КОРАК - ПРВИ БРОЈ

Балетска школа „Лујо Давичо“

oктобар, 2022. год.
Бр. 1

КЛАСИЧАН БАЛЕТ
НАРОДНА ИГРА
САВРЕМЕНА ИГРА

1

НАСЛОВНА СТРАНА..........................................................1
САДРЖАЈ....................................................................2-3
НАША МАЛА РЕДАКЦИЈА....................................................4
РЕЧ УРЕДНИКА................................................................5
О ШКОЛИ
МОЈА ШКОЛА ЈЕ ПОСЕБНА..................................................6
ЈЕДАН КУТАК МОЈЕ ШКОЛЕ .............................................7-8
КО ЈЕ БИО ЛУЈО ДАВИЧО ?................................................. 9
АКТИВНОСТИ
НАЦИОНАЛНИ ДАН КЊИГЕ................................................10
ЖЕЛИМ ДА РАЗУМЕШ.......................................................11
60 ГОДИНА ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ИВИ АНДРИЋУ.. 12-13
ДАН РОЗЕ МАЈИЦА..................................................... 14-17
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ................................................18-19
ШКОЛСКА СЛАВА СВЕТИ САВА........................................20-21
ЧИТАЈМО ГЛАСНО.......................................................22-24
МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА............................25-26
БИТИ ХУМАН...
ХУМАНОСТ ИГРЕ.............................................................27
НАСТУПИ
ДАН ТРАДИЦИЈЕ.........................................................28-29
ПРЕД КАМЕРАМА РТС ......................................................30
РАЗГЛЕДНИЦЕ ОСНОВАЦА.................................................31
СА ЈЕДНОГ ЈАВНОГ ЧАСА КЛАСИЧНОГ БАЛЕТА........................32

2

ПОСЕТЕ
У ПОСЕТИ МАНАКОВОЈ КУЋИ.................................................33
СИТАН ВЕЗ МАНАКОВЕ КУЋЕ- НАШИ УТИСЦИ.............................34
МАСТЕР КЛАС
МАСТЕР КЛАС РИТЕ ГОБИ.....................................................35
МАЈСТОРСКА РАДИОНИЦА ХУЛИЈА БОКЕ...............................36-37
НАГРАДЕ
ТЕОДОРИНА СВЕТЛОСТ....................................................38-39
ПЕСМИ У ЧАСТ...................................................................40
ЗАШТО ВОЛИМ ПОЕЗИЈУ.......................................................41
НАГРАДЕ КАО ИНСПИРАЦИЈА.................................................42
ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ
ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ НАРОДНЕ ИГРЕ........................................43
КРЦКО ИЗ МОГ УГЛА............................................................44
НА ПОЗОРНИЦИ
ГОДИНЕ ВРАНА ..............................................................45-47
ПИШЕМ ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
МИТКИН КАРАСЕВДАХ..........................................................48
ПОЕЗИЈА КАТАРИНЕ БОЖИЋ..............................................49-50
ПОГЛЕД СА МОСТА МИРАБО...................................................51
ПУТОСПИС
ПАРИЗ ИЗ МОГ УГЛА............................................................52

ДО СЛЕДЕЋЕГ КОРАКА........................................................53

3

НАША МАЛА РЕДАКЦИЈА
Уредник : Диана Кнежевић Петровић - наставник српског језика и
књижевности
Заменик уредника : Александра Глигић - наставник српског језика и
књижевности
Технички уредник : Душко Михаиловић
Редакција ученика:
Љубица Милорадовић, Милана Вујовић,Теодора Стојковић, Софија Димић,
Катарина Божић, Ања Стојанкић, Јана Јаблановић, Неа Јанковић, Тамара
Ристић, Софија Радовановић, Сара Јаћовић, Силвија Вучковић
Текстове писали : Диана Кнежевић Петровић, Александра Глигић,Јелена
Кајго, Исидора Станишић, Лидија Палчић

4

Реч уредника...

Сваки корак у животу је важан. И мали и велики. И први и последњи. И онај
ситни, и онај крупни, сваки је одлучујући, и сваки је ТВОЈ.

Био то онај који желиш да направиш, за који скупиш храбрости, за који
зажмуриш , стиснеш песнице, па како буде..., али важно је да је твој.

На неке кораке смо приморани, натерани кад смо сатерани у ћошак. Тад
невољно дижемо главу али опет знамо да некуда води...И то тамо, понекад,
где смо се најмање надали.

Живот је игра, и ако тако посматрамо ствари, сваки тај корак део је неке
важне игре. Нечег већег од нас самих, необичнији од обичног, стварнији од
нестварног.

И није важно да ли је то batterie , pique, pas, , шестерац или осмерац,
bounces, flex-point или plies и releves, важно је да машташ и корачаш смело
јер те на крају тог пута чека нека звезда коју заслуже само они који имају
храбрости да сањају.

5

МОЈА ШКОЛА ЈЕ ПОСЕБНА

Балетска школа " Лујо Давичо " основана је давне 1947. године у Београду као прва државна
школа за школовање играча. Њен оснивач и први директор била је Ани Радошевић ,
балерина, кореограф, оперски редитељ и тадашњи руководилац балетског студија Опере
Народног позоришта, а први предавачи били су еминентни уметници и педагози попут
примабалерине Нине Кирсанове, Милорада Јовановића, Маге Магазиновић ...
Прва зграда балетске школе налазила се недалеко од Народног позоришта , а рад школе
организован је по моделу руске школе. Већ наредне, 1948. године, школа мења назив у
Средњу балетску школу, у којој се наредне две године школовање продужава на осам
година ,по четири разреда ниже и средње школе, као што је то и данас.
Данашња Балетска школа налази се у једном од најстаријих делова Београда , на Дорћолу, ,у
Кнез-Милетиној улици, близу Битеф театра. Када је основана , она је имала само један одсек,
за класичан балет, а данас и одсек за савремену и народну игру.

Школа данас...

Школа је по много чему специфична. Осим поделе на три одсека и чињенице да обухвата
четири разреда и основног и средњег образовања, њене просторије чине сале за вежбање и
класичне учионице. Одељења се састоје од мањег броја ученика , па из тог разлога
општеобразовну наставу заједнички похађају ученици са различитих одсека. Амбијент школе
је такође посебан, најлепши део школе чине мале и велике сале за вежбање, а атмосферу
допуњују звуци класичне, савремене и народне музике који "одзвањају" школом. Осим
устаљених наставних средстава, које имају и друге школе, у Балетској школи можете видети
клавире, хармонике, штапове за вежбање и велика огледала, а посебност чини и мала "
кројачка радионица " за израду и поправку костима.

6

НАШЕ МАЛО
ДВОРИШТЕ...
КАО ИЗЛОЖБА
НАРОДНЕ НОШЊЕ

7

БАЛЕТСКЕ
ХАЉИНЕ У
ПРИПРЕМИ ЗА
СЦЕНУ...

