Magazin Filharmonija #3

TASOVNIK

Bez mrzovolje i
cinizma, molim

SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 3

RAJSKIN U BEOGRADU

SRPKINJE SU
NEUSTRAŠIVE

NOVOGODIŠNJI ŽUR IZA SCENE DRUGA STRANA KONCERTA

Sve o miljenici Najveći Iz ugla
svetskog gospodin pisca u telu
džet-seta Filharmonije domaraDejan
Milomir
Mitrović Kokir

2 » Vic

» VEROVALI ILI NE ŠTA RAZLIKUJE
OPERSKU PEVAČICU
PONOĆNA KLASIKA OD PITBULA?
UZ DI DŽEJA TAKIJA
Ka�min
 Filharmonija organizuje prvi afterparti
pod nazivom „Late Night Classic“ 28. de-
cembra u klubu „Taman“ u srcu Savamale.
Slušaće se, verovali ili ne, klasična muzika!
Nakon novogodišnjeg koncerta, na prvom
afterpartiju muziku će puštati di-džej Taki.
Pogodite ko je to?
I, naravno, dobrodošli ste!

» Skica

Kristina Ugrin FILHARMONIJA U JANUARU

redovni je posetilac koncerata Beogradske 9. i 10. januar
filharmonije. Muzičari je toliko inspirišu da dolazi
Koncerti za bebe
na koncerte naoružana blokovima i olovkama
pomoću kojih skicira filharmoničare. Arhitekta, Dirigent: Aleksandar Kojić
umetnica, kreatorka, majka troje dece, balerina, Sala Beogradske filharmonije
prijatelj neshvaćenih sanjara, plavooka Kristina
vidi daleko skicirajući i ono što se ne vidi okom. u 11 i 12.30 časova
Ovo su neki od momenata iz sezone 15/16. koji
18. januar
su ostavili najjači utisak na Kristinu.
Mudroslovlje 2
Jelena Dragnić (violina)
Dirigent: Uroš Lajovic
Solista: Sergej Nakarjakov
Velika dvorana Kolarčeve

zadužbine u 20 časova

25. januar

Mrakobes 3

Dirigent: Hans Graf
Solista: Andreas Otenzamer

Velika dvorana Kolarčeve
zadužbine u 20 časova

3

TASOVNIK

PIŠE: IVAN TASOVAC, DIREKTOR BEOGRADSKE FILHARMONIJE

P oslednji je trenutak da, bez obzira na to Više od pola miliona ljudi je posetilo naš sajt.
koga krivimo što smo postali takvi kakvi
smo i što smo tu gde smo, pokušamo da se Koliko je divnih neistomišljenika među naših
podsetimo vremena kada smo bili vaspi­ skoro 83.000 slušalaca i oko 7.000 maratonaca koji
tani da ostatku sveta makar praznike ne su, makar tokom nastupa BF, zaboravili na svoje

upropašćavamo mrzovoljom i ružimo cinizmom. međusobne razlike? Na koliko jezika smo razgo­

Da li se sećate kako smo nekada umeli da se varali i sa koliko različitih tradicija se upoznali
radujemo tuđim uspesima ili tuđoj radosti? I kako zajedno sa dva hora i 52 gostujuća umetnika iz 17
nismo imali potrebu da se svađamo sa novogodi­ zemalja?

šnjim ukrasima na gradskim ulicama? Popili smo jednu plantažu kafe pre proba i zna­

Možda takvo vreme nikada nije ni postojalo, čajno doprineli poljoprivredi potrošnjom hmelja i

možda su samo naši roditelji bili manje egocentrični ječma kroz piva posle koncerata.

i razmaženi. A možda su naprosto samo bili realniji, Ako mislite da smo se sve vreme oko svega

odmereniji i mudriji od nas. slagali ­ nismo. Ako mislite da se nismo svađali ­

Ali, koji god da su razlozi jesmo.

u pitanju, našim klincima du­ Ali smo, isto tako, sve vreme

gujemo makar toliko. Nemamo Kada vrednosti i poštovali jedni druge i poštovali
pravo da ih trujemo sopstvenim našu publiku. Osluškivali po­

nezadovoljstvom. način hvale i kritike. I, što pameću, što
funkcionisanja intuicijom, shvatali da imamo
Ako ste pomislili da sam Beogradske nešto daleko važnije od razlika
se suviše prosvetlio ­ nisam. ­ zajednički cilj koji je dostižan
Daleko od toga da sam spreman filharmonije samo ako verujemo sami u sebe
da volim ceo svet. Samo mislim postanu srpski i druge ljude oko nas, koliko god
da je trenutak da se suočimo sa nas svakodnevica povremeno
činjenicom da izgovorene reči u standard, ni surovo demantovala.
velikoj meri oblikuju našu stvar­
nost. I da nam je kao društvu Tako smo tokom ove godine
potrebno da naučimo da veruje­ završili i studiju izvodljivosti, a

mo u nove početke. Rudolf i ostali u prvoj polovini naredne godi­
irvasi neće se ne ćemo raspisati međunarodni
Uostalom, zar nije svaki više štrecati od konkurs za idejno rešenje nove
ponedeljak, kada počinju probe, koncertne dvorane Beogradske
i svaki petak, kada je koncert filharmonije ­ prve namenske ko­
Filharmonije, novi početak? ncertne dvorane u Srbiji. Na istoj

Da se razumemo: novi poče­ petardi i praćki onoj adresi na kojoj ćemo tradicio­
ci nisu nužno laki. I ne dešavaju nalno piknikovati i sledećeg juna.

se sami od sebe. Tokom prote­ Da li treba da se nerviramo što smo morali da
klih 365 dana orkestar je održao 190 proba i 87 pre­ sačekamo 21. vek da bismo imali nešto što se podra­
mijernih koncerata, odsvirao preko 50.000 stranica zumeva da imaju sve zemlje zapadne civilizacije? Ili
notnog materijala, ne računajući koncerte kamerne treba da se radujemo što je naša generacija očigled­
muzike, Orkestarsku akademiju ­ Filhademiju, ko­ no više od svih prethodnih generacija to želela i
ncerte za bebe, otvorene probe za klince, Filharmo­ kvalitetima se za to izborila?
nijski piknik... a 532 minuta su trajali aplauzi naše

publike. Kada vrednosti i način funkcionisanja Beogra­

34 sata je orkestar proveo na putu. 18 sati smo dske filharmonije postanu srpski standard, kako u
snimali naš prvi kompakt­disk sa Gabrijelom Fel­ kulturi tako i šire ­ ne samo da ćemo se svi osećati
com. Odštampano je 29.600 štampanih programa mnogo bolje nego se ni Rudolf i ostali irvasi neće vi­
i 400 plakata. Prodato je 1.260 karata za stajanje. še štrecati od petardi i praćki kojima ih neki od nas
sada dočekuju.

filharmonija Izdavač: Filharmonija magazin uređuju i pišu: Redakcija:
SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 1 Medijska mreža d.o.o. Sonja Šulović, Jelena Milašinović Srpski telegraf, Trg Nikole Pašića 7/2, 11000 Beograd
Trg Nikole Pašića br 7/2 Fotografije: Marko Đoković Kontakt:
11000 Beograd Marketing: 011/655-86-72, 066/80-30-507 011/655-86-70, 011/655-86-71
Generalni direktor: Vizuelna izrada stranica: Emit24 d.o.o. [email protected]
Ljubomir Dabović Dizajn: Dragan Milenković Štampa: APM Print

4 razgovor

S aradnici Danijela Rajskina, stalnog gostuju-
ćeg dirigenta Beogradske filharmonije, kažu
da je uživanje pustiti ga da kreira program,
jer je njegova radoznalost, ali i poznavanje
vaskolike svetske muzike, veština lovca
na bisere. To će potvrditi i brojni svetski simfoničari
kojima Rajskin danas diriguje u najrazličitijim delovi-
ma sveta. Beograd mu je šarenolika muzička bašta, a
Beograđane je zavoleo čitajući Momu Kapora. Umetnik
koji je rođen i odrastao u Sankt Peterburgu u šali kaže
da mu jedino naša opsesivna potreba za grejanjem nije
baš najprijatnija.

- Balkan je blizu Mediterana i, čim malo tempe-
ratura ode ispod nule, svi ste u fazonu da je kraj sveta.
Grej, grej, grej! Od kada sam počeo da radim sa orke-
strom u Vinipegu, sve toplije od minus 25 ne smatram
zimom - počinje Rajskin razgovor za Filharmonija
magazin.
„ Potičete iz svetske muzičke i kulturne pre-
stonice. Kakvo zadovoljstvo nalazite u malom
Beogradu, koji se još uvek bori za svoje mesto
na muzičkoj mapi?

- Prvo, nije uopšte Beograd mali grad! Oduvek je
bio središte slovenskog sveta, takođe, i u vreme Jugosla-
vije bio je prestonica za oko 20 miliona ljudi. Istorija mu
daje živost i diverzitet. Beogradska filharmonija, stara
skoro vek, oduvek je jedna od najcenjenijih muzičkih
institucija u Evropi. Kada sam došao, pre više od 10
godina, osetio sam da je to mesto sa dobrom energijom i
velikim mogućnostima.
„ Dirigujući različitim orkestrima, jeste li osetili
da mentalitet utiče na doživljaj muzike?

