51 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali qandaydir bir mo‘ljalga tegibman-da, bir dardni kavlavoribman-da. Yaxshi. Rais obrazini ko‘rib, ko‘p odam: “Falonchini yozgansiz!” – dedi. Qaydam, uni men topmadim, deb aytolmayman. Hayot taassurotlari o‘zi meni shunga boshlab borgandir” [5]. “Yozuvchi” hikoyasida adabiyotning rivojiga o‘zicha “xizmat qilayotgan” domla obrazi Erkin A’zam tomonidan tanqid qilinmaydi. Hatto bu yozuvchining uslubiga doimo xos bo‘lib kelgan kinoyadan ham foydalanilmaydi. Erkin A’zamning istiqlol yillaridagi hikoyalarida tasvirlangan qahramonlarda atayinlik, yolg‘on, sun’iylik yo‘q. Ya’ni adib hayotning qaynoq nuqtalari tasviriga tayanib haqqoniy adabiy obrazlar yaratishga intiladi. Yozuvchining adabiy qahramon yaratish mahorati haqida Qozoqboy Yo‘ldoshev: “Erkin A’zamning mahorati shundaki, u tashqaridan qaraganda hammasi ham qiyofasiz bo‘lgan qahramonlarning har biriga xos jihatlarni g‘oyat ustalik bilan aks ettira olgan. Mana shu jihat ularning qiyofasiz qiyofasini ko‘rsatishga xizmat qilgan”, – deb yozadi[6]. Adibning aksariyat hikoyalarida “qiyofasizlarning qiyofasi” esda qoladigan qilib tasvirlanganini ko‘rish mumkin. Erkin A’zam hayotning og‘ir, balki yechimi yo‘q muammolari silsilasi tasviri fonida personajlar xarakterini ochib berishga urinadi. Yozuvchining uslubini adabiy qahramon yaratish yo‘siniga qarab ham aniqlash mumkin. Erkin A’zamning istiqlol yillaridagi hikoyalarida tasvirlangan qahramonlarda atayinlik, yolg‘on, sun’iylik yo‘q. Ya’ni adib hayotning qaynoq nuqtalari tasviriga tayanib haqqoniy adabiy obrazlar yaratishga intiladi. Uning “Yozuvchi” hikoyasi qahramoni portretidagi ba’zi o‘rinlardagi chizgilarda o‘zbekning mashhur hikoyanavisi Shukur Xolmirzaev shaxsini o‘quvchi ko‘z o‘ngida namoyon etganday bo‘ladi. Yozuvchi ijodi davomida “Yozganimni bilaman, bilganimni yozaman” degan aqidaga amal qiladi. Asarlaridagi qahramonlarning prototipi hayotda yashab o‘tgan yoki yashamoqda. XULOSA Shukur Xolmirzayev va Erkin A’zam o‘z asarlarida ijodkor obrazini ichki olami evrilishlari, uning qalb qo‘ridagi eng yuksak tuyg‘ularini, ijodkor dardi, orzusini gavdalantirganliklariga sabab, ijodkor – olomonning ma’naviy vakili, yuksak ongga ega, oddiy odamdan bir qadam oldinni ko‘ra oladigan, idealistik qarashlarga mos keluvchi shaxs hisoblanadi. Mana shu insoniyat vakili istiqlol davrida yangicha bir tavsif va tasvir asosida jonlandi. Umuman olganda, mazkur yozuvchilar ijodi istiqlol davri nasrinig eng yetakchi xususiyatlarini o‘zida namoyon qildi. Ular, eng muhimi, insonning insonlik mohiyatiga, jamiyat va shaxs munosabatlariga e’tiborni kuchaytirdilar va yana xalqqa yaqinlikka, uning ichki dardlariga sheriklikka intildilar. 1. Quronov D. Adabiyot nazariyasi asoslari. –Toshkent: Akademnashr, 2018. – 480 b. 2. Qodiriy A. Ijod mashaqqati. – T.: O‘qituvchi, 1995. – B. 5. 3. Xolmirzaev Sh. Saylanma. 2 jild. Quyosh-ku falakda kezib yuribdi. – T.: Sharq. – B. 226 4. A’zam E. Yozuvchi // Jannat o‘zi qaydadir: Hikoyalar, kinoqissalar, dramatik asar va publitsistik miniatyuralar. – Toshkent: Sharq, 2007. – B. 12. 5. A’zam E. Tuzu-tuzuk bo‘lgani tuzuk (P. Kenjaeva bilan suhbat) // Sharq yulduzi. – Toshkent, 2007. №4. – B. 134. 6. Yo‘ldoshev Q. Yoniq so‘z. – Toshkent: Yangi asr avlodi, 2006. – B 121. 7. The King of Uzbek Prose (O‘zbek nasrining qiroli). Buyuk Britaniya. “International Journal of Psychosocial Rehabilitation”, Vol. 24, Issue 05, 2020, page 1851-1862. 8. Ananev B.G. Chelovek kak predmet soznaniya. – SPb. Piter, 2001. 9. Ilin I.P. Implitsitnыy avtor Tekst / I.P. Ilin // Zapadnoe literaturovedenie XX veka: Ensiklopediya / Gl. red. Ye.A. Surganova. – M.: Intrada, 2004. 10. Ilin Ye.P.. Psixologiya tvorchestva, kreativnosti, odarennosti. – Piter: SPb, 2009. 11. Qo‘chqorova M. Badiiy so‘z va ruhiyat manzaralari. – T.: Muharrir, 2011. 12. Yo‘ldoshev Q. Hozirgi o‘zbek qissachiligining taraqqiyot tamoyillari // Sohibqiron yulduzi. – 2010. № 2. 13. Losa M.V. Yosh romannavisga xat // Sharq yulduzi. – 2012. № 4 14. Vendler H. Psichologiye der kreativitat // Praxis Gemeindapadogogik. 2021. №2. https: //www. researchgate. net. Publication.; Adabiyotlar:
Alfraganus Universiteti 52 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Гульнора МАНСУРОВА 1 Барно ФАРМАНОВА 2 Аннотация статье говорится о том, что великий астроном, математик и географ Аль- Фергани жил в средние века в Центральной Азии. В Европе он стал известен под именем Альфраганус, а на Востоке – Хасиб. Постоянно наблюдая за небесными телами, Аль-Фергани сделал очень много открытий. Книги восточного мудреца служили основой европейских энциклопедий и учебников на протяжении более 700 лет. Научные труды Аль-Фергани увековечили его имя, и принесли ему мировую известность. В Annotatsiya aqolada buyuk astronom, matematik va geograf Al-Farg‘oniy o‘rta asrlarda O‘rta Osiyoda yashaganligi aytiladi. Evropada u Alfraganus, Sharqda esa Xasib nomi bilan mashhur bo'ldi. Osmon jismlarini muttasil kuzatgan Al-Farg‘oniy juda ko‘p kashfiyotlar qilgan. Sharq donishmandining kitoblari 700 yildan ortiq Yevropa ensiklopediyalari va darsliklari uchun asos bo‘lib xizmat qildi. Al-Farg‘oniyning ilmiy asarlari uning nomini abadiylashtirib, jahon shuhratini keltirdi. M Annotation he article says that the great astronomer, mathematician and geographer Al-Ferghani lived in the Middle Ages in Central Asia. In Europe, he became known under the name Alfraganus, and in the East - Khasib. Constantly observing the celestial bodies, Al-Fergani made a lot of discoveries. The books of the Eastern sage served as the basis for European encyclopedias and textbooks for over 700 years. The scientific works of Al-Ferghani immortalized his name and brought him world fame. T КТО ТАКОЙ АЛЬФРАГАНУС ? 1 доктор философских наук, профессор 2 кандидат исторических наук, доцент Филиала МГУ, им.М.В.Ломоносова