8

Кад се помене име Луја Давича, прва асоцијација је државна школа у Београду, која носи његово име , али
иза имена школе, о самом уметнику Давичу, готово се ништа не зна.

Изненађујућа доза незнања приметна је чак и код уметника који се баве овом уметничком облашћу, jер су
напросто сви подаци о њему штури и тешко доступни. Кад сам била ученица балетске школе питала сам
своје професоре ко је био човек по коме наша школа носи име, али сам увек добијала кратке одговоре- он је
био играч у периоду пре Другог светског рата, током којег је погинуо.

Лујо Давичо био је потомак породице Хајима Давича, човека који је био пословни сарадник кнеза Mихаила, а
његови синови и унуци били су трговци, посвећени развоју јеврејске заједнице у Србији. Лујо је детињство
са мајком и браћом провео у Женеви, где је касније похађао школу чувеног Емила Жака Делкроза,
швајцарског композитора ,који је развио оригинални систем учења музике и плеса, и чија је ученица била и
Марија Мага Магазиновић. Након повратка у Београд , Давичо похађа Прву мушку гимназију , али и постаје
ђак Магине Школе за ритмику и гимнастику, са којом је често наступао. Вратио се у Швајцарску , где је
након три године студија 1930. дипломирао на Делкрозовом Институту.

Давичо је у Београду наступао и као самостални уметник, о чему постоје сведочења у тадашњој штампи.
Ти текстови истичу његов таленат, осећајност, лепоту тела и покрета , а његови савременици сведоче
да је био тих и повучен уметник , чврстог карактера и посебног уметничког сензибилитета. То је време
у Београду када се развија истинска авангардна плесна сцена , скромна , али , како сведочи ,Рудолф фон
Лабин, чувени немачки играч и кореограф, пријатељ и сарадник Маге Магазиновић, плесна сцена на
завидном нивоу. Плес је за ове уметнике био више од забаве, више од телесне сензације, технике и
виртуозности. Давичо у новооснованој Музичкој академији и средњој МШ Станковић, постаје професор за
ритмичку гимнастику и учествује у оснивању хора Абрашевић. У годинама пред избијање Другог светског
рата Давичо се повезује са члановима Народног фронта и СКОЈ-а.

По избијању рата, упркос свеопштем страдању јеврејске заједнице у Београду и истребљењу и затирању
читавих породица, успева да напусти Београд и оде у Црну Гору, али уместо да се притаји и некако дочека
крај рата, он бира херојски отпор и ускоро и сам страда.

У сећање на Давича постављена је спомен-плоча на Првој београдској гимназији , а од 1960. балетска
школа у Београду, која је основана 1947, носи његово име. Данас школа има три одсека, поред одсека за
класичан балет ту су одсеци за народну игру и савремену игру, који негују баш оне уметничке постулате
за које се Давичо залагао - слободу , мисаоност, иновативност, креативност.

( Ауторски текст Јелене Кајго поводом објављивања књиге Саше Брајовић—Лујо Давичо , фрагменти
живота )

9

младима и , у складу са тим, читали одломке из

књижевних дела које препоручују за читање

Креативност мојих ђака својој генерацији.
Друга тема је била повод за дискусију о томе

Обележен колико књиге и читање подстичу нашу машту,
инспирацију и креативност . Поводом ове теме
ученици који се баве писањем читали су

Национални дан одломке из својих прича и песама.
На трећу тему водио се разговор о томе колико

књиге читалачко искуство може допринети богаћењу
нашег емоционалног света и водити као

препознавању и разумевању емоција других

Час српског језика и књижевности био је људи.

посвећен обележавању Националног дана Последња тема била је посвећена заједничким

књиге 28. фебруара . Овим часом Балетска темама књижевности и игре ( балета ) и
школа " Лујо Давичо " прикључила се акцији позоришта . Ученици су причали о својим
утисцима поводом гледања или учествовања у
Друштва школских библиотекара Србије " балетским и позоришним представама које су

Читајмо гласно ". Час је осмишљен као биле инспирисане појединим књижевним
промоција књиге, културе читања и читалачке делима , прво из перспективе читаоца , а

писмености, а био је подељен на теме које су затим и из перспективе гледаоца, глумца или

играча.

Поруке вршњацима

На крају часа ученици су на хамеру исписивали
своје поруке вршњацима које говоре о значају
читања и неговања читалачке културе и
читалачке писмености. Неке од њих биле су :
КЊИГА ЈЕ САН КОЈИ МОЖЕШ ДА ДРЖИШ У
РУЦИ, ЧИТАЈМО И ПЛЕШИМО, КЊИГА ЈЕ
ЈЕДИНСТВЕНА ПРЕНОСИВА МАГИЈА , ЧИТАЈ ДА

БИ ЖИВЕО.

осмислили ученици четвртог разреда одсека
Класичан балет : Свет припада онима који
читају, Читам - сањам отворених очију, Читам -
дакле нисам сам и Читајмо и заплешимо.

Разговарали смо о ...

У оквиру прве теме ученици су разговарали о
промоцији и неговању читалачке културе међу

10

Ученице балетске школе победнице конкурса

“ Желим да разумеш “

Ученице II1 Балетске школе “Лујо Давичо” освојиле су прву награду на конкурсу “
Желим да разумеш” које је , у оквиру националне кампање поводом обележавања
Дечје недеље, организовало удружење “ Пријатељи деце Србије “. Циљ кампање
је био да прикаже шта је деци важно, да приближи дечју перспективу одраслима.

Кратким видеом које су осмислиле на тему дечјих права, учествовале су у
промоцији значаја међусобног разумевања, дијалога, повезивања и сталне бриге о
остваривању права детета. Снажна порука о појединцу, подршци других, уметности
да се живи кроз разумевање уметности живљења и снова сваког од нас “.

Садржај је постављен на друштвене
мреже са хештегом # zelimdarazumes .
На конкурс је пристигло преко 100
радова деце и одраслих из вртића,
основних и средњих школа,
едукативних центара...У креирању
порука учествовало је преко 700 деце, а
само преко друштвених мрежа ове
радове је директно прегледало 20.000
грађана.

Образложење жирија које је наградило
наше ученице, гласило је :

“ Основа детињства је игра. Уметност

јесте средство које описује живот. Као

и у уметности балета, веома

координисане , чисте, природне
изражајне сцене из живота чији су Учествовањем у кампањи и својом
носиоци или солисти или група. Игра, креативношћу ученице Балетске школе су
м у з и к а и г о в о р н и т е к с т показале најбољи пример личног
синхронизовано , прецизно, лирски, ангажовања, разумевања и подршке
измештајући се из монолога у дијалог, акцији која за циљ има уважавање
покрет, животни или професионални мишљења деце и скретање пажње на
простор дају јединствену, свеобухватну важност остваривања њихових права.