- Ne utiče samo na doživljaj muzike već i na to kako
ljudi doživljavaju život, hranu, probleme, radosti, kako
reaguju jedni na druge, na zadovoljstva... Nije čudo što
jedno delo Japanac doživljava i izvodi drugačije nego
Srbin. Ali ja sam tu da učinim da sve to radi. Biti diri-
gent znači biti tihi muzičar, kanalisati energije drugih
muzičara, izvlačiti najbolje iz svakoga i reflektovati to
na publiku.

MOJE VREME TEK
DOLAZI. NADAM SE
DA BEOGRADSKA
FILHARMONIJA NEĆE
TO PROPUSTITI!

„ Zvuči kao da ste povremeno i u ulozi vaspita- DANIJEL RAJSKIN, GLAVNI GOSTUJUĆI DIRIGENT
čice u vrtiću.
Superheroj je
- Oh, pa kako da ne! Kad se isfrustriram, što nešto biti ličnost, a ne
ne mogu da objasnim ili zbog nedostatka discipline u deo čopora
orkestru, zaurlam: „Djetski sad“ (dečji vrtić na ruskom,
prim. aut.). Muzičari su i osetljivi i obrazovani i snažne DRAGOCENA JE MOGUĆNOST DA SAMO SLUŠAŠ BEZ POTREBE, DA PO SVAKU CENU
ličnosti. Nekada sam i psihijatar, jer muzičari imaju ži- SUOČAVAŠ MIŠLJENJE I BUDEŠ U PRAVU. BILO BI DOBRO KADA BI POLITIČARI VIŠE
vote kao i svi drugi. Moraš za svakog imati ljubavi kako VEROVALI U UMETNIKE, DA UMETNOST MOŽE BITI LEK
bi svi igrali u istom timu, da zaborave na sve probleme
i nađu utehu u probi na koju su došli. Nekada je to fino
podešavanje, nekada je potreban pritisak. Nekada vredi
samo nasmejati se svemu jer svi pravimo greške. Kada
nešto ne štima, sigurno nije zato što to neko namerno
hoće. Ta mudrost dođe tek sa sedom kosom i “krvavim
nosem” jer svako od nas daje celo svoje biće.
„ Postoji, dakle, pravo vreme za dirigente?

- To je šala, ali kažu od 50. do 55. počneš da razu-
meš šta radiš, a imaš snage da to izvedeš. Ja imam 49,
znači, moje vreme tek dolazi. Nadam se da Beogradska
filharmonija neće to propustiti!
„ Imate li momente kada vam nije do muzike, a
koncert je za sat?

- Kada je koncert tako blizu, ja sam već u brzini.
Kada sam na bini, već osetim olakšanje. Ipak, postoje
momenti kada sam umoran zbog vremenskih zona,
organizacije, dezorganizacije... Muzika nije profesija,
to je neprestano uzrastanje. Uvek slušam nešto u svojoj
glavi, čak i kad nemam slušalice. Istina, nekada stvarno
ne želim da dirigujem neko delo. Dobre su te godine u
koje dođete kada možete da kažete ne moram da radim

razgovor 5

Ko je Rajskin

Muzičku školu je pohađao od šeste godine, a na pro- vodećih evropskih violista. Ipak, postepeno se preori-
slavljenom konzervatorijumu u rodnom gradu studirao jentisao ka karijeri dirigenta i uskoro postao priznat kao
je violu i dirigovanje. Sa 20 godina Rajskin je otišao iz jedan od najsvestranijih dirigenata mlađe generacije.
Sovjetskog Saveza kako bi studije nastavio u Amsterda- Negujući širok repertoar, Rajskin često ide i van glavnih
mu i Frajburgu, a vrlo brzo je postao tražen kao jedan od tokova u svojim neobično osmišljenim programima.

nešto što mi ne prija. Ali rizik tog luksuza je propustiti litet je jedino bitan, ali borbe za ravnopravnost polova »»Šta je najbolje u vezi sa Srbijom?
neki pravi biser. Kroz razgovore sa muzičarima, uspe- dovele su do toga da na neka vodeća mesta dođu osobe
vam da prebrodim, razumem i doživim nešto što mi samo zato što su žene, ne zato što su najbolje. Kada ideš SNAŽNE SRPKINJE
isprva nije leglo. To moje biće obogaćuje smislom. kod zubara, šta te briga da li je muško ili žensko, želiš
„ Filharmonija je imala program „Superheroji“. da ti popravi zub, a ne da ti iščupa vilicu. „»Upitan šta je najbolje u vezi sa Srbijom, Rajskin odgovara
Verujete li u njih? „ Kako naći meru? da su to žene, ali ne govori to kao prosečan turista kada vidi
četiri lepotice po kvadratnom metru.
- Verujem da svako od nas ima mehanizam koji, - Beogradska filharmonija imala je sjajan program - Srbija je u oba rata izgubila tako mnogo muškaraca da su
ako se pravilno pokrene, može da pronađe rešenja koji je, kao i sve što oni rade, bio tako duhovit i promi- žene morale da prihvate velikih deo muških poslova kako u
za nemoguće. Biti iskren je vrsta superheroja, ne biti šljen. Govorim o „Filharmoniji na visokim potpetica- domaćinstvu tako i u zadrugama i teškim radovima. To je go-
komformista, već pratiti svoj put, zadržati osnovnu ma“. Sve je više žena dirigenata i muzičara koje se za tovo promenilo DNK Srpkinja. Nikada nigde u svetu nisam
pristojnost. U rastućim nacionalizmima i rasizmima scenu odevaju u frakove, nose kravate, vezuju kosu... Pa video žene tako snažnih karaktera, neustrašive i odlučne -
ljudi postaju čopori. Superheroj je biti ličnost, a ne deo čekaj, ti si žena! Zašto ne odeneš neku divnu haljinu, ističe gostujući dirigent.
čopora. pustiš kosu, obuješ fine potpetice i uživaš u tome što
„ A kako gledate na pokret #MeToo, koji je na- jesi? Ako želiš da budeš dama koja diriguje orkestrom,
pravio pometnju u umetničkom svetu? zašto daješ sve od sebe da ličiš na muškarca?! Reč je o
ravnopravnosti, ne identičnosti.
- Tipičan primer nečega što je rođeno u uslovima „ A kako vratiti poverenje u kulturu, dobrotu?
koji su omogućili nekome poput Donalda Trampa da
postane predsednik SAD. #MeToo je prejaka reakcija - Bes je u umetnosti, kaže jedan psihijatar, pozitiv-
i primitivno je rešavati problem sa 240 karaktera na na stvar jer se tako kanališe frustracija, iz čega dođemo
Tviteru. Seksualno uznemiravanje je mnogo starije, a do razumevanja problema. U današnjem svetu bes je
liberalizacija i ženska prava samo su delimično promenili potraga za osvetom. Poslednje utočište su trenuci kada
sliku. Svi smo 30 godina znali da Džejms Livajn proganja pripadnici tog polarizovanog sveta punog netrpeljivosti

»»Svi jezici sveta

MUZIKA NIJE U SLUŽBI
PROPAGANDE

„»Na tako mnogo načina muzika može biti korisna ne
samo što je prevodiva na sve jezike već što se može
interpretirati i doživljavati na bezbroj načina. Nedavno
sam dirigovao Hendlovog „Mesiju“, a odrastao sam
u Sovjetskom Savezu i vera mi nije bila bliska, ali čak
i tako, postoje mogućnosti da doživiš i izraziš se. A
publika je čula nešto što zna napamet i opet je uhvatila
momente koje nikad pre nije. Zato je svaka propa-
gandna upotreba muzike osuđena na propast. Ne
možeš je zaheftati - zaključuje Rajskin.

mlade momke po Metropolitenu. Imali smo koncert-maj- NEKAD SAM »»Na šta ne možete da se naviknete u Srbiji?
stora u Peterburgu koji je bio toliko poznat po seksual- VASPITAČ, NEKAD
nom iskorišćavanju da je postojala izreka „Ako ne legneš, PSIHIJATAR, ALI ZA PONEDELJKOM NE VIČEM
nećeš sesti“ (u orkestar, prim. aut.). Svi smo to znali i kao SVAKOG MORAŠ IMATI
društvo smo potpuno izneverili, nismo zrelo reagovali. A LJUBAVI JER IGRAMO „»Meni je ovde stvarno tako prijatno! Ali da bih odgovorio,
kada jesmo, preterali smo i, recimo, divni Danijele Gati je U ISTOM TIMU citiraću jednu ovdašnju muzičarku koja mi je prišla u pauzi
otpušten bez pitanja samo zbog glasina. i rekla: „Hvala što razumete naš balkanski mentalitet. Ne
„ Zvuči kao da živimo u vreme totalitarnih sednu u istu prostoriju i slušaju istu muziku. Dragocena vičete na probi ponedeljkom. Znate, to je težak dan u Srbiji
režima? jer se vikend tek završio, pa radna nedelja zapravo počinje
je ta mogućnost da samo slušaš bez potrebe da po svaku utorkom...“ Generalno nije mi jasno kako su kafići uvek puni
- Mi smo nasledili mentalitet iz vremena kada su jer znam da je besparica. Ali osećam da to ima mnogo veze
komšije slale papiriće agentima KGB kako neko u kom- cenu suočavaš mišljenje i budeš u pravu. Bilo bi dobro sa veštinom, tim velikim darom da sa malim imanjem budeš
šiluku radi nešto, a zapravo je samo želeo da se useli u veoma srećan, da voliš život i da je svaki dan praznik - navo-
njegov stan. Rezultat su milioni u sibirskim gulazima. kada bi političari više verovali u umetnike, da umet- di dirigent.
Zato ja danas moram da pazim, što je suludo, kada mi
žena muzičar priđe nasamo i kaže da ima pitanje. Ako nost može biti lek. Stvarno smo na ivici samouništenja,
niko ne sluša, šta će je sprečiti da kaže da sam je napao
ili vređao... To je tragedija našeg društva jer nema mentalnog, društvenog, političkog... Možda je uvek bilo
osnovnog poštenja, pa nema ni elementarnog povere-
nja. Postali smo predatori. tako, ali smo se ipak malo bolje čuli. Plaši me kakav će
„ Ljudi se plaše?
svet moji unuci naslediti, gledajući u kakav svet zakora-
- Pitali su jednog čuvenog dirigenta šta misli o žen-
skim dirigentima. On je rekao: „Ne razmišljam o njima“. čuju moja deca. Aleksandra Malušev
Šta god da kažeš, može se protumačiti seksistički. Kva-

