1 ОШ “Др Арчибалд Рајс“, Београд Датум и и број издања 3.број, 26.11.2023. Читаћете : Литерарне радове O далекој прошлости испод наше школе О етвининг пројекту „Упознајмо се у европи“ Наши успешни учеициспортисти О Дубровнику О Београду на страним језицима Екскурзији осмака Новооснованом оркестару О пахуљама Софија Живковић, Тара Савановић и Татјана Михаљевић 5/1 Победнички постер Мото: „ Другарство, слога, добар глас– дођи у школу „Др Арчибалд Рајс“ Урош Павловић 8/3
2 Јелена Војиновић (1968-2023.) Јелени Тешко је написати текст о ономе кога више нема међу нама, а био је толико посебан. Тешко је некога описати у неколико реченица, у једном тексту… А зачудо, можда би једна реч била снажнија од сваке приче. У мојој глави, а више у срцу, је једна реч која би описала Јелену, а то је ОХРАБРЕЊЕ. Шта год да ми провејава кроз сећање, кад год се сетим ње, пробуди ми се осећај сигурности које сам осећала у њеном присуству, и као учитељ, и као човек. Умела је да подстакне и инспирише. Умела је да препозна тренутак када треба да каже, да преузме, да обећа, да се наљути и да прећути. Умела је да саслуша и да заиста чује. Умела је да разуме. Умела је да се смеје када је тешко и да каже да ће све бити у реду. Умела је да оплемени душе људи, као и сваки зид у нашој школи, и то је још један од разлога што ће увек бити ту. Умела је да удахне жељу деци да сликају, маштају, цртају, имају штафелај, четкице, шарене папире, палете, боје… Умела је да их се сети и поздрави за матуру, напише им писмо као жељу и благослов за срећан одлазак на даљи животни пут, чак и кад је болест одвојила од школе. Умела је да се бори. Умела је да воли море, животињу, цвет и живот. Умела је да верује и да учини да јој верују. Умела је да ствара, да прича о уметности и да јој се диви. Умела је да јој ништа не буде тешко. Умела је да зрачи оптимизмом у овом неретко мрачном свету. Умела је да има осмех и да га носи поносно. И што је најважније, умела је да га стави другоме на лице и у душу. Можда је битно рећи и да је била директорка школе у којој је била ђак, да ју је подигла на ноге, знала име сваком детету, уткала своје снове и идеје у сваки угао наше зграде, чинила могуће и немогуће да школа напредује и да буде незаборавно место и за ученике, и за наставнике, и за родитеље. Али оно што остаје и што ће да траје, је осећај свих нас који смо је познавали, да је пре свих функција и титула Јелена била и остала човек, а то је једино што се рачуна на земљи, на небу и у вечности. учитељица Марија Туфегџић In memoriam Лена Ристић 8/2
3 Такмичење директора Србије Директорка Албина Холод је на такмичењу директора србије освојила: 1. место и златна медаља у Баскету 3 на 3 мешовита екипа 2. 2.место и сребрна медаља у стомом тенису, сингл Етвинери Ове школске године су стигле награде за рад у етвининг пројекту који је рађен прошле године. Ученици који су реализовали пројекат „Sweet STEAM“ са другим европским школама (Хрватска, Турска, Италија, Португалија) су добили две награде: Националну и Европску награду за квалитетан рад у пројекту. Пројекат је реализован у садашњем 7/1 и 8/2 са наставницом Слађаном Вукићевић на часовима српског језика и књижевности. Кошаркаши 1. место на Општинско такмичење у кошарци за 5. и 6. разред, наставник Стефан Исакоски
4 Гурманска песма Кад замирише гибаница врућа чаробан мирис испуни ми плућа. А кад видим слатке ванилице, низ лице ми крену сузе радоснице. Ако је у тањиру домаћа супа срце крене јако да ми лупа. За решење разних мука ту је пита од јабука. Кад ми се једе храна предака из тањира се смеши пуњена паприка. Али ничег бољег нема него кад мама мусаку спрема. Попара је старо јело што очува град и село, па сад и мој стомак гости али не и кад се пости. Aкo храна настави да се набраја овој песми неће бити краја. Зато песми проглашавам крај јер ме чека гурмански залогај. Урош Павловић 8/3 Била једном једна свађа… Свађе су углавном бурне и гласне. Када примете свађу, људи другачије реагују. Неки покушавају да помире стране, неки само стоје и гледају или зову некога зрелијег у помоћ. Постоје и оне свађе које су безазлене, где се стране свађају око глупости. Поред баке какву имам ја, такве свађе су веома честе. После школе ме је мама позвала и рекла да одем код баке. Како је рекла: „Тетка је отишла у госте, па би штета било да баба остане сама.“ У том тренутку ми је било жао баке и питала сам се: „Зашто није отишла са тетком?“ Кад сам била пред вратима, одједном сам чула гласове: „Драгице, рекла сам ти да сам ја хтела такве крпе да купим!“, рекла је бака Марица, комшиница моје бабе. „Не видим проблем у томе да обе имамо исте крпе“, чула сам своју бабу. „Имај мало оригиналности, драга! Гледај на крпе као на мужа, да ли би ти волела да имамо истог?“ „Јао, молим те, Марице! Крпе и мужеви су две потпуно другачије ствари“. „Једној жени су итекако битни и добра крпа и добар муж!“, брани се бака Марица. „Па колико видим, теби и нису нешто битни кад се онако набацујеш комшији Радиши, а добро знаш да има жену.“ „Ију! Како се усуђујеш? Ја сам свом Милану верна до смрти!“, викнула је Марица. „Видим, видим. Него да се вратимо ми на крпе. Узми ти те твоје које си хтела“, говори моја баба. „Нећу. Ти имаш исте“. „Ове ће бити уништене за мање од месец дана. Знаш каква је моја Анђела куварица, не уме ни кафу да спреми“. Кад је то изговорила, осетила сам се веома увређено. „Да, да. Моја Љубица исто. Цео дан на телефону, али да знаш како прича шпански“. „Јесте, чула сам је. Моја Анђела енглески прича све време. Понекад се плашим да ће српски заборавити, а да знаш како свира виолу! Боље од оних ренесансних уметника.“ Тада бака Марица заћути јер нема шта друго да каже о Љубици, па се поздрави, изљуби и изађе. Ја сам се сакрила иза степеница и чекала да она оде. Тад сам ушла и питала баку око чега је била она свађа. „Око крпа“, она одговара и смеје се. Анђела Андрејић 8.р. Међународни фестивал „Дани хумора за децу“ 2.место Анђела Андрејић и 3. место Урош Павловић