причу која се са лакоћом разуме,

уважава и са дивљењем гледа. (Текст приредила Диана Кнежевић
Предочено на који начин деца могу да Петровић)
користе досадашње функционално

знање и вештине да би изразили свој

став,пренели своје опсервације и

емоције у синтетичку слику”. 11

ОБЕЛЕЖЕНО 60 ГОДИНА ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ
НАГРАДЕ ИВИ АНДРИЋУ

Поводом обележавања 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу
у библиотеци школе одржан је час српског језика и књижевности посвећен овом значајном
датуму . Нобелов комитет је доделио ово признање " за епску снагу којом је обликовао
теме и приказао судбине људи током историје своје земље" и тиме омогућио упознавање
читавог света са , како Андрић каже , " малом земљом међу световима ".

Сам писац се тог 10. децембра 1961. године захвалио на награди чувеном беседом "
Опричи и причању " , чије смо делове читали на часу посвећеном овом великану српске
књижевности.
Разговарали смо о значају и месту приче у људском животу, о потреби за причањем као
једној од основних потреба човека , о томе како нам приче помажу да се у животу "
нађемо и снађемо " , јер, како Андрић каже , " приповедач и његово дело не служе ничему ,
ако на један или други начин, не служе човеку и човечности".
На часу је посебно било речи о Андрићевим речима у беседи о томе шта значи БИТИ ЧОВЕК
- " Рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати.
Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све
сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по
мери наших снага, а поврх свега, треба још издржати своју мисао о свему томе. Укратко:
бити човек ”... И ... БИТИ СВОЈ !

12

Ученице трећег разреда одсека Класичан балет том приликом читале су омиљене
одломке из Андрићевих дела : " Еx Ponto ", “ На Дрини ћуприја” , “Јелена , жена које нема
“, “ Деца “, “ Знакови поред пута”...
Посебну пажњу посветиле су омиљеним цитатима који говоре о човеку, смислу живота,
срећи, пријатељству, љубави, усамљености :

САМ ПОГЛЕД НА ОМИЉЕНУ ОСОБУ ИЗМАМИ ОСМЕХ !
ЧУДНО ЈЕ КАКО ЈЕ МАЛО ПОТРЕБНО ДА БУДЕМО СРЕТНИ , И ЈОШ ЧУДНИЈЕ, КАКО НАМ ЧЕСТО
БАШ ТО МАЛО НЕДОСТАЈЕ ...
ТОЛИКО ЈЕ БИЛО СТВАРИ У ЖИВОТУ КОЈИХ СМО СЕ БОЈАЛИ, А ТРЕБАЛО ЈЕ, ТРЕБАЛО ЈЕ
ЖИВЕТИ !
РАНА КОЈА СЕ КРИЈЕ СПОРО И ТЕШКО ЗАЦЕЉУЈЕ.
У ДЕЦИ СЕ ОБНАВЉА И ЧИСТИ РЕКА ЧОВЕЧАНСТВА .
ЈА СЕ НЕ БОЈИМ ЉУДИ НЕГО ОНОГ НЕЉУДСКОГ У НАМА ...

Избор приредила Милена Вујовић III2

13

Међународни дан борбе против вршњачког насиља обележен је 24. фебруара 2022.
године ,као и сваке године , под називом „Дан розих мајицаˮ.
Циљ обележавања је промовисање превенције и заштите деце и ученика од насиља и
дискриминације кроз указивање на значај толеранције, емпатије, поштовање права и
различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилну комуникацију и ненасилно
решавање конфликата.
Тим поводом ученице II1 ,заједно са својим одељењским стрешином, исписивалие су
поруке вршњацима којима се позива на ненасиље, разумевање и уважавање
различитости, поштовање права оних који мисле, понашају се и изражавају
другачије,важност другарства и саосећања. На тај начин они су пружиле подршку
онима који су искусили насиље позивом да о томе проговоре и обрате се за помоћ.

14

Прича о Дану розe мајица

Широм света се последње среде у фебруару обележава као Дан борбе
против вршњачког насиља. Све је почело 2007. године, када је група
активиста у једној канадској провинцији покренула иницијативу након што
је канадски ученик Чарлс Мек Нил у школу дошао са розе мајицом на себи
и због тога претрпео ругање и вербално насиље од својих
вршњака. Ученик је розе мајицу обукао у знак подршке мајци оболелој од
карцинома дојке. Активисти су купили 50 розе мајица и поделили их
његовим вршњацима у школи који су их носили као подршку дечаку.
Ученици су почели и сами да долазе у школу облачећи розе мајице, које су
тако постале симбол борбе против вршњачког насиља у школама која се
широм света обележава последње среде у фебруару.

Сара Јаћовић, Мила
Протић, Софија
Радовановић и Милица
Андрић-ученице II1

15

У школској библиотеци ученице су радиле на изради плаката који ће бити изложен у
ходнику школе. Ученице су на плакату исписивале поруке намењене вршњацима и
одраслима -НИСИ САМ, јер где год се насиље догоди , не мораш да га трпиш, већ можеш
да га пријавиш и зауставиш.

16

На степеништу школе окачена је и једна интересантна изложба свих радова. Поруке
на розе мајицама које су ученице осмислиле имале су за циљ да скрену пажњу на
важност чињенице да се о насиљу не сме ћутати ...

17

Светски дан поезије, који се одржава сваке године, са циљем да подржи језичку

године 21. марта, обележава један од разноликост кроз поетски израз и повећа

најдрагоценијих облика културног и могућност да се чују угрожени језици.

језичког изражавања и идентитета Светски дан поезије је прилика за одавање

човечанства. Поезија живи кроз историју, у почасти песницима, оживљавање усмене

свакој култури и на сваком континенту. т р а д и ц и ј е п е с н и ч к и х р е ц и т а л а ,

Поезија говори о нашој заједничкој промовисање читања, писања и подучавања

х у м ан о с т и и н а ш и м з а је д н и ч к и м поезије.

вредностима, претварајући најједноставније Светски дан поезије у Балетској школи “Лујо
песме у снажан катализатор дијалога и Давичо” обележен је кроз часове додатне

мира. наставе из енглеског језика, наставнице

Владане Иванов. Поезију су рецитовале
УНЕСКО је први пут усвојио 21. март као ученице: Милана Вујовић III2, Теодора
Светски дан поезије током своје 30. Стојковић III2, Емилија Богдановић II2,

Генералне конференције у Паризу 1999. Сунчица Милановић I1 и Ива Јаковљевић I5.

