51 51 Ученице одсека за савремену игру учествовале су у пројекту "Склониште Србија". Уз подршку Удружења балетских уметника Србије и Америчке амбасаде у Београду, остварена је интернационална сарадња чланова плесних компанија, а сам пројекат је настао као реакција на утицај пандемије на људе у Србији и Америци, али и у читавом свету. Пројекат су организовале COMPANY E USA и UNA SAGA SERBICA. Мастер клас и пробе су се одржавале у просторијама компаније Una Saga Serbica од 7. до 16. октобра 2022. године. Радионице и мастер класове су држали играчи и кореографи COMPANY E из Америке : Tara Compton Parsan, Paul Gordon Emerson, Kathryn Pilkington, Robert J. Priore, Philip Baraoidan, као и кореографи UNA SAGA SERBIKE: Светозар Крстић, Вера Обрадовић и Невена Антић. Главни перфоманс је изведен 15. октобра у три вечерња термина. У пројекту су учествовале ученице: Дуња Лазаревић и Силвија Вучковић (трећи разред), Елена Јовановић, Теодора Недељковић, Јозефина Дробнић, Анастасија Стојановић, Нина Аранђеловић (други разред) и Јована Ванчетовић, Дарија Бројчин, Ђурђина Иванковић, Сташа Грујичић, Сара Јелић, Барбара Влајковић, Милица Петровић, Софија Станошевић, Софија Шимпрага, Јелисавета Станошевић (први разред).
52 52 Ми играчи смо кроз плесни уметнички изражај, у исто време на различитим позицијама унутар простора који се простире на два спрата, узбудљивим плесом публици дочарали наш доживљај света суоченог са пандемијом ковид-19. Посебан и инспиративан простор ансамбла UNA SAGA SERBICA, са свим својим скривеним собама и просторијама, ствара прилику да осетите све успоне и падове, сав хумор и тугу, све што смо интензивно осећали претходне две године. Уметници широм света сањају о оваквом простору у којем могу да стварају и у њега доводе публику. Много сам захвална на томе што сам имала прилику да будем део овог пројекта, јер је ово једно невероватно искуство које ћу дуго памтити. Хвала свим предавачима јер сам имала прилике да научим још неке плесне стилове, али и да надоградим оне које сам већ знала. Поред дивне атмосфере, имала сам прилику да упознам разне, талентоване играче и постанем део UNA SAGA SERBIKE.
53 53 Силвија Вучковић III3
54 54 Ученици одсека за савремену игру присуствовали су мастер класу Тијане Прендовић, бивше ученице наше школе. Часови Тијане Прендовић заснивају се на специфичном приступу floorwork технике која укључује акробатске и атлетске елементе. Динамична енергија, концентрација и креативност су кључни аспекти часа. Фокус рада је унапређивање технике кретања кроз различите нивое, развијање динамике и способности плесача да осети и реагује на друге плесаче у простору. Током рада са ученицима посебан акценат је на раду у пару, као што су давање и примање тежине, поверење и ослушкивање партнера. Кулминација мастер класа је искуство дељења групне енергије. Тијана Прендовић је, након завршетка школовања у Балетској школи "Лујо Давичо" на одсеку за савремену игру, 2012. године дипломирала на Универзитету уметности у Амстердаму. Након студија као слободан уметник стажирала је у две плесне групе из Холандије Krisztina de Chatel (Dance Group Amsterdam) i Keren Levi (The Dry Piece). Изводила је перформансе на сцени немачког позоришта у Олденбруку и Народног позоришта у Мајнцу. Од 2019. године ради као професор савремене игре у Немачкој, Италији и Србији. Ивана Љујић Радивојевић
55 55 Школско такмичење средњошколаца у предузетничким вештинама "Пословни изазов" први пут одржано је и у нашој школи. Такмичили су се ученици другог, трећег и четвртог разреда сва три одсека школе, а изазов који су прихватили изнедрио је многа креативна решења којима су исказали свој потенцијал, жељу за акцијом и проналажењем решења проблема који их окружују. Такмичење је организовало удружење “Достигнуће младих”, а подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Задатак који су добили на такмичењу представља реалан пословни проблем који су решавали уз помоћ бизнис ментора. Ученици су били подељени у мале групе - тимове који су осмишљавали конкретну пословну идеју, бизнис план, финансијску структуру и презентацију своје пословне замисли. Сваки тим имао је свог лидера и креатора идеје, али су сви подједнако учествовали у осмишљавању, развијању и унапређивању своје иновације, као и у самој презентацији пред члановима жирија и публиком. На такмичењу је учествовало 28 ученика, подељених у седам тимова са задатком да осмисле производ за 2030. годину. "Пословни изазов" покренут је са намером да покрене средњошколце да употребе своје вештине на иновативан начин како би унапредили свој предузетнички дух и повећали своје могућности за запошљавање. Победнички тим у саставу : Емилија Богдановић III-2, Нађа Недовић IV-1, Тамара Борота III-4 и Стефан Николић II-2 представљаће нашу школу на регионалном такмичењу.
