Читајтенајбољеписменесаставе Научите како да спремите посластицу Занимљивостионашојшколи музика,мода,понашање Дешавања у нашој школи Наши репортери су интервјуисали наставнике наше школе. Било је занимљивих питања на која су наставници одговарали. Сазнаћете све оно што сте можда желели да их питате, а нисте имали прилике. Читајте у овом броју: шКОЛСКЕ НОВИНЕ ОШ ,,МИЛУН ИВАНОВИЋ“ , УШЋЕ 2024. Broj 4. .
Новинарска секција уредник новинар мајстор фотографијеуредник фотограф новинар новинар У оквиру обогаћеног једносменског рада формирали смо новинарску секцију чији је задатак да до краја године приреми школске новине. Мала техничка подршка учитеља Ивице Жупањца. Приликом рада имали смо несебичну помоћ свих учитеља и наставника. Посебну захвалност дугујемо наставници Марији Богојевић која нам је уступила најбоље саставе из своје архиве и увек била расположена да нам помогне. Лука Мачужић Петра Вучковић Кристина Савић Николина Перишић Лена Мачужић Мартина Савић новинар Софија Поповић
О нашој школи Дешавања у нашој школи Од 1963. године припојише јој се школе у Лозну, Церју и Тепечима, те под управом централне школе у Ушћу имаше укупно 23 одељења са 778 ученика. Наставни рад одвијао се у три школска објекта на различитим локацијама од којих је једна била у згради Лазара Прокића, коју завешта давне 1907. године омладини ушћанској, а која и данас одолева зубу времена. У таквим условима Скупштина општине ушћанске и грађани места Ушћа и околине 1957. приступили су изградњи нове школске зграде која је свечано отворена за рад 1.9.1962. године, а која и данас, упркос годинама, уз повремена реновирања, служи ђацима ушћанским. Одлуком Скупштине општине ушћанске од 27.12.1966. школа добија име Основна школа "Милун Ивановић" Ушће, у знак сећања на народног хероја Милуна Ивановића. Од 1.1.1971. овој школи припојене су до тада самосталне основне школе у Студеници и Гокчаници (Међуречје). Међутим, после деветнаест година, школа у Студеници се издвојила 8. 6. 1990. из састава ушћанске школе, те до данашњих дана остадоше у саставу ушћанске школе издвојена одељења у Полумиру, Лозну, Тепечима, Поповој Речи, Гокчаници, Предолама и Борову. Али ,,бела куга,, узима свој данак, па су због недостатка ђака затворене школе у Тепечима, Поповој Реци, Предолама, а питање је само дана када ће школска звона занемети и у осталим издвојеним одељењима. Са школског сајта Општински одбор општине ушћанске, с почетка прошлог века, тачније 25. јануара 1907. године, на другој седници, предлози грађанима да се отвори основна четвороразредна школа у Ушћу, те се тако у јесен 1907. отвори Основна школа у Ушћу са једним одељењем и са четири разреда. Први светски рат прекиде њен рад. Од краја 1918. па до почетка 1923. школа обнови рад као једноодељенска четвороразредна школа. Почетком школске 1923/1924. отвори се и друго одељење школе, те као таква своју мисију шири све до 1952. када се отвара и треће одељење. Већ 1953/1954. школске године, школа прерасте у осморазредну основну школу, те таква оста све до данашњих дана. Софија Поповић, новинар
вести из школе Дешавања у нашој школи Слоган овогодишње Дечије недеље био је: ,,Велико срце деце Србије”. У активностима поводом Дечије недеље учешће су узела не само деца, већ и њихови родитељи и учитељи и наставници наше школе. ПОНЕДЕЉАК, 2.10.2023. Ученици млађих разреда су за време петог часа, на платоу испред школе, кредама писали поруке пријатељства. Ученици издвојеног одељења у Лозну су у оквиру активности на једносменском раду са наставницом енглеског језика, Маријаном Дражовић, израдили своју слагалицу пријатељства и узели учешће на овом конкурсу. Дечији радови биће подељени на званичним профилима Пријатеља деце Србије почевши од 8. октобра као део кампање која ће трајати до 1. новембра. Најуспешнији радови биће награђени, а резултати конкурса објављени су у новембру. Конкурс кроз Програм Дечије недеље подржава Министарство за бригу о породици и демографију. Хуманитарна акција – сарадња са Црвеним крстом У оквиру Дечије недеље у нашој школи је покренута хуманитарна акција. У складу са слоганом Дечије недеље – Велико срце деце Србије – ученици су позвани да донесу хуманитарни прилог и покажу колико је велико њихово срце – велико и увек спремно да помогне. Са наставницом верске наставе, Јеленом Драгојловић ученици млађих разреда месили су и украшавали славски колач који је наствница испекла и донела наредног дана. Дечија недеља
