Електронски часопис број 1

Основна школа „ Мајор Илић“

Издање број: 1
jануар — март 2021.

Е-mail: [email protected]
Tелефон: 032 678 206
Сајт: www.osmajorilic.edu.rs
32258 Кушићи

2

Човек је онолико добар колико чини
за добробит других људи

Вајбер група „Добри

Самарјанин“ ове године

слави пет година

хуманитарног рада. Од

мале групе људи

окупљене око свештеника

Синише Никитовића

израсли су у озбиљну

организацију за коју се

чуло широм Србије. Јасан

циљ ове групе је па

помогне ономе коме је

помоћ потребна.

Поклонили су

новогодишње пакетиће 1.

фебруара 2021.

најугроженијим и

најбројнијим породицама

наше школе, као и пакет

намирница .

3

25. 2. 2021.ученици наше школе послали су поруке против свих видова
насиља.

4

„Жена стоји као капија, на излазу и улазу
овог света.“

Међународни дан жена или
Осми март је настао као дан
борбе за економску, политичку и
социјалну равноправност жена и
мушкараца. Први Дан жена
обележен је 1909. У САД.

5

Чудесни број π

14. марта обележен је Међународни дан броја π.
Највероватније да ниједан симбол у математици није изазвао
толико знатижеље и чуђења као број π.

6

Читав радни век у неколико реченица

Витомирка Зарић рођена је 26. 2. 1956. године у селу Штаваљ које припада
општини Сјеница. Основну школу и гимназију завршила је у Сјеници, а Филолошки
факултет, одсек за руски језик и књижевност, у Београду. Потиче из радничке породице
којој живот и није био баш лак. Иако је била повучена и тиха, другари у основној школи
су је лепо прихватили. Једном није имала шта да обује, ципеле су јој пукле, а пошто је
напољу било блатњаво, обула је опанке. Мислила је да ће да јој се подсмевају. Међутим,
сви у одељењу су је питали где их је купила и сутрадан су сви у школу дошли у
опанцима.

Факултет је завршила 1983. године и исте почела да ради. Прво радно место су
били Кушићи, радила је на замени и из тог периода носи најлепше успомене, пошто је
имала дивну комуникацију са децом. Била је одељењски старешина петом разреду.
Једном није дошла на час код њих, јер се променио распоред. Два ученика су дошла да
је зову, а остали су радили као да је она била ту. Била је тако поносна на њих.

Смењивала су се радна места, Разбојна (општина Брус), Деспотовац, Ћуприја. Када је
отишла у Разбојну, ученице са Кушића су своју жељу да се она врати срочиле на папир.
Тај текст је изашао у „Дечјим новинама“.

Била је у Москви на стручном
усавршавању 36 дана. Године 1991. се удала
и преселила на Кушиће, где је радила до
остваривања пензије. Пошто није имала
норму, предавала је историју, ликовну и
музичку културу, грађанско васпитање,
извесно време путовала је и у Прилике.

Радила је и у библиотеци на Кушићима.

Драгој колегиници и

пријатељици Витки

желимо да ужива у

пензионерским данима!