53 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Наш край с незапамятных времён славился своими талантливыми учеными. Здесь жили и творили восточные мудрецы, которые своими научными открытиями внесли огромный вклад в развитие мировой цивилизации. Одним из величайших гениев является Аль-Фергани. В Европе он стал известен под именем Альфраганус, а на Востоке – Хасиб. Великий астроном, математик и географ Аль-Фергани жил в средние века в Центральной Азии. Его полное имя Абуль Аббас Ахмад ибн Мухаммад ибн Касир аль-Фергани. Биографических сведений о нем почти не сохранилось. И только, согласно мусульманской традиции в средние века, имена давались с приставкой к имени, которая обозначала место рождения человека. Так, Фергани, указывает на тот факт, что был уроженцем Ферганской долины. Столицей Хорезма, в то время, например был город Котник, который позже стал называться Гургендж. Такая традиция в некоторых арабских странах сохранена до сих пор. Например, египетская столица Каир, называлась Египет. Столица Сирии раньше называлась Ливаном, а сейчас называется Дамаск. Так, и старинный город Ферганской долины ранее назывался Ахсикат, а теперь называется Ферганой. По некоторым сведениям Ал- Фергани родился в селе Кубо (Кува). Книги Аль-Фергани по праву называют энциклопедическими трактатами, а его изобретения, справочники и каталоги и в настоящее время вызывают большой интерес в научном мире и актуальны в современной жизни. Изучении науки астрономии в IХ веке было жизненно необходимо. Астрономические труды мусульманских ученых служили навигаторами, которыми пользовались путешественники, мореплаватели, паломники и торговцы. Расчеты ученых помогали им ориентироваться по звёздам и небесным телам. Труды восточных переводились на латынь и другие языки и распространялись по Европе. Таким образом трактаты Аль – Фергани прославились на весь мир и повлияли на развитие мировых наук. Нужно отметить, что астрономия в исламском мире была прежде всего была такой наукой, которая помогала ориентироваться купцам и путешественникам в их передвижениях по пустыням и морям. Важное значение имеет и тот факт, что благодаря этой науке было определено направление в Мекку. В те исторические времена арабские ученые уделяли внимание составлению астрономических таблиц – солнечных, лунных и планетных, а также звёздных каталогов в виде таблиц и справочников, с помощью которых можно было установить движение планет, звёзд и время затмений. В те времена крупным научным центром был Багдад – столица Халифата Аббасидов, в котором правитель аль- Маъмун основал Академию наук «Дом мудрости» на Востоке. Начиная с IX века и далее в течение нескольких столетий именно сюда из разных уголков огромного государства приглашались крупнейшие учёные того времени. Известные всему миру своими гениальными трудами математик и астроном Аль-Хорезми, физик Абу Ключевые слова: Альфраганус, великий астроном, небесные тела, восточный мудрец, научные трактаты, Данте, восток, Багдад, Ферганская долина, Дамаск, Мекка, академия аль-Маъмуна, математик, пустыня, море, Америго Веспуччи, Колумб, средние века, цивилизация, нилометр, талант. Kalit so’zlar: Alfraganus, buyuk astronom, osmon jismlari, sharq donishmandi, ilmiy asarlar, Dante, sharq, Bag’dod, Farg’ona vodiysi, Damasq, Makka, al-Ma’mun akademiyasi, matematik, saxro, dengiz, Amerigo Vespuci, Kolumb, o’tra asrlar, jahon, tamaddun, nilometr, iste’dod. Key words: Alfraganus, great astronomer, celestial bodies, Eastern sage, scientific treatises, Dante, east, Baghdad, Ferghana Valley, Damascus, Mecca, alMamun Academy, mathematician, desert, sea, Amerigo Vespucci, Columbus, Middle Ages, civilization , nilometer, talent.
Alfraganus Universiteti 54 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Юсуф ибн Исхак (аль-Кинди), врачи Хунаин ибн Исхак и Аль-Рази и другие работали в этой академии. Обсерватории Багдада были оснащёны лучшими астрономическими инструментами той эпохи. Астрономы Академии аль-Мамун измеряли окружность Земли, длину земного меридиана в градусах, наблюдали за звёздным небом, писали научные труды. В «Дом Мудрости» были и такие известные астрономы, как Яхья ибн Абу Мансур, Саид ибн Али, Халид ибн Аль Абдулмалик-Мелвероде, Хабаш Аль-Хасиб аль-Марвази, АБ-Аббас ибн Саид Аль-Джаухари. Среди них проявлял свои гениальные способности Ахмад Аль-Фергани. Согласно биографическим данным, известно, что в среднем возрасте Аль-Фергани жил в Багдаде, работая в знаменитом «Доме Мудрости», а в середине IX века переехал в Каир, где прожил всю свою жизнь. Его астрономические труды «Книга небесных движений и свод науки о звёздах», «Книга на основе науки об астрономии», «Книга о причинности небесных сфер» и др. были одними из первых работ на арабском языке по астрономии. В трактате «Книга о небесных движениях и свод науки о звёздах», учёный дал краткое описание астрономии, сделанные на основе сочинения «Альмагест» Александрийского астронома Клавдия Птолемея. Аль-Фергани хотел, чтобы его работа была учебным пособием, поэтому он постарался сделать изложение основ науки доступным и понятным. В этой книге он дал определение астрономии как науки, подробно описывая все ключевые вопросы. Аль Фергани перепроверил точность данных своего европейского предшественника, исправил некоторые астрономические данные, существовавшие ранее. Существенно повлиял на развитие западной науки его труд «Набор наук о звёздах». Эта книга в XII веке была дважды переведена с арабского на латынь. Почти через столетие появились её переводы и на европейские языки. Впервые этот научный трактат был выпущен в 1493 году. А в 1669 г. нидерландский учёный арабист и математик Джекоб Голиус снова перевёл труд Аль-Фергани на латиницу. «Книга астрономических движений, и краткого содержания науки звёзд» считалась на Востоке и, особенно в Европе, как энциклопедия астрономических знаний. Интересен еще и тот факт, что великий итальянский поэт Данте хорошо изучив книгу Альфрагануса, применил в эпизоде своей знаменитой «Божественной комедии» некоторые факты из открытий ученого. Чистилище, описанное в комедии, находится на горе в западной части Южного полушария Земли. Аль-Фергани, при изучении расположения звёзд, пришёл к заключению, что существовал неизвестный континент на Западе, и дал описание неба того континента. Данте, опираясь на открытия ученого Альфрагануса, в своём произведении показал, что Чистилище в «Божественной комедии» находится под идентичными звёздами. Итальянский ученый -картораф Америга Виспучи в конце XY века приплывает к земле, под названием «Индия», которую обнаружил Колумб. Он говорит, что видел там на небе звёзды, описанные Данте. Континент, являющийся неизвестным до этого времени, называли именем первооткрывателя. Поэтому эта земля стала называться Америкой. Таким образом учёный Востока Аль-Фергани пророчил открытие Америки. Надо отметить, что труды нашего соотечественника служили основой европейских энциклопедий и учебников на протяжении более 700 лет. Постоянно наблюдая за небесными телами, Аль-Фергани сделал очень много открытий. Так, например, он доказал сферичность земли, определил дату самого длинного дня в году – 22 -июня, и самого короткого – 23 декабря. Ученый так же обнаружил существование солнечных пятен и одним из первых предсказал солнечное затмение, которое произошло в 632 году. Будучи смелым и настойчивым, он в 832-833 годах принимал участие в экспедиции по измерению длины меридиана земли, проходившей в пустыне между Тадмуром и ар-Ракка. Астрономические исследования ученого были напрямую связаны с его исследованиями по географии. В своём научном произведении «Кодекс науки о звёздах» Аль -Фергани поместил таблицу известных географических объектов, разделив их на семь климатических зон с востока на запад и указав точные координаты. Ему принадлежат и такие работы как «Введение в географию», «Названия известных стран и городов мира, а также климати-