Такође са ученицима је направљено пет просфора (посебан хлеб којим се причешћујемо и захтева молитву и вољу да би се направио) који су ученици са наставницом поклонили парохијском свештенику и том приликом посетили малу цркву у Трњацима. Урађен је плакат – Велики је Бог – на који су деца залепила многобројне речи и слике које нам показују љубав, молитву и смисао црквеног живота. Такође је написано заједничко писмо Богу које показује да деца знају пре свега да је потребно захвалити се Богу, а затим од њега нешто тражити и молити. Ученици су посетили храм који се зида у центру Ушћа. Овом приликом деца су разговарала са свештеником и мајстором храма. Урађен је интервју. Учитељица Јелена Радовић направила је филм (видео клип) о активностима које је реализовала са ученицом другог разреда у Гокчаници. Цртали су по асфалту, писали поруке пријатељства. У току Дечије недеље одржана је и спортска недеља. У понедељак су се ученици петог и шестог разреда надметали у фудбалу, а девојчице у одбојци.
Код наставнице географије ми се посебно допада њен професионални однос према свом послу. Први сусрет са наставницом ми је некако остао у дубоком сећању. Вероватно из прича старијих ђака који су нас често плашили том географијом. ,, Има да учите као бела лала географију”. Дошао је и тај дан да се сретнемо са наставницом. Наставница Данијела беспрекорно обучена, са увек налакираним ноктима, нас је упознала са својим предметом и правилама игре. Све што нам је рекла да тражи од нас тада било је тако. Трудили смо се да сваки договор испоштујемо и сваки задатак одрадимо како треба. Наставница је увек то знала да награди. Ако ти Данијела предаје географију у основној школи, у средњој нећеш имати проблема са овим предметом. Наставница Данијела је у 90 % на својим часовима строго пословна и професонална. Нама су посебно интересантни ови остали часови на којима покаже и ону другу страну личности која се у већини случајева не може видети од превелике професионалности. Наставница нам је својим примером показала како треба да радимо и како можемо да радимо и успех ће доћи. Школовање је део живота који се памти заувек. Дани проведени у школи су увек лепи. Током њих срећемо пуно наставника и учитеља. Ја бих издвојила мог учитеља, Владимира Дикића. Он је средњег раста, има браон очи у којима се види доброта и знање. Његов осмех је увек присутан. У сваком тренутку је расположен. Научио нас је да се осмехом и добротом може постићи много више него љутњом и бесом. Према нама никад није био строг, али је волео да будемо тихи, добри и насмејани. Његов омиљени предмет је математика. Труди се да све задатке објасни кроз игру. Када год је неком била потребна помоћ, он му је увек изашао у сусрет. Захвални смо му јер нас је, сем слова и бројева, научио како да се снађемо у животу. Представљамо вам учитеља Представљамо вам наставницу Кристина Савић, новинар Николина Перишић, новинар
Зашто сте се определили да радите овај посао? Зато што ме рад са децом испуњава. Додуше, нисам знала да ћу најмање да радим са децом, али је то био разлог због кога сам се определила за овај посао. Шта Вам је највећи изазов у раду са децом? Највећи изазов ми је био да се деца која имају тешкоћа(у расту, понашању...) осете прихваћеним и доживе успех, помак... Сећам се дечака који је имао здравствени проблем и још доста удружених сметњи, проблема о којима се јако мало знало. Истраживала сам, радила са дететом оно што сам мислила да може. Интервју са педагошкињом школе Како се данас осећате? Одавно ме нико није питао како се осећам. Баш ме је изненадило питање и обрадовало. Лепо је што сте овако започели интервју. Ево, већ се осећам боље! Дивни сте! Шта волите да радите у слободно време? У слободно време волим да шетам и да уживам у свежем ваздуху. Кад имам слободног времена, волим и да прочитам неку добру књигу. Добила сам на поклон Е-book, али ипак волим да читам праве књиге, папирне... да окрећем листове, да ставим обележивач тамо где сам стала... то волим! Добар дан, моје име је Мартина. Да ли бисте били љубазни да одговорите на неколико питања за школски лист? Какав вам је стил облачења? Нисам баш задовољна својим стилом облачења. Могла бих ја то и боље. Више волим тренерке и патике да носим али се трудим на послу да будем мало елегантнија, тако да у свом плакару имам и хаљине, сукње, сакое...