5 Моје срце – моја породица Моја мама пева Као Детлић Пера, Мени пуно срце, Обасја ме вера. Мени тата Чини све што кажем, Али понекад Морам и да слажем. Мама има плаве очи, Тата као чоколада, Мамино је лице глатко, А татина јака брада. Имам бату једног, Најлепшег на свету, Он ме воли као Небо и планету. Волим маму, тату и брата, Они су вреднији од сваког злата. Маша Вујовић IV/3, 1. место на литерарном конкурсу Будућност какву желим Чик погоди шта ће бити? Школе ја ћу изучити. Ветеринар бити није лако, Животиње не може лечити свако. Куце, маце, медведе мале, Лечила бих као од шале. Роду сломљеног крила, Ја бих брзо излечила. Тигар, панда, пингвин, сом, Зооврт је њихов дом. Ветеринарска ординација права, Јер она лечи рањеног лава. Зато ћу се ја трудити, Много знања прикупити, Животињско царство усрећити, И о њему пажљиво бринути! Анђела Луковић IV/3, 3.место на литерарном конкурссу Лена Ристић 8/2
6 Овај октобар, 24..10.2023. године је био последњи радни дан наше наставнице музичке културе, Славице Тадић. Велики је број оних који су прошли кроз учионицу наставнице Славице. Много је нота, много отпеваних песама и одсвираних тактова остало за њом. Она је компоновала химну наше школе и продужила свој боравак у њој иако ,физички, неће бити ту да са својим вољеним ђацима припрема приредбе. Оставила је неизбрисив траг и многи су, баш због ње, заволели музику. Са последњег часа ју је, из школе, испратио громогласан аплауз, смех и сузе ученика и колега. Били смо и срећни и тужни, у исто време. Срећни, јер одлази у заслужену пензију, одлично одрађеног посла, и тужни, јер неће више радити оно што најбоље зна: музиком оплемењивати и ученике и ходнике. За свој рад, оцена, и наставника и ученика, је : Славица је остварила веома значајан напредак у остваривању програма предмета . У потпуности је испуњавла захтева који су били утврђени на напредним нивоима, уз веома висок степен ангажовања. Добила је оцену одличан (5). Слађана Вукићевић Испраћај наше Славице у пензију
7 Дубровник Дубровник је град на хрватском приморју. Основан је у VII веку од стране римских избеглица, а касније се насељавају и српска племена Захумјани, Травуњани И Конављани. Он је лука и туристичка атракција на Јадранском мору. Карактеристичан је по тврђави која га краси. Дубровник је под заштитом УНЕСK-а. Овај град има бурну и занимљиву историју јер је мета судара светских струја. Од свог оснивања, па све до XII века, Дубровник је улазио у састав Византијског царства. Међутим, без обзира на романску властелу, српска већина је асимиловала малобројну романску заједницу, па је за град превагнуло српско име Дубровник, насупрот романском Рагуза. За то време град се шири и добија одређену аутономију. Тада су дубровачке лађе биле препознатљиве широм Медитерана, а Дубровчани познати као вешти морепловци и трговци. Дубровник сам посетила са породицом током првомајских празника 2022. Мени се он јако свидео и заувек ћу памтити то путовање јер је било јако лепо. Све је мало скупље него у другим градовима (пиће, храна, сувенири), али је то оправдана цена за ту лепоту. Поглед на град Поглед на луку Главна улица Страдун, 300 метара дуга улица кроз стари део града који је окружен тврђавом. Петра Велага 5/3
8 Моје срце – моја породица Моји најближи су моје благо И све што је моме срцу драго. Кад њих нема, нема ни мене, Без њих моје срце вене. Волим их највише на свету, Више него ико ову планету. Када одем негде без њих и сама, Срце и душу ми обузме тама. Моја породица је мени све, И зато не могу да живим без ње. Лена Ристић IV/3 Моје срце – моја породица Моје срце – моју породицу, Волим највише на целом свету. За маму, тату и сестру моју, Ја бих дао душу своју. Сестра Дада је најлепша на свету, Мало је безобразна, ал' и то је у реду. Тата Драган најпаметнији на свету, Гађа увек право у мету. Мама Љубица је ту кад нешто треба, Вреднија је од пчела и буба. ородицу своју највише волим, Тој љубави не могу да одолим.. Филип Михић IV/3 Победнички лого пројекта креирао Драган Трајковић 6/1
9 Моје срце – моја породица Моје срце чува једну тајну, Једну тајну највећу на свету, Имам маму, имам тату И једну малу несташну секу. Они су уз мене У овом дугом веку. Волим их много Ту границе нема, Нема ни краја, Нити дилема. Проводимо тренутке, Забавне и лепе, Тиме се и наша срца Окрепе. Дуња Штака IV/3 Правописни хаос Моја мука права настаје кад наставница српског писмени задаје. Правопис је за мене права ноћна мора, јер никако да укапирам у чему је фора. Зарези се код мене налазе свуда, јер ја не знам како и куда. Управни говор ми не иде од руке, јер ми они наводници задају муке. И зашто се пишу слова велика ако се село зове Мала Река? Сумњам или сумљам, авион или авијон, гол или го, стол или сто??? И како онда на писмени да се сконцентришем кад сав правопис морам да упамтим и запишем?! Урош Павловић 8/3 Јован Миленковић 8/