56 56
57 57 Б алетска школа "Лујо Давичо" освојила је треће место на националном онлајн конкурсу "Шта МИ треба да растем до неба". На конкурс је пристигло преко 250 радова деце и младих из вртића, основних и средњих школа, едукативних центара, удржења грађана. У креирању порука учествовало је више од 2500 деце, а само преко друштвених мрежа овај конкурс и пристигле радове директно је видело, лајковало и коментарисало преко 500.000 грађана у Србији и дијаспори. На овај начин промовисан је значај заштите и остваривања дечјих права и партиципације, као и заједништва, разумевања, солидарности, дијалога и повезивања. Жири је радио у саставу: -Јелена Стојиљковић, председник жирија,педагошки саветник, професор српског језика и књижевности; -Весна Петровић Урошевић, члан жирија, психолог, председник управног одбора организације "Пријатељи деце Србије"; -Ивана Ераковић, члан жирија, дипл. новинар и комуниколог, директор организације "Пријатељи деце Србије".
58 58 Р адови приспели на овај конкурс су били: многобројни, тематски различити, разнородни по узрасту, окружењима, темама, ставовима, техничким могућностима, изражајним средствима. Својом доступношћу на званичним друштвеним мрежама Пријатеља деце Србије, препознати су као дела која говоре о великом труду, креативном раду и јасној поруци којом се афирмишу права детета у Србији. Награђивање је вођено кроз главне критеријуме граматичких правила, која су садржана у глагола (те и самог глагола требати) као врсте речи која упућује на стања , збивања, али и радњу. “Награђени радови указали су на важност међугенерацијског повезивања како би детињство било срећније и осмишљеније. Заједно са својим наставницима, деца су приказала садржаје који су дали један богат, групни портрет збивања током Дечје недеље. Они су нагласили право да се учествује и научи како бити одговоран према друштву у коме се одраста. Наглашена је и улога одраслих који, не само омогућују бољи свет детињства, већ "исправљају " нечујност глагола требати из свог детињства. Ј едан део радова указивао је синоним глагола требати и јасно истакао бригу да се не мањка, недостаје, нема довољно, јер сва деца имају право да имају и да буду. Право на међугенерацијску повезаност, вршњачко повезивање и емпатију. Такође је наглашено право да и различити будемо исти, да имамо свој свет, да будемо осетљиви, да маштамо, да се играмо, да замишљамо своју будућност. Метафора "да растем до неба" није ништа друго него право да деца остваре своје вредности, открију своје могућности за оно што имају право да остварују, право да искажу своје осећање и ставове , као и право на заједничка дружења, стваралачку игру и право да покажу своје активности кроз јавна догађања и мнифестације!” (Реч жирија) Т рећу награду на конкурсу наша школа освојила је за групни рад у ком су учествовали ученици другог и четвртог разреда основне школе ( наступ на Фестивалу дечјег стваралаштва), ученици II1 средње школе (видео материјал), као и ученици III1(фотографија, плакат и ликовни рад). Посебан видео материјал снимили су ученици– представници сва три смера наше школе: класичан балет, савремена игра и народна игра. Слични, а исто време веома различити, сви теже истом циљу- расту, развоју, напретку, међусобном разумевању, прихватању, признању и љубави! Н аграђене радове које су осмислили наши ученици можете погледати на Јутјуб каналу школе, школском сајту, као и на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм. У раду са ученицима учествовали су наставници: Ивана Лалић, Каролина Марјановић, Теа Миловановић, Марија Вученовић (основна школа), Владана Иванов, Диана Кнежевић Петровић, Душко Михаиловић (средња школа). Текст припремила Диана К. Петровић