6 iza scene

MILOMIR MITROVIĆ, BINSKI MAJSTOR

FOTO: DUŠICA STOJANOVIĆ

Dobri duh Filharmonije » Kreativno mentorstvo

S kriveno blago Beograd- Majstor procene BUDUĆI LIDERI U KULTURI
ske filharmonije je binski
majstor Milomir Mitro- Prostor u kome Beogradska filharmonija redovno nastupa je krajnje  Asja Radonjić, urednica programa Beogradske filhar-
vić, ujedno njen najstariji skučen, što njegov posao dodatno otežava i zahteva veštinu da smesti monije, učestvovala je u četvrtom ciklusu Kreativnog
i najvoljeniji član. orkestar na binu. S druge strane, bine svetskih dvorana gde je naš or- mentorstva - prvog mentorskog programa u Srbiji koji se
Bez njega je nezamisliv konce- kestar nastupao često imaju veliku širinu, pa je tu, tek na prvi pogled, bavi ličnim i profesionalnim razvojem budućih lidera u obla-
rt, a pogotovo odlazak na turneje. njegov posao lakši, jer treba znati iskoristiti sav taj prostor, a gospodin sti kulture. Bila je mentor mladoj Maji Bosnić, radoznaloj
Mile obavlja važan i odgovoran Mile je dokazani majstor procene zato što binu ume da doživi. kompozitorki eksperimentalne muzike sa kojom je tokom
posao o kome se malo zna. Orga- godinu dana „kreativnog druženja“ razmenjivala lična i
nizuje binu tako da na vreme bude Kada Mehta dođe, meni je toliko ga da se pridruži uz reči: „Jednako praktična iskustva. Ovaj mentorski par služi za primer
spremna za koncert i svaku probu, a ste važni, i vi ste član Beogradske uspešne saradnje ostvarenih i mladih profesionalaca koja
na njoj često treba da smesti i preko jasno šta on radi da bih mogao da filharmonije“. je izrasla i u lepo prijateljstvo.
100 muzičara. Mile je veliki perfe-
kcionista, ali nije samo zbog toga zasviram neki instrument Kroz decenije svog filharmonij- » Filhademija 3
poštovan. Tih i nenametljiv, on je skog veka gospodin Mile je propu-
najveći gospodin Beogradske filhar- koji radi maestro: „Ja nisam muzičar. tovao skoro ceo svet. Stigao je čak i NEMOJTE SE NIKOM PRAVDATI
monije. Oličenje učtivosti i bontona, Ja celog života pratim šta vi radite do Meksika, a Severna Amerika je
iako radi posao koji je i fizički napo- i brinem se o vama i dirigentima. dugo bila njegova neostvarena želja,  Direktor Ivan Tasovac je sa velikom radoznalošću
ran, gospodin Mile se otmeno kreće Ali, kada Mehta dođe, meni je toliko koja se napokon ostvarila 2014. pratio Orkestarske razgovore u okviru Filhademije 3.
binom i obavlja svoj posao vešto i jasno šta on radi da bih mogao da Zbog toga je bio neizmerno srećan Ponosan na znanje i praktična iskustva koja su filharmo-
elegantno. zasviram neki instrument“. i ponosan. Početkom osamdesetih ničari otkrivali mlađim kolegama, priključio se „koučingu“
godina prošlog veka naš orkestar je prisetivši se svog školovanja i pijanističke karijere. Mladi-
Davno je bilo kada je došao u Međutim, nije samo Mehta trebao da ide na američku turneju ma je poručio da ne treba da se štede već da svakod-
Beogradsku filharmoniju, u januaru izazvao divljenje kod Mileta, već je kao predstavnik tadašnje države. nevno vežbaju emocije baš kao i tehniku, da je trema
1972. godine. Orkestar je bio sasta- situacija bila obostrana. Legendarni U poslednjem momentu plan je sastavni deo života, a scena najsigurnije mesto na svetu.
vljen od ljudi koji su bili u zrelijim maestro je povodom jednog od ko- promenjen i ta generacija filharmo- I najvažnije, da se nikom ne pravdaju za svoje izbore.
godinama i on je tada bio najmlađi ncerata sa Filharmonijom prilikom ničara bila je jako razočarana, baš
u ustanovi. Sada je situacija sasvim grupnog fotografisanja ugledao go- kao i on. » Orkestarski razgovori
obrnuta. spodina Mileta kako stoji sa strane.
Prekinuo je fotografisanje i pozvao OBUZDAJTE EGO, DEO STE TIMA
Ipak, i dalje svaki detalj na sceni
mora biti na svom mestu - od stolice,  Orkestarska akademija - Filhademija 3 je ove godine bila
pulteva, praktikabala, velikih in- obogaćena i novim programom. Violinistkinja Jelena Dimi-
strumenata. Gospodin Mile namešta trijević osmislila je Orkestarske razgovore, odnosno seriju
kontrabase, harfu, klavir, čelestu predavanja na kojima su iskusni filharmoničari razgovarali
i sve udaraljke. Sve to mora biti na sa mladim kolegama, i to na teme o kojima se nedovoljno ili
vreme na određenim mestima, kako skoro uopšte ne govori. Kako se priprema audicija, kako se
kompozicija nalaže, a često se raspo- sprema orkestarski materijal i ono večno pitanje - kako da se
red menja i po zahtevu dirigenta. Te- savlada trema. U razgovorima je učestvovalo desetak Jele-
ško bi se moglo izbrojati sa koliko je ninih kolega filharmoničara koji su nesebično delili iskustva
dirigenata sarađivao u svom radnom mladim polaznicima Filhademije. Izdvojio se savet koji se čuo
veku i koliko je proba i koncerata od- na svakoj sesiji: „Obuzdajte ego, u orkestru ste deo celine.“
slušao. Ali jedan dirigent je za njega
ispred svih. Kako kaže Mile - Mehta
je Mehta! Čuven je njegov utisak
o Zubinu Mehti koji je podelio sa
filharmoničarima, a oni ga pamte i
citiraju kao najtačniji opis načina na

Za preporuku potražite gospodina Mileta

Blag i skroman čovek, neretko filozof dubokih i bri- svoje Filharmonije uvek čuje. Ukoliko želite da znate
tkih misli, najbolji je poznavalac orkestra sa kojim koji koncert Beogradske filharmonije da slušate, po-
zajedno diše preko 40 godina. Mile će tačno znati, tražite gospodina Mileta, koji će, takođe, najvernije
gotovo od prve probe nekog dirigenta sa orkestrom, preneti kako je nastup prošao. Lako ćete ga prepo-
kakav će biti koncert. Ume da sluša muziku, a puls znati. U besprekornom odelu i isto takvih manira.

» Mitski lik mi u svetu 7

ILJINA RASKOŠNA I NADLJUDSKA SNAGA » Iznenađenje na tržištu

 Od slavnog mitskog lika Ilja Muromec je tokom vremena postao heroj brojnih filmo- TEK DESETAK SNIMAKA
va, slika, spomenika, karikatura i anegdota. Legenda o njegovom junaštvu inspirisala je GLIJEROVE SIMFONIJE
i ruskog kompozitora Glijera da kroz simfoniju prikaže najvažnije trenutke iz Muro-
mecovog života. A prema legendi, Ilja je zbog teške bolesti bio nepokretan sve do 33.  Snimak Glijerove simfonije je veliko osveženje
godine, kada je ozdravio uz pomoć dva hodočasnika i tada dobio nadljudsku snagu. za tržište na kome do sada postoji svega desetak
Ilija Muromec je ubrzo postao sinonim raskošne fizičke i duhovne snage i integriteta, izdanja, među kojima Bafalo simfonijskog orkestra
posvećen zaštiti domovine i ljudi. Najslavniji je od mitskog viteškog bratstva bogatira, sa Džoen Faletom, Filharmonijskog orkestra BBC sa
koji je nakon smrti kanonizovan u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Edvardom Daunsom, veoma stari snimak Ferenca
Frikšaja za Dojče gramofon i u dosta skraćenoj
verziji Filadelfijskog orkestra sa Štokovskim.