10 Ђачка молитва Дај Боже да се наставници сложе да се сви писмени задаци одложе. Помози да математика буде лака и да не буде лоших ђака. Најтежи предмет нека буде физичко, некоме ликовно, а некоме музичко. Услиши нам да се одмори продуже да ђаци могу дуже да се друже. И још Те молимо, к`о рођеног брата да распуст траје од марта до марта. АМИН Урош Павловић, 8.р. Ако си ми друг Ако си ми друг, буди увек то и свуд Ако си ми друг, певај са мном као луд. Друже, немој да си тужан, уопште ниси ружан! Сваки друг има право гласа, чак иако није високога стаса. Ако је друг добар, пажљив, биће увек за друга сналажљив. Друг је увек ту за нас У забави, збрци, па чак и у највећој фрци. Ако си ми друг, буди увек то и свуд Ако си ми друг, певај са мном као луд. Друг није неко ко исмева друга, Већ неко ко га схвата, разуме и теши кад доживи пораз или кад погреши. Ја увек схватам друга Чак иако ми се он руга. Јер велика је туга када нема друга. Богдан Савић, 7/2 Максим Леповић 2/3
11 Нећу да будем број Нећу да будем само број у низу с милионима већ ћу бити слово у том бескрајном реду и бићу примећена. Што би неко икада хтео да буде број, да буде једнак свима, да буде копија другога? Желим да будем боља, посебна и другачија, бићу шарен цвет у црно-белом свету. Трудићу се више, волећу јаче и смејаћу се гласније како нико не би могао да ме назове обичном. Суштина живота је бити запамћен, а не заборављен попут прашњаве књиге пуне знања која сама седи јер је нико не жели због офуцаног изгледа. Свако ће купити нове књиге исполираногизгледа с великим насловима, али када се отворе, речи у њима су мале. Такве књиге се брзо продају јер су ,,трендинг“ и ,, у фазону“, али се зато још брже забораве. Такве књиге су само број и нећу бити налик њима већ ћу бити попут оне старе усамљене књиге јер је боље бити сам и знати своју вредност и драгоценост него бити окружен људима који те виде као копију и исту као сви. Када умрем, не желим да ико прича колико сам новца имала или који сам телефон користила, само желим да кажу да сам била добра особа с другачијим размишљањем, чистим срцем и невероватно необичним животом. Елена Стефановић 8/3 Ја нисам број Стојте дневници, тестови и оцена рој! Ја сам дете ове планете, ја нисам број! Зашто оцене у дневицима постоје?! Деца не би требало да се пореде и броје! Да ли је оцена пет, или је оцена два, ништа не говори о томе какав сам човек ја! Оцена треба да нас спаја, да буде једна за све, какви смо као пријатељи, и шта смо учинили за друге! Ја нисам број у дневнику! То треба да знају сви! Човеком нас не чини оцена, већ какви смо у души! Стојте дневници, Тестови и оцена рој! Ја сам дете ове планете! Ја нисам број! Милица Цвијетић V3
12 Моје срце – моја породица Моја породица, мој радосни дух, Веома сам срећан што их имам, хух! Моја сестра ко кап росе И дуге прелепе плаве косе. Кад породица у питање дође, Нађе се начин до ње да се прође. Кад маму своју видим очима, Својим загрљајем она ме прима. Мој тата је јунак прави, Он се брине да будемо здрави. Сви једни другима помажемо, Чак и да прелепи џем смажемо. Можда се некад свађамо, Али се брзо помиримо. Тако да ту дилеме нема, Тачка за крај песме овде се спрема. Кристијан Спаић IV/2 Moje срце – моја породица Моја породица је уз мене откад знам за себе. То је четворочлана породица која броји мене, мог тату, маму и баку. Сваки дан кад се вратим из школе, или када се вратим кући после играња напољу, они ме сачекају са осмехом на лицу. Када проводим време са својом породицом увек се осећам срећно. Некада, кад сам сам код куће, једва чекам да се сви врате и да поново будемо на окупу. Моја породица много воли када моји другари дођу код мене и најлепше их угосте. Тата, мама и бака се стварно брину о мени. Они ми пуно значе, јер без њих не бих могао. Уз њих сам стекао разна искуства о много сам им захвалан на томе. Обожавам да слушам све доживљаје која је моја породица проживела. Веома сам захавалан што имам овакву породицу. Пожелео бих свакоме исту. Сви треба да слушају своје укућане јер они знају најбоље. Огњен Никић IV/3 Катја Павловић 2/3
13 Лепота коју дуго нисам примећивала Одрасла сам уз уметност. Од када сам била мала, била сам упознана са разним сликарима и песницима. Од Монеа до Пикаса, свака слика је била другачија, али ја то нисам видела. Мислила сам да је свака иста, да је свака копија друге. Мајка ми је стално говорила да треба да примећујем боје, композицију, па чак и најманје деталје, зато што без нјих слика не би била цела. Често сам шетала по музејима са циљем да видим лепоту у уметности, да осетим енергију коју она даје, али ми једноставно није ишло. Била сам у разним музејима, од Орсеја до Лувра, и тек годину дана након тога, ја сам разумела шта радим погрешно. Током овог летнјег распуста, моја породица и ја смо одлучили да посетимо Глиптотеку у Копенхагену. Прво смо прошли поред старих статуа, а затим смо дошли до слика и цртежа познатих уметника. Застала сам код једне слике и коначно сам разумела уметност. Схватила сам да је порука коју је тај сликар желео да пренесе знатно битнија него сама слика. Разумела сам тај осећај који ми је мајка описивала сво то време. Гледала сам у ту слику и по први пут сам се осетила као да нисам у музеју, већ као да сам у потпуно другом универзуму. Само слика и ја. Слике се никада нису промениле, једино што се променило је био мој поглед на нјих. Слике никада нису само боје на платну, оне су цела нова прича, цео нови осећај. Мила Комазец VIII2 Софија Лукић 8/3