55 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali ческие условия». Не менее плодотворными были последние годы жизни великого ученого, которые он провел в Каире. Там он соорудил астролябию – инструмент для определения месторасположения звёзд и измерения расстояния между ними. Ученый дал полное описание с математическими расчетами и предложил меры по совершенствованию этого устройства. Большую известность принесла ученому строительство нилометра, так называемого кондиционера, который был построен под руководством Аль- Фергани в 8661 году на острове Рауда близ Каира. Нилометр применяли для измерения уровня воды в реке Нил. Такие измерения играли важную роль для жизни населения Египта, так как слишком большой подъём воды в Ниле мог привести к заболачиванию и неурожаю в годы сильных наводнений. Согласно описаниям древнегреческого ученого Геродота, иногда, когда Нил разливался, он заливал не только всю дельту, но и прилегающие районы, так что переход с одного берега на другой занимал два дня. Агрегат, спроектированный Аль-Фергани сыграл ключевую роль в прогнозировании наводнений. Впоследствии это изобретение стали использовать во время строительства Асуанской плотины, которая является достопримечательностью столицы. Научные труды Аль-Фергани увековечили его имя, и принесли ему мировую известность. В 1998 году под эгидой ЮНЕСКО 1200-летие со дня рождения талантливого учёного широко отмечалось по всему миру. Более 700 лет труды нашего соотечественника оставались ведущими трудами по астрономии. Они составляли основу учебников и энциклопедий. По некоторым сведениям Альфраганус умер в 860 году в возрасте 67-68 лет. Труды великого ученого пользуются большой популярностью среди научных исследователей и в настоящее время. Гений аль-Фергани намного опережал свое время. Его научные достижения и уникальное духовное наследие оценены по достоинству и до сих пор вызывают большой интерес среди ученых всего мира. В настоящее время памятники и мемориальные центры великому ученому Аль – Фергани (Альфраганусу) были установлены в Фергане и Куве. Также памятник великому узбекскому средневековому математику и астроному Ахмеду аль-Фергани (Альфраганусу) будет открыт в египетской столице – Каире, где он провел последние годы своей жизни. Как заявил губернатор Каира Абдель Азим Вазир, тем самым будет увековечен огромный вклад ученого в развитие египетской цивилизации. 1. «Астроном Аль-Фергани» Архивная копия от 25 ноября 2015 на Wayback Machine — статья на сайте Пензенской региональной общественной организации «Просвещение». 2. Матвиевская Г. П. Учение о числе на средневековом Ближнем и Среднем Востоке. — Ташкент: Фан, 1967. 3. Розенфельд Б. А., Добровольский И. Г., Сергеева Н. Д. Об астрономических трактатах ал-Фаргани. — Историко-астрономические исследования, 11, 1972, с. 191—210. 4. https://islam-today.ru/istoria/licnosti/musulmanskij-ucenyj-predskazavsijotkrytie-ameriki/ Литература:
Alfraganus Universiteti 56 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali JADIDLAR ILMIYMA’NAVIY MEROSINI O‘RGANISHNING YOSHLAR TARBIYASIDAGI O‘RNI VA AHAMIYATI Izzatbek Ibragimov 1 1 O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi "Muzey va eksponatlar" ilmiy bo‘limi katta ilmiy xodimi. (O‘zbekiston Respublikasi, Toshkent shahri) e-mail: [email protected]. ORCID: 0009-0007-6383-3375
57 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Annotatsiya azkur maqolada XIX asr oxiri XX asr boshlarida yashab, ijod qilgan Jadidlar ilmiy-ma’naviy merosini o'rganishning bugungi yosh avlodga zarurati haqida so'z boradi. M Аннотация данной статье говорится о необходимости изучения современным молодым поколением научного и духовного наследия джадидов, живших и творивших в конце XIX – начале XX века. В Abstract his article talks about the need for today's young generation to study the scientific and spiritual heritage of Jadids, who lived and created at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century. T Kalit so'zlar: islohot, milliy g'oya, yoshlar, jadidlar, taraqqiyot. Ключевые слова: реформа, национальная идея, молодежь, современность, развитие. Key words: reform, national idea, youth, modernity, development. KIRISH Turkistonda XIX asr oxiri XX asr boshlaridagi islohotchilik harakati murakkab, ko‘p qirrali rivojlanish yo‘lini bosib o‘tdi. Jadidlar boshqa davlatlarning taraqqiyotiga erishish va islohotlar bo‘yicha to‘plangan tajribalariga tayanib bu amaliyotni o‘lkaga tatbiq etishga harakat qilishdi. Bu jarayon osonlik bilan kechmadi, binobarin ijtimoiy taraqqiyotga erishish ziddiyatlar manbaiga aylantirgan edi. Mustaqillik uchun kurashning bosh g‘oyasi ana shunday murakkab sharoitda shakllandi. Bugungi kunda yurtimiz keng qamrovli, turli xil o‘zgarishlarga boy, tarixiy va yaratuvchanlik davrini boshidan kechirmoqda. Mazkur davr iqtisodiy munosabatlar tizimiga, keng jabhali iqtisodiyotga asoslangan, mustaqil milliy iqtisodiyotni barpo etish davri deb haqqoniy baholanmoqda. Bozor munosabatlarini takomillashtirish zaruriyati tamomila yangicha iqtisodiy fikrlashni shakllantirishni g‘oyat dolzarb vazifaga aylantirib qo‘ydi. Prezidentimiz Shavkat Mirziyoyev Oliy Majlisga yo‘llagan Murojaatnomasida jadidchilik harakati, ma’rifatparvar bobolarimiz merosini chuqur o‘rganishimiz kerakligi haqida alohida to‘xtalib o‘tdi. “Biz jadidchilik harakati, ma’rifatparvar bobolarimiz merosini chuqur o‘rganishimiz kerak. Bu ma’naviy xazinani qancha ko‘p o‘rgansak, bugungi kunda ham bizni tashvishga solayotgan juda ko‘p savollarga to‘g‘ri javob topamiz. Bu bebaho boylikni qancha faol targ‘ib etsak, xalqimiz, ayniqsa, yoshlarimiz bugungi tinch va erkin hayotning qadrini anglab yetadi”. Biz qadimiy va boy tariximizni, ayniqsa, g‘oyat og‘ir sharoitda ilm-ma’rifat, inson erkinligi, xalq ozodligi, Vatanga, milliy qadriyatlarga mehr va sadoqat g‘oyalarini dadil ko‘tarib chiqqan jadid bobolarimiz faoliyatini yanada chuqur o‘rganishimiz lozim. Ularning ulug‘ maqsadlar yo‘lidagi mardona kurashi va fidoyiligi Yangi O‘zbekistonni qurishda barchamiz, avvalo, yoshlarimiz uchun chinakam ibrat maktabi bo‘lib xizmat qilishi zarur” [2], degan edi davlatimiz rahbari. Yangi tarzdagi iqtisodiy tafakkurni shakllantirishda o‘zbek xalqiga o‘rganish uchun arzigulik ilmiy asoslar mavjud. Jumladan, jadidlarning ilmiy-ma’naviy merosidan milliy istiqlolni mustahkamlash, iqtisodiyotimizni ravnaq toptirish, xalqimizning yangi jamiyat qurish yo‘lidagi vazifalarni amalga oshirishda dasturulamal sifatida foydalanish mumkin.