FILHARMONIČARI I FELC PREDSTAVILI PRVO ZAJEDNIČKO IZDANJE

Legenda o ruskom junaku

18

SATI TRAJAO
PROCES

SNIMANJA
ZAHTEVNE
GLIJEROVE
SIMFONIJE

P rvo zajedničko izdanje Beogradske fil- Potomak Glijera Filharmoničari i Felc su priredili veliku balkan-
harmonije i šefa-dirigenta Gabrijela Felca i maestro Felc sku premijeru simfonije „Ilja Muromec“ 2. marta ove
i Glijera, kompakt-disk sa remek-delom godine na Kolarcu, a potom odmah ušli u komplikovan
Rajnholda Glijera, objavljeno je za među- Događaj koji se pamti! proces snimanja koji je trajao 18 sati!
narodno tržište! Reč je o simfoniji „Ilja
Muromec“ (1911), snimljenoj za nemačku izdavačku Bahtrek, najveći svetski portal za kritiku, balkansku - Odrastajući u Istočnom Berlinu, često sam se
kuću „Drajer-Gajdo“. premijeru simfonije „Ilja Muromec“ ocenio je sa susretao sa likom Ilje Muromeca, koji je zbog sovjetske
maksimalnih pet zvezdica, odnosno kao događaj propagande postao predmet parodije. Ali to me je do-
- Veoma sam ponosan na ovaj snimak, koji sma- koji će se dugo pamtiti! datno privuklo da se detaljnije upoznam sa Glijerovom
tram odličnim, a posebna mi je čast da pozdravim simfonijom, koja me je potpuno fascinirala. Ovo delo se
praunuka čuvenog kompozitora koji je specijalno ovim retko nalazi na repertoarima zbog svoje izuzetne težine
povodom prisutan - kazao je Felc na početku novembar- jer orkestrima često nije dovoljan standardan broj proba
skih Muzičkih razgovora i potom poklonio CD kompozi- da ga savladaju. Sa Beogradskom filharmonijom je za-
torovom potomku gospodinu Kirilu Novoselskom. zvučalo odmah na prvoj probi - istakao je šef-dirigent.

Praunuk ruskog kompozitora u Beogradu je otkrio Reč je o prvom disku našeg orkestra za svetsko
da je i njegovoj porodici „Ilja Muromec“ jedan od omi- tržište, koji se može nabaviti onlajn.
ljenih komada pradede koji nas uči da svako može biti
heroj. - Orkestru je potreban kompakt-disk kao svojevrsna
ocena nivoa na kojem se nalazi. To je za nas veoma važno
- Za beogradsko, prvo balkansko izvođenje prade- i ponosan sam što je na našem prvom zajedničkom izda-
dine simfonije saznao sam sasvim slučajno, lutajući in- nju Glijerovo delo. Dugo sam tragao za ovim rešenjem
ternetom. Tada nisam, ali sada jesam stigao u Beograd jer nam je potrebno kvalitetno i interesantno delo, a koje
i nadam da će i ostali iz moje porodice slušati muziku predstavlja iznenađenje i nešto novo na tržištu. Ovo je
Glijera na Balkanu. Nadam se i da će filharmoničari velika šansa za orkestar zato što je izdavačka kuća za
izvesti ovo delo u Glijerovom muzeju, gde organizujemo koju snimamo veoma zastupljena na američkom i japan-
i muzičke razgovore i koncerte na otvorenom - poručio skom tržištu - zaključuje Felc, koji je za „Drajer-Gajdo“
je Novoselski. do sada objavio impresivnih 17 kompakt-diskova.

8 izdvajamo

»„Bečka filharmonija »„Najskuplje u Evropi

TRADICIONALNI KONCERT U ZLATNOJ DVORANI JELKA OD 2,3 MILIONA EVRA

„„Novogodišnji koncert Bečke filharmonije bi- đaj preko malih ekrana pratiti uživo 40 miliona „„Vrednost jelke napravljene od 2.018 zlatnika Bečke filharmonije
će održan 1. januara od 11.15 u Zlatnoj dvorani ljudi u više od 90 zemalja. Kao i do sada, cvetni iznosi neverovatnih 2,3 miliona evra! Najskuplje stablo u Evropi viso-
Bečkog muzičkog društva. Orkestrom diriguje aranžmani se planiraju u saradnji sa bečkim ko je tri metra, a teži oko 60 kilograma - koliko zapravo i ima kilogra-
Kristijan Tileman, a filharmoničari će izvesti gradskim vrtovima. Na sajtu Bečke filharmoni- ma zlata. Svi zlatnici Bečke filharmonije na prednjoj strani prikazuju
dela kompozitora iz porodice Štraus, kao i je od 1. do 28. februara trajaće prijave za lutriju, orgulje u Zlatnoj dvorani bečkog Muzikferajna, a na poleđini različite
kompozicije Johana Helmesbergera Mlađeg i a potom će se izvlačili srećni dobitnici ulaznica instrumente. Jelku su ukrasili zaposleni u kompaniji koja se bavi tr-
Karl Mihaela Zirera. Procenjuje se da će doga- za sledeći novogodišnji koncert. govinom zlata i drugih plemenitih metala „Pro Aurum“ u Minhenu.

PREDSTAVLJAMO MILJENICU SVETSKOG DŽET-SETA Latino ritmovi

Senjora Tena i danas Beogradska filharmonija će izvoditi repertoar
u 80. godini nastupa sastavljen od hispano plesova. Pored flamenka,
publika će uživati u raznolikim latino ritmovima,
kao što su mambo, tango, malagenja, fandango,
malambo. Ekskluzivno za Filharmonija magazin
otkrivamo program novogodišnjeg koncerta:

„„M. de Falja: Svita br. 2 (Trorogi šešir)
„„M. de Falja (ar. S. Šapelje): Ples br. 1 (Kratak život)
„„M. de Falja: Ritualna igra vatre iz opere Ljubav
čarobnica
„„A. Markes: Vatrena konga
„„E. Lekuona: Malagenja
„„P. de Sarasate: Ciganske melodije
„„L. Bernštajn: Mambo (Priča sa zapadne strane)
------
„„Ž. Bize: Karmen, uvertira
„„R. Ćapi: Buntovnica, uvertira
„„H. Turina: Orgija (Fantastični plesovi)
„„A. Vives: Fandango (Gospođa Franciskita)
„„A. Pjacola: Zima (Četiri godišnja doba Buenos Ajresa)
„„A. Hinastera: Malambo (Estansija)
„„H. Himenes: Venčanje Luisa Alonsa

»„Prethodne proslave

Zaplešite sa Filharmonijom

J edni od najtraženijih nastupa Beogradske Lusero Tena je rođena Meksikanka, imala je samo Disko filharmonija
filharmonije, sada već legendarni novogodišnji četiri godine kada je prvi put uzela kastanjete u ruke
koncerti, zakazani su za 27. i 28. decembar na i od tada je nastupala u preko 60 zemalja i sarađiva-
Kolarcu. Ovog puta filharmoničari su pozvali la sa najvećim umetnicima kao što su Lorin Mazel,
publiku na ples, a ulaznice su rasprodate za Mstislav Rostropovič, Plasido Domingo i mnogi drugi.
samo tri dana! Bila je omiljena zvezda svetskog džet-seta, čijem plesu
i umeću na kastanjetama su se divili Marlon Brando,
Orkestar nastupa pod dirigentskom palicom Ronald Regan, Ava Gardner, Marlen Ditrih, Grejs Keli
Olivera Dijaza i predstaviće veliku špansku divu i princ Renije od Monaka, Rodžer Mur, kralj Husein od
Lusero Tenu, virtuoza na kastanjetama. Senjora Jordana, Henri Kisindžer, Muhamed Ali, Maja Plisecka-
Tena je prva na svetu promovisala kastanjete kao ja... Lista je jako dugačka, a za Lusero Tenu mali je bio i
solistički instrument, a ona i danas, u 80. godini, i čuveni Holivud Boul.
dalje nastupa!

Nada Kolundžija na klaviru-igrački

Sa turneje u Rusiji Prijem sa ministrima Španije i Egipta Perkusionisti u ulozi molera

kritika 9

»»Iza kulisa Bečke opere

ZGRADA OBNOVLJENA ZA 18.000 RADNIH SATI

„»Tokom novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije u prvobitno stanje. Za restauraciju je utrošeno 18 hilja­
gledaoci već više od 27 godina mogu da vide specija­ da radnih sati, a radovi su koštali 1,1 milion evra.
lan muzički film. Ove godine film je posvećen 150. godi­ ­ Deset dana nam je trebalo samo da izmešamo ade­
šnjici Bečke državne opere (1869­2019), čija je detaljna kvatne boje. Oslikavali smo prostor iznad glave, pa je
restauracija upravo završena. Ovo je najveća restau­ naš tim veliki broj sati proveo na nogama ­ kazala je
racija operske kuće još od njenog ponovnog otvaranja vajarka Mihaela Fric i dodala da je jedino Mikelanđelo
1955. i cilj je bio da se unutrašnji izgled zgrade dovede imao luksuz da slika ležeći.

