The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by irenamutavdzic02, 2018-12-16 12:14:22

DOSITEJ OBRADOVIĆ

DOSITEJ OBRADOVIĆ

Ekonomska škola Decembar, 2018.

Dositej Obradović

Život i delo

“Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce .“

2 Dositej Obradović

OD ZANATLIJE DO SRPSKOG

D PROSVETITELJA
ositej Obradović roĎen je
u selu Čakovu u
rumunskom delu Banata
tadašnje Austrije 1742.
godine na Mitrovdan, 26. oktobra, ili

pred taj praznik koji mu je možda i

doneo kršteno ime Dimitrije. U poslednjoj deceniji
dvadesetog veka kuću u kojoj je
Rodna kuća Dositeja Obradovića roĎen Dositej Obradović otkupio
je od privatnih
Njegovi roditelji su bili zanatlije. Otac vlasnika ,,Hemofarm koncerni”z
ĐuraĎ je po zanimanju bio ćurčija i trgovac, Vršca. Doneta je odluka da se
umro je oko 1758. godine ostavivši udovicu osnuje zaduţbina kao pravno
Krunu i četvoro dece. Majka Kruna umire lice koje će brinuti o kući,
obnoviti je, ali i promovisati i
ponovo oţiveti sećanje na
Dositeja, njegovo delo i poruke
koje su po svojim vrednostima i
danas jednako ţive i aktuelne.
Kuća je otkupljena sa ciljem da
postane deo nacionalne baštine i
kulture, da bude ţiva, da se u
njoj okupljaju mladi, ţeljni
znanja i putovanja, da se susreću
kulture i jezici.

1762. godine i tada se deca razilaze po

porodicama. Mali Dimitrije dopade jednom

teču.

Život i delo 3

Školovali su ga roĎaci. Mladi Dimitrije je bio vrlo marljiv Ďak i
veliki ljubitelj crkvenih knjiga. Jako je ţeleo da uči o veri i crkvenom
svetu, razmišljao je i o pustinjačkom i samačkom ţivotu. Zavoleo je
knjigu i često je čitave sate provodio uţivljavajući se u hagiografske
legende o hrišćanskim svecima i pustinjacima. To se nije dopalo
njegovoj rodbini. Da bi prekinuli njegovo sanjarenje i verski zanos
1755. godine šalju ga da uči zanat jorgandţije (vrsta zanata koja se
bavi pravljenjem jorgana, jastuka i dušeka) u Temišvaru. Na zanatu
gde je odveden da zaborvi svoj zanos, on vredno radi ali ljubav
prema knjizi i misli o svetačkom ţivotu nisu ga napuštale.

Čakovo

4 Dositej Obradović

OD SNOVA

Dimitrije je želeo da uči o veri i crkvenom

svetu, razmišljao je i o pustinjskom i

P samačkom životu.
osebno se zanimao za „Žitije svetaca“, gde su opisani
čudni ţivoti svetaca, njihovo odricanje od ovozemaljskog
ţivota.Verovatno je to i bilo
presudno da ovaj dečak odluči i
poţeli da posveti ţivotu kakav je otkrio u

crkvenim knjigama. Razmišljao je kako će

jednog dana da ode od kuće u manastir. Od

popova i kaluĎera slušao je mnogo o

manastiru Hopovo. Manastir Hopovo

Svoj dečački san ostvario je 1757. godine. Pobegao je iz sela i otišao

u Hopovo, gde se zamonašio i promenio ime u Dositej.

Bilo mu je tada petnaest godina. Kada je video manastir mislio je da
dolazi u pravi raj. Verovao je da se ovde moţe posvetiti svetačkom i
isposničkom ţivotu. MeĎutim, vrlo brzo je doţiveo razočarenje. Bila
je velika razlika izmeĎu onoga što je čitao u crkvenim knjigama i
onoga što je video u manastiru. Umesto da ţivi svetački, manastirska
bratija je utonula u ţivot gde se svaĎa, pije, jede i ţivi bez smisla .

Iguman Teodor Milutinović, prihvatio je Dositeja, ali je pokušao da
ga odvrati od manastirskog ţivota, drugačije je ţiveo od drugih
monaha, čitao je drugačije knjige.Vrlo često mu je govorio: „ Prošla
su glupa i slepa vremena... Idi za naukom, s njom češ svud prestati i
svoje življenje pošteno zaslužiti.“

Život i delo 5

DO REALNOSTI

Dositej je počeo da razmišlja u drugom pravcu, shvatio je da monaški
ţivot nije za njega. Proučavao je knjige istorijskog karaktera i
teološku literaturu, i tada odlučuje da se preseli u Karlovce da bi radio
kao sveštenik. Nakon tri godine manastirskog ţivota, napušta manastir
za sva vremena i kreće na putovanje kako bi učio.