Alfraganus Universiteti 58 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali METOD J adidchilik harakati milliy mafkura, milliy g‘oya, milliy iqtisodiyotning shakllanish tarixini o‘rganishda muhim ilmiy manbalardan biridir. Shu nuqtai nazardan mustaqilligimiz fidoyilari bo‘lgan jadidlarning ilmiy-ma’naviy merosini o‘rganish bugungi kunda katta ahamiyatga egadir. Jadidlar davlat, tuzum, boshqaruvni o‘sha davr muhitidagi iqtisodiy hayotni isloh etish va millatni rivojlantirish orqali, umuman jamiyatni yangi taraqqiyot bosqichiga olib chiqishni o‘lkada bozor iqtisodiyotini yaratish hamda jahon mamlakatlari bilan integratsiyalashuvi masalalarini maqsad qilib qo‘ygan g‘oyalarni ishlab chiqdilar. Bunday inqilobiy o‘zgarishlarning aniq amaliy tadbirlarini o‘zida mujassamlashtirgan ilmiy konsepsiya yaratdilar [2]. Jadidlar jahon sivilizatsiyasida katta rol o‘ynagan Turkiston singari ulkan tarixiy bir makonda, ko‘p asrlar davom etib kelgan hayotning Sharqona tarzini saqlagan holda, uni Yevropa sivilizatsiyasi natijalari bilan yanada rivojlantirishni ko‘zlagan fikrlarni ilgari surgan edilar. Shuningdek, ular XX asr boshidan yangicha hayot tarzini vujudga keltirish usullarini qidirdilar va istibdod sharoitida o‘z taqdirini o‘zi belgilash yo‘lida kurashga kirishishi kerakligini uqtirgan edilar. NATIJA Ma’rifatparvarlar o‘zlarining asosiy e’tiborlarini millatning o‘qimishli, bilimdon va kasb-hunarli bo‘lishiga qaratib, uni dunyoning ilg‘or millati bo‘lishiga chaqirdilar, aks holda, abadiy qoloqlik iskanjasida qolishlari mumkinligi haqida qayg‘urdilar. Jadidlar o‘lkada birinchilardan bo‘lib chorizm hukmronligi sharoitida sanoat infratuzilishi va ishlab chiqarish kuchlarini joylashtirish biryoqlama xarakterga ega bo‘lganligini, mustamlakachilik tartiblari og‘ir oqibatlarga olib kelganligini ko‘rsatib berdilar. Ular “Oyna”, “Al-isloh”, “Al-izoh” jurnallari, “Turon” “Najot” “Kengash” “Hurriyat” va boshqa gazetalarda e’lon qilingan maqolalarida chorizm hukumronligi davrida mahalliy xalqlarning og‘ir ahvolini, ularning milliy manfaatlari e’tiborga olinmaganliklarini ko‘rsatishib, davlat mustaqilligi, maorif va madaniyat sohalarida jiddiy ijtimoiy-siyosiy talablar bilan chiqdilar. Jumladan, jadidlar harakatining taniqli arboblari M.Behbudiy, A.Fitrat, F.Xo‘jayev, A.Cho‘lpon A.Avloniy, S.Mirjalilov, O.Mahmudov va boshqalar o‘z maqolalarida chorizm mustabid hokimiyati o‘lkaning iqtisodiy ahvolini og‘irlashtirib, mahalliyxalqlarning milliy qadr-qimmatlari yerga urilganligini iztirob bilan ko‘rsatib o‘tdilar. Tabiiyki, jadidlar Turkistonni iqtisodiy rivojlangan, qudratli davlat sifatida ko‘rishni istarlar. Ular o‘zlarining iqtisodiy g‘oyalarini ham ishlab chiqqan edilar. Jadidlar iqtisodiy g‘oyalari markazida iqtisod ilmini o‘rganish zarurligi, ihroj va a’mol sanoati, ijtimoiy-iqtisodiy islohotlar masalasi, iqtisodiyotga xorijiy sarmoyalarni, ilg‘or texnika va texnologiyalarni jalb etish, Turkistonda banklar faoliyatining o‘rni va ahamiyati, savdo-tijorat ishlarini ilmiy asosga qurish, tadbirkorlik, agrar iqtisodiyot samaradorligini oshirish masalalari muhim o‘rin tutadi. Jadidlar, ya’ni yangiliktarafdorlari ma’rifat va ilm tizimida iqtisod ilmining millat ravnaqi uchun ahamiyati alohida ekanligini qayta-qayta ta’kidlaganlar. MUNOZARA J adidlarning yetuk arboblaridan biri Abdulla Avloniy bu haqda shunday degan edi: “Iqtisod deb pul va mol kabi ne’matlarning qadrini bilmakni aytilur. Mol qadrini biluvchi kishilar o‘rinsiz yerga bir tiyin sarf qilmas, o‘rni o‘mni ayamas. Sahovatning ziddi bahillik o‘ldig‘i kabi iqtisodning ziddi isrofdir...” [3]. Keltirilgan lavhada juda chuqur iqtisodiy ma’no yaishringan: birinchidan, muallif pulni ne’mat, ya’ni mehnat bilan yaratilgan ma’lum qiymat uning ifodasi degan ilmiy fikrni bildiradi; iyusinchidan, pul tadbirkorni, ishbilarmonni yoqtirishi, faqat ana shunday kishilar qo‘lida pul, mol-dunyo to‘planishini uqtiradi. Har zamonda insonning maqsadi erkin va farovon yashashdir. Ayniqsa, “... bu zamonda maqsadga yetmak uchun, - deb yozadi Abdulla Avloniy, - o‘z millatiga hizmat qilmoq maqbul bo‘lmak uchun ilm va mol lozimdur.