FILHARMONIJSKE PRIČE

Druga strana
koncerta

DEJAN KOKIR JE JOŠ JEDNO SKRIVENO BLAGO FILHARMONIJE.
GENIJALAN PISAC KOJI RADI POD MASKOM DOMARA. ZA SEBE KAŽE
DA JE DILETANT NA GITARI, BICIKLISTA KOJI JE SIPAO ULJE U KOČNICE
DA NE ŠKRIPE, RATNI VETERAN SA TRI ISPALJENA METKA. HRONIČAR
FILHARMONIJSKIH (NE)ZGODA DELI UTISKE OD 6. DECEMBRA

P roteklih nedelja dešavalo se Kelemen. Meni je to bio jedan od najboljih
mnogo toga: orkestar je na koncerata u poslednje vreme. Nisam stigao
jednom koncertu svirao „Malu da slušam prvo delo, nešto od Betovena, ali
noćnu muziku“ bez dirigenta, sam, srećom, stigao na Sen Sansa i violini-
a kasnije Adezove „Ludnice“, i stu. Pre par nedelja svirao je virtuozni Rus
to na insistiranje Gabrijela Felca, koji je, Sergej Krilov pred nikad punijom salom
imajući verovatno utisak da je delo možda i svi su bili oduševljeni. I pored 10 godina
previše avangardno za našu publiku (re- provedenih u Filharmoniji, sebe još uvek
klamirano je čak kao nešto sa elementima smatram laikom kad je klasična muzika u
tehno-žurke), na svom šega srpskom izme- pitanju, pa molim da mi svi znalci oproste
đu stavova objašnjavao publici šta će čuti što su mi te večeri i Krilov, sa svojim brzo-
u sledećem. Onda se jedne subote u našoj metnim virtuozitetom, i Prokofjev, čije je
sali snimala scena za jedan igrani film. delo svirao, bili dosadni. Ove večeri mi se
Učestvovala je trećina orkestra, a violinist- Kelemen, međutim, jako dopao... Ako sam
kinja Miljana imala je solo tačku, dublira- laik za klasiku, ekspert sam za sve oblike
jući, našminkana do neprepoznatljivosti, popularne muzike, pa ću činjenicu da me
glavnu glumicu, nemuzičarku, u filmu Krilov nije oduševio pokušati da objasnim
inače „ljubavnicu nekog filozofa“, kako mi svojim animozitetom prema nabeđenim
je objasnila violistkinja Tamara u pauzi; herojima električne gitare, tipa Satrijanija
tokom snimanja u sali je puštan dim, iz ili onog Skandinavca čije sam ime zabora-
mladog režisera je isijavao hipsteraj, a ka- vio. E, pa Krilov je Satrijani, a Kelemen,
merman je imao dalijevske brkove i nosio recimo, Džej Džej Kejl, jedan od mojih
kačket a la Đenka. Pa smo imali besplatan bogova, neko ko svira emotivno i ne više
koncert sa Filhademijom, po principu pola nego što je potrebno, a pre svega svira veli-
studenti, a pola naši muzičari, dirigovao ke pesme, za razliku od brzoprstih mastur-
je Lajovic, koji je, sećam se, još pre nekih batora koji se zapravo bave ne muzikom,
pet godina jedan koncert najavio kao svoj nego zvučnom pirotehnikom.
oproštajni i poslednji, a onda mrtav 'ladan
nastavio da dolazi i svake iduće godine. I Na pauzi sam sišao u klub, sedeo među
na kraju, održan je onaj popodnevni „lun- muzičarima i pušio ne iskazujući svoje
ch time“ koncert iz ciklusa „Razgovori sa oduševljenje, plašeći se da ne ispadnem
Felcom“, ovaj put uz pomoć violinistkinje glup. Ali u prostoriju ulete Slavica iz dru-
Jelene Dragnić i horniste Nikole Ćirića. gih violina i započe: „Ljudi, jeste li videli,
Svirali su Bramsa, a nakon svirke pitanja Joca je počeo da aplaudira, onda ti je jasno
su se usudili da postavljaju samo muzičari kako je čovek svirao!“ „Bravo, Slavice!“,
pomešani sa publikom, glumeći tako, kako povikah, „Sad i ja smem da priznam da mi
se duhovito izrazio violista Breza, „filhar- se svidelo!“ A bilo mi je smešno što je moj
monijske botove“, što nikom nije smetalo, prijatelj Joca, takođe iz drugih violina,
s obzirom na to da je beskrajno duhovitoj večiti skeptik, notorni mrzitelj gotovo
Jeleni Dragnić data prilika da izjavi kako svih dirigenata i preziratelj gotovo svakog
je pravi balans „jedna žena na tri muškar- dela na repertoaru, poslužio kao mera za
ca“, misleći, naravno, sram ga bilo ko zlo kvalitet. U međuvremenu se i on pojavio.
pomisli, na čuveni kvartet Beogradske „Baš pričam ljudima kako si aplaudirao!“,
filharmonije, čiji je istaknuti član. reče mu Slavica. „Šta da kažem, bilo je od-
lično“, priznade Joca, ćopajući sa štapom
A onda je došao taj petak na Kolar- ka stolici, „samo nemoj to dalje da širiš,
cu, kada je nastupio violinista Barnabaš ugrožava mi renome!“

10 edu-ugao

FOTO: NARODNO POZORIŠTE Zaštita Bezčepova
na radu
od buke

moj izbor D a li ste znali da Sa čepovima koji filtriraju i smanjuju buku, ali
BOJANA STEFANOVIĆ, GLUMICA muzičari u orkestru tako da muzičar i dalje sve čuje
imaju čepove za ili pregrađivanje sekcija nisu i ne oseća se odsečen od drugih.
1 Šopen: Valcer u a-molu, Op. Posth. uši? Ne, to nije šala adekvatno rešenje. Najbolje se Istraživanja pokazuju da su najvi-
To je jedan od prvih valcera koje sam naučila da i svakako ne zbog pokazuju specijalni čepovi za uši, še pod rizikom trubači i flautisti,
sviram u osnovnoj muzičkoj školi. Iako godinama nemam toga što neko ne muzicira lepo ali muzičari smatraju da su svi na
klavir u kući, pošto je kod sestre, koja je, za razliku od (setimo se čuvene Edit i njenih IGOROVA TOP-LISTA određeni način „ugroženi“. Limeni
mene, posle osnovne nastavila obrazovanje i u srednjoj solističkih nastupa iz humori- NAJGLASNIJIH duvači od perkusionista, drveni od
muzičkoj školi i gimnaziji, to je komad koji mi je ostao u stičke serije „Alo, alo“, kada ju je KOMPOZICIJA: limenih, a gudači od svih zajedno.
prstima. I to je uvek prvo što zasviram ako imam priliku publika sa uživanjem slušala, ali
da sednem za klavir. sa komadićima sira u ušima). Naj- D. Šostakovič: Simfonija br. 7 Beogradski filharmoničari
novija istraživanja pokazuju da su P. I. Čajkovski: Simfonija br. 6 dobili su svoje čepove koji su izra-
2 Bah: Tokata i fuga u d-molu oštećenja sluha kod orkestarskih G. Maler: Simfonija br. 1, IV stav đeni tačno po njihovoj meri. Ali
Ova kompozicija me podseća na detinjstvo, koliko muzičara, nažalost, veoma česta T. Adez: Ludnica i pre ovog rešenja muzičari su se
god to čudno zvučalo. Obožavala sam „Diznijevu fantazi­ pojava. Zato su neophodni čepovi R. Vagner: Kas Valkira snalazili oslanjajući se, pre svega,
ju“ i ova uzbudljiva kompozicija je na mene kao dete osta­ za uši koji se čak mogu koristiti i I. Stravinski: Posvećenje proleća na svoju kolegijalnost. Na primer,
vila snažan utisak. A pritom je tako fascinantno prikazana na samom koncertu ako u kompo- trombonista Igor Ranković je pri-
i vizuelno u ovom Diznijevom klasiku. ziciji ima kritično bučnih delova. likom izvođenja posebno glasnih
deonica donosio za svoje kolege
3 Čajkovski: Ruski ples iz „Krcka Oraščića“ Višesatno vežbanje svakog koji sede ispred njega čepove za
Iz istog Diznijevog klasika posebno sam zavolela ovu dana, kontinuirana potraga za uši, a koji se koriste kao zaštita na
kompoziciju. Još tada mi je bila uzbudljiva i terala me na pravom interpretacijom dela, radu od velike buke.
ples, nisam nikada mogla da sedim mirna kada počne. saradnja sa dirigentom, stalno
Namerno pominjem dva puta ovaj Diznijev crtani film, za­ pomeranje granica sa ciljem da se
to što mislim da je izuzetno važno klincima od malih nogu dotaknu srca slušalaca... Sve je to
približiti klasičnu muziku. To je ljubav koja se gaji od malih deo posla orkestarskih muzičara,
nogu, ali onda ostaje zauvek. ali, s druge strane, držanje instru-
menata u neprirodnom položaju
4 Trevor Džons: tela, opterećenje srca i oštećenje
Muzika iz filma „Poslednji Mohikanac“ sluha, samo su neki od rizika po
Iako ne spada u klasičnu muziku, za mene je zaista poseb­ zdravlje koji su naličje ovog posla.
no iskustvo slušati filmsku muziku. I tokom gledanja filma,
a i nakon toga, kao saundtrek. Ovo je jedna od onih muzika Ranija istraživanja su uka-
zbog koje sam ceo film bila prepuna emocija i još jedan do­ zivala da muzičari često pate od
kaz da ono što dobra kompozicija može da dirne u čoveku tinitusa (šum ili zujanje u jednom
retko koja umetnost sama po sebi može. Bez muzike! ili oba uha), zbog koga čak nisu
u stanju da čuju određene visine.
5 Majls Dejvis Međutim, najnovije studije su
I za kraj, ne mogu da zaobiđem malo popularnije kom­ pesimistične povodom privre-
pozitore jer to je zaista ono što se često sluša u našoj kući. menog ili permanentnog gubit-
Od džez kompozitora možda najviše volim Majlsa Dejvisa i ka sluha kod muzičara ukoliko
njegov album „Kind of Blue“. ne koriste zaštitu za uši. Zato
orkestri preuzimaju mere kako
bi rešili ovaj problem. Stvaranje
više prostora između muzičara

vremeplov 11

oglas

RUSKI KOMPOZITOR RAJNHOLD GLIJER (1875-1956)