Колико је тешко радити као педагог? Тешко је. То могу да кажем. Пред нама су постављени многобројни захтеви које тешко можемо да испунимо. Колико се школа променила од Вашег првог радног дана? Доста се променила. Убедљиво је доста нових ствари. То може да се повеже и са претходним питањем. Све више захтева. Како замишљате школу за 20 година? Не могу да замислим како ће то да изгледа. Не свиђа ми се у којем правцу иде. Надам се да ће се десити нека реформа. Деца треба да се оспособе за живот. Колико се променило понашање код деце и колега? Па и то се променило. Што се тиче наше школе, нема велике разлике. Ако погледамо мало шире, видећемо децу која су незаинтересована за учење и напредовање, децу коју је ,,екранизација” упропастила, децу која вапе за пажњом ...Са друге стране, наставници који се боре са новим и преобимним плановима наставе и учења, са свим компетенцијама које треба да оснаже како би одговорили на захтеве... није лако ни деци ни наставницима. Да ли вам је било пријатно да одговарате на моја питања? Јесте. Свака част на избору питања! Шта би садашња Ана рекла Ани на почетку каријере? Застани, одмори! Мартина Савић, новинар
Шта је било пресудно у одабиру вашег занимања? Пресудна је била љубав према језику, као и утицај наставника у основној школи. Након завршеног факултета одабрала сам просвету због жеље да подучавам друге. Колико волите ваш посао? Јако. Иако се понекад осећам другачије, осећај да су ученици научили, постигли добре или надпросечне резултате, увек ми даје сатисфакцију да сам на добром путу. Да ли радо одлазите на посао? Да, свакако. Када бисте могли поново да бирате, да ли би ваше занимање било професор енглеског језика? Било би. Интервју са наставницом енглеског језика Колико вам је тешко да преносите знање ученицима? Уколико су ученици заинтересовани и мотивисани то не представља проблем. Али ако нема мотивације, неопходно је да ја уложим више напора, припремим додатни материјал, поновим више пута. Уколико то уроди плодом, сав мој уложени труд није био узалудан. Да ли постоји нека метода за лакше учење енглеског језика? Постоји много метода, поготово данас у доба напредних технологија. Слушање омиљене музике, гледање серија и филмова. У зависности шта желиш да побољшаш, да ли говор, да ли разумевање слушаног, читање или граматику. Има много сајтова, страница на интернету. Волео бих да знам како сте Ви учили енглески језик? Основе сам стекла у основној школи, на факултету сам усавршавала своје знање. Ипак и дан данас стално учим, кроз рад и припрему за наставу. Каже се да човек најбоље учи подучавајући друге. И за крај можете ли ми рећи нешто о Вашим школским данима ? У основној школи било нас је 42 у одељењу. Покушавам да замислим како бих се ја снашла са толико ученика данас. Те дане ипак највише памтим по дружењуи времену проведеном у игри: ластиш, између две ватре, сакупљању салвета... Хвала ! Била је то моја разредна, Александра Пешић, наставница енглеског језика. Разредна, да ли бисте били љубазни да одговорите на неколико питања за школски лист? Андреј Дугалић, дописни новинар
Шта вас је навело да постанете наставник и зашто баш географије? У свом детињству имала сам комшиницу која је била наставница физике, била је пуно посвећена деци и љубави према свом послу. Доста је утицала на мене, волела сам редовно да је посећујем и често сам била присутна када је прегледала вежбе, то ме је и заинтересовало. Географију сам изабрала зато што је занимљив, интересантан предмет и одлично ми је ишло, једноставно због љубави према предмету. Да ли имате неку омиљену област или лекцију? Омиљена област ми је регионална географија, ради се крајем 6., 7. и 8. разред. То је област коју волим да радим, али што се тиче 5. разреда