59 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Olamdagi millatlarning hol va qudratlari mol va boyliklardandur. Har yerda boy millatlar og‘ir kelub, faqirlarga yengil kelub qul va asir bo‘lib qoladur...”. Iqtisod ilmidan bohabar bo‘lgan kishilar har doim qiladigan sarf-xarajatlarining samara berishini oldindan hisob-kitob qiladilar. Olim misol keltirib aytadiki, ilmdan yaxshi xabardor bo‘lgan AQSh va yevropaliklar iqtisodiy bilimliklari tufayli to‘q, farovon yashaydilar. U yozgan edi: “Bobolarimizning bo‘lsa bo‘lar, bo‘lmasa g‘ovlab ketar” zamonlari o‘tub, o‘rniga “bilg‘on bitar, bilmagan yitar” zamoni keldi. AQShliklar bir dona bug‘doy ekib, yigirma qadoq bug‘doy olurlar. Yevropaliklar o‘zimizdan olgan besh tiyinlik paxtamizni keturub, o‘zimizga 25 tiyinga soturlar” [4]. Abdurauf Fitrat ham iqtisod ilmini egallashga, yoshlarimizni tijorat va savdo ishlariga o‘qitishimiz lozimligiga da’vat qilgan edi. U vatandoshlariga, millatdoshlariga murojaat qilib shunday deb yozgan edi: “Sizlar o‘z farzandlaringizni tijorat maktablariga yuborib, savdo ishiga o‘qitingiz, chunki begonalar (xorijiy savdogarlar - muallif) tijorat ilmidan xabardor. Siz esa bexabarsiz”[5]. XULOSA Yuqoridagi tahlillar shundan dalolat beradiki, jadidlar Vatanimiz ozodligi va mustaqilligining moddiy va ma’naviy asosini yaratish, ana shu asosda millatning o‘z mustaqilligi uchun kurashini ilmiy darajaga ko‘tarish maqsadini ko‘zlaganlar. Shuningdek, mulkdor bo‘lmoq, milliy iqtisodiyotni yaratmoq, millat va Vatan ravnaqini ta’minlamoq uchun iqtisod ilmini egallash dolzarb masaladir. Bu masalaning dolzarbligi bizning bugungi bozor munosabatlarini jadallik bilan shakllantirayotgan davrimizda yaqqol ko‘zga tashlanmoqda va jadidlarni mazkur masaladagi ilg‘or g‘oyalarini ham nazariy, ham amaliy jihatdan o‘rganish uni jamiyat, davlat va millat istiqbolini yaratishdagi o‘ziga xos manba sifatida qarashga undaydi. Mamlakat iqtisodiyotining bozor munosabatlariga o‘tilishi tabiiy ravishda iqtisodiy tafakkurni boyitish, yangicha iqtisodiy fikrlashni taqozo etadi. 1. Sh.M.Mirziyoyev. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining Oliy Majlisga murojaatnomasi. – Toshkent. 2020-yil 29-dekabr. 2. Jabrdiyda yozuvchilar adabiy merosi mustaqillik xizmatida. – Toshkent. Fan nashriyoti, 2013-yil, – B.125. 3. Avloniy A. Tanlangan asarlar. 1-jild.Toshkent, 1998. – B.37. 4. Avloniy A. Turkiy guliston yoxud axloq. Toshkent, 1967. – B. 33-34. 5. Fitrat A. Tanlangan asarlar. 1-jild. Hind sayyoqi bayonoti. Toshkent, 2000. – B.167. FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR:
Alfraganus Universiteti 60 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 1 O'zbekiston Respublikasi Mudofaa Vazirligi Markaziy apparat xodimi. Siyosiy fanlar bo‘yicha falsafa doktori, PhD, dotsent. e-mail: [email protected]. ORCID: 0009-0009 6521-7853 RADIKALLASHUV XAVFLI IJTIMOIY, MA’NAVIY VA MAFKURAVIY HODISA SIFATIDA RADICALIZATION AS A DANGEROUS SOCIAL, SPIRITUAL AND IDEOLOGICAL PHENOMENON РАДИКАЛИЗАЦИЯ КАК ОПАСНЫЙ СОЦИАЛЬНЫЙ, ДУХОВНЫЙ И ИДЕОЛОГИЧЕСКИЙ ФЕНОМЕН Qo‘ysinova Fazilat Oripovna 1
61 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Annotatsiya aqolada radikallashuv muammosi, uning ichki semantik mazmuni tahlil etilgan. Globallashuvda mafkuraning o‘rni va uning xarakterli xususiyatlarini ochib berilgan. Mafkura, terrorchilik faoliyati quriladigan poydevor bo‘lib, uning maqsadli va qadriyat-semantik tomonlarini aks ettiradi. Mafkuraning qadriyat mazmunini sub’ektiv ahamiyatga ega bo‘lgan va terrorchilik faoliyatiga ma’no beruvchi erkinlik va adolat g‘oyalari tashkil etadi. Shuningdek, maqolada ekstremizm va radikalizmni oldini olish va unga qarshi kurashish masalasi tahlil qilingan. M Abstract he article analyzes the problem of radicalization and its internal semantic content. The place of ideology and its characteristic features are revealed in globalization. Ideology is the foundation on which terrorist activities are built, reflecting its purposeful and value-semantic sides. The value content of ideology is formed by the ideas of freedom and Justice, which have subjective significance and give meaning to terrorist activities. The article also analyzes the issue of preventing and combating yextremism and radicalism. T Аннотация статье анализируется проблема радикализации и ее внутреннее смысловое содержание. Раскрыта роль идеологии в глобализации и ее характерные черты. Идеология, являясь фундаментом, на котором строится террористическая деятельность, отражает ее целевую и ценностно-смысловую стороны. Ценностное содержание идеологии составляют идеи свободы и справедливости, имеющие субъективное значение и придающие смысл террористической деятельности. Также в статье проанализирован вопрос профилактики и борьбы с экстремизмом и радикализмом. B Tayanch so'zlar globallashuv, mafkura, diniy ekstremizm, terrorizm, radikallashuv, deradikalizatsiya, diniy reabilitatsiya, islomiy tarbiya, destruktiv g‘oyalar. Ключевые слова: globalization, ideology, religious yextremism, terrorism, radicalization, deradicalization, religious rehabilitation, Islamic yeducation, destructive ideas. Key words: глобализация, идеология, религиозный экстремизм, терроризм, радикализация, дерадикализация, религиозная реабилитация, исламское воспитание, деструктивные идеи. KIRISH Barcha mintaqalarda globallashuv jarayoni ijtimoiy-madaniy xodisalarga o‘zining turlicha ta’sirini o‘tkazmoqda. Ushbu ta’sir ko‘lami dunyo mamlakatlarning siyosiy, iqtisodiy, ijtimoiy, axborot, ma’naviy saloxiyati va geosiyosiy omillar bilan chambarchas bog‘liq. Bunday sharoitda jamiyat havfsizligi xamda mamlakat barqarorligini ta’minlash hozirgi kunning dolzarb muammosi hisoblanadi. Dunyo mikyosida globallashuv jarayonining kuchayishi natijasida avj olib borayotgan ma’naviy va mafkuraviy tahdidlar, yot g‘oya va mafkuralar ta’sirida inson qalbi va ongini zabt etishga xarakat tobora kuchayib bormoqda. Radikal mafkuraning tarqalishi, insonlarning siyosiy, diniy, ijtimoiy, milliy, hududiy, etnik manfaatlarini manipulyatsiya qilish orqali sodir bo‘lmoqda. Radikalizmning xalqaro miqyosda keng tarqalishi, global muammolardan biri sifatida qayd yetilmoqda. Radikalizatsiya va deradikalizatsiya masalasi nemis olimi Daniel Kyoler, Yevropa davlatlaridagi radikallashuv jarayoni Karolin Goerzik va Xolid al-Hoshimiy, jazoni o‘tash muassasalarida mahkumlarning radikallashuvi muammolari Daan Veggemans, Beatris de