Dobri geni za muziku

TRI PUTA JE PONEO ORDEN GLINKA, Stvaralaštvo Glijera, jednog od predstavnika po- Nizu nagrada kompozitor je za života dodao još dve
A U RODNOM KIJEVU OSNOVAO PRVI slednje generacije ruskih kompozitora koja je započela Glinke, a funkciju predsednika udruženja sovjetskih
UKRAJINSKI KONZERVATORIJ. IAKO svoje stvaralaštvo pre revolucije, može se okarakterisati kompozitora obavljao je od 1938. do 1948.
JE DECI BRANIO, NJEGOVIM STOPAMA kao izrazito romantično, naklonjeno velikim žanrovi-
SU NASTAVILI DA HODE UNUCI ma opere, baleta i simfonije, a sklonost ka istraživanju Njegov moskovski stan pretvoren je u muzej, a mu-
pojedinosti tembra velikog simfonijskog orkestra, kao i zička škola u Moskvi danas je jedna od šest evropskih
R uski kompozitor nemačko-poljskog pore- folklorne muzike sovjetskih naroda, obojila je njegova koje nose ime Glijer.
kla Rajnhold Glijer (1875-1956) rođen je dela posebnom toplinom. Prepoznat je najpre po kon-
u Kijevu, gde i počinje njegovo muzičko certima za hornu i harfu, a od tri dela iz simfonijskog - Porodično organizujemo muzičko-književne per-
obrazovanje. Nakon časova violine, sin žanra izdvaja se njegova „Treća simfonija“, nastala 1911. formanse. Pošto smo pronašli pisma od pre 100 godina,
majstora za izradu duvačkih instrume- Kompozicija „Ilja Muromec“ je po formi program- između Rajnholda i njegove tadašnje verenice, buduće
nata odlazi na moskovski konzervatorijum i tamo za ska simfonija i danas se smatra jednim od Glijerovih supruge Marije, sada putujemo po svetu i organizujemo
diplomski komponuje operu jednočinku inspirisanu najboljih ostvarenja, ali se, nažalost, ne izvodi toliko njihova čitanja i izvodimo romanse, plešemo... Uglav-
Bajronovim „Earth and Heaven“, za koju dobija i zlatnu često. Poput opera A. Borodina i M. Musorgskog, ovo nom „glumim“ pradedu, a moja sestra Marija našu
medalju. Glijer potom radi i usavršava se kako u Moskvi delo odaje priznanje bogatoj ruskoj prošlosti, čineći je prabaku - kaže Novoselski.
tako i u Berlinu kao dirigent, predavač i kompozitor. još slikovitijom i uzbudljivijom kroz jedinstven spoj
Nakon 1917. neće prihvatati pozive sa zapada, stvara- istorijskih i fiktivnih ličnosti.
će u Azerbejdžanu i Uzbekistanu, nastupati u Sibiru
i drugim udaljenim prostranstvima SSSR. Zanimljiv Grandioznu simfoniju, kao delo slovenskog duha,
podatak je i taj da se u porodici Glijer svaka druga gene- borbeno i partiotsko, koje poziva na otpor i pobedu,
racija bavi muzikom. komponuje sa 36 godina. U to vreme se vratio iz Ne-
mačke, gde je studirao dirigovanje, već ima porodicu, a
- „Ako vi budete svirali, ja ću poludeti i prestati da uživa ugled i u Rusiji i u Evropi. Nakon što je simfonija
komponujem“, govorio je Glijer svojoj deci, a imao ih premijerno izvedena, dobija ruski orden Glinka i poziv
je petoro, jer mu je bila potrebna tišina da bi stvarao. da u rodnom gradu osnuje prvi ukrajinski konzervatori-
Sledeća generacija, njegovi unuci, bavili su se muzikom. jum, gde je bio i prvi rektor.
Moja je majka, na primer, svirala klavir, vodila hor i
bila dirigent. Sestru i mene je muzika zaobišla, ali su Kompozitor je, kaže njegov potomak, započeo i
zato sve troje moje dece muzičari - dvoje svira violinu, a četvrtu simfoniju „Isus Hrist“, ali je ona ostala nedovr-
jedno gitaru. Imamo izgleda neke dobre gene u familiji, šena.
koje ipak ne treba zapostaviti - kaže Kiril Novoselski,
potomak slavnog kompozitora i gost Beogradske filhar- Pozorište je za Glijera bila posebna sfera intereso-
monije. vanja i inspiracije. Tako je 1927. napisao muziku za balet
„Crveni mak“, čiji je prvobitan naziv zbog asocijacije na
opijum promenjen u „Crveni cvet“, a kasnije postao po-
znat kao prvi sovjetski balet sa revolucionarnom temom.

»»Veliki povratak »»Pijanista u prirodi »»Elfi dobio novog stanara

MEHTA GOSPODAR BRAMSA SLONOVI VOLE BETOVENA I BAHA KUPIO APARTMAN, ALI NE I
ULAZNICE ZA KONCERTE
„»Zubin Mehta se vratio na podijum čuvene Volt Dizni konce­ „»Pijanista Pol Barton je ljubitelj
rtne dvorane kako bi dirigovao Losanđeleskom filharmonijom slonova i on u slobodno vreme „»Stanara je pronašao i poslednji od 45 apartmana, koliko
(LA Phil) i to u godini kada orkestar proslavlja stotu sezonu. svojim omiljenim životinjama ih ima u kompleksu čuvene Elb filharmonije u Hamburgu.
Mehta je za jubilej odabrao Bramsov opus, koji publika ima svira Baha i Betovena! Reč je, Za luksuzni dom od 287 kvadrata izdvojeno je 11 miliona
priliku da sluša tokom decembra i januara. Američki kritičari naime, o slonovima koji su slepi evra, ali u cenu nisu uračunate ulaznice za koncerte niti
pišu da je već na prvom koncertu iz Bramsovog ciklusa bio i bolesni, pa sad borave u Sve­ naknada za održavanje. Elfi, kako od milja zovu filharmo­
„gospodar Bramsa“. Mehta je sa 26 godina postao muzički tskom rezervatu za slonove u niju u Hamburgu, svečano je otvorena pre dve godine, i to
direktor LA Phil. Umetnik koji je i nacionalno blago u rodnoj Tajlandu. Pijanista je shvatio da posle desetogodišnje gradnje i višestrukog prekoračenja
Indiji i veliki prijatelj Beogradske filharmonije danas važi za je­ džinovske životinje zaista uživaju budžeta. Monumentalno zdanje prostire se na 120.000
dinog dirigenta sa zvezdom na holivudskom Bulevaru slavnih. slušajući klasičnu muziku. kvardrata i ima 26 spratova.

12 dečji kutak HORNISTA NIKO

Mali dirigenti P rethodne koncertne sezone imao sam
prilike da sviram na tri kontinenta.
P osao muzičara ima mnogo lepih strana, Pored Evrope, Južna Amerika i Azija
a jedna od najlepših je rad i druženje sa bile su na mom muzičkom „jelovni-
decom, upoznavanje mališana sa muzikom, ku“. Ukus arhitekture, ukus vekova
edukacija i oblikovanje generacije filhar- i ukus života, posebne mirise ljudskih duša, koje
monijske publike, a možda i budućih kole- sam osetio neću nikada zaboraviti.
ginica i kolega na sceni. Na otvorene probe za klince u
Filharmoniju dolaze odlično pripremljeni predškolci. UPORNOST I MRVA FANATIZMA
Toliko da Tamara i Slavica, „filharmonijske učiteljice“,
ponekad budu iznenađene znanjem mališana, pogotovo Zbog saradnje sa Nacionalnim omladinskim
kada ih klinci „nauče“ da trombon zvuči kao Liga šam- orkestrom iz Rumunije u maju sam posetio Kinu.
piona ili da je truba komandant. Nekoliko dana u Pekingu ostavilo je na mene
izuzetno jak utisak. Pored nastupa u Nacional-
Deca iz vrtića „Ježeva kućica“, „Korak po korak“ nom centru za izvođačke umetnosti, video sam
i „Lunja“ uživala su u zvucima instrumenata, izdvojili najočuvaniji i najlepši deo Kineskog zida - Bada-
su posebno udaraljke, harfu i violinu. Bilo je i novih ling. Jedno od svetskih čuda, najveća građevina
ljubitelja horne i fagota, a posebno odličnih malih na svetu, krvavim rukama obične raje je izgrađen
dirigenata. spomenik ljudskoj želji da se odbrani, a u stvari
želji da se podeli. Duboko utisnut u DNK naroda,
Novosadske bebe su u decembru slušale Mocarta Kineski zid je fizički neinteresantan da se poseti
u Galeriji Matice srpske, dok će beogradske tu prili- jer nikad ne možete (ukoliko niste u poduhvatu,
ku imati 9. i 10. januara od 11 sati i 12.30. Besplatne pa vas ne mrzi da prošetate 8.851 km, koliko je
ulaznice se preuzimaju u Beogradskoj filharmoniji od dug, uključujući prirodne barijere i rovove) da ga
ponedeljka 24. decembra, a radno vreme blagajne je od vidite u celini, već možete da prepešačite nekoliko
10 do 16 časova. kilometara izuzetno naporne deonice, slikate se,
izbacite sliku na Fejsbuk i toliko.