59 59 Маша Анић је матурант Балетске школе "Лујо Давичо", одсек за савремену игру. Плесом се бави од своје пете године у плесном клубу Dance Factory, а основну балетску школу уписала је са 10 година. На европским и светским такмичењима у оквиру Интернационалне плесне организације (IDO) до сад је освојила 30 златних, 16 сребрних и 2 бронзане медаље. Девет пута освајала је прве награде, а остале медаље освојила је као солиста, у дуетима и групним кореографијама. На Светском првенству у савременом и џез плесу у Варшави, одржаном у децембру 2021. године, Маша је са својим клубом освојила 6. светско злато заредом, што ником до сад није успело на планети! Тиме је истакла кандидатуру за једну од најбољих светских плесачица у млађим категоријама свих времена. Маша је низала и школске успехе, у другом разреду освојила је прву награду на Републичком такмичењу у класи Иване Љујић и титулу лауреат на Школском такмичењу у класи Исидоре Станишић у трећем разреду. Поред тога, учествовала је на Битеф фестивалу и Фестивалу кореографских минијатура, а у позоришту игра у представама Битеф тетара, у оквиру Битеф денс компаније, ДКЦ "Влада Дивљан" и у Народном позоришту. У нашој школи учетвовала је у балетској представи " Крцко Орашчић" . (Редакција)
60 60 Како су изгледали твоји почеци? Да ли се сећаш кад си први пут пожелела да се бавиш игром? - Прва ствар са којом сам одувек била одушевљена је музика, а док сам је слушала, плес и покрет су природно долазили. Мама ме је уписала у плесни клуб, где је и кренула моја љубав према игри. А када сам одгледала прву плесну представу у Битеф денс компанији, изашла сам пуна позитивних утисака и одлучила да је то нешто чиме желим да се бавим. Шта инспирише младог играча да се бави плесом? - Сваког младог играча инспиришу различите ствари и људи, то је баш индивидуално, али мене од почетка, па и данас, инспиришу моји професори и старије колеге са којима радим. Такође су ми пуно помогли и мотивисали ме моји другари и други бивши и садашњи ученици наше школе. Зато се трудим да будем боља и да напредујем. Да ли је у твом раду било неких момената кад си размишљала да одустанеш од свега? - Моменти слабости и преиспитивања су увек присутни у мом животу, а, претпостављам, и код других играча. Било је много момената када сам хтела да одустанем, али је ваљда та моја тврдоглавост и упорност била јача. Поред тога постојала је и нека жеља или циљ на који сам се фокусирала и тиме покушала да заборавим на умор и мањак самопоуздања. Зашто си се, поред рада у клубу, одлучила да упишеш и нашу школу? - Основну балетску школу сам уписала како бих "описменила" своје тело и радила на манама и врлинама. После основне, уписала сам и средњу балетску школу из љубави према савременој игри, јер сам знала да је то врста игре о којој бих волела да учим, а надам се и касније да се њом бавим.
61 61 Сада си већ матурант, при крају си школовања, шта си имала прилике да научиш у нашој школи? - Балетска школа "Лујо Давичо" је разлог мог напретка у сваком смислу, физичког и менталног. Мислим да су наставници општеобразовних предмета такође заслужни за наше добро образовање. У школи сам научила да слушам и научим своје тело, да будем свесна својих квалитета, али да успешно користим и своје мане. Научила сам како се функционише у групи и како поштовати друге, али, пре свега, из ове школе ћу изаћи обогаћена великим бројем пријатељстава, знањем, искуством и љубављу коју ми је пружила. Шта ти је поред рада у школи највредније искуство? - Највредније искуство поред саме школе ми је рад у позоришту. Захвална сам позоришту и позоришној публици која је долазила на моје представе на прилици коју сам добила. У свему томе ми је помогао додатни рад са старијим играчима и кореографима. Тако сам имала прилику да научим нешто ново, да се развијам као играч. Стварно сам уживала у целом том процесу рада на сваком пројекту на ком сам радила. Шта је потребно за успех? - За мале и велике успехе потребно је пуно упорности, посвећености и одрицања. Мени је највише помогла подршка породице, блиских пријатеља, тренера и наставника. Наравно да је најбитније знање, мало талента, а пуно рада и труда. Постоји ли нешто о чему још увек сањаш? -Једини сан који до сада нисам покушала да испуним је да постанем уметничка клизачица. Одувек сам тиме била одушевљена, у једном моменту сам чак и хтела да престанем са плесом и упишем се на клизање, али је то наравно била сулуда идеја којој сам се касније смејала. Највише бих волела да знам лепо да певам и помало сам љубоморна на оне који то знају, тако да, ето, можда ми је то највећи неиспуњени сан. Имаш ли неки савет за будуће играче? - Ја и даље себе сматрам будућим играчем, јер се још развијам и учим, а млађим генерацијама бих препоручила да прво буду сигурни у оно што желе, затим да пажљиво бирају коме ће веровати, то јест ко ће учествовати у њиховом развоју и учењу, да буду радни и упорни, и да све време у том процесу учења и уживају!