занимљива је физичка географија. Нарочито вулканизам и земљотреси су веома интересантни. Како теку припреме за један Ваш час? Припрема мора да се одради што квалитетније и ради се на томе да се што више презентује и приближи деци. Да ли имате трему када уђете у разред? Имам позитивну трему, генерално сви ми имамо одговорност и из те велике одговорности долази и трема. Дешава се, али се изгуби после 5 -10 минута на почетку часа. Сваки просветни радник треба имати одговорност према свом раду. Мислите ли да су ваши часови занимљиви ђацима? То је индивидуална ствар, просто свако има свој омиљени и занимљиви предмет као математика, српски, биологија. Генерално мислим према изјавама ученика да јесу занимљиви. Са којим узрастом је најлакше радити? Мислим да је некако најбоље сарађивати са 7. и 8. разредом. Пуно су зрелији и спремнији, доста су радили заједно, познају они мене, познајем ја њих. Сада већ имамо добру комуникацију. У петом разреду треба времена да се прилагоде. Тако да сматрам да је најбоље са 7. и 8. разредом. Интервју са наставницом географије Искрено о себи Наставнице, да ли бисте били љубазни да одговорите на неколико питања за школски лист?
Да можете, шта бисте променили у образовном систему? Повезала бих са 8. питањем, тако да променила бих доста тога, то би пре свега требало да буде системска промена, почевши од саме промене државе и образовног система, али конкретно мислим да треба да се промени да деца схватају своје обавезе, исто као што добро знају и схватају своја права. Тако и наставници треба да знају пре свега своје обавезе и права. Сматрате ли да ученици имају довољан број часова и са колико часова би Ви били задовољни? Мислим да је сасвим довољно 2 часа недељно, међутим 5. разред има само један час, тако да у 5. разреду управо због промене треба неки час више, међутим. то је вековна борба и никако да нам дозволе 1 час више за 5. разред. Како замишљате један савршен час? Савршени час не постоји, зато што и просветни радник увек може да се ангажује да час буде бољи и увек може нешто да дода или одузме, промени, тако да је та категорија променљива. Час може бити добар, добро одрађен час не постоји. Мислите ли да у школи постоји добра комуникација између ђака и наставника? Стварно мислим да има добре комуникације између ђака и наставника. Да ли ученици имају поверења у своје наставнике? Па ја мислим да је то питање генерално за ђаке. Какав је ваш однос током часа са ученицима који имају непримерено понашање? Можете и сами приметити, али мислим да наставник својим ставом, својим ауторитетом треба да утиче не само на ученика са непримереним понашањем већ на све ученике. Мислим да велику улогу игра ауторитет. Да ли правите видљиве грешке током предавања лекције? Да ли су видљиве, може да се деси свакоме али ако се деси да неко погреши није страшно. Каже се ко ради, тај и греши, али ако добијемо информацију да смо погрешили, треба то прихватити и исправити у најкраћем року. Колико често путујете и да ли Вам удаљеност представља пробле? Ранијих година сам путовала пет дана у недељи, сада су то само два дана, али све је ствар навике и када нешто волите да радите са доста љубави и са доста посвећености, не пада ми то тешко. Лена Мачужић новинар и Јована Ердоглија, дописни новинар