Međutim, ukoliko otvorite oči svog srca i
uspete da vidite muku ljudi koji su vekovima taj

Svet čeka

Čovek ne mora da putuje da bi mu srce bilo kao
svet. Znam neke koji su svet sami po sebi. Među-
tim, ako imate prilike da makar malo lutate svetom,
usudite se. Svet čeka. Krije svašta. Izgubite se u
nekoj ulici nepoznatog grada. Popijte čašu vina
dok gledate majku koja vodi dete i tepa mu na ne-
kom nepoznatom jeziku. Videćete... Sve su ljubavi
važne, na kom god jeziku izjavljivane, i svi su ljudi
podjednako bitni, kom god narodu da pripadaju.

zid gradili ili patnju gladne dece koja pomažu svo-
jim roditeljima da donose blokove, ako probate da
osetite miris mokre košulje od kiše koja pada dok
ljudi ne prestaju da rade, ako pokušate da budete
jedan od njih, shvatićete da je Kineski zid svetsko
čudo ljudskog truda i čudo čoveka i njegovih ide-
ologija. Ako ste putnik koji traga za tim doživljaji-
ma, nemojte propustiti Kineski zid.

Letnja palata je takođe utkala vekove u svoje
temelje i ukoliko se provozate čamcem sa otvore-
nim očima srca, lako ćete završiti širom otvorenih
usta. Voda udara u čamac, čuje se zvuk flaute dok
vi, ako to poželite, pred očima možete da vidite
cara, njegove konkubine, popodnevne rituale
ispijanja čaja, razaranja anglo-francuske invazije i
čitav zaplet ljudske drame zvane istorija.

Tjananmen trg - sjaj, još sjaja, besprekor-
no čiste ulice, neverovatna policijska kontrola,
rigorozne provere, velelepna zgrada Nacionalnog
muzeja, još vojske i policije, kontrola u svoj svojoj
prisutnosti, kako sam to tada osetio.

putopis 13

OLA ĆIRIĆ U POHODU NA JUŽNU AMERIKU I AZIJU

Biseri Nikola Ćirić (prva horna Beogradske
na ogrlici filharmonije) večiti je optimista i
sveta običan momak - vezan je za porodicu,
voli društvene mreže, da čita i skita,
ali i da jede sarmu...

NAJLEPŠA
STVAR U ŽIVOTU
PROFESIONALNOG
MUZIČARA, PORED
BAVLJENJA
PLEMENITOM
UMETNOŠĆU, JESTE
MOGUĆNOST DA SE VIDI
SVET. ZA 26 GODINA
ŽIVOTA SVIRAO SAM U
PREKO 20 ZEMALJA I
TO SMATRAM JEDNIM
OD NAJDRAŽIH
DOSTIGNUĆA U SVOJOJ
KRATKOJ KARIJERI

Nikada neću zaboraviti Kinu, iz koje sam poneo milozvučan da potpuno odgovara toplini ljudi. Paragvaj- bih mogao da živim. Zahvaljujući prijatelju, imao
mnogo važnih lekcija o ljudskoj upornosti i neophodno- ci su me dočekali kao svog, imao sam prilike da se upo- sam priliku da prođem najlepšim ulicama, slušam
sti bar kao mrvicu fanatizma za ostvarenje neverovat- znam s njihovom kulturom, da vidim stare instrumente tango u starom tango klubu, osetim strast koju
nih dostignuća. i čujem njihove pesme, probam njihovu hranu. Imao osećaju prema ovoj igri, probam najlepše meso
sam osećaj da sam se vratio najmanje 50 godina unazad na svetu, uživam u sjajnom vinu i upoznam neke
BRATSKI PARAGVAJ i da ulice Asunsiona i dalje žive svoj 20. vek. Zauvek ću u divne ljude. Moderna, impozantna arhitektura
srcu nositi gostoljubivost ovog malog, a velikog naroda i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a tek kad čovek
Već mesec kasnije našao sam se na tlu Južne Ameri- sa radošću ću se vratiti ponovo u Paragvaj. prošeta sam ovim gigantom od grada, može da
ke. Posetio sam Paragvaj i Argentinu, gde sam svirao kao vidi koliko različitosti može da živi zajedno. Malo
solista sa Nacionalnim orkestrom Paragvaja i orkestrom TANGO, MESO I VINO rezervisani ljudi su mi u početku bili čudni jer
Musica Sacra Buenos Aires. Iako su komšije, video sam sam navikao da sa ljudima iz Južne Amerike uspo-
drugačije mentalitete i emocije i jasno mogu da ih odvo- Buenos Ajres, glavni grad Argentine, svojevrsno je stavim skoro pa bratski odnos već na prvu loptu.
jim kao tople Paragvajce i blago rezervisane Argentince. čudo - 14 miliona stanovnika u pravoj metropoli, koja u Kada sam odlazio iz Buenos Ajresa, nisam osetio
jednom momentu liči na Austriju, u drugom na Italiju, tu čudnu emociju „zar već odlazim“, kao kad sam
Asunsion je glavni grad Paragvaja i jedan od naj- a u trećem na haotični Njujork. Za razliku od Asunsio- napuštao Asunsion.
starijih gradova u Južnoj Americi - zovu ga još i Majka na, Buenos Ajres sam doživeo kao grad u kome nikad ne
gradova. Iako 1,5 miliona ljudi živi tamo, čovek nema taj
osećaj jer je izuzetno prostran grad i sve je na svom me-
stu, pa osim u saobraćaju (koji je užasan) i nema gužve.
Starosedeoci u Paragvaju su pripadnici naroda Guarani.
Oni govore istoimenim jezikom, koji je drugi zvanični je-
zik pored španskog. Sem „hvala“, koje se kaže „aguiđe“,
ne znam nijednu drugu reč, ali je jezik tako sladak i

14 vesti

» Veliki jubilej Miljana
Popović
DRUGARSTVO VEĆ TRI DECENIJE Materni

� Kristijan Mandeal, čuveni dirigent poreklom iz Rumunije, VIOLINISTKINJA
sa Beogradskom filharmonijom je ove sezone imao jubilarni
nastup. Prijateljstvo sa orkestrom traje preko tri decenije,
odnosno od aprila 1984. godine. Tako je 14. decembra,
legendarni Mandeal održao 30. koncert sa našim orkestrom,
dirigujući program iz ciklusa Uzvišenije. Mnogi kažu da je to
bio jedan od najkreativnije osmišljenih repertoara - na istom
koncertnom "meniju" su se, u savršenom skladu, našla dela
Perta, Šopena, Dilijusa i Štrausa.

» Kviz

OSVOJTE KARTE!

� Nisu vam potrebni udžbenici i leksikoni, pomoć
Gugla ili prijatelja, ali nema ni mogućnosti zamene
pitanja. Ukoliko ne znate ili niste sigurni da zna­
te, dovoljno je samo da pažljivo pročitate magazin
Filharmonija i pronađete tačne odgovore na pitanja
u nastavku. Sve što je potom potrebno jeste da od­
govore pošaljete 26. decembra na adresu redakcija@
srpskitelegraf.rs, a najbrža tri čitaoca dobiće po dve
ulaznice za neki od koncerata Beogradske filharmo­
nije. Karte će se preuzimati na blagajni Filharmonije,
koja se nalazi na adresi Studentski trg 11 u Beogra­
du. Srećno!

1 Izdvojte jednu kompoziciju sa top-liste naj-
glasnijih

2 Čime se bavi najveći gospodin Beogradske
filharmonije?

3 Gde je rođen glavni gostujući dirigent Beo-
gradske filharmonije?

Varjača,
ako baš mora...

