Kompetencije za rad sa podacima i informacijama

 

Rad sa podacima i 
informacijama 

 

U  svetlu  skorašnjih  događaja  u  vezi  sa 
navodnim  otmicama  dece  po  većim 
gradovima  Srbije,  nađoh  inspiraciju  za 
redove  ovog  teksta.  Digitalizacija  je 
umnogome  promenila  živote  svih  nas. 
Svedoci  smo  da  nas  bombarduju 
informacijama  sa  svih  strana:  televizija, 
radio, štampa, društvene mreže i komšinice 
koje čitaju tuđe postove ili usput do pekare 
čuju najnoviju vest.  

Brzi  protok  informacija  ne  omogućava  da  se  one obrade, procene, kritički razmotre pa 
da se tek onda o njima da sud i donese neki zaključak.  

U  želji  za  senzacijom  mediji  često  objavljuju  delimično  ili  potpuno  neproverene 
informacije.  Ovakav  način  prikupljanja  podataka  i  informacija  ostavlja  prostora  za 
neracionalno  reagovanje,  često  paniku  i  uzbunjivanje  populacije.  Ponekad  banalne,  ali 
više  puta  i  ozbiljne  informacije  dovedu  populaciju,  koja  nema  razvijen  kritički  stav,  do 
usijanja  te  izazivaju  poziv  na  linč,  bunt,  negodovanje.  Ovako  plasirane  informacije 
nemaju  prostora  u  kasnijem  periodu  za  demant.  Stiče  se  utisak  da  demant  i  ne 
interesuje  većinu  ili  je  bar  mali  broj  onih  koji  će  ga  čuti  i  na  njega  reagovati.  Kako  se 
vesti smenjuju u sekund nemoguće je obraditi i na valjan način analizirati sve što stigne 
do nas, jer je često najveći problem kako razlikovati informaciju od dezinformacije. 

 

 

 

 

U  prirodi  čoveka  je  radoznalost  i  želja  za  istraživanjem.  Znatiželja,  često  u  odsustvu 
straha  i  ograničenja,  glavna  je  karakteristika  dece.  Želja  za  novim  saznanjima  i 
interesovanje  za  svet  koji  ih  okružuje  je  prirodna  potreba  svakog  deteta.  Ove osnovne 
karakteristike  su,  na  kraju  krajeva,  i  dovele  do napretka ljudske populacije i ne treba ih 
gušiti i sputavati. Treba ih samo ispravno usmeriti. Zbog toga je jako važno kod učenika 
razviti kompetencije koje će mu omogućiti efikasan rad sa podacima i informacijama. 

Učenik  bi  trebalo  da  razume  značaj  korišćenja  pouzdanih  podataka  za  rad,  donošenje 
odluka  i  svakodnevni  život. U toku svog školovanja trebalo bi da stekne veštine kojima 
bi mogao da koristi i povezuje znanje iz različitih predmeta. Veoma je važno da ume da 
koristi,  na  pravilan  način,  razne izvore informacija i podataka i kritički razmatra njihovu 
pouzdanost.  Kako  u  nastavi  tako  i u svakodnevnom životu, za razumevanje događaja i 
donošenje  odluka  neophodno je da zna da ima pouzdane podatke. Da bi bio sposoban 
da  procenjuje  pouzdanost  i  prepozna  moguće  greške  u  podacima potrebno je da ume 
da  poredi  različite  izvore  i  načine  dobijanja  podataka.  Učenik  koristi  informacione 
tehnologije za čuvanje, prezentovanje i osnovnu obradu podataka, kako bi išao u korak s 
vremenom u kome živi. Kako bi u vreme digitalizacije bio funkcionalno pismen, učenik bi 

 
2 

 

 

trebalo  da  koristi  tabelarni  i  grafički  prikaz  podataka,  ali  i  da  ume  da  čita  ovako 
prikazane podatke, tumači ih i primenjuje.  
U trci za vremenom i što jednostavnijim prikazom informacija neophodno je znati razliku 
između  podataka  i  njihovog  tumačenja.  U  svakom  momentu  i  svakoj  situaciji  bilo  bi 
korisno da imamo svest o tome da isti podaci mogu imati različita tumačenja što zavisi 
od konteksta, ali i da razna tumačenja, koja nam se serviraju, mogu biti pristrasna.  
Opstati  u  vreme  digitalizacije  znači  snalaženje  u  brdu  informacija,  ali  i  imati  svest  o 
tome  koji  su  podaci  javni,  koje  podatke  možemo  i  smemo  da  dobijemo  od  nadležnih 
institucija. S druge strane, na visokom nivou treba da bude svest o privatnosti podataka 
kao i razvijena etika o čuvanju privatnosti podataka.  

 
Naši  su  preci  u poslovici DVA PUTA MERI, JEDNOM SECI iskazali svu suštinu važnosti 
ispravno  prikupljenih,  obrađenih,  na  pravi  način  analiziranih  podataka  i  donošenja 
odluka ili zaključaka.  

 
3