Alfraganus Universiteti 62 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Graaf, Inmakulado Marero Rocha, M.Umberto va Truxillo Mendoza tomonidan ko‘rib chiqilgan . Jihodchilarni deradikalizatsiya qilish jarayoni Umar Ashur ilmiy asoslantirgan. Olim tadqiqotida muvaffaqiyatli deradikalizatsiya sodir bo'lishi mumkin bo'lgan o'ziga xos jihatlar tahlil qilingan. Radikalizmning xalqaro miqyosda yoyilishi, global muammolarning ushbu ijtimoiy hodisaga ta’siri masalasi olimlar N.Jdanov, S.Samoylov, A.Arystanbekova, E.Tukumov va boshqalar tadqiqotlarida yoritilgan . Markaziy Osiyo ekspert va olimlari S.Qushkumboev, E.Karin, M.Laumulin, M.Abisheva, T.Shaymergenova, M.Onuchkolar tadqiqotida xalqaro xavfsizlik muammolari tadqiq etilib radikallashuv, ekstremizm, terarizm masalalari alohida e’tibor qaratilgan . Manbalarda qayd yetilishicha radikalizm odatda har qanday qarashlarga, fikrlash tarziga, kontseptsiyaga o‘ta murosasiz amal qilish deb tushuniladi. Ya.Yaxyaev ta’kidlashicha radikalizm o‘ta tajovuzkor mafkuraga o‘ta buzg‘unchi harakatlarga asoslangan ijtimoiy-siyosiy faoliyat bo‘lib, u butun ijtimoiy-siyosiy tuzumni o‘zgartirishga yo‘naltiriladi . METOD O‘zining dastlabki ma’nosida radikalizm murosasizlikni anglatgan bo‘lsada, uni zo‘ravonlik xususiyatiga ega, faqat buzg‘unchilikka yo‘naltirilgan voqelik deb tushunish to‘g‘ri emas. Ko‘pgina mualliflar radikalizmni nafaqat destruktiv, balki taraqqiyotni tezlashtiradigan ijobiy hodisalarning katalizatori deb qayd etishgan. Shuningdek, radikalizm muammosiga bag‘ishlangan ayrim tadqiqotlarda bu atamaning ta’rifi va mazmuniga nisbatan boshqacha yondashuvlar mavjud bo‘lib unda radikalizmning ajralmas elementlari sifatida tajovuzkorlik va buzg‘unchilik keltirilib, ular g‘oya toifasidan radikal, ko‘pincha noqonuniy faoliyat toifasiga o‘tishi asoslantirilgan. ilmiy adabiyotlarda radikalizm turlari va tushunchalarning mohiyatiga oid aniq fikrlar to‘liq shakllanmagan. Manbalarda radikalizm tushunchasi bir qancha ma’noda keltirilgan. Xususan: -radikalizm siyosiy tendentsiya sifatida talqin qilishnib, unda ijtimoiy-siyosiy tizimga tanqidiy yondashilib, radikal ijtimoiy o‘zgarishlar va siyosiy islohotlar zarurligi ta’kidlanadi. Bunda radikalizm faqat ijtimoiy-siyosiy mafkura sifatida tushuniladi. Ushbu mafkuraga ko‘ra radikalizm siyosiy faoliyat usuli hisoblanmaydi; - keskin choralarni qo‘llash orqali hal qiluvchi harakat deya ta’riflanib, bunda ijtimoiy faoliyat turidan qat’i nazar, radikalizm tegishli ijtimoiy sub’ektlarning harakat usullari sifatida tushuniladi . - radikalizm ijtimoiy va siyosiy xususiyatga yega faoliyat sanalib, u keskin, yuqori darajada tajovuzkor mafkuraga asoslanadi. U mavjud ijtimoiy-siyosiy tizimni tubdan o‘zgartirishga qaratilgan harakatlar orqali amalga oshiriladigan ijtimoiy-siyosiy xarakterdagi faoliyatni anglatadi. Ushbu faol harakt ekstremizm deb ataladi . Shuni alohida ta’kidlash joizki ushbu hodisa muayyan sub’ektlarning davlatdagi mavjud siyosiy tizim yoki davlatning ijtimoiy-iqtisodiy xolatiga qarshi reaktsiyasi sifatida talqin qilinishi ahamiyatlidir. Ushbu jarayon radikalizmning o‘zaro bog‘liq bo‘lgan ikki jihati – radikal mafkura va radikal faoliyatning paydo bo‘lishi va rivojlanishi uchun zamin yaratadi. TAHLIL Radikalizm uning tashuvchisining rivojlanganlik darajasiga va u joylashgan ijtimoiy sharoitga qarab keskin qarashlarni nazarda tutadi. Yuqori darajadagi ijtimoiy inqirozlar davrida radikal dunyoqarash destruktiv qudratga ega bo‘ladi. Radikal dunyoqarash ijtimoiy hayotning mavjud modelini barbod etishga qaratilgan faol harakatlarga undaydi. Bunday sharoitda radikal qarashlar tarafdorlari mamlakatdagi hokimiyatga da’vogar kuchlar tomonidan o‘z siyosiy maqsadlariga
63 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali erishish uchun ideal vositaga aylanadi. Bunday hollarda diniy radikalizmga siyosiy mazmun berilib, undan hokimiyat uchun kurashda foydalaniladi. Radikalizmning o‘ziga xos bo‘lgan turi – inqilobiy (revolyusion) radikalizm har qanday to‘siqni kuch ishlatish yo‘li bilan, shuningdek, murosasiz va qurbon berish yo‘li bilan bo‘lsada, amalga oshirishga qaratilganligi bilan ajralib turadi. Bugungi kunga kelib yesa radikalizmning bu turi hokimiyat uchun, hududlarni qo‘lga kiritish yoki g‘oyalar, diniy va yetnik g‘oyalar uchun siyosiy va mafkuraviy kurash yo‘lini tanlaganligi bilan ajralib turadi . Siyosiy radikalizm har qanday murosadan to‘la voz kechgan holda belgilangan maqsadlarga majburiy ravishda yerishishni anglatadi. Diniy radikalizm – bu ma’lum bir ye’tiqod tizimi tarafdorining maqsadli harakatlar bilan birga keladigan mafkuraviy qarashlar, g‘oyalar tizimi hisoblanadi . Diniy e’tiqoddan radikal maqsadlarda foydalanish hamda uni shaxsiy manfaatlar yo‘lida siyosiylashtirish umuminsoniy qadriyatlarga nisbatan destruktiv g‘oyalarning shakllanishiga sabab bo‘ladi. N.Kutuzovaning fikricha, diniy radikalizm mavjud diniy an’analar doirasida vujudga kelgan, asosiy dogmaga qarshi chiqish va tanqid qilish yo‘li bilan rivojlanadigan mafkura deb ye’tirof yetiladi . Olima diniy radikalizmning uch turini keltiriladi: - diniy radikalizm - diniy-yetnik radikalizm; - diniy-siyosiy radikalizm. diniy radikalizm - diniy yetakchi atrofida ma’lum bir ijtimoiy-diniy loyihalarni amalga oshirish uchun shakllanadi va yesxatolorik yelementlar bilan to‘ldiriladi. Odatda, bunday radikalizm ijtimoiy larza larga olib kelmaydi, ommaviy namoyishlarga va siyosiy aksiyalarga chaqirmaydi; Diniy-yetnik radikalizm yetnik diniy o‘yg‘onish g‘oyalaridan jahon diniy faoliyat qurilishiga qarshi tarzda shakllanadi; MUNOZARA Diniy-siyosiy radikalizm diniy-yetnik radikalizmning davomi bo‘lishi mumkin. Chunki bunday radikalizm bosiqma-bosqich siyosiy ahamiyat kasb yetib boradi va o‘z navbatida yekstremizmga qadar o‘sib borishiga jiddiy sharoit yaratadi. Diniy-siyosiy radikalizmning maqsadi davlat darajasida diniy g‘oyalarni ro‘yobga chiqarish uchun diniy nizolarni vujudga keltirish yo‘li bilan hokimiyatni kuch bilan qo‘lga kiritish hisoblanadi. Manbalar tahlilida olimlar diniy radikalizm/ekstremizm bilan fundamentalizm fenomeni ko‘p jihatdan bir biriga bog‘liq deb hisoblaydilar. Diniy fundamentalizmning asosiy vazifalaridan biri jamiyatdagi hukmron diniy tuzilmalarga qaytishdir . N.Safarova tadqiqotida radikalizm, fundamentalizm, ekstremizm va terrorizmning o‘zaro aloqadorligi, terrorizm klassifikatsiyasi va dinamikasi hamda unga qarshi g‘oyaviy kurash masalasi tarixiyfalsafiy jihatdan tahlil etilgan . Demak “diniy fundamentalizmning o‘zgaruvchanlik, o‘sib boruvchi xususiyatlari radikalizm, ekstremizm va terrorizmning kelib chiqishiga asos bo‘lgan” . Diniy ekstremizm radikal amaliyotlarning oxirgi chorasi sifatida fundamentalizm ta’sirida shakllangan va g‘ayriinsoniy mafkura va amaliyotga asoslanib, radikalizm va fundamentalizmga moyilligi, radikal tabiatga ega jihatlarning mavjudligi bilan din niqobi ostida zo‘ravonlikning barcha shakllarini qabul qilishi mumkin. Bizning fikrimizcha, ilmiy adabiyotlarda diniy yoki boshqa turdagi radikalizm tushunchasi mohiyatiga oid aniq fikr shakllanmagan. Umumiy ma’noda radikalizm odatda har qanday qarashlarga, fikrlash tarziga, kontseptsiyaga o‘ta murosasiz amal qilish deb tushuniladi. Ushbu atama ko‘proq siyosiy va ijtimoiy sohalarda ishlatilib, u mavjud ijtimoiy tuzilmalar yoki institutlarni tubdan o‘zgartirish zaruriyati vujudga kelganda qo‘llaniladi. XX- XXI asrda radikalizm siyosiy, diniy, ijtimoiy, milliy, hududiy, yetnik sohalarda namoyon bo‘lmoqda. Bu o‘z navbatida inson ongi va shuuriga murosasizlik, o‘zlariga tegishli bo‘lmagan har qanday g‘oya va qarashlardan norozilik kabi jarayonlarga sabab bo‘lmoqda.