» Ciklus Mrakobes J a sam neko ko ne voli da vin ručak za bebu i muža, a sebi dan! To, naravno, podrazumeva da
kuva! Jedem da bih preži- priuštim ugljene hidrate i proteine vikendom na treningu sagorim svo-
TEHNO ŽURKA U FILHARMONIJI vela, a moj izgled najbolje (po mogućstvu pastu sa biftekom je gastronomske grehe, a telo i duh
govori o tome. Šalu na i vrganjima), te pred sam koncert nahranim dobrom energijom, bez
� Koncert iz ciklusa Mrakobes koji je predvodio šef-di- stranu, pošto sam mama obožavam da pojedem nešto slatko. koje ovaj moj jelovnik ne bi imao
rigent Gabrijel Felc izazvao je ogromno interesovanje, jedne bebe od 20 meseci, trudim Tako da, čini mi se, petak je moj nikakvu vrednost.
pogotovo kod mlađe publike. Koncert koji je počeo sa „Ma- se da naš jelovnik bude zdrav i
lom noćnom muzikom“ Mocarta, završio se kompozicijom raznovrstan.
„Ludnice“ Tomasa Adeza, koja ima jedan stav iskompono-
van po principu tehno muzike. Za ovaj koncert broj ulaznica Vreme sa mojom devojčicom i
za stajanje je bio dupliran, pa je pored 883 popunjenih vreme koje provodim držeći gudalo
mesta, koliko ima Kolarac, još 200 ljudi slušalo ovaj koncert, značajno prevazilaze ono prove-
a publika je bukvalno sedela i na podu. Felc je za izvođenje deno u držanju varjače! Zato, što
ove kompozicije priredio nešo neobično – pred svaki stav ukusnije jelo za što kraće vreme je
je publici objašanjavao šta je savremeni britanski kompo- uvek moj izbor!
zitor Adez muzikom hteo da kaže i na koji način. I to na sve
bolje srpskom jeziku, koji šef-dirigent aktivno uči. Veliki sam ljubitelj pasti i
slatkiša i teško im se odupirem, ali
je majčinstvo u moj život osvestilo
važnost zdrave ishrane i osvetlilo
stranice bakinog kuvara.

Petkom na dan koncerta ne
kuvam, rado prihvatam svekr-

POTAŽ OD filharmonijski kuvar 15
BUNDEVE
MUSAKA OD
Sastojci: TIKVICA
„„2 glavice crnog luka
„„2, 3 šargarepe Sastojci:
„„500 g bundeve „„2 veće tikvice
„„so, biber, veza peršuna „„kg mlevenog junećeg mesa
Priprema: „„šoljica pirinča
Prodinstati crni luk, šar- „„2 jaja
garepu i pola kilograma „„4-5 čena belog luka
bundeve (iseckane na Priprema:
kockice jer brže omekša) Očistiti i narendati tikvice,
dodati litar-dva vode i posoliti i ostavitu da puste
kuvati. Kada je povrće vodu (barem pola sata). Na
skuvano, ocedi se malo ulju od koštica grožđa propr-
više od polovine vode iz žiti beli luk i mleveno meso,
šerpe u kojoj je ostalo pa dodati so i biber (bosiljak,
kuvano povrće. Uzmite origano). Skuvati šolju pirinča
štapni mikser i propasi- (samo da provri) i procediti.
raje povrće da dobijete Pomešati meso i pirinač. U
gustu masu. Vratite na podmazanu vatrostalnu činiju
šporet, dodajte so i biber, ređati red tikvica, red mesa,
čim provri kuvajte još tikvica, mesa i tikvica. Umutiti
dva minuta, pa skinite dva jaja, dodati vodu ili mleko,
sa ringle i dodajte sveže promešati i preliti. Peći na 180
iseckan peršun, izmešaj- stepeni od 30 do 40 minuta.
te i ostavite sa strane.
ČOKOLADNI KOLAČ

Sastojci: Za čokoladnu Priprema:
Sve praškaste sastojke promešati u blenderu, pa dodati
„„130 g urmi glazuru: urme i ekstrat vanile i izblendati. Testo će biti lepljivo.
Prebacite ga u manji kalup, dimenzije otprilike 13x13cm,
„„kašičica „„80 g meda koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Pomešaj-
te sve sastojke za glazuru u vanglici i otopite na laganoj
ekstrata vanile „„20 g sirovog vatri, a zatim prelijte testo. Kalup stavite u frižider na
nekoliko sati ili u zamrzivač na pola sata. Kada se stegne,
„„65 g bademo- kakao praha izvadite kolač iz kalupa pridržavajući papir, pa isecite na
kocke jednake veličine i poslužite.
vog brašna „„2 kašike Sjajan izbor jer nema ni šećera ni štetnih aditiva. U ovim
kolačićima mogu uživati svi oni koji su sladokusci, kao ja,
ili mlevenih domaćeg putera a pritom da paze na zdravlje. Prijatno!

badema od badema

„„30 g kakao ili maslac od

praha semenki

„„30 g mlevenih suncokreta i

pečenih lešnika lešnika ili kakao

„„prstohvat soli maslaca

oglas

16

lična karta

BOBAN STOŠIĆ, KONTRABAS

Ne pevam
ni pod tušem

BOBAN JE ČLAN BEOGRADSKE FILHARMONIJE OD 2012. DEO JE - Ako mi se muzika ne dopada i ako
GRUPE KONTRABASA U ORKESTRU, A DUHOVITI KONTRABASISTA mislim da se ne uklapam, onda ne bih.
ZA SEBE UME DA KAŽE I DA JE HOBIT ILI DIRIGENT IZ SENKE Nemam ništa ni protiv koga, uvek može
da se nađe zajednički jezik i rešenje
„ Kako se hobit snalazi u Srbiji? ono što jedan muzičar inače radi, samo problema.
sa malo više entuzijazma, pažnje i pasije. „ Koju vašu stranu publika ne vidi?
- Hm, pa pravi hobit bi najverovatni- „ Šta je najteže u životu jednog
je pobegao u brda, jer ljubaznost jednog filharmoničara? - Obično je to desna strana lica, jer
hobita ipak ima granice. Iako ovaj hobit sam okrenut prema dirigentu, pa me
ipak ima strpljenja, svakog dana se izno- - Što nemam svoj stan (ha-ha-ha). publika vidi iz profila. Ali ono što pu-
va razočaram u nas ljude. Šalu na stranu, pa ništa specijalno, osim blika zaista ne vidi je trud koji muzičari
„ Koje supermoći imate, a koje što nam treba sala za nastupe, jedan lepi ulažu tokom cele nedelje, vežbajući, da bi
bi zapravo dobrodošle u ovom hram muzike, gde bih možda i ja nekada koncert bio dobar. Ali, što je najvažnije -
vremenu? mogao da čujem neki kvalitetan nastup. to se čuje.
„ Imate li rituale pred nastup? „ Koji zvuk ne podnosite?
- Spomenuo sam strpljenje, ljuba-
znost, imam i poštovanje za ovu našu - Oblačenje odela je jedan od man- - Bilo koji koji izlazi iz TV, a vezan je
planetu, za svoj život i druge ljude, tako datornih rituala i to je možda odgovor za neke televizijske kuće koje ne bih da
te neke stvari koje su nas nekada roditelji na prošlo pitanje. Nisam nešto ritualan, pominjem.
učili. izlazak na scenu je nezaobilazna magija „ Top tri pesme zbog kojih vas
„ Ko su vaši heroji u realnom u mom životu i nema potrebe da vezujem zadirkuju prijatelji ili koje pevušite
životu? crvene konce i bacam so preko ramena. samo pod tušem?
„ Nastup koji nikada nećete zabo-
- Moj otac i moja majka, od kojih raviti je... - Pod tušem se perem, ne pevam jer
sam i dobio supermoći. nemam baš neki glas, pa tu i nisam nešto
„ Šta se dešavalo kod nas i u svetu - Bilo ih je puno: svaki sa Nemanjom interesantan.
godine kada ste rođeni? Radulovićem, Zubinom Mehtom, pa čak „ Da li vam je neki štos došao gla-
i onaj na Marakani pred 100.000 ljudi ve, a ko vam je omiljena meta?
- Davno je to bilo, ne sećam se baš sa Zdravkom Čolićem. Ma otkud znam,
svog rođenja, ali sećam se (imao sam dve svaki mi je bitan, kad prođe - već je old - Znao sam da povredim iz nehata,
godine) da smo svi u kući plakali kad je news. Ne zadržavam se nešto u prošlosti. u vreme nesigurnosti i bubuljica. Gubili
umro neki čika čija je slika bila svuda - i „ Za koga ni po cenu miliona ne bi- su se prijatelji zbog gluposti... Sada samo
na značkama, i na markicma, i na novcu, ste svirali, s kim ne biste delili scenu? prepričavam štosove i viceve, a omi-
neki bitan lik. ljeni su mi južnjački, naravno, jer sam
„ Sa kojim rediteljem biste menjali KOMENTARIŠEM SVOJU VISINU, odozdo. Volim i da komentarišem svoju
život na dan? visinu, ljudima je uvek simpatično što
LJUDIMA JE UVEK SIMPATIČNO sam manji od svog instrumenta.
- Čarli Čaplin je moj omiljeni reditelj „ Šta smatrate najvećim uspe-
od detinjstva i vratiti se u to vreme ino- ŠTO SAM MANJI OD SVOG hom?
vacija i oživljavanja mašte bilo bi divno.
„ Šta je sve u opisu posla “dirigen- INSTRUMENTA - Što sam i pored svih uticaja okoline
ta iz senke”? ostao dobar čovek i skoro pa normalan...
„ Vaš naredni korak biće...
- Dirigent iz senke su u stvari svi
muzičari koji sviraju u orkestru, treba - Kao i do sada: muzika i ljubav i
samo da žele to da budu. A opis posla je tako ukrug...