14 Српкиња Љубинка Мили Боже, чуда великога кад Српкиња Љубинка у учионицу уђе колена ми клецају и низ кичму крену трнци. Шта ли нам је намерила данас Да л` контролни ил` је пропитивање? Нит` је контролни нити пропитивање већ писмени задатак нам задаје. Књигу пише Урош Павловићу књигу пише све редак по редак а по челу `ладан зној га облива. Кад бејаше тамна ноћ књигу чита Српкиња Љубинка, књигу чита а низ бијело лице крупне сузе јој теку. Крупне сузе радоснице од лепоте књиге написане ал` крупне сузе очајнице због грешака паравописних. Књигу пише Српкиња Љубинка „ Ој Уроше Павловићу силни, књига ти је лепо написана ал` Уроше Павловићу силни пази на правопис српскога језика.“ Кад прође недељица дана Љубинка позва Уроша на мегдана. На мегдану борба биће љута с једне стране Урош, граматика прекопута. Тад говори Урош Павловићу: „ Ој Српкињо, Љубинка драга, остави се кавге и мегдана него хајде песму да напишем и да те у стиховима опишем.“ Доброг срца Љубинка бејаше па дозволи Урошу песму да напише. У рукама Уроша Павловића оловка је сабља убојита па стихове ниже и строфе пише да Српкињу што лепше опише. Нико не зна шта је на крају било ал` за песму Љубинки је мило. Урош Павловић 8.р. Милан Остојић 8/3
15 „Свијет је овај тиран тиранину, а камо ли души благородној“ - Његош Понекад седим на свом прозору, ноћу седим и размишљам: „Боже, када бациш поглед на доле, на овај свет, ову неправду и неслогу, шта ли мислиш? Како ли се осећаш? Боли ли те, или је ово казна за наше грехове?“ Овај свет је чудан, збуњујући и наопак. Он је састав паклене неслоге. Човек се човеку руга, нико срећан, нико задовољан, а тако и нико спокојан. Свет је оштар према уквареним душама. Чак и добре, чисте душе, прогутане су, завијене црним прекривачем људске неслоге. Златне руке искаљане су блатом, белој голубици сломљена су крила. Сломљена тако, више неће полетети. „Т′јело стење под силом душевном, колеба се душа у т′јелу.“ Како стење врабац у захвату мачора, тако стење тело под силом душевном. Стење тело, а душа га дави ланцима исправности. Најтежа борба, она између душе и тела. Бисерно беле душе и тела запрљаног страшћу и грехом. Злу силу рани додир чисте руке, руке која цепа тај црни прекривач, која растерује сву таму. Дави светла сила тамну, ратују попут зиме и топлине, попут дана с ноћи, народа с народом, попут човека са човеком. Дави светла сила тамну, дави док је не задави, ако и себе у том боју не изгуби. Свет у коме живимо је преврнуто место, потопљени брод сачињен од неслоге и разора. Да ли ће се икада опоравити? Упркос оштрој и мизерној реалности, можемо се сложити у једном: из неслоге израстају само горе ствари. Големије и горе. Налик рату, најглупљој појави коју је човек измислио. Софија Лукић VIII/3 ПЛАВА ГРОБНИЦА – МЕСТО СТРАДАЊА И ПОНОСА Био је то леп дан, нико није слутио да ће Срби доћи са планина пустих, те пола њих кост и кожа су били. Грци, у незнању, поведоше их да им помогну. Они изнесоше хране пун сто, док Срби гладни нису могли одолети, па почеше јести, без слутње да ће људи, пријатељи и браћа са којима су до Грчке путовали у мору пустом и плавом свој последњи дах узети. Чекала је њихова породица да, када кући, прославе што су све то преживели. Мислећи о својој породици, Срба је пола позвао Бог, а они пођоше за њим. Грци, збуњени и уплашени бејаху, па почеше да сахрањују Србе све до последњег места где су могли да их сахране. Сви су гробови били попуњени па оста само море, где положише Србе да у миру спавају вечном. Скоро сви су Срби били са Богом, и чували наш дом. Зато то не смемо заборавити и чувати то у срцу свом. Хелена Царић, 7/3
16 Живот је лепши уз смех Све је лепше уз осмех. Њиме се добијају и губе разне битке. Осмех је нешто најлепше. Он се може десити после добре шале, доброг дела, или кад смо задовољни. Смех ти може поправити дан, па чак и недељу. Добра шала или смешан догађај су повод за добар и искрен осмех. Није битно какав осмех има неко, битно је да се сви смејемо и да будемо срећни у животу. Осмех моје комшинице када јој помогнем да понесе намирнице, или осмех мог друга након моје шале, то је оно што мене испуњује. Смех је врло важан, без њега је свет сив, досадан и једноличан. Али не треба ни претерати са смејањем, на пример на часу или у некој озбиљној ситуацији. Љубав и смех су најважнији. Да није љубави не би нас било, да није смеха било би нам досадно. Људи не разумеју колилко је важно да се смејемо у животу да бисмо били срећни и испуњени. Петра Велага 5/3 Мој кутак Сваки човек има свој кутак, своје место где оде када жели да буде сам. Негде иза много паучине и гомиле дрангулија се налази мало ћоше у коме ја боравим. На врху високог тавана прекривеног балама сламе се може наћи мали кутак. У том ћошету се налазе грдне бале И један перјани гост. Тај перјани цимер је била кокошка која је тамо носила крупна јаја. Кокошка је била лепе црне боје која је упијала сву светлост, а