Њено друго име је одговорност Помоћна радница, Драгица Банковић је неизоставни део ОШ "Милун Ивановић", а њена преданост и посвећеност раду је наравно свима позната. Са својим дугогодишњим искуством, Драгица је стекла поштовање за своју вредност и одговорност. Својим примером, Драгица показује како се успешно и с посвећеношћу може обављати задатак чувања и домаћинског опхођења према школској имовини. Након тешког губитка свог мужа, она је јуначки стала на ноге и сама се борила за своје две ћерке. Драгица је прилично важна особа у животима својих ближњих, а посебно је љубазна према својој унуци, што говори о њеној великој људскости и доброти. Свако ко је радио у издвојеном одељењу наше школе у Гокчаници, сигурно не може да заборави помоћне раднике, Драгицу и Љубинка Банковић. Овога пута желим да напишем неколико реченица о нашој чувеној Драгици, велемајстору чистоће и пожртвовања на послу. Онo што чини Драгицу истакнутом је и њена одговорност, преданост. Свако ко је радио у Гокчаници, вероватно ће до краја живота памтити топлу и беспрекорно чисту канцеларију, звуке ужарене бубњаре и скроман и ненаметљив осмех наше Драгице. Свима ће остати у сећању и надалеко чувени уштипци које Драгица спрема. Плави раднички мантил је, може се рећи, и заштитни знак наше Драгице. Њено радно ангажовање у издвојеном одељењу у Гокчаници је још један показатељ њене способности да се прилагоди и обавља посао на најбољи начин. Иако је радила у матичној школи, предах у тишини Гокчанице био је оно што је Драгици највише одговарало. Када би у нашој школи постојала златна медаља за преданост и педантност у раду, Драгица би је одавно већ носила. Драгица Банковић је не само помоћни радник у нашој школи, већ и велико људско срце наше школе.
Маштање је саставни део живота сваког човека, а нарочито детета. Већи део детињства деца проведу у маштању. Док држим у рукама чаробни штапић зато нећу причу... У вртлогу размишљања преплићу се маштања, надања и реалност. Куда кренути? Одлучујем се за бесконачни пут маште. Са чарoбим штапићем као пратиоцем, лебдим по облацима, чија мекоћа задире у твоје срце. Гледам вилину дугу, плаву косу како се прелама на сунцу и сјај у њеним црним очима. Зарањам у дубине мора где могу видети шарене сирене које машу својим разнобојним реповима. Да не заборавим, а то никако не бих смела, јер су то иначе моји најдражи пријатељи из маште, мале патуљке из Црвене Пољане. С њима најрадије завирујем у мрачне пећине чаробног змаја. И, на крају, златна небеска звезда прича ми причу за лаку ноћ док мој уморни поглед непомично посматра чаробни штапић који нестаје... Андреа Пешић V1 Да имам чаробни штапић Другарство Другарство је највеће благо. Свако живо биће у самоћи је празно, суморно и обгрљено самотним мраком. Човек у тим ситуацијама пати јер нема никог коме би се поверио и са њим делио радост и тугу. Друг је увек ту да пружи помоћ и подршку пријатељу. У рано јутарње праскозорје зачух продоран звиждук са оближње косе. Још неиспаван и бунован, крадом се спремих за пут и, што сам тише могао, изађох из куће. У сусрет ми је ишао Милош, исто тако спреман за данашњу авантуру. Сунчево рађање затекло нас је како се пењемо кривудавим путељком према шуми. Руменило се осуло свуда по шумарцима и дубодолинама добијајући тада некако чудну пурпурну боју. Роса са древећа квасила је наше тело. Небо се изведрило и постало равно као стакло. Поток пламти,цепа се и тражи хладовину испод витких, стаситих врба. Изморени до краја, седосмо на влажну земљу. Пред нама се створи Јован, познат у селу по себичности и лукавости. Милош и ја смо га отерали повицима у бусење плашећи се да ће нас издати код родитеља за ово наше опасно путовање. Кад он оде погнуте главе, ми кренусмо даље. На стотинак метара од места одмора, наиђосмо на једну змијурину која се иронично осмехивала својим рачвастим језиком. Потрчасмо натраг. Наишао сам на препреку и пао. Милош је протрчао крај мене плашећи се само за свој живот. Није чуо моје болне крике ни речи. Нога је почела да ми отиче и модри тако да нисам могао даље. Испред мене се појавио Јован и помогао ми да се вратим. Код куће ме није издао,отишао је пожелевши ми брз опоравак. Касније сам му се извињавао за неправду коју сам учинио мислећи да је лош човекј, да није у стању да помогне, да може само да наноси зло. Тек тада сам схватио да људи причају неистину о Јовану, или не знају шта је тачно, или не желе да знају. Уместо себичњака, у Јовану сам препознао великог друга јер је он то у потпуности оправдао. Сваком треба понудити другарство и пружити му шансу да се покаже у најбољем светлу јер је сигурно да ће он то некада оправдати. Милан Ђоковић Из архиве