62 62 Награда "Терпсихора", престижно признање Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије ( ПУБС ), које се сваке године додељује уметницима или институцијама културе у области савремене игре, 2022. године припала је Ани Игњатовић Загорац, наставници савремене игре Балетске школе "Лујо Давичо". Ана Игњатовић Загорац професионално се бави савременом игром и један је од утемељивача савремене плесне сцене у Србији. Од самих почетака играчке каријере радила је на афирмацији савремене игре у региону и унапређењу њене позиције на културној сцени. Слободна је уметница, чланица трупе Битеф денс компаније и педагог савремене игре у Балетској школи "Лујо Давичо" у Београду. Одиграла је велики број запажених улога на сцени Битеф театра , КПГТ- а, Мадленијанума у представама домаћих и иностраних кореографа, а добитница је и великог броја награда и признања од чега су најзначјније "Златна значка" Културно-просветне заједнице и Министарства спољних послова Републике Србије и "Смиљана Мандукић" Удружења балетских уметника Србије за најбољу интерпретацију у савременој плесној представи "Желеће машине". Награда "Терпсихора" додељена је у 2022. години 11. пут по реду поводом Светског дана игре, интернационалног празника који слави читав свет, а који је установио Међународни савет за игру. Свечана церемонија уприличена је 26. априла у Музеју Народног позоришта у Београду.
63 63 Шта је то што Вас је привукло код савремене игре и због чега сте се одлучили да то буде Ваша професија? -Школовала сам се за играча класичног балета у класи проф. Марије Јанковић Шеховић. Моја жеља, када сам са 14 година уписала средњу балетску школу, била је да заиграм на сцени Народног позоришта. О савременој игри нисам знала много, самим тим нисам је разумела, а ни претерано волела. Сплет животних околности ме је 1998. године одвео у КПГТ, где заправо почиње моје интересовање, учење и љубав према тој врсти игре, као и дефинитивна одлука да је то врста покрета којим желим да се бавим у животу. Сада, када боље размислим, чини ми се да то нисам свесно одлучила, већ сам после неког времена схватила да се савременим плесом увелико бавим и да не могу замислити да радим било шта друго. Учествовали сте у доста пројеката у оквиру Битеф денс компаније, да ли постоји пројекат који се издваја од осталих или неки који је Вама посебно важан? -Члан сам Битеф денс компаније од њеног оснивања 2009. године. Са Компанијом је радио велики број значајних кореографа данашњице. Тешко би било издвојити неки пројекат или неког кореографа јер сам од сваког од њих имала прилике да учим, откривам и употпуњујем своје знање као извођач. Сваки процес је веома важан јер те обогаћује кроз заједничко искуство, спознају, рад, дружење и у сваком оставиш део себе, без обзира на финални продукт који не мора увек да буде део естетике коју преферираш. Поред рада као играча у Битеф денс компанији, Ви сте и професор у Балетској школи "Лујо Давичо". Колики је изазов преношење знања плесних техника и да ли мислите да на тај начин и Ви напредујете? - Рад са младима велики је изазов и одговорност. Видим га као дијалог у ком делимо, ослушкујемо, откривамо, доносимо одлуке. Кроз рад у школи и ја као играч напредујем кроз константно пропитивање, посматрање, тражење начина да са различитих страна пренесем одређену информацију, што доприноси и мом бољем разумевању задате кретње или задатка. Поред рада на плесним техникама, важно је задржати здрав однос према себи, телу, професији, и отворити ширу слику, јер живот, са свим својим изазовима, тек предстоји.