18

У иницијативи да се прогласи Светски дан поезије Унеско је препознао начин да се изрази
јединство у креативности људског ума. Поезија нам открива да људи свуда у свету деле
иста питања, мисли и осећања. Од тада се већ двадесет и више година овог дана
организују манифестације у част краљици писане речи, како је многи називају.
Да ли је тачно да се данас поезија не чита, да је затворена и маргинализована категорија,
нека свако сам просуди и размисли када је последњи пут читао стихове.
Један од циљева наставе језика јесте развијање поштовања према културној баштини и
потребе да се она негује и унапређује, поступно и систематично оспособљавање ученика
за доживљавање и вредновање песничких остварења, као и развијање осећања за
аутентичне естетске вредности у књижевној уметности уопште.
Поезија је један од првих облика књижевног и уметничког стваралаштва, њој припадају
делови Библије, Епа о Гилгамешу, Хомерови епови Илијада и Одисеја, као неки од
најстаријих споменика књижевности старог века и књижевности уопште.
Упркос томе што је проза популарнија и више читана, поезија живи и траје дуже, зато што
је " ближа истини, животу и суштини" . Сматра се да је стара колико и сам језик или бар
колико и човекова потреба да искаже своја најдубља осећања и размишљања.
У раном детињству поезија нам пружа прилику да закорачимо у њен чаробни свет , а учење
песама напамет доноси нам бројне предности које се односе на наш интелектуални развој.
Видео снимак на коме су рецитовале наше ученице постављен је на Јутјуб канал наше
школе.

19

Условљени епидемиолошком ситуацијом , школске 2021/2022. славу Свети Сава
обележили смо објављивањем видео материјала , али наставили смо важну традицију
прослављања имена Светога Саве и његовог значаја за српску цркву, културу, уметност
и просвету.
У видеу који смо припремили заједно са нашим ученицима учествовали су :
Хор - Јаковљевић Ива, Шабанај Лариса ( први разред ), Гајић Катарина, Кривокућа Софија,
Стојанкић Ања , Весић Анђела, Лакетић Милица ( четврти разред ).
Играчки део програма
Сценско-народне игре - Руска игра , Вујновић Анастасија, Димић Софија, Дрндаревић
Тијана, Никчевић Анастасија, Савковић Николина, Ивановић Марко ( трећи разред ).
Класичан балет - Варијација из балета Чајковски Pas de deux, Радовановић Софија ( други
разред ).
Арапска игра из балета " Крцко Орашчић " - Јанковић Неа и Ива Илиевска ( трећи разред ).
Варијација из балета Есмералда - Алексић Оља ( четврти разред ).
Народна игра - Игре из Крајиштанске долине ( четврти разред).
У драмском делу програма имали смо прилике да послушамо беседу о Светом Сави и
рецитације песама о најзначајнијој личности српског православља, монаху, духовнику и
светитељу, уредитељу српске цркве, оснивачу најзначајнијих српских манастира,
заштитнику деце , ујединитељу српског народа и народољупцу, у чије име смо
обележили овај дан. Учествовали су :
Мила Протић - Беседа Светом Сави ( Диана Кнежевић Петровић)
Неа Јанковић - Свети Сава ( Светолик Р. Милосављевић )
Милана Вујовић - Молитва Светом Сави ( Невенка Пјевач )
Свети Сава учио је све нас томе шта је љубав, мирење, праштање, знање,
истинољубље, част и достојанство. Следећи пут ових врлина данас можемо сигурно
корачати кроз живот градећи наш лични пут.
Наставници који су учествовали у припремању прославе : Диана Кнежевић Петровић,
Душко Михаиловић, Лидија Палчић, Смиљка Ђорђевић, Стефан Милић, Марија Цветковић
Костић, Елена Станисављевић, Роса Милић, Александра Бибић Коларов, Исидора
Станишић, Тамара Пјевић и Маја Краговић.

20

Давне 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора лицеја из Крагујевца,
одлуком Совјета Књажевства Сербског , Свети Сава је установљен за славу свих
српских школа.
Рођен као трећи син Стефана Немање и Ане, Растко Немањић био је Божји дар
својих родитеља и читавог српског рода.

Од свог рођења следио је своје срце и, уместо живота на двору и круне , одлучио
се за живот који испуњавају читање хришћанских списа , изучавање историје, вера
и молитва .

Знао је да је за њега одређен духовни живот који је најближи Богу.

Свети Сава важи за првог српског просветитеља и учитеља, првог архиепископа,
књижевника, духовног оца. Стојећи на извору вере и жеље за знањем , одредио је и
наш пут.

Да није његовог пута, данас не бисмо знали од чега смо потекли и чему тежимо.
Захваљујући њему, српско хришћанство добило је посебну националну димензију.
Светосавље ће српску нацију обликовати и штитити не само током средњег века
и мучног ропства , већ и у модерно доба. А доба у коме данас живимо поново нас
опомиње и враћа на свој извор .

Ни после своје, овоземаљске, смрти Свети Сава не заборавља свој верни народ,
који му се увек обраћао као свом духовном оцу у невољама . У злу, његово име било
је оно које смо и тихо и гласно изговарали призивајући свој спас.

Морамо чувати , неговати и
памтити важност овог светог
имена , јер ако Светог Саву
посматрамо само као прошлост, а
не као нашу садашњост и
будућност, узор, надахнуће и
путоказ, , онда треба да се
запитамо да ли смо на правом
путу !

Диана Кнежевић
Петровић

21

Поводом обележавања Националног дана књиге 28.фебруара одржан је огледни час који су
заједно са ученицима II1,2 и 3 ( одсек Класичан балет ) осмислили наставници српског језика и
књижевности и историје са историјом културе и цивилазације, Диана К. Петровић и Душан
Илијин. Повод за обележавање овог значајног датума је акција " Читајмо гласно " , која се сваке
године организује на позив Друштва библиотекара Србије.

Циљ ове акције је неговање и промоција књиге , читалачке културе и писмености , као и
подстицање ученика на читање. Том приликом разговарали смо о значају и позитивним ефектима
читања , о томе колико читање књига утиче на наше сазнање и образовање, богаћење речника,
способност откривања и разумевања емоција других људи, бистрину ума , побољшање меморије
и концетрацију, физичко и ментално здравље , као и на способност закључивања.

Ученици су имали задатак да " гласно прочитају " одломак из омиљене књиге као препоруку за
читање својим вршњацима. Наставник историје , један од реализатора ове акције, читао је своју
поезију намењену деци. То је била прилика да заједно са ученицима поразговарамо о значају и
улози поезије за децу и њеним особеностима. С тим у вези, поједини ученици припремили су и
избор из дечје поезије са којом су имали прилике да се сусретну од најранијег узраста.

У наставку ове акције,ученици су заједно са наставницом српског језика и књижевности
осмислили пројекат под називом ЛЕКСИКОН ЧИТАЊА. У овом посебном речнику они су по
азбучном реду, по сопственом избору, записивали објашњења појмова који их асоцирају на
књигу, читање, књижевност..., било да су у питању имена омиљених писаца, називи омиљених
књижевних дела , књижевнотеоријски појмови, одломци из књига, занимљиви цитати ,
препоруке за читање својим вршњацима и слично.Ученица Софија Грбић осмислила је ликовно
решење лексикона - цртеж који ће красити његову прву страницу.

22

23

24

На часу српског језика и књижевности, у одељењима I разреда одржан
је огледни час поводом Међународног дана матерњег језика, који се
обележава 21. фебруара.