Alfraganus Universiteti 64 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Jamiyat va davlat hayotida radikalizmning shakllanishi va rivojlanishiga sabab bo‘luvchi omillarni quyidagilarda ko‘rishimiz mumkin: • bolalikdagi tarbiya, ya’ni oilalarda bolaga nisbatan turli bosimlar o‘tkazilishi, unga ruhiy ta’sir kuchaytirilishi, uning o‘ziga va kelajagiga bo‘lgan ishonchiga putur yetkazilishi va xokazo holatlar; • shakllanayotgan shaxsning o‘ziga past baho berishi, hayotda o‘z o‘rnini topishga bo‘lgan ishonchi va ishtiyoqining pastligi va yeng asosiysi, o‘ziga nisbatan qaysidir yo‘llar bilan “yupanch” topishga intilishi; • hayotida ro‘y beradigan keskin yoki murakkab holatlarda biror bir ruhiy “zarba” olishi va undan chiqish uchun destruktiv yo‘llarni qidirishi; • muayyan shaxsning xulq-atvorida o‘zgarishlar sodir bo‘lishi, ya’ni birovga bo‘ysinuvchanlik, tobelik va ularning izmiga tushgan holda, radikal qarashlarga yega bo‘lish. So‘z va e’tiqod erkinli mavjud bo‘lgan demokratik davlatlarda radikal oqimlarning kelib chiqishini aniqlash yoki uni kuzatish juda qiyin, chunki demokratiya mutlaq so‘z va e’tiqod erkinligini nazarda tutadi. Radikal oqimlarni aniqlash darajasiningpastligi ularni yanada rivojlanishi va tabiiy ravishda ekstremizmning paydo bo‘lishiga olib keladi. Shu bilan birga, radikal qarashlar insonning mamlakatda sodir bo‘layotgan va u qabul qila olmaydigan jarayonlardan o‘ziga xos himoya reaktsiyasi sifatida paydo bo‘lishi mumkinligi kuzatiladi. O‘z navbatida, qarashlarning radikalligi va ularga xos maksimalizm ekstremizmning paydo bo‘lishiga yordam beradi. Natijada bu yo‘nalishni kuch bilan o‘zgartirish yoki uni keltirib chiqaradigan siyosiy tizimni yo‘q qilish istagida namoyon bo‘ladi. Bunday qarashlarni amalga oshirishga chorlash ham o‘z-o‘zidan ekstremizm hisoblanadi. Olim R.Prus “radikalizmni maqsadli harakatlar tizimi bilan birga keladigan mafkuraviy qaysarlik sifatida baholaydi” . Har qanday g‘oyaga, uning mazmunidan qat’i nazar, ko‘r-ko‘rona amal qilishi biror guruh yoki muayyan shaxsni ekstremistlar qatoriga kiritishga asos bo‘ladi. Radikalizm va ekstremizmning kuchayishiga turmush darajasining keskin yomonlashuviga olib keladigan iqtisodiy va ijtimoiy silsilalar, shuningdek, tashqi aralashuv yordam berishi mumkin. “Ekstremizm deganda keskin qarashlarga rioya qilishga asoslangan va mavjud normalar va tamoyillarni buzish, destruktiv ta’sir ko‘rsatish yoki parchalashga qaratilgan zo‘ravonlik yoki boshqa noqonuniy harakatlar bilan bog‘liq faoliyat tushunililadi” . Ekstremizmning eng tajovuzkor ko‘rinishi terrorizm bo‘lib, maqsadlarga kuch bilan erishishning eng shafqatsiz usuli hisoblanadi. Shunday qilib, ko‘rib chiqilayotgan tushunchalar radikalizmdan ekstremizmgacha bo‘lgan ijtimoiy xavf, natijada ushbu xavfning yovuz ko‘rinishi – terrorizmga qadar kuchayishi kuzatiladi. Ushbu tushunchalar mohiyatan bir-biriga mos kelishi olimlar tomonidan ilmiy asoslantirilgan. XULOSA Хulоsа о‘rnidа аytish lоzimki, rаdikаlizm –yоshlаr оngu-ruhigа jiddiy sаlbiy tа’sir kо‘rsаtаyоtgаn jаrаyоn sifаtidа хаvfli tеndеnsiyаgа аylаnmоqdа. Еng аsоsiysi, rаdikаlizm dаvlаt vа jаmiyаtning tinchligi vа bаrqаrоrligi uchun jiddiy хаvоtir о‘yg‘оtаdigаn ijtimоiy, kеrаk bо‘lsа siyоsiy vоqеlik sifаtidа nаmоyоn bо‘lmоqdа. Аynаn yоshlаrning turli оqimlаr tа’sirigа tushib qоlishi, diniy rаdikаl kuchlаrning “о‘ljаsigа” аylаnishining dаstlаbki qаdаmi sifаtidа – ulаrdа аqliy immunitеtning yеtаrli dаrаjаdа hоsil bо‘lmаgаnligi shаrоitidа turli diniy “ilm”lаrni еgаllаshgа bо‘lgаn qiziqish vа intilishini оrtishi, ushbu ilmni еgаllаshdа turli ахbоrоtlаrgа ishоnuvchаnligi, kаttа muvаffаqiyаtlаrgа birdаnigа еrishishgа bо‘lgаn intilishi kаbi mа’nаviy-ruhiy оmillаrni аlоhidа аjrаtib kо‘rsаtish lоzim. Shuningdеk, rаdikаlizm bоtqоg‘igа bоtib qоlishning yаnа bir оmili – bu оilаdаgi mоddiy yеtishmоvchiliklаr, ishsizlik, qiyinchilik vа ulаr tufаyli shахsning jаmiyаtdаn yоki hоkimiyаtdаn nоrоzi bо‘lishi, аlаmzаdаlikning chuqurlаshib bоrishigа sаbаb bо‘lаdi. Ijtimоiy vаziyаt hаm shахsning rаdikаllаshuvining аsоsiy оmili bо‘lib хizmаt qilаdi.