64 64 Колико је битна критика за једног играча и како се Ви према њој односите? -Конструктивна критика је увек добродошла, корисна је и има смисла. Мој однос према критици зависи од кога долази и начина на који долази. Како Вам се из ове перспективе чини пут од почетка Ваше плесне каријере до награде "Терпсихора"? -Свој професионални пут, поред осталог, видим и као путању личног сазревања и напредовања. За мене награде јесу преко потребна подршка струке, али не и мерило постигнућа. Срећна сам што сам у у својој каријери имала прилике да упознам различите ауторе, разноврсне плесне праксе, сараднике. Многи од њих су људи блиски мени, како професионално, тако и приватно. Богат професионални живот учинио ме је искрено испуњеном и оствареном особом, спремном да стечено искуство са радошћу и узбуђењем поделим са другима. Да ли имате неки савет за будуће играче? - Приметила сам, кроз досадашњи рад у школи, да већина младих долази пуна амбиција усмерених ка успеху на један доста "милитантан" начин. Чини ми се да у таквој атмосфери пропуштају оне есенцијалне вредности које стицање искуства сваке врсте носи са собом. Из намере да не осуђујем, покушала сам да се присетим себе из средњошколских дана и професионалних почетака и схватам да сте ви данас под већим притиском, да се носите са доста тешким одлукама које су везане за брзину информација и садржаја који вас окружују. Због свега тога имате мој дубоки наклон и дивљење за све што постижете. Свако ће из личног искуства закључивати и сазревати, део мог посла јесте саветовање будућих младих играча и било би веома тешко дефинисати један универзални савет за све . Некада помислим да би требало ми вас да питамо за савет. (Интервју припремила Неа Јанковић IV3)
65 65 На Великој сцени „Донка Шпичек” Дечјег културног центра Београд 10. децембра одржан је Фестивал младих кореографа „Искорак”, на којем су се својим ауторским кореографијама представили млади уметници, узраста од 14 до 19 година. Тема овогодишњег, другог по реду фестивала, који организује Дечји културни центар Београд уз подршку Удружења балетских уметника Србије, била је ДЕЛА ПЛЕШУ. Учесници, инспирисани делима визуелне и литерарне уметности, створили су своје кореографске минијатуре на основу одабраног уметничког дела и показали свој таленат храброст и изузетан ниво кореографске зрелости” – истакла је Ивана Табори Обрадовић, уредница фестивала. Награду за највећи кореографски искорак добиле су ученице трећег разреда Балетске школе „Лујо Давичо” – Маша Анић, Ива Илиевска, Неа Јанковић, Дуња Ранковић, Сара Петровић, Емилија Томић и Тамара Јаковљевић за кореографију „Ко смо ми?”. Диплому за најбољу групну интерпретацију добиле су ученице другог разреда београдске балетске школе – Лола Милошевић, Елена Јовановић, Катарина Анић, Јоана Ђоровић, Ива Павловић, Теодора Недељковић и Василиса Јовановић за кореографију „Како је девојчица остала сама?”. Добитници награде за кореографску креативност су такође ученици другог разреда - Ина Илиевска, Нина Аранђеловић, Емилија Милошевић, Анастасија Стојановић и Лука Красојевић за кореографију „Љубавници”.
66 66 Учеснике другог Фестивала младих кореографа средњошколског узраста оцењивао је стручни жири – Смиљана Стокић, балерина, извршна директорка Балета Народног позоришта у Београду, чланица председништва Удружења балетских уметника Србије и координаторка Фестивала кореографских минијатура; Драгана Станисављевић, кореографкиња, вишеструко награђивана на Фестивалy кореографских минијатура, педагог Балетског студија Дечјег културног центра Београд и Марина Аранитовић, кореограф, добитница награде ОХРАБРЕЊЕ на Фестивалу кореографских минијатура 2021. године. Поред стручног жирија, награде је доделио и жири младих – узраста од 14 до 18 година. Млади жири у чијем саставу су биле полазнице Балетског студија Дечјег културног центра Београд: Мила Каралејић, Ана Ложајић, Дариа Јовановић и Марта Пејаковић доделио је следеће награде: Прва награда – Лола Милошевић, Елена Јовановић, Катарина Анић, Јоана Ђоровић, Ива Павловић, Теодора Недељковић и Василиса Јовановић за кореографију „Како је девојчица остала сама?” Друга награду поделиле су кореографије „Ко смо ми?” – Маша Анић, Ива Илиевска, Неа Јанковић, Дуња Ранковић, Сара Петровић, Емилија Томић и Тамара Јаковљевић и „Љубавници” – Ина Илиевска, Нина Аранђеловић, Емилија Милошевић, Анастасија Стојановић и Лука Красојевић. Треће место – Марина Калаба за кореографију „Звездана ноћ“ Поред ученика београдске и новосадске балетске школе, у програму су учествовали млади кореографи из студија Dance Factory, Inspire Dance Concept и Tim.
67 67 Поводом освојених награда, ученици IV3, II3 и II4 учествовали су у снимању емисије НОВИ СНОВИ ауторке Иване Тодоровић Стојановић. Емисија је била посвећена Фестивалу "Искорак", а снимању су присуствовале и наставнице Ивана Љујић Радивојевић и Јелена Кајго.