yатим би понеко њено перце засијало зелено. На крову је било неколико рупа кроз које би сунце пружало своје зраке. У мој кутак обично дођем у подне, а пут до њега није нимало лак. На почетку “авантуре” се треба попети на велике бале сламе које воде до главне даске. На путу ка горе треба заобићи И препреке, кокошке које носе јаја. Главна даска је дугачка И веома широка. Док се по њој кораца, полако би крцкала њену мелодију. Затим се треба шуњати да не би пробудили чувара тавана, ћурку. Када је ћурка безбедно ван видокруга треба скочити на другу страну даске као Тарзан. Када је скок готов, улазите парво у мој чаробни кутак где ме цека мој мали пријатељ. Дан за даном прође, а мој перјани цимер И ја идаље седимо заједно на великој сламнатој бали посматрајући сунце кроз уске пукотине. Овај кутак је за мене врло посебан И драг, а верујем И да ме он исто сматра посебном чим је баш мени отвориу своју невидљиву капију… Кристина Стојановић 6/1
17 Херојство у песмама косовског циклуса Јутро је. Сунце је бојажљиво пружало своје зраке на поље Косово а птичице су певале своју јутарњу мелодију. Свануо је дан који је одређивао судбину српскога народа. Војска је нестрпљиво стајала испред српске капије. Коњи су њиштали и куцкали својим копитима. Сваки јунак кренуо је ка Косову. Сунчеви зраци су се одбијали о сребрно копље, копље које је било поносно уздигнуто у вис, копље које је држао кнез Лазар. Две војске су се нашле. Владари се се гледали очи у очи. Лазарев поглед је пробијао Мурата право кроз срце. Поглед му је био пун жеље за слободом српског народа. Усред тишине, две војске су загрмеле. Врела крв је прекрила земљу док су мачеви само падали на тло. Када је Бошко Југовић погинуо, облак је прекрио део Сунца. Када је Југ Богдан погинуо, облак је прекрио пола Сунца. Када је храбар Кнез Лазар погинуо, облак је прекрио цело Сунце. Завладала је тишина. У тишини су се само чули јауци повређених јунака. Тишину је прекинуо гласан галоп Милошевог коња. Подигао је блистави мач над Муратом, а светлост Сунца се одбијала од мача право у Муратове очи. Мурат је видео блештаво белу боју, а одједном црно… Турски владар пао је на крваву земљу. Пре него што је Милош кренуо да прослави смрт Мурата, спопала га је турска војска. Јунаково срце закуцало је последњи пут. У очима му се видела љубав према породици као и жеља за спасење српскога народа. Иако су ови храбри јунаци платили својим животом, желели су да помогну свом народу. Треба да будемо захвални зато што због њихове храбрости данас постојимо. Свака њихова кап крви уткана је у историју Србије. Кристина Стојановић 6/ Питања Ја имам питања много, реците ми шта значе, то заповедам строго! Чему мачки служи реп? Шта значи кад за неког кажу да је леп? Зашто пси лопту јуре и зашто се деца стално дуре? Зашто живот препреке има и зашто је увек хладна зима? Зашто сунчан дан сваки није? Зашто беба млеко пије? Чему домаћи у школи служи? Зашто се вук са овцом не дружи? Зашто три казаљке има на сату и зашто сви Чачани кажу да личим на тату? Ако одговор на ова питања знате, Хоћу да ми их одмах дате! Софија Живановић, 5/1 Лена Ристић 8/2
18 -Нови живот Високо у брдима је то сеоце. Тешко бисте га сами нашли, скривено је, заштићено као тврђава, само с једним присутним путем кроз вијугави кланац што се иза једног завоја неочекивано шири у малено стеновито поље, а онда , само двестотинак метара даље затвара високом, готово непријатном стрмом литицом. Ту, на каменитој, сунцем ретко обасјаној земљи, неколико је њива посејаних детелином, неколико редова кромпира и леблебија, две лејице лука, с муком отете дивљини драче, јасена и гроба. Наранџасти цветови тикава жаре се на комадићу искрченог земљишта ограђеног сувим каменим зидом. Уз руб поља, под литицом, склупчало се село, десетак ненастањених, рушевних и зараслих кућа и ниских штала, разбијених црепова и, усред те пустоши, каменита двоспратница нашег јунака, јединог који је остао да живи ту, на постојбини свог расутог племена. Одавно су се сви његови раселили, скучили у далеким градовима, запослили, школовали децу, заборавили и завичај и своју вековима дугу криминалну прошлост. Алек живи у неистраженом делу пламнине Маглич у Босни. Природњак је, и након студија одлучио је да се врати у свој родни крај. Разлог за то била је жеља која га није напуштала, од најранијег детињства , да истражи крајње необичну флору мистериозне планине. Уобичајено се буди веома рано, да би што више времена посветио оном што га је у животу највише занимало, истраживању. Пошто је успутно доручковао упутио би се ка шуми. Месецима је посматрао мајушне мачке типичне за то подневље, а у свету природних наука потпуно не познате. Пењао би се готово сваког дана на једно исто стабло. Са друге гране, одозго, сатима би посматрао необична бића како се играју. Било их је три и као да су осећале његово присуство. Крзнене животињице нападале би једна другу, али без жеље да се повреде. Захваљујући гипким покретима, изгледали су као елегантне плесачице. Њихов наступ увек би му измамио осмех. Назвао их је Ема, Амар и Харун. Милан Остојић 7/3