Наставница Александра Глигић и Драгана Стевановић, педагог школе , подстакле су
ученике да стекну свест о томе колико употребом страних, пре свега, енглеских речи ( а
најчешће под утицајем друштвених мрежа, медија и информација које добијамо путем
интернета) ,,кваримо" матерњи језик. Разговарали смо о пореклу страних речи које
свакодневно користимо и њиховом значењу, као и о значају који матерњи језик има у очувању
историје, традиције, културног наслеђа, националног и личног идентитета. Ученици су на
креативан начин, уз помоћ практичног задатака, стекли нова знања, не само из српског језика,
већ и из опште културе.

25

Рекли су о језику...
Народ који изгуби своје речи, престаје бити народ.
Језике морамо сачувата од нестајања.
Наш матерњи језик је онај језик на коме сањамо.
Очување језика је брига о култури традицији и идентитету народа, а неговање
вишејезичности од великог значаја.
Човек је богат онолико колико језика говори.
Веома је важно знати и говорити разне језике, али је ипак најважније сачувати, неговати и
волети свој матерњи језик.
Језик је хранитељ народа .
Чувајте језик као земљу. Реч се може изгубити као град , као земља, као душа. А шта је
народ изгуби ли град, земљу и душу ?

Избор приредила Александра Глигић

26

Хуманитарни концерт Културно-уметничког друштва “ Бранко Радичевић” из Земуна,
одржан је 13. новембра 2021. године у Мадленијануму. На концерту су учествовала
разна играчка друштва,попут ФА ” Свети Ђорђе” , КУД “ Абрашевић” Београд, АКУД “
Бранко Крсмановић” , као и Балетска школа “ Лујо Давичо”.
Сврха концерта је била помоћ шесточланој породици , самохраној мајци са петоро
деце, од којих су двоје чланови Културно-уметничког друштва“ Бранко Радичевић”.
Ово је био један леп начин да кроз игру и песму помогнемо некоме коме је помоћ
заиста потребна и леп пример како игра повезује и уједињује људе.

Ања Стојанкић IV4

27

Поводом обележавања новог и значајног државног празника " Дана

српског јединства , слободе и националне заставе " ученици Балетске школе "

Лујо Давичо " , одсека Народна игра, учествовали су 15.септембра на

манифестацији" Дан традиције" у организацији Дечјег кутурног центра и

Удружења кореографа народних игара Србије.

Циљ ове манифестације је откривање идентитетске вредности баштине и
наслеђа свог народа кроз креативан однос према историјској грађи , као и
подизање свести о националној припадности. На велокој сцени на Тргу
Репулике организован је концерт традиционалне игре и песме , свирача старих
инструмената и оркестара, уз сајам старих заната и националне кухиње, са
идејом да на овај начин они постану инспирација будућим генерацијама. Главни
мотив ове манифестације било је коло , као саборни мотив српства , јединства
и традиције , а читава свечаност носила је назив " Огледало предака".

Почетак манифестације обележио је свечани дефиле учесника кроз Кнез
Михаилову улицу , а свечану поворку чинили су чланови културно-уметничких
друштава из целе Србије , као и ученици наше школе , обучени у народне
ношње. Главни музичко-сценски програм изведен је потом на великој бини ,
која је за ту прилику постављена на Тргу Републике, а наши ученици извели
су кореографије " Шумадија " и " Крајиште ".

28

Традиција из мог
угла...

Ања Стојанкић
IV4

Ученици другог и четвртог са великим одушевљењем. Њихова
разреда смера народне игре подршка нам је пружила значајни
су на почетку учествовали у подстрех у даљем раду .Надам се да ће
дефилеу од почетка Кнез ова манифестација наставити да траје и у
Михаилове до Палате наредним годинама.
Албаније, где је била
постављена централна сцена 29
за извођење пригодног
програма. Сви чесници су
били у ношњама из разних
крајева Србије.

Програм је био тако
осмишљен да су се
смењивале кореографије и
песме. Наш смер извео је
две кореографије и то : Игре
из Шумадије и Игре из
Крајиштанске котлине.

Сама манифестација је била
и медијски пропраћена, а ја
сам стекла утисак да је
велики број окупљених
гледалаца све то испратио

Утисци са снимања емисије РТС– Лаб

Снимање емисије одржало се за време наставе класичног балета којем је присуствовало моје
одељење, II1, као и директорка школе, Ива Бојовић Петковић. Снимили смо комбинације у шпиц
патикама које свакодневно радимо на часу, а поред тога интервју смо дале директорка школе и
ја.

Одговарајући на једно од питања новинарке упутила сам гледаоце на важност свакодневног
вежбања балета у трајању од четири школска часа, три сата у току дана, и упознала их са
осталим стручним предметима које похађамо у балетској школи. Једно од питања неминовно
било је везано је за појам килаже и како се носимо са тим. Рекла сам да сматрам да ,док смо
мале, нисмо свесне те ''идеалне тежине'' већ се са њом сусрећемо касније, у периоду средње
школе, када многи решење проналазе у разним дијетама, па чак и у избегавању оброка. Моје
мишљење је да је здрава и уравнотежена исхрана и те како важна за сваког појединца, не само
ради визуалног изгледа, већ и због здравља уопште, и да , уз здраву исхрану и физичку
активност, нема места за такве проблеме.

Осим мог кратког интервјуа, камере су забележиле и како вежбамо у сали, атмосферу која влада
на часу, као и изглед просторија - сала које имамо у нашој школи.

Било је то једно занимљиво искуство, важно не само за мене, већ и за моје другарице, и школу у
целини. Трудиле смо се да оставимо што бољи утисак и да заборавимо на трему која се обично
јавља на јавним наступима, али ми смо на то већ навикли...

Сара Јаћовић II1

30

Наступ у ТВ емисији
-
Суботом у 6

Наши најмлађи ученици у ТВ
наступу– Вече моде и балета ( Кинеска
игра из балета “Крцко Орашчић” )

31

Поново смо
имали прилику
да одржимо
јавни час
балета !

Дивно је опет играти
пред публиком–
наставницима,
ученицима, родитељима
и пријатељима !

Класа-Александра
Бибић Коларов

Одељење II1

32

Ученици 2-5 одсека народна игра са наставницама Лидијом Палчић и Тамаром Вукотић и
педагогом Драганом Стевановић били су 25.новембра у посети Манаковој кући и упознали
се са етнографском збирком Христифора Црниловића.
Кустоскиња музеја Милена Ђурица упознала је ученике са историјатом, архитектонским
и стилским одликама Манакове куће, спровела кроз сталну поставку музеја и
представила експонате – ношњу и накит централно балканске зоне. Ученици су имали
могућност и да погледају изложбу фотографија из заоставштине Христифора
Црниловића.
Милена Ђурица је упознала ученике и са различитим програмима и манифестацијама које
се одржавају у Манаковој кући ,као и са радионицама веза, ткања и филиграна. Нашој
школи је понуђена сарадња у виду учествовања и презентовања рада наших ученика и
школе у оквиру програма и манифестација које се организују у Манаковој кући. Изузетно
смо задовољни пријемом и знањем које су наши ученици понели са ових часова у музејском
амбијенту.

