/osnovci-u-poseti-uzickim-hramovima/