Manastir Hopovo nalazi se na Fruškoj Gori nadomak Iriga i u pitanju
je manastir Sprske Pravoslavne Crkve. Tokom istorije bio je epicentar
zbivanja, tako da možemo reći da je istorija manastira veoma bogata.
U toku Drugog svetskog rata manastir je pretrpeo velika oštećenja,
srušen je zvonik, a manastirska biblioteka i arhiv su uništeni u
požarima. Današnji manastirski kompleks čine crkva, koja je sa svih
strana okružena konacima, ekonomske zgrade i ogradni zid, i o njemu
brine bratstvo manastira.
Putem do Starog Hopova, na samo dva kilometra udaljenosti od njega,
nalazi se malo manastirsko jezero.

6 Dositej Obradović

KNJIGE BRAĆO MOJA,KNJIGE,

R adoznalog duha i ţedan nauke i znanja, Dositej se otisnuo u
svet 1761.godine. Njegova putovanja trajala su 40 godina .
Ţiveo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim
zemljama i gradovima.

U Grčkoj je proveo tri godine, kao Ďak bogoslovske škole Jeroteja
Dendrina. Tu je naučio grčki jezik, knjiţevnost i filozofiju. Kada je
izbio rusko-turski rat, Dositej je morao da napusti Grčku. Nastanjuje
se u Dalmaciji u Kninu, tamo radi kao učitelj, zatim prelazi u Zadar i
Trst. Iz Trsta odlazi u Austriju, u Beč, gde provodi šest godina učeći
nemački jezik i kulturu.

Dositej je učio celog svog ţivota, on nije samo putovao i učio na
putovanju nego je i učio jezik, slušao predavanja, upoznavao se sa
novim idejama. U Haleu, u Nemačkoj, skida kaluĎersku odeću i oblači
svetovnu, na univerzitetu sluša filozofiju i estetiku. Tu prihvata
prostvetiteljsku ideju ,,prosvetom ka slobodi”. To ga opredeljuje da
svoja znanja praktično primeni u prosvećivanju svoga naroda. Počinje
da piše knjige u prosvetiteljskom duhu i zakupljen je mišlju o
izdavanju knjiga na srpskom jeziku.

Sva Doitejeva putovanja nisu bila baš ugodna. Putovanja I ţivot su
iziskivala materijalna sredstva. Sam ih je obezbeĎivao radeći kao
fizički radnik, učitelj, lektor, korektor, besednik, predavač u vojnoj
akademiji. Postao je poliglota, naučio je klasične jezike, grčki I
latinski, novogrčki, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski,
rumunski, italijanski…

Život i delo 7

A NE ZVONA I PRAPORCE

U ustaničku Srbiju, u Beograd, došao je u poznim godinama, slabog
zdravlja. Došao je da poradi na prosveti. Otvorio je Veliku školu u
Beogradu, a kasnije i Bogosloviju. Bio je ministar prosvete, diplomata,
član Praviteljstvujuščeg sovjeta.

Dositej je vrlo plodan pisac, pisao je imajući na umu svoj narod,
njegovu prosvetu, sve što je pisao namenio je srpskom narodu.

8 Dositej Obradović

DNARODU, OD DOSITEJAositejevi prvi rukopisni radovi su bili prevodi ili prerada
popularnih spisa sa novogrčkog ili italijanskog jezika.
Dositej je 1765. godine napisao prvu knjigu na narodnom
srpskom jeziku i time postavio temelj svog bogatog
knjiţevnog rada. „Harastoitija“ je prevod novogrčkog dela iz 18.
veka, „Basne“ su prevod Ezopa, Lesinga i Lafontela. Uz basne Dositej
je dodavao svoja značajna zapaţanja kao moralne komentare pojedinih
basni. Svoja dela počinje da objavljuje 1783. godine.

Prvo je štampao ,,Život i priključenija" ,
autobiografiju u kojoj je ispričao svoj ţivot od rodjenja
do trideset i devete godine i svoju biografiju propratio
refleksijama o potrebi škola i nauke i o duhovnoj
zaostalosti kaluĎera, koje oštro napada.

Posle toga štampa ,,Sovjete zdravoga razuma” ,
izabrane misli i savete učenih ljudi s raznih jezika
prevedene. To su moralni i polemički ogledi puni
prosvetiteljskih misli. Zatim objavljuje ,,Sobranije” ,
zbirku ogleda iz morala i praktične filozofije: o patriotizmu, o ljubavi k
naukama, o laţi o čitanju, o umetnosti... Tu ima nekoliko moralnih priča,
kao ona Marmontelova ,,Lauzus i Libija” ili Labrijerova ,,Irena”, tu je i
više istočnjačkih priča moralne ili filozofske tendencije, tu je i Lesingova
komedija ,,Damon”. Dositej je i prevodio sa raznih jezika, “Emiku” od
italijanskog pisca.Soavija i ,,Slovo poučitelno” od nemačkog
protestantskog mislioca Colikofera.