33

У Манаковој кући упознали смо се са старим занатима од велике вредности за нашу
традицију и културу.Такође, могли смо да видимо и разне рукотворине, које се данас
ретко праве : традиционални народни вез, ручно ткање , дуборез, иконопис, керамику.Посетили
смо изложбу радова и видели радионице у оквиру којих посетиоци могу да и сами овладају
неким вештинама и занатским техникама које су данас ретке и готово искорењене.
Задивиле су нас боје правих пиротских ћилима и необичан вез старих мајстора овог заната.
Могли смо такође да видимо и како се некада правио накит и то веома редак : дијадеме, игле,
укоснице и минђуше.
Зграда Манакове куће и њени необични експонати још увек чувају дух старог Београда и
одолевају зубу времена.

II4 -
Народна
игра

34

У просторијама наше школе ове године имали смо прилику да погледамо два мастер класа.
Мастер клас Огњена Вучинића, играча и кореографа из Хрватске, одржан је 16. децембра 2021.
године у просторијама наше школе , и мастер клас Рите Гоби, кореографкиње, педагога
савремене игре.
На мастер класовима смо имали прилике да се још више опустимо и уживамо у игри. На једном
од њих смо имали прилику и да импровизујемо. То нам је још више помогло да осетимо наше
тело док играмо, то јест да осетимо наше максималне амплитуде тела. На пример, да видимо
где је наш крај тог покрета и да осетимо где све можемо да одемо у различитим позама тела.
Такође смо имали прилике да радимо и комбинације кроз које смо могли да плешемо. Мастер
класови, радионице и семинари нам доста значе јер тада још више надограђујемо наше знање и
имамо прилике да научимо неке нове технике и врсте рада за које сматрам да ће нам много
служити у наставку нашег бављења игром.

Силвија Вучковић II3

35

Балетска школа „Лујо Давичо“ упутила је Милану Вујовић, ученицу
III разреда средње школе, одсек класичан балет и Валентину
Трајковић, наставницу класичног балета, на мајсторску радионицу
аргентинског првака балета и балетског педагога Хулија Боке, која
се одржала 28, 29. и 30. септембра 2021.године.
У склопу радионице врхунски педагог одржао је два мастер класа,
као и предавање на коме је истакао важност улоге педагога на
формирање будућих балетских играча.

36

Велика ми је част што сам од стране Балетске школе " Лујо Давичо" послата на
семинар великог балет мајстора Хулија Боке. Рад са њим био је једно
невероватно искуство које ћу памтити дуго због дивне атмосфере , а највише
због корекција у раду које су ми знатно помогле у даљем напредовању као
балетског играча.
Упознавање њега , као педагога, његовог живота и каријере веома је
инспиративно. А то је управо оно што највише значи нама, младим играчима.
Неизмерно сам захвална на пруженој прилици и искуству.

Милена Вујовић III2

37

Теодора Стојковић, ученица трећег разреда Балетске школе " Лујо Давичо", освојила је треће
место на Великом конкурсу за средњошколце креативце, који организује Факултет
савремених уметности.
Тема овогодишњег креативног конкурса била је СВЕТЛОСТ ( SVETlost) , a Теодора је награду
освојила у категорији креативни текст.
Ученици средњих школа из целе Србије по утиску жирија показали су велику креативност и у
осталих шест категорија: цртеж, слика, фотографија, дизајн, мултимедијални рад, аудио и
видео форма.
Сви пристигли радови изложени су на великој изложби у Галерији Факултета савремених
уметности.
Изложба је и ове године део традиционалне манифестације Дана савремених уметности, која
је, као и сваке године, обиловала уметничким догађајима током целог лета.

38

СВЕТЛОСТ

“Позориште не чини здање у ком се представе одржавају, већ трупа извођача који
остављају импресије на публику. Због променљиве форме, њихово уметничко
дело је прави феномен. Само у садашњем времену и простору, наступ има
увежбан облик, а затим га публика даље развија. Виђено се претвара у хиљаду
појединачних доживљаја које свака особа тумачи на свој начин, а када се пробуде
први утисци, дело је већ распарчано. Гледајући представу, пратећи фабулу туђег
живота, слепо следећи линије светлости на сцени, мењајући своју стварност,
људи стичу искуство које их несвесно просветљује. Попут валцера пољског цвећа
на пролећном ветру, искричаве идеје уметника поигравају се са нашим ригидним
душама.
Постављајући питања, не нудећи одговоре, позориште захтева сарадњу публике.
Сцена која вас раздражи може вам се зарити под кожу, поцепати костим лика ког
глумите, а за вађење тог трна треба смелости. Разбистрите мисли и упустите се у
потрагу за њом, док оркестар мелодично свира. Осветлите значај тога у својој
свести. Представа искушава својим порукама, зато је позорница згодно место да
се обелодане истине које би иначе страх утопио у тамно море неизговорених
речи. Деле се критике и похвале првим људима и животу, завијеним у
невероватне приче, врло вешто приказаним. Може имати лековито, опуштајуће,
опомињуће дејство; може вас изненадити откриће о себи или о свету из друге
перспективе...”
...”Представа није готова када се спусти завеса, него када умину утисци о
њој.Оробљена срца поново су испуњена разиграном, меком светлошћу. Гледаоци
излазе у ходник где све изгледа чисто и уредно, огледала стоје на својим
местима, мада се нико не заварава њима. Уместо тога, људи гледају једни
другима у очи и у њима проналазе топлину. Човек у оделу им отпоздравља на
излазу и захваљује на посети.
Испред позоришта је гужва, сви гледају у трепераве звезде. Њихова светлост
пружа умирујућу наду, водиљу. Оне ће запамтити ово вече.”

( одломак из текста )

39

Ученица другог разреда средње школе , одсек Класичан балет, Мила Протић освојила је
друго место на Општинском такмичењу рецитатора . Ментор ученице била је
наставница српског језика и књижевности - Диана Кнежевић Петровић .
Смотра рецитатора одржана јe 23. марта у ОШ " Михаило Петровић Алас". Организатор
такмичења је удружење "Пријатељи деце Стари град" и Савез културно-уметничких друштава
Београда. Мила је рецитовала песму “ Тајна “ Десанке Максимовић.

“Нећу им рећи
да ли је живот
или од смрти
страх
спајао наше
руке...

Нећу им рећи
ниједан слог једини
шта је могло, ни да
ли је могло нешто
да уплете и сједини
душе наше кроз
читав век...

Никоме нећу рећи
каква се
због тебе песма
догађа
у мени вечито...”

40

" Поезија се најпре прима срцем , па разумом" , мисли Бјелински.

Или како то каже Мирослав Антић : " Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме.
И најлепши живот је кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш ".