Да имам чаробни штапић У малом планинском селу Ушће, где се сусрећу реке Ибар и Студеница, ткала се прича о јединственом пријатељству које је цветало међу малобројним становницима. Основна школа "Милун Ивановић" стајала је као усамљена капија знања, окупљајући све мање ђака. У овом идиличном амбијенту, где су планине сведочиле о вековима живота, деца су градила чврсте везе које су превазилазиле границе различитости. Ушће је постало место где су се свакодневни изазови делили, а радости и туге испреплиће у незаборавне тренутке. Често су се окупљали поред река, делећи своје снове и амбиције. Школске клупе можда јесу празније него раније, али то није умањило снагу пријатељства међу преосталим ђацима. Они су постали као породица, подржавајући једни друге кроз све изазове које доноси живот у малој заједници. Њихова сложност и узајамно разумевање чинили су Ушће посебним местом, где се вредности пријатељства негују с љубављу и пажњом, чак и у суочењу с изазовима модерног доба. У срцу природе и обасјано топлином заједништва, Ушће је постало не само географско место већ и симбол правог пријатељства, које се чува као најдрагоценије благо у овом малом, али незаборавном планинском кутку. Да имам чаробни штапић У малом планинском селу Ушће, где се сусрећу реке Ибар и Студеница, скупила сам драгоцен арсенал чаробних момената. Осујећена животном стварношћу, носила сам моћни чаробни штапић који би ме превео у свет мојих најсветлијих маштања. Сваки дан, након школе, упућивала сам се ка обалама река, под сенкама могућих приповести и неисказаних снова. Мом штапићу дозвољавала сам да ме поведе у бескрајне слике које би криле магију и невероватна чуда. Са чаробним штапићем у руци, Ушће би постало место где се из прекрасних пејзажа издвајале необичне ствари. Реке би преко ноћи прелазиле у магичне светлуцаве завоје, а планине би се стапале са звездама. Школа "Милун Ивановић" би зраком светлости привлачила нове ђаке, чиме би ова школа постала тесна за сву нашу децу. Са чаробним штапићем, моје сањарење постала би изазов и за време дана и ноћи. У оближњој шуми, сретала бих виле и змајеве који би се преселили из легенди у стварност. У моментима туге, штапић би прелазио у алат за испуњавање жеља, дарујући свим житељима Ушћа несабрану радост и срећу. И тако, са чаробним штапићем у својој руци, живот у Ушћу би прерастао у приповест о невероватним догађајима и несвакидашњим пријатељствима. По некада помислим да би уз чаробни штапић живот у нашем месту имао перспективу и боље сутра. Написала вештачка интелигенцијае Ако сте пажљиво прочитали саставе које су писали наши најбољи ђаци и саставе које је писала вештачка интелигенција, вероватно сте закључили да вештачка интелигенција може бити од користи, може нам дати неку идеју, али још не може писати као човек. вештачка интелигенција вештачка интелигенција