1808. godine je osnovao Visoku
školu u Beogradu, budući

univerzitet, a dve godine kasnije
Bogosloviju.

Život i delo 9

,,Pismo Haralampiju“ napisano 1783.

godine bilo je neka vrsta knjiţevnog

manifesta i poziv na pretplatu za delo

koje je spremao „Sovjeti zdravoga

razuma“ koje je izašlo 1784. godine.

„Pismo Haralampiju“ odlikuje zalaganje

za narodni jezik, posvećenost i versku

trpeljivost. Dositej Obradović se u

pogledu jezika uzima kao preteča Vuka

Karadţića, jer je ţeleo da njegova dela

razumeju svi od prostog čobana do visko

školovanog čoveka. On prvi stvara pravu

nacionalnu knjiţevnost na čistom

narodnom jeziku, namenjenu svim

slojevima srpskog naroda. Dositej je Dositejevo “Pismo Haralampiju”

verovao u svemoć razuma i nauku ističe

iznad svega.

Prvi srpski ustanak Dositej dočekuje u Trstu. Iako u poznim godinama i
bolestan, on se od samog početka javlja u sluţbu srpskih ustanika.
Skupljao je priloge za ustanike, vršio je poverljive misije izmeĎu ustanika
i Rusije. Kao najučeniji i najprosvećeniji Srbin, postao je prvi ministar
prosvete, organizovao je škole, savetovao je ustaničke voĎe i bio je
KaraĎorĎev lični savetnik i sekretar. Umro je 7. aprila 1811. godine u
Beogradu, sahranjen je ispred Saborne crkve. Njegovo telo je dva puta
premeštano, prvi put 1837. godine zbog zidanja nove Saborne crkve i
drugi put 1897. godine kako bi se njegov grob postavio uporedo sa
grobom Vuka Stefanovića Karadžića koji je te godine prenet iz Beča.

1818. godine su posmrtno objavljena dela „Mezimac“, „Spisi iz
Dalmacije“ i „Pisma“, a sabrana dela su izašla u XIX veku.

1 0 Dositej Obradović

Ovaj spomenik našem velikom knjiţevniku i prosvetitelju
podignut je 1914. godine zalaganjem Srpske knjiţevne
zadruge i Jovana Skerlića.
Ideja o podizanju spomenika prisutna je još od sredine
19. veka da bi se ostvarila 1911. godine, za vreme proslave
stogodišnjice Dositejeve smrti.
Spomenik se u početku nalazio na ulazu u Kalemegdanski park, kao
par sa spomenikom KaraĎorĎu na kraju glavne kalemegdanske aleje
duţ koje su se nalazile biste mnogih istorijskih ličnosti srbije.
Prilikom formiranja Univerzitetskog parka tokom tridesetih godina
20. veka, spomenik je premešten ovde i postavljen naspram
spomenika Josifu Pančiću. Spomenik je bronzana statua koju je
izgradio vajar Rudolf Valdec i predstavlja prvog srpskog
prosvetitelja kao ,,heroja pera” koji putuje svetom u potrazi za
znanjem.
Prikazan je Dositej, u pokretu sa šeširom, knjigama i štapom u ruci a na

donjem delu se nalaze njegove reči: ,,Iduć uči, u vekove gleda!”

Život i delo 11

Veliki broj kulturnih ustanova nose Dositejevo ime, kao i sledeće nagrade:
„Dositejeva nagrada“
„Dositejevo pero“ koje se dodeljuje za najbolju dečju knjigu godine;
„Dositejev štap“ koji se dodeljuje za postignuća u nauci, kulturi i prosveti
„Dositeja“, nagrada za uspešne učenike i studente.
1990. godine je snimljena serija zasnovana na Dositejevoj biografiji,
„Jastuk groba mog“, a glavnu ulogu je tumaćio Rade Marković.

Доситејева улица у Београду

Доситеј Обрадовић на новчаници од
500.000 југословенских динара из 1993.

године

„Samo je dobar čovek srećan.“

„Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je
daleko stajati.“

„Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.“

„Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.“

„Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su
mudriji nego drugi.”

„Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim
mrežama hvataju, i opet neće da slušaju.”

Mutavdžić Irena
Kojić Ksenija

Milićević Marija
Đuričić Ivona
Mijatović Ana


Click to View FlipBook Version
Previous Book
Expresso 299 - Dezembro/2018
Next Book
Foundations eChapter 20