" Свој прави живот песма започиње тек кад се изговори , кад добије своје звучно биће". " И
нема те поезије која би могла да се вине до оних висина до којих допире љубав ", тврди
Тагоре.

Практични савети за рецитовање, по мудрости Ралета Дамјановића, једног од најбољих
интерпретатора:

Одредите зашто говорите одређену песму и шта њоме Да ли знам сваки стих, сваку
желите да кажете. строфу , сваку паузу ?
Никако не учите песму напамет уочи такмичења.
Препричавајте песму у мислима. Да ли знам добро напамет
Највећу пажњу посветите анализи песме. почетак и крај ?

Поенту песме ?

Разговарајте са наставником о концепцији рецитације.

На вежбањима говорите песму на разне начине.

Говорите гласно и јасно, а мислите песму.

Обратите пажњу на дисање у фази припреме. Како то све звучи ?

Трема се сузбија искључиво самопоуздањем и сигурношћу. Говорим ли оно што
Пробајте глас пре изласка пред публику. желим да кажем?

Глас ћете пробати тако што ћете изговорити наглас неколико првих
стихова, и то неколико пута.

Не искашљавајте се – то иритира грло.

Испланирајте време наступа – подесите своје очекивање на време наступа.

На сцену изађите полако и сигурно. Застаните пре изговора првог стиха, то је време за
концентрацију.

Станите чврсто и сигурно. Да ли сам
испоштовао
Почните сигурног гласа и сигурног погледа. опкорачења, смисао
песме, логичке и
Не почињите док се не успостави потпуна пажња у публици. емотивне целине ?
Немојте сецкати речи.

Поглед не треба крити.

Не спутавајте осећања.

Говорите природно. 41
Слог на крају речи мора да се чује.

П Сретходне школске године имала ам процес снимања видео снимка је
сам прилику да учествујем на три био необично лепо искуство. Свакако
такмичења, два међународна и ће ми пуно значити за будућност , а ,
једно школско у Београду . што се тиче награде за летњи камп у

Словенији,у кампу сам била овог лета и било

Прво такмичење на коме сам учествовала било ми је заиста занимљиво, подстицајно и корисно.

је међународно онлајн такмичење у Бечу Такође сам априлу имала прилику да играм на
(BALLET VIENA GRAND PRIX). Пријава у облику сцени Народног позоришта, односно да
видео варијације послата је путем имејла , а учествујем на школском такмичењу које је први
само такмичење је могло да се прати преко пут одржано тамо. Било је узбудљиво, а ја сам ,

канала Јутјуб. Прошла сам у финале такмичења пре свега, уживала у игри. Било ми је баш

и освојила две награде, прва је била специјална драго када сам чула да ћемо поново моћи да

награда за изванредно извођење, а друга је играмо на сцени после дужег времена, а

била стипендија за летњи камп у Словенији. посебно у Народном позоришту у Београду.

Друго такмичење је било у Италији, али такође Осим на такмичењу,на коме смо изводили

онлајн,такмичила сам се у полуфиналу и ушла припремане варијације, сви учесници су се и
сам у топ-25 такмичара који су прошли у ван сцене лепо провели и забавили, јер такви
догађаји , окупљања и дружења свима нама
финале.
много значе.

Треће, школско такмичење, било је у Београду

у Народном позоришту , а ја сам освојила прву Софија Радовановић II1

награду. Стечено искуство је било веома лепо и

изузетно значајно.

42

Поводом Дана студента 10. априла одржан је годишњи концерт одсека за народну игру Балетске
школе " Лујо Давичо". Тим поводом ученици сва четири разреда наступили су на сцени
Студентског дома. Била је то прилика да покажемо наше умеће играња кола “Србија”,
“Шумадија”, “Шопске игре” , “Црноречје”, “Крајиште”, “Мађари” и “Дубочке игре”.
Публика је имала прилику да наше игре гледа преко видео снимка, а играчи су добили
заслужени аплауз и више пута су излазили на поклон и бис на крају концерта.
Ми смо као ученици били одушевљени атмосфером и понели смо много лепих утисака са овог
наступа.

Јана Јаблановић IV4

43

Ове године било је мало
другачије него
претходних година,
искрено - занимљивије. Играли

смо четири представе, три у

Крагујевцу и једну у Чачку.

Представа је била скраћена на

један чин али су убачени и

елементи (игре) из другог чина.

Било је веома лепо.
Одлично смо се провели и
осећали као да смо на
екскурзији. Пут до Kрагујевца , па

после и до Чачка ,прошао је

веома брзо и у аутобусу је било

веома занимљиво. Није нас било

Пмного, нису учествовали сви осле сваке представе
остајали смо да се
ученици из наше балетске школе
већ само одређени број сликамо, поделимо
средњошколаца јер смо се
спајали са децом из основне утиске и упознамо са децом из
балетске школе у Kрагујевцу и Kрагујевца и Чачка.
П ПЧачку.
ровели смо се одлично и

рва заједничка проба са тек када смо се враћали

ученицима који нису из натраг за Београд

наше школа била је на схватили смо колико је заправо
дан представe и нисмо имали било лепо и колико смо уживали.
Јмного временаa за увежбавање,
ош једно лепо искуство за
али брзо смо успели да се све нас који смо били део

уклопимо и одиграмо све четири ове мале екскурзије!

представе најбоље што можемо.

На сцени смо уживали и
заиста дали све од себе, Софија Радовановић II1
били веома

професионални и поред тога што

смо путовали, дружили се , мало

спавали и имали само једну

заједничку пробу.

44

УЧЕНИЦИ БАЛЕТСКЕ ШКОЛЕ " ЛУЈО ДАВИЧО "
УЧЕСНИЦИ ПРЕДСТАВЕ " ГОДИНЕ ВРАНА"

На Великој сцени Народног позоришта 12. и 13. марта одржана је прва и друга премијера дуго
очекиване представе " Године врана ", по тексту и у режији драмског писца Синише
Ковачевића. Уз велики ансамбл глумаца на сцени су наступали и ученици наше школе , одсека
за савремену игру, Маша Анић, Душан Бајчетић, Неа Јанковић, Ива Илиевска, Сташа Ивановић
и Катарина Анић. Кореографију за представу осмислила је Исидора Станишић , наставник
савремене игре .
Представа је оцењена као "најаутентичниј виђење Београда пре једног века". Пробе за наступ
почеле су још средином јануара , а осим на кореографским , наши ученици вредно су радили и
на режијским пробама са Синишом Ковачевићем и осталим глумцима Ансамбла Драме
Народног позоришта.
После скоро четири сата игре на сцени националног театра публика је овацијама наградила
ансамбл који је бројао преко 60 извођача , међу којима су били и полазници наше школе.
Велика сцена, велики играчки подухват за наше будуће велике играче !

45

Представа " Вране " била је велики изазов за нас младе играче. Са пробама смо кренули још
средином јануара . Пробе су биле свакодневне са малим паузама. За представу смо се прво
спремали са нашом наставницом Исидором Станишић , која је и осмислила кореографију.