68 68 Превелике амбиције и напори доводе до умора, од ког је тешко опоравити се. Умним и физичким напором губимо енергију и вољу за ствари које нам иначе причињавају задовољство. Налик прегорелом фитиљу истопљене свеће, чекамо да будемо претопљени у нови калуп сачињен од истог материјала, без икаквих промена.Чекамо да се опоравимо и препородимо, као жар птица, само са мање достојанства.Топимо се и изливамо, очврснемо и изгоримо, па се опет враћамо на ноге. Ступњеви на овом путу варирају и могуће су блокаде или паравани којима се штитимо на путу до опоравка. У потрази за спасом, налазимо се у стању пепела, чекајући да се вратимо у првобитно искричаво стање. Они који предуго лутају и остану прах дуже но што приличи, постају суморни и занесени. У тим тренуцима не постоји ни искра наде да ће тренутни пепео прерасти у пламену птицу, јаркију од сунца. Ти моменти безнађа и изгубљености нас затварају у најмрачније кутке испреплетеног лавиринта. Осим што нам не предстоји опасност од митског бића налик бику који се крије унутар зидина, опасност потиче од ума који сам себи креира зидове и препреке, мрачне и сабласне ћорсокаке, без путоказа. Беда не пружа утеху, јад нас изједа и ми престајемо да функционишемо како би требало у свим деловима живота. Старост је доба одмора, али истинска, телесна старост, док је умна проузрокована самозастрашивањем и самоуништењем. Срце престаје да осећа љубав према стварима у којима је некад уживало и емпатију према најближима, те се окамени и посустаје у куцању. Затварањем у себе, ствари нас све више уништавају и поражавају. Застрашени смо. Музика не може услишити бол, чула не могу да нађу сврху свог постојања. Испрва се урушавамо , а да не осећамо бол ни ерозије које сами проузрокујемо. Мелодија нема душу, некадашњи опојни мириси су нам узбуркани, боје више нису тако певљиве и јарке. Постајемо слепи и глуви, губимо себе и повезаност са природом која нас окружује. Време тече, али нас чињеница да га интензивно трошимо више не плаши. Пролеће се претопило у зиму, наша лењост је то протумачила као трептај, али ипак је у немогућности да се покрене, да иде корак у корак с метроном времена. Време нас све више прождире и не чека нас. Није му стало до тога да ли ћемо проћердати живот, јер постоји независно од нас и превелико је за наше потпуно разумевање. Време и свемир, оба су тако недостижна нашем поимању. Земља, цео свет на ком обитавамо је ништаван у поређењу са црнилом које нас окружује, црнило коме се осећамо ближе када наш ум трага за ништавилом. Делује погрешно, а опет тако исправно, бар повремено нестати у празнини и одморити чула. Примамљиво је, а опет претешко, не прећи тачку без повратка. По песниковим ставовима видимо да се заситио свиме што свет може да понуди, жели да изађе из своје коже, да остави љуштуру у којој је заглављен и да лебди у ништавилу које се одазива његовом позиву изгубљености. Пореди тај осећај са лавином, стропoштањем сред масивне ерозије земљишта. Губитак тла под ногама, губитак осећаја свести, осећаја времена и самог постојања. Без закона природе и људских закона, без ограничења ума. Дашак слободе надохват руке. Љубица Милорадовић IV2
69 69 Достојанствени ожиљци из детињства Често се окрећемо болним тренуцима из детињства и желимо да смо у неким ситуацијама другачије поступили. Али неки трагови у нама другачије боле, то су они ожиљци због којих брже одрастамо. Андрићева прича "Деца" је универзална причи о мржњи, племенитости и херојству. У њој је детињство приказан као сурови свет, у коме, само наизглед, није било места за слабиће и кукавице. Главни јунак ове приче својим поступком показао је да и у таквом окрутном свету човек може, и мора, сачувати душу. Деца из махале у тренуцима доколице имала су потребе за игром, али та игра за неке је значила и борбу за живот и људско достојанство. Таква игра личила је на живот који их чека кад одрасту. Да би показали своју надмоћ над другима, у њиховим очима, мање вредним и слабијим, свакоме су давали прилику да им докажу верност и припадност. Улична деца припремала су се да нападну “ћифучад” на њихов празник. Лукаво су им се пришуњали и oд сасвим обичне деце претворили се у нехумане, зле и безосећајне људе. Игром случаја, у ситуацији да претуче једног јеврејског дечака нашао се и наш приповедач . Био је спреман на то и поносан што ће га друштво коначно прихватити. Тренутак је дошао и он се, стицајем околности, нашао лице у лице са својим "непријатељем". Међутим, сажалио се на њега и пустио га у тако жељену слободу. Овај догађај трајао је релативно кратко, али заправо и дуго, зато што га је после пратио