На Гочу је било најлепше на свету! Седамдесет наших ученика из Ушћа је пошло на ово путовање са својим учитељима, а у истом хотелу смештена су била и деца из Годачице. Просторије су нам биле пуне радости и забаве од самог почетка. Памтићу као да је сама природа била са нама. Сунце је сијало кроз четинаре, а светлост је играла на земљи и по листовима дрвећа као да нам је давало знак да ћемо имати најбоље време. Планина Гоч је изгледала као у причама - зелена, пуна живота, са биљкама и цветовима који су се смејали сунцу. Увече, на нашим забавама у дискотеци, певали смо и плесали. Били смо најзабавнији тим на планини! Научили смо много нових ствари о природи и о себи самима. Истраживали смо околину и учили о животињама и биљкама. Сваки дан је био нова авантура, пуна изненађења и узбудљивих тренутака. Овај пут Гоч ће остати у мом сећању као најбоље путовање исписано у мојој књизи сећања. Надам се да ћемо опет ићи догодине и да ћемо имати још више забаве и нових искустава! Лука Мачужић, новинар рекреативна настава на гочу 2024. год. Као и предходних година и ове године је успешно реализована школа у природи на планини Гоч. Ове године нас је пратило веома лепо време које смо у пуној мери искористили. Овога пута нећемо причати о свим оним стварима које нам се нису свиделе јер смо то већ заборавили. Недељу дана ћемо памтити по јако лепом дружењу. Упознали смо другаре из других школа. На Гоч је шест учитеља повело 68 ученика. Можда ће боравак на Гочу најбоље дочарати састав једног трећака.
Свети Сава је школска слава коју сви ученици са осмехом дочекују. Ученике од првог до осмог разреда је за Светог Саву припремила наставница веронауке Јелена. Она се јако трудила да нам нађе текстове песама и текстове за глуму. Сви су се јако трудили и давали свој максимум да би то испало како треба. Остајали смо после часова на пробама да би све стигли и веома се исплатило. На дан Светог Саве сви смо били узрујани да ли ће све бити добро. Да смањимо нашу трему пре почетка приредбе смо испричали молитву. Наставница се толико трудила да то све буде најбоље могуће и њен труд се веома исплатио. На крају је све испало како треба и сви су били веома поносни, а наставница поготово. Милица Рајовић V I 1 Свети Сава је школска слава коју прослављамо 27. јануара. Растко је био син Стефана Немање, а када се замонашио добио је име Сава, по чему га данас славимо. Сваке године славимо школску славу тако што заједно са наставницом веронауке организујемо приредбу у којој учествују сви који иду на верску наставу. Ове године сам трећи пут учествовала у припреми предивне приредбе којом сваке године подсећамо на то колико је Свети Сава био значајан и да не смемо да заборавимо шта је он све урадио. Припремили смо доста рецитација, текстова, глуме и певања. Свима нам је било занимљиво. Глумела сам у причи која је била важна да схватимо да је битно да имамо пријатеље и да је важно да помажемо једни другима. Певала сам такође и у хору. Било је доста људи у публици, а мени је било драго што видим све те људе који су дошли да заједно прославимо школску славу. Сви који смо учествовали били смо срећни. Наша вероучитељица нас је учила ономе што је Свети Сава научио све људе, а то је да је важно да поштујемо и бринемо о другима. Посебно сам срећна што још дуго година могу да учествујем у овој дивној приредби. Тара Младеновић III 1 Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја Светог Саву смо свечано обележили и ове године под диригенском палицом наше вероучитељице Јелене Драгојловић. Овога пута преносимо инпресије наших ученика који су узели учешће у обележавању школске славе. Извор: Блог вероучитељице Јелене Драгојловић