Одвојено су трајале режијске пробе са глумцима и редитељем Синишом Ковачевићем.
Ансамбал глумаца који глуми у овој представи је импозантан и то је био уједно и наш први
пут да се нађемо у тако великој поставци на сцени. Нарочито су били занимљиви костими у
којима смо играли и, може се рећи, прилично незгодни и тешки . Њих је урадио Петар Фотез
и веома импресивно делују на сцени и из гледалишта.

Сама представа се састоји из педесетак кратких сцена, и играчких делова у којима ми
наступамо. Наша игра отвара представу у њеном уводном делу, уз музику Владимира
Петричевића.

И даље током драме, у кључним тачкама ове приче, наступамо опет ми играчи - шесторо нас.
У неким деловима игре на неки начин смо и декор на сцени. Осим тога, сценографија је врло
сведена , " празна " , а на позорници доминира једино сиво платно , симболично
представљајући сиве олујне облаке.

46 Неа Јанковић III3

Реч
кореографа
-Исидора
Станишић

Драму "Године врана" написао је и режирао Синиша Ковачевић, а премијера је
изведена 12.марта 2022., на великој сцени Народног позоришта. У представи
учествује велики глумачки ансамбл, а посебан куриозитет чини ангажман бројних
плесача у интерпретацији врана "проклетиња". Фрагментарна драматургија и брзо
смењивање сцена и ликова захтевала је везивно ткиво или повезницу међу сценама, коју
су чинили играчи. Злослутно црне вране су након Првог светског рата, по предању,
прекриле Београд. Прича се да су чак и врапци нестали из града. Симболика ових птица,
које су својом бројношћу зацрнеле небо, означава колико саму злу коб ратова, толико и
удовице и све жене које су остале без браће, отаца, синова… Оне су свуда, скоро као код
Хичкока и гракћу. Поменута фрагментарност драматургије, захтевала је иновативно
"сценографско" решење, које је редитељ осмислио како би се промене локација у сценама
хитро дешавале. Наиме, сценографију су чинила тела играча. Редитељев предлог,
кореографкиња је применила уводећи вране као сценографско решење, тако да су
столови, ормани, клавир или чивилук направљени од тела играча третирани као објекти
прекривени вранама. На тај начин добио се ефекат брзог "нестанка" сценографије у виду
разлетелог јата. У сценама када вране фигурирају засебно, играчи су демонстрирати
веома сложене кореографије са акробатски елементима и летећим подршкама.
Комбинација играча хип-хоп и брејкденс стила са играчима савремене игре, довела је до
занимљивог плесног израза, који је публика поздравила бурним аплаузима. Представа
траје више од три сата, а играчи имају преко 60 појава.

47

Миткин карасевдах

Од рођења човек је обележен. На длану су му утиснути живот, срећа и љубав. Плитке
бразде на кожи се секу и преплићу исписујући дане и године. Зову их људи и "животицама"
и " веселкама", а ниједној не дадоше име по људским мукама. Ко зна када, са Арамбашама
је у нашу земљу допутовала реч " севда". Још ка се то изговори, стегне за душу, чак иако
је не познаје. Човек је осети и препозна неким неземаљским начином.Како и не би, "севда"
значи чежња.
У Врању није било ретко чути да неко" болује" , да га тешка бол мори, да је болан и да
вене у себи.То га севдах мучи. И нека, није страшно. Човек оболи од чежње па се смири,
услиша му се молитва или је заборави. Али ако му се из севдаха изроди карасевдах, човек
се може убити а да то никад не сазна. Истина, несвесно, човек самом себи постане
немилосрдни судија и џелат. Баш као Митка, човек самог себе живог сахрани. Млад, луд,
иде светом и самом себи се чини исто тако бесконачан као тај свет. А век му је мало
дужи од лептировог једнодневног живота. И човек схвати прилике које су му се пружале
тек кад његов дан прође. Само што он не умре тада. Јер човек, мислим, живи један дан и
једну ноћ. У тој ноћи жали и тугује , јер, јутро му неће сванути. Тако ни Митка неће
више доживети своју младост, нити своју љубав. А хтео је да их зграби и да их се
присећа, не да жали за њима.
И није његова кривица, други су му кројили живот. Можда прикривено покушавајући да
исправи своје грешке, али и најисправније ствари могу да боле. У народу " Сета" и " Жал "
били су вилински љубавници који су кажњени, осуђени да се више никада не сретну, а да се
траже без престанка.
И то је карасевдах. Оно нешто јаче и од љубави и од среће. Можда чак и од живота. А
кривица, жал и туга му нису права имена. Карасевдах је бол.

Текст –Тамара Ристић III4,плакат- Анђела Весић IV4

48

Моја година ,,одмора“ и ,,опуштања“ приповедам са свим дивчибарским
кривинама
Ходајућа сам рупа, које повраћајући долазе у пакету
разјапљена постојим. преврта,
Кљешта су ме али увијено или не,
оне предивне љубави струје струје кроз ме,
унаказила, најлепши сам штек
плућа ми се растављено жале васколике патње постала.
да боли, Можда сам и она сама
нешто жари и жарко поскакује, витално жива васколика патња овог
рашчлањује срећу мехура.
која ту не би
чак ни на почетку постања. Престала сам говорити људима,
а које је то користи икад и имало?
Волела бих да ти Сваки грумен утехе
препредено скривено о овој отуђености пропадне у ме горко и хитро
од онога што јесам право на најпозлаћенији мртвачки сандук.
Дишем.
Волела бих да
одузмем Болу његово велико Б,
да га растирулирам,
јер није заслужио да обнови стопе своје
по лепљивом ткиву грудна ми коша.
Волела бих да умем преживети
без персонализовања свега
сем мене,
или мене преведене у песму.
Волела бих да се бесрамно претворим у Песму.
Задобила бих насушно памћење у теби
када умиреш
или не можеш да спаваш.
Желим да престанем бити ходајући жиг
свега неуспелог што ми се по телу
бесрамно паразитски настањује.
Изабрала је и није успела.
и није успела.
и није успела.
Заувек избором жигосана.

Катарина Божић IV1

49

ГУШИ МЕ ОНО ШТО МЕ ТЕБИ НОСИ
Танана је линија патње
и љубоморе
Између Љубавника који не дозвољавају себи да ословљени буду
и природе које их таквима роди.

Хрхка је и жедна
светлуцава веза Ветра
који ти милује косу
и глади поре
и мене у трауми одгојене,
кунем га сваки дан.

Ветре !
Ми никада нећемо бити пријатељи,
чак иако ти допуштам да носиш
моје реке беса к њему,
мрзим те.

Што си у сваком кутку собе,
јуче схватих, која свим начинима упућује на мене,
једина функција Љубавника
је да воде рат вечити са Ветром.

Трунке помирења никада залутати неће, Катрина Божић IV1
дуж алеја душе моје,
Ветре,
лале наших ратних секира
не дају се израсти.
Не праштам.

50