19 Када би се примакло време њиховог оброка, долазила би мајка са тек ухваћеном рибом, и доносила својој деци „ручак“. Док су били заокупљени јелом, Алек би скочио са гране и отишао да плива у језеру. Тик иза шуме, налази се величанствено језеро. До њега се стиже бијугавим прашњавим путем који се једва назире. Сафирна површина глатке воде машала се са кристалноплавим небом. Читав предео одисао је потпуним миром, што је Алеку помагало да разбистри мисли, а било их је и превише. Игледало је као да је ту обавеза да на врео пустињски песак спусти залеђену пахуљу. Док би пливао у хладној води, његове мисли су се слагале како треба. Био је то разлог зашто свакодневну дозу пливања никад није пропуштао. Ударање његовог тела по води производило је јасан продоран звук, који је одјекивао шумом. Привукао би пажњу мачака, те су кренуле ка њему. Мачке би брзо ускочиле у воду, и почеле да пливају за њим. Била је то опуштајућа и забавна игра за све играче. Кретање мачака кроз воду личило је на пад звезда падалица кроз свемир.Као што би и њихов ход, тик пред земљом , престао тако су се у три маце у неком тренутку заустављале и у трену силазиле у воду. Када би их спазио, Алек би им се дивио и жалио што није у прилици да их фотографише. Отпливао би до обале, изашао и посматрао их потпуно опчињено. Понекад би му нека од њих пришла, а он би је понео са собом. Проводио би сате проучавајући је изблиза, правећи белешке које су биле резултат његовог рада. Време је пролазило. Сваки доказ који би успео да сакупи пажљиво би бележио. Када би помислио да је прави тренутак, све што је до тада писао нестало је иза ознаком сент. Биолошка научна јавност добила је прилику да се упозна са новом врстом. Јулија Веселиновић 5/2
20 Недуго затим, највећа имена светске биолошка јавности кренула су да пристижу на Маглич. Сама планинатолико непознатог света није видела никад. Алек је многима био од помоћи, најпре у упознавању са новом врстом, а потом и у разумевању својих теоријских списа. Неки су били неповерљиви и било их је потребно уверити у његову теорију. Дружење са животињама, типично за тај крај, променило је однос према научним истинама. Рушевине старе камене, давно заборављене школе кренули су да обилазе мајстори. Претвориле су се у модеран научни институт. Једна по једна напуштена кућа, почеле су да добијају нове власнике. Место је добило здравствену станицу, неколико продавница, па чак и центар за младе истраживаче . Алек је руковао истраживачким центром, али и свим осталим пропратним научним садржајима. Некада напуштено и празно места поново је оживело. Павле Пајић 7/1 Мила Комазец 8/2
21 Етвининг пројекат „УПОЗНАЈМО СЕ У ЕВРОПИ“ Пројекат „УПОЗНАМО У ЕВРОПИ“ je плод сарадње школа из Италије, Турске и Пољске. Наша школа је једина из Србије, а једна од мноштва школа из 19 држава које су се прикључиле занимљивом етвининг пројекту (Италија, Турска, Пољска, Хрватска, Литванија, Молдавија, Шпанија, Северна Македонија, Грузија, Исланд, Грчка, Украјна, Јордан, Португалија, Албанија, Румунија, Босна и Херцеговина). Циљ овог пројекта је да ученици млађих генерација постану свесни значаја својих корена, традиције и културе и да их упознају са другим земљама, постајући свесни богатства и културне разноликости Европе. Пројекат укључује креирање мултимедијалних материјала за културну и туристичку промоцију сваке земље учеснице, који се односе на сајтове од интереса на различитим територијама, са КР кодовима који омогућавају приступ садржају са објашњењима на вебу. Постери и видео снимци ће бити корисни за ширење пројекта. Ово је иновативни пројекат који има за циљ буђење историјско-уметничко-културног памћења и промоцију туризма који подразумева коришћење технологије: користећи мапе градова сваке школе учеснице, а уз помоћ КР кодова и свог паметног телефона, моћи ћете да добијете све информације које се односе на специфичне споменике или лепоте тог краја. Кроз заједничке активности и сарадњу ученици ће схватити колико је важно неговати осећај добродошлице и бити инклузивни, поштујући друге нације. Ученици ће бити укључени у активности на креативан начин и биће подстакнути да пронађу сличности и разлике између различитих европских народа. Језик који се користи у пројекту биће енглески, тако да ће ученици имати прилику да унапреде своје језичке вештине. За реализацију пројектних активности користиће се различити мултимедијални алати, тако да ће моћи да унапреде и своје дигиталне вештине. Пројекат се реализује, ове школаске године, у одељењима 5/1 и 6/1 са наставницом Слађана Вукићевић на часовима српског језика и књижевности и часовима додатне наставе. https://youtu.be/YoOeF5p1-i0
22 Ученици су правили аватаре и, на енглеском језику су се представили новим европским другарима. Ученици у пројекту су из одељења 5/1 и 6/1. https://www.canva.com/design/DAFzgYN_uyI/WulLE-l4bnxRHNYFH6xmeg/watch? utm_content=DAFzgYN_uyI&utm_campaign=designshare&utm_medium=link&utm_source=editor У току пројекта су ученици представили нашу школу. Друге партнерске школе су могле да уживају у њивом видеу, којиимате прилике и ви да видите путем линка. Видео су радиле ученице Тара Савановић, Андреа Мирковић, Софија Живановић и Татјана Михаљевић 5/1. https://www.canva.com/design/DAF0dfXsytw/3cgogR9VMgU0C9l0s5Xn3A/watch? utm_content=DAF0dfXsytw&utm_campaign=designshare&utm_medium=link&utm_source=editor А како изгледа наш град у очима наших ученка, у брошури и видеу који су направили да европским школама представе наш вољени град, имате прилике да видите сада. Премијерно.