кроз цео његов живот. Имао је огромну жељу да се докаже, али савест му то није дала. Остали дечаци су га сматрали кукавицом и слабићем и он чак, због свог поступка, бива кажњен и осрамоћен, бива пљунут. Али та казна научила га је важну животну лекцију. Некад се нађемо у oдређеној ситуацији и одлука коју донесемо у тих пар секунди може да утиче на даљи ток нашег живота. Ово није био сусрет само њега и Јеврејина. Ово је био судбински моменат и сусрет њега и особе које жели да буде. На шта смо све спремни? Да ли да жртвујемо себе или друге? Да ли да следимо посланицу апостола Павла Коринћанима или Римљанима? Да ли бити ловац или плен? Херој или кукавица? Сигурно је и сам писац, имајући потребу да напише ову причу, некада осетио презир, подсмех и одбаченост од стране друштва, али утешно је знати да је сачувао своју душу, морална начела, себе ! Патњу и кривицу, коју је још дуго осећао, претворио је у речи , и тако дао смисао свему оном што га је болело и уносило му немир . Усудимо се да останемо достојни себе и потрудимо се да не пратимо никога слепо. С времена на време запитајмо се да ли одређен циљ оправдава средство и да ли наши поступци некоме наносе бол. Људско достојанство и доброта треба да буду једини одговор на насиље и мржњу . Емилија Богдановић III2
70 70 Лана Вељковић је ученица првог разреда Балетске школе "Лујо Давичо”, одсек народна игра. Поред фолклора бави се глумом и сликањем, члан је Драмског студија у Установи културе Бели Поток, а своју прву литерарну награду освојила је у четвртом разреду основне школе. До сада је освојила многобројне награде и учествовала на разним фестивалима за децу. Била је учесница Академије "Сарадници сунца", коју је основао Љубивоје Ршумовић. Учествовала је на мастер клас радионицама Културног центра Крушевац, као добитник признања на Фестивалу хумора и сатире "Златна кацига". Неке од награда које је освојила су: Гранд-при у радионици "Песниковање" на Фестивалу дечјег стваралаштва "На крилима детињства" у Панонији, награда на тему "Зашто волим Србију" у оквиру Дечје недеље, Гранд-при за најбољу кратку причу на онлајн конкурсу Удружења балканских уметника, прво место на конкурсу е-часописа за подстицање дечјег стваралаштва ТАБЛА, награда за најуспешнији писмени задатак, као свеукупни победник за ОШ, прво место за литерарни рад на конкурсу "Дани ћирилице", друга награда на 33. Невеновом фестивалу деце песника, награда на регионалном поетском конкурсу "Заједно" Народне библиотеке Бечеј и многе друге... Радови су јој објављени у бројним е-часописима, зборницима фестивала, интернет порталима ...
71 71 Промоција прве Ланине књиге “Корак испред снова” одржана је 19. октобра у ОШ “Васа Чарапић“, под покровитељством Установе културе “Бели Поток”. Међу корицама књиге је већина награђених Ланиних песама, а млада песникиња надахнуће налази у природи, духовним вредностима и традицији, љубави, детињству, чарима читања и писања. Теме су разнолике, од савремених до оних које буде машту и воде у сањарење, али увек на- корак испред снова. Збирка Ланиних песама имала је и своју промоцију на Сајму књига у Београду. КО СТВАРА ЉУБАВ? Љубав је често нешто сасвим мало, што стално расте заједно са нама. Док смо били мали, све у погледе је стало, сад свака нам ситница срца слама. Рећи ћу вам нешто, ако нисте знали, чак и за те боли објашњења има. Волимо искрено само док смо мали, сад ратујемо и речима и погледима. Што смо старији, више ствари смета, нешто смо проживели и сазрели више. Док деца стварају љубав овога света, свет ће увек на љубав да мирише!
72 72 Тамара Борота ученица је трећег разреда одсека народна игра и бави се давно заборављеним занатом. Њене златне руке штрикају, плету и везу, једном речјустварају радове који спајају традиционално и модерно. Ово је њена прича о томе како је настала њена љубав према ручним радовима, за које бисте помислили да су давно нестали... "Као мала стално сам гледала своју прабаку како се бави ручним радом. Временом је то почело да ме занима, а убрзо је постала и једна велика страст. Са седам година сам извезла свој први гоблен, а већ са девет научила да штрикам, хеклам и плетем радове, од оних најједноставнијих до најсложенијих, све захваљујући прабаки. И дан-данас уживамо у томе да стварамо заједно, она у њених 86 година, а ја у својих 17. Како она воли да каже,"ручни рад крепи младост, а весели старост". Поред ње сам научила и заволела доста тога и на томе сам јој веома захвална. И тако је настала моја љубав према ручном раду, која из дана у дан све више букти".
73 73 Неки од Тамариних радова: траке за косу, прслуци, капе...