Пружи подршку: Ако твој нови пријатељ дели нешто лично или има изазове, буди подржавајући. Покажи емпатију и покажи да си ту да пружиш подршку. Предложи заједничке активности: Након што мало боље упознаш особу, предложи заједничке активности као што су шетња, гледање филма или спортске игре. Развијај спонтане тренутке: Понекад најбоље пријатељство настаје када се спонтано догоде непланиране активности. Будите отворени за неочекиване прилике за дружење. Буди свој: Немој се претварати или скривати своју праву личност. Буди аутентичан и дозволи другима да те упознају онаквог какав јеси. То ће помоћи у грађењу истинског пријатељства. како да стекнеш пријатеља Другари обично деле различите аспекте свог живота, као што су радости и туге, изазови и успеси. Другари су ту да пруже подршку у тежим временима и да се радују успесима свог пријатеља. Основне карактеристике другарства укључују поштовање, понуду помоћи када је потребно, слушање и разумевање. Научите како да стекнете пријатеља. Дељење твојих интересовања: Подели своје хобије и интересовања. Ако обоје делите исте интересе, лакше ћеш се повезати са новим пријатељем. Учествуј у групним активностима: Ако постоји могућност, учествуј у групним активностима попут спортских догађаја, радионица или волонтирања. То пружа прилику за неформално дружење. Иницирај разговор: Не чекај да други предузму корак. Постави се пријатељски и започни разговор о заједничким интересовањима или темама које те занимају. Постави питања: Људи воле када их други слушају и показују интересовање. Постављај питања о њиховим хобијима, омиљеним активностима или искуствима. Покажи позитиван став: Буди отворен, пријатељски настројен и са осмехом на лицу. Позитиван став може створити пријатељску атмосферу. Слушај пажљиво: Активно слушање је кључ. Покажи интересовање за оно што твој нови пријатељ дели с тобом и постави додатна питања како би показао да обраћаш пажњу. Мартина Савић, новинар
Одећа и обућа играју важну улогу у нашем свакодневном изгледу и удобности током школских активности. Ево неколико савета за основце како да се правилно обуку за школу: Удобност је најважнија: Бирај обућу која ти је удобна и која одговара твојој величини. Ношење превелике или тесне обуће може изазвати непријатности и ометати током наставе. 1. Прилагоди обућу активностима: Ако имаш физичко васпитање или спортске активности, обуј се у одговарајуће снежне и кратке патике. За остале дане када немаш физичке активности, могу ти одговарати лакши модели обуће. 2. Временски услови: Уколико је хладно време, облачи топлу обућу као што су чизме или топлије патике. А у топлијим периодима, одабери лакше и пролећне моделе. 3. Чистоћа и уредност: Подржи хигијенске навике и увек носи чисту обућу у школу. Редовно чисти и одржавај своју обућу како би ти дуже трајала и била пријатна за ношење. 4. Стил и мода: Моду можеш да пратиш и у избору обуће за школу. Изабери боје и дизајне који ти се допадају, али пази да обућа буде примерена за школски оквир. 5. Запамти, правилно одабрана и одржавана обућа чиниће твоје школске дане удобнијим и пријатнијим. како да се обучеш за школу Николина Перишић, новинар
Како направити посластице Зовем се Мартина Савић. Данас ћу вам написати рецепт за прављење палачинки. Умутити четири јајета, кашику шећера, шољицу уља, пола литра млека, једну кесицу ванилиног шећера, брашно по потреби. Маса треба да буде ретка, да може да се разлива. Палачинке пећи у подмазаном тигању. Испечене палачинке премазати надевом по жељи. Може то бити крем, џем, шећер, а може се додати и неко воће. 4 jajета 300 ml уља 300 gr шећера корица од једног већег лимуна 250 ml млека 600 g брашна 1 прашак за пециво Треба измешати јаја и шећер миксером, а затим додавати остале састојке па све сјединити. 1. Када се калуп довољно загреје, лагано га науљити, а потом вадити кутлачом смесу и стављати у калуп по једну кутлачу па затворити калуп и пећи док се не упали зелено светло, а угаси црвено. 2. Петра Вучковић новинар Мартина Савић, новинар
школска 2023/24. Први разред други разред трећии разред четврти разред Други разред - Гокчаница Први, трећи и четврти разред- Лозно
Пето 3 шесто 1 седмо 1 седмо 2 Осмо 1 пето 2 Први, трећи и четврти разред - Полумир Пето 1