23
24 BELGRADE Belgrade est la capitale de la Serbie. Cette ville possède un riche patrimoine hystorique et culturel qu' on retrouve dans un grand nombre de musées: le Musée National, le Musée militaire, le Musée de Nikola Tesla. Aussi, de nombreux de monuments sont devenus des symboles de la ville: le Vainqueur, la statue du prince de Mihailo, le Palais blanc . Ces monuments témoignent de l' histoire agitée de la Serbie et de la capitale. La ville bénéficie d' une position privilégiée- elle est située au confluent de deux grands cours d'eau: la Sava et le Danube dosta les rives sont transformées en promenades populaires. Le quartier de Savamala est située de la rive de Sava . Il abonde en galeries, centres culturels et bars en musique live qui créent une ambiance détendue. Un peu plus loin, sur la rive de Danube se trouve Dorćol Platz, centre culturel où sont organisées des ateliers artistiques ,des concerts et d'autres événements. À Belgrade,à Skadarlija, il y a beaucoup de "kafanas" traditionnels avec leur musique live. Grâce à cette vie nocturne , Belgrade a la réputation d' une ville qui ne dort jamais. Tout au long de l' année,on peut profiter des spectacles de théâtre et d' opéra: Théâtre National et Théâtre Madlenianum. À Belgrade il y a beaucoup de terrains et de halles de sports, c'est pourquoi il accueille de nombreux événements sportifs tels que le marathon traditionnel , de nombreux sports nautiques etc. La forteresse de Belgrade appélée Kalemegdan,aujourd'hui , est un espace où sont organisées des événements culturels et où on peut se promener et jouir d' une vue magique. Le temple de Saint Sava est le plus grand temple ortodoxe de l'Europe du Sud- Est. Vukašin Azanjac 8/3 Црква Ружица– Калемегдан Конак кнегиње Љубице
25 БЕЛГРАД У моего Белграда – душа... Приезжайте в Белград и он часть души своей откроет для вас. Честно думаю и говорю правду, если скажу что Белград любит своего посетителя. Мне кажется, что люди в Белграде счасливы когда приедут посетители. Много людей / посетителей с собой возьму и тех людей которые не хотели путешествовать или приехать, но приехали. После посещения у узнавания людей эти посетители скажут: ,,Вот видишь, в Белграде можно столько увидеть и узнать,, , а Белградцытогда счасливы. Всем нравиться Белград когда откроет душу свою. Петра Стојић, 7-3 Споменик незнаном јунаку Мост на Ади Гардош кула
26 Крагујевачки октобар Крагујевачки масакр или Крагујевачки октобар представља масакр који се десио над српским становништвом 19.,20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је преминуло 3.000 људи из Крагујевца, а међу њима је било 26 жена,287 крагујевачких ученика и младића средњошколског узраста Стрељање је извршено као 10 убијених и 36 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант је касније издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља стотину људи, а за једног рањеног-педесеторо.
27 У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара,а око њега води кружни пут који је дугачак 7км до потока где се то стрељање одвијало. Данас,21. Октобра,на годишњицу масакра,Србија обележава празникао „Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату“. и 40 деце старости између 11 и 15 година. Крвавва бајка Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану. Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани и сви умрли у истом дану. (...) Хелена Михаљевић 7/1
28 Приликом изградње нове Карабурме, вршена су систематска заштитна ископавања која су дала значајне резултате за проучавање праисторије Београда, ширег подручја Подунавља и Паноније. Археолошка истраживања на комлексу новог насеља на Карабурми започета су 1958. године и трајала су до 1963. године. Откопано је око 100 гробова спаљених покојника, из доба келтског латена. Осим тога, откривено је 230 гробова из бронзаног доба, као и насеља из неолитског, бронзаног и гвозденог доба. Начин сахрањивања Сахрањивање покојника на подземној гробници млађег гвозденог доба на Карабурми било је биритуално. Нађено је много више гробова спаљених (укупно 90) него инхумираних покојника (укупно 6). На основу досадашњих истраживања некропола праисторијских епоха, нарочито металних доба, дошло је до закључка да су поједини родови или кланови своје покојнике сахрањивали на одређеном простору, односно на свом гробљу. Праисторијска Карабурма
29 Накит На некрополи Карабурме накит је био заступљен у мањој мери него оружје. Без обзира на количину, нађени накит је веома разноврстан. Поред наруквица, појасева, прстења, ђерђана рађених од гвожђа и бронзе, нађен је и накит од сребра. Спиралне наруквице припадају групи накита који су Келти прихватили од аутохтоног становништва. Обично су рађене од дебље бронзане и гвоздене жице. Ланчани појаси рађени су од чланака у облику осмица или од увијених жица са карикама, које су на крајевима међусобно спојене. Друштвено-економски проблеми Како историјски извори не садрже никакве податке о настањењу Келта у Подунављу у другој половини IV века пре н. е., то се етнички проблем келтских племена насељених у областима доње Паноније и југословенског Подунавља може разматрати само на основу археолошких налаза. Археолошки материјал из овог раздобља даје извесне податке који могу корисно да послуже у разјашњењу овог проблема. Пре доласка и настањења келтских племена у Подунављу владала је војна демократија, са војним старешином на челу племена или клана. Доласком Келта војна демократија добија нове форме. Карабурма и протоисторијски Сингидунум Поред некропоља из бронзаног доба, на простору данашње Карабурме откривена су и насеља старијег и млађег гвозденог доба. Град Сингидунум је добио назив по меотском племену Синда, који су се током V и I века пре н. е. населили у Панонији. Они су једним делом са Карабурме, на самој обали Дунава, имали своје отворено насеље.