74 74 Праг је најстарији, највећи и најлепши град у средњој Европи. Кроз историју, град је добијао многе епитете, као што су Златни Праг, господарица Чешке, мајка свих градова и град стотиту торњева. Он је главни град Чешке и кроз њега пролази река Влтава. Она је једна од главних симбола града и сам појам Прага се тешко може одвојити од ње. Мост који се налази на овој реци је Карлов мост, који се сматра једним од најлепших мостова света. Украшен је са више од 30 статуа у барокном стилу, које уживо изгледају веома моћно. Архитектура Прага је разноврсна, од романтизма, готике, ренесансе, барока, рококоа, класицизма, до сецесије и кубизма. Неке од туристичких знаменитости које смо ми обишли су Стари град, Староградски трг, Трг Св. Вацлава- главни трг и улица, Прашки храд са Катедралом Св. Вида, Карлов мост, Астрономски сат, Парижска улица (буржоаска авенија) и најмања улица на свету- Винарна Чертовка. Обишли смо и Зоолошки врт који је оставио баш велики утисак на нас. Пробали смо и њихова традиционална јела у најпознатијем ресторану “Чешка кухиња”, као и традиционални оџак колач и сладолед. Катедрала Светог Вида, као и остале катедрале, својом висином и раскошношћу остављају велики утисак и, када стојите испред њих, чак се осећате слабо и нејако, помало вас плаше али и задивљују. Детаљи на овим грађевинама, а и у целом граду су нестварни. Овај град оставља утисак на сваког туристу и верујем да му се сви радо враћају. Има толико тога што овај магични град у срцу Европе пружа, да је просто немогуће увидети сваки детаљ за четири дана проведена тамо. Било је ово једно кратко, али веома значајно и занимљиво путовање. Петра Витановић III1
75 75 Одсек савремене игре Балетске школе ''Лујо Давичо'' био је позван да учествује на фестивалу ''Balkantage'' (Дани Балкана), који се одржавао у Минхену. Нашу земљу представили смо плесном представом ''Дуњалук'', у којој су учествовали одабрани ученици I, II, III и IV разреда. У склопу пута, ученици су имали прилику обиласка града Минхена. Обишли смо: Deutsches Museum у Минхену, највећи светски музеј науке и технологије, са око 28.000 изложених предмета из 50 области науке и технологије. Годишње га посети око 1,5 милиона посетилаца. Музеј је основан 28. јуна 1903. године на састанку Удружења немачких инжењера (ВДИ) на иницијативу Оскара фон Милера. Овај музеј је такође и највећи музеј у Минхену. Једно време музеј је такође коришћен за одржавање поп и рок концерата. Bayerischen Staatsbibliothek- Баварска државна библиотека у Минхену, која је почела да настаје већ средином XVI века, док је зграда у којој се сада налази подигнута средином XIX века. За време Другог светског рата била је потпуно уништена, али је након одређеног низа година доведена у првобитно стање. Данас она представља једну од највећих научних библиотека на овом подручју и шире. Према свом типу спада у депозитне библиотеке и данас се ту чува више од 10 милиона књига, које се држе у затвореним магацинским просторијама. По величини заузима треће место у Немачкој, стога је уједно и једна од највећих библиотека у централној Европи.
76 76 The Olympiapark у Минхену је олимпијски парк који је изграђен за Летње олимпијске игре 1972. године. Смештен у округу у Минхену, парк наставља да служи као место за културне, друштвене и верске догађaje. Botanical garden Nymphenburg- Прва ботаничка башта у Минхену настала 1812. године, првобитно се налазила између трга Stachus и Централне станице. Парк је био познат по имену ''Стари ботанички врт''. Међутим, град је убрзо почео да се шири и у центру је понестало места, па су створени нови ботанички вртови у Nimphenburgu 1914. године. Hofgarten- Башту је 1613–1617. године саградио Максимилијан I у стилу италијанске ренесансне баште. У центру баште налази се павиљон за богињу Дијану, који је 1615. године саградио Хајнрих Шен старији. Данас је башта отворена за јавност и веома је популарна како међу становницима, тако и међу туристима.
77 77 Wildpark Poing- oгроман парк са дивљим животињама које слободно шетају око стаза, као и зоо вртом и птицама грабљивицама у кавезима. Веома смо захвални на овако јединственој прилици. Ово путовање зближило је нас ученике и омогућило нам је обиласке разних знаменитости Минхена. Било нам је веома забавно и лепо, срећни смо што смо добили прилику да учествујемо на плесном фистивалу ''Дани Балкана'' и што смо, уз сјајне водиче који су волонтирали како би нас спровели путевима Минхена, успели да видимо занимљивости овог града и упознамо се са културом Немачке. Дуња Ранковић IV3