30 Касније, када су се келтска племена доселила, они су поред њиховог насеља подигли своје. Граду су дали име Келти, називајући га градом Синда, то јест Синдидун. Временом се у латинском изговору слово д претопило у г, јер је било погодно за изговор. Шта се данас налази на месту праисторијске Карабурме? наша школа – ОШ „Др Арчибалд Рајс“ тржни центар-Big fashion стамбено насеље доста паркова вртићи Дом здравља Литература: Тодоровић, Јован(1972):Праисторијска Карабурма I –оексоромб ммбђег гвоидеоог добб, Нфижљ дсбеб Вжпдсбеб, Београд. Инес Павловић 7/1
31 Шта су пахуље? Снежне пахуље су кристали који се образују у хладним облацима, високо изнад тла. На висинама где се температура спушта до минус четрдесет степени, водена пара што лебди у облацима може нагло да се смрзне у ледене кристале. Који су најлепши облици кристала? Амерички научник Вилсон Бентлеј је доказао да је свака пахуља јединствена и има посебан облик који зависи о температури на којој је настала. Постоје различити облици, али најлепши су они који брзо израсту. Врсте пахуљица: Једноставне призме- Шупљи стубови и игле- Звездасте лопатице- Троугласти кристали-
32 Звездасти дендрити- Буллет Росетте- ЗанимљивостJ: Пахуљице су обично пречника једног центиметра, увек у зависности од услова њиховог формирања. Највећа забележена снежна пахуља су пронашли људи у Монтани у јануару У овом раду користила сам следеће сајтове: -www.opsteobrazovanje.in.rs -zanimljivostidana.com -www.svetnauke.org Хелена Михаљевић 7/1
33 Спортисти наше школе– Елена Владушић 8/2 Зовем се Елена Владушић. Имам 13 година.Атлетику тренирам 5 година. Имам 48 медаља, а најзначајнија медаља ми је друго место на Међународном такмичењу са 300 препона. Атлетика испуњава моје слободно време и поправља моје расположење. Мој највећи успех је трчање полумаратона. Држим Државни рекорд на 60 и 300 препона. До тридесете године бих се бавила атлетиком, а касније микробиологијом. Трудим се да имам успехе у и у школи и на атлетици, иако је то врло напорно, ја то волим.Трудим се да ми храна буде обимна и здрава, а и ретко једем слаткише. Мој савет за млађе од мене: само пратите своје снове и радире што волите’. Радиле:Теа Кики-Рађеновић и Нађа Кајевић 5/1
34 У оквиру школске 2023./24 год у нашој школи је основан школски оркестар. Оркестар чине ученици од четвртог до осмог разреда и с обзиром да смо тек на почетку, велики је изазов наћи и уклопити композиције кроз које би сви ђаци могли да одговоре датим задацима. Оркестар школе броји око 30 чланова и у самом оркестру су заступљене све врсте инструмената: жичани - гудачки (виолине и виоле), трзалачки (гитаре), дувачки - флаута, обоа, фрула, ударачки - кахон, велики бубањ, тимпани, шејкер, палице, триангл, мали металофони, велики металофони, ксилофон, инструменти са диркама - синтисајзери и хармонике. Репертоар композиција ће бити разнолик: тематика из класичне музике, забавна музика, али и старе изворне и етно песме. Кроз различите свечаности и наступе, оркестар наше школе ће се трудити да у сваком тренутку осветла образ ове установе. Велисав Белић, наставник музичке културе Школски оркестар
35 Екскурзија осмог разреда За сваког ученика, посебан доживљај је екскурзија. На тим путовањима су проводи незаборавни, много песме и понека прва љубав. Ове године, наши осмаци су кренули из Београда 18.11.2023. Прво место које су обишли је био Ниш. Упознали су се са логором из Другог светског рата. После тога, одали су пошту јунацима Првог српског устанка и Стевану Синђелићу чије лобање чине саставни део Ћеле– куле, јединствене, по свом ужасу, у свету. Нишка тврђава је нарочито оставила утисак. Одатле, пут до Копаоника их је посебно радовао јер се аутобус орио од њихове веселе песме. Вечерашњи провод у дискотеци је био посебно искуство. Сутрадан, пут су наставили ка Крушевцу и Лазаревом Шареном граду и цркви Лазарицу. У вечерњим часовима стижу у Београд. Утисака је било пуно. Данима ће се препричавати догађаји са путовања. За безбедност ученика су се старале одељењске старешине Ивана Адамов, Слађана Вукићевић и Мирјана Алимпијевић. 8/1 8/2 8/3 (.разред
36 Поштовани наставници и ученици, Захваљујемо се свима на несебичној помоћи. Да бисмо били још бољи, предложите шта бисте волели да читате у следећем броју. Драгим нашим осмацима поручујемо да ће нам недостајати. Желимо им да упишу оно што желе. Наш предлог за следећи број је да речима и сликом представите крајеве наше дивне земље, као и занимљиве државе које ћете обићи. Пошалјите нам то на имејл [email protected], а ми ћемо нaправити занимљив путописни колаж. Ваши другови из редакције вам свиме желе лепо и занимљиво лето. Редакција: новинари Tea Кики-Рађеновић 5/1, Нађа Кајевић 5/1, Хелена Михаљевић 7/1, Инес Павловић 7/1, Петра Велага 5/3 Главни уредник, техничка припрема, лектор, коректор Слађана Вукићевић, наставница српског језика и књижевности „Ко вас воли више од нас, Нека још један лист окрене. Пошто листа нема више, Ми вас волимо највише!“