65 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 1. Koehler D. Understanding Deradicalization: Methods, Tools and Programs for Countering Violent Extremism. – NY.: Routledge, 2016. – 322 p/ 2. Görzig C., Al-Hashimi K. Radicalization in Western Europe: Integration, Public Discourse and Loss of Identity among Muslim Communities. – NY.: Routledge, 2015. – 192 р. 3. Weggemans D., De Graaf B. Reintegrating Jihadist Extremist Detainees: Helping Extremist Offenders Back into Society. – NY.: Routledge, 2017. – 165 р. 4. Rocha I.M., Mendoza H.M.T. Jihadism, Foreign Fighters and Radicalization in the EU: Legal, Functional and Psychosocial Responses. – NY.: Routledge, 2018. – 278 р. 5. Жданов Н.В. Исламская концепция миропорядка. – М.: Междунар. отношения, 2003. – 568 с. 6. Самойлов С.Ф. К проблеме разграничения понятий социального и политического радикализма // Общество: политика, экономика, право. - 2008. - № 2. - С. 81-87. 7. Арыстанбекова А.Х. Глобализация. –Алматы: Дайк Пресс, 2007. –304 с. 8. Тукумов Е.В. Религиозно-политический экстремизм как угроза региональной, национальной безопасности стран Центральной Азии: автореф. ... канд. полит. наук. – Алматы, 2004. – 29 с 9. Кушкумбаев С.К. Ислам в Казахстане: между общностью и размежеванием // В кн.: Центральная Азия: пространство «шелковой демократии». Ислам и государство. – Алматы: Фонд им. Фридриха Эберта, 2017. – С. 24-34. 10. Карин Е.Т. Операция "Жусан". – Алматы: Print House Gerona, 2020 – 272 с.; Лаумулин М.Т. Эволюция восприятия террористической и экстремистской угрозы // Профилактика экстремизма. Успехи и трудности: матер. междунар. науч.-практ. конф. – Нур-Султан: КИСИ при Президенте РК, 2019. – С. 141-148. 11. Абишева М.А., Шаймергенов Т.Т. Религиозно-политический экстремизм в странах Центральной Азии: анализ причин распространения // Центральная Азия и Кавказ. – 2006. – № 6(48). – С. 50-64. 12. Онучко М.Ю. Религиозный экстремизм среди молодежи в Центральной Азии: особенности проблемы и пути решения // Центральная Азия и Кавказ. – 2019. – № 3. – С. 123-137.; 13. Яхъяев М.Я. Причины радикализации ислама в современном мире // Исламоведение. – 2012. - № 2. – С. 4-14. 14. Айтжанова Д.А. Опыт европейских стран в противодействии религиозному экстремизму: Дисс. ... д-ра по проф. – Нур-Султан, 2021. – С.21. 180 с. 15. Gаlаntе Qаrrоnе F. I rаdicаli in Itаliа (194852). Mil., 1973 16. Prus R. Tеrrоrism, Tyrаnny аnd Rеligiоus Ехtrеmism аs Cоllеctivе Аctivity: Bеyоnd thе Dеviаnt, Psychоlоgicаl, аnd Pоwеr Mystiquеs // Thе Аmеricаn Sоciоlоgist. - 2005. -Vоl. 36(1). - Р. 47- 74. 17. Кутузова Н.А. Религиозный радикализм и альтернативные социальные проекты // Религия и общество. Актуальные проблемы современного религиоведения: сб. науч. тр. - Могилев, 2008. - С. 164-167. 18. Marty M.E., Appleby R.S. An Interim Report on a Hypothetical Family // In book: Fundamentalisms Observed. – Chicago; London: Chicago University Press, 1991. – Vol. 1. – Р. 814-842. 19. Safarova N. Terrorizm: manbalar, maqsadi, globallashuv jarayoni. (Monografiya) T.: – Fan. 2006. –B.191. 20. Kurbanov D.D. Markaziy Osiyo ijtimoiy-falsafiy tafakkuri tarixining diniy fundamentalizm va ekstremizmga qarshi kurashdagi ahamiyati: Fals. f-i bo‘y. fal. d-ri (PhD) diss. ... avtoref. – Buxoro, 2023. – B.12. 21. Prus R. Terrorism, Tyranny and Religious Extremism as Collective Activity: Beyond the Deviant, Psychological, and Power Mystiques // The American Sociologist. – 2005. –Vol. 36(1). – Р. 47- 74. 22. Hołub A. Ekstremizm i radykalizm jako środowiska rozwoju terroryzmu //Studia Politicae Universitatis Silesiensis. – 2016. – №. 17. – С. 23-38 23. Oripovna Q.F. Markaziy Osiyo davlatlari integratsiyasida xalqaro tashkilotlarning roli: // Obrazovanie i innovatsionnыe issledovaniya mejdunarodnыy nauchno-metodicheskiy jurnal. – 2022. – №. 12. – S. 42-48. FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR:
Alfraganus Universiteti 66 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 1 Mahalla va oila ilmiy-tadqiqot institutining mustaqil tadqiqotchisi, Surxondaryo viloyati hokimligi huzuridagi Fuqarolarning o‘zini o‘zi boshqarish organlari xodimlarining malakasini oshirish bo‘yicha o‘quv kursi direktori. Email: [email protected]. ORCID: - 0009-0007-5501-9621 OILA AXLOQIY MADANIYATI RIVOJINING TARIXIY-FALSAFIY ILDIZLARI HISTORICAL AND PHILOSOPHICAL ROOTS OF FAMILY MORAL CULTURE DEVELOPMENT ISTORIKO-FILOSOFSKIYE KORNI RAZVITIYA SЕMЕYNOY NRAVSTVЕNNOY KULTURЫ Raximova Rayxon Abdurasulovna 1
67 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Annotatsiya ila va nikoh taqdiridan qat’i nazar, ular ijtimoiy tuzilma, undagi ishlab chiqarish munosabatlari bilan chambarchas bog‘liq bo‘lib, ijtimoiy o‘zgarishlar oila va nikohning xarakteriga ta’sir qilishi va yangilanishi ochib berilgan. Bu oila va nikoh mustahkamligi katta ijtimoiy masala ekanligini ko‘rsatadi. Shu munosabat bilan o‘zbek etnosining nikoh va oilaviy munosabatlar tizimini, zamonaviy o‘zbek oilasining qadriyatlari va an’analarini psixologik fan nuqtai nazaridan tadqiq etishning ahamiyati va dolzarbligiga ilmiy va ijtimoiy nuqtai nazardan tahlil etilgan. O Abstract egardless of the fate of the family and marriage, they are closely related to the social structure, the relations of production in it, and social changes affect and renew the character of the family and marriage. This shows that family and marriage strength is a big social issue. In this regard, there is no doubt from a scientific and social point of view about the importance and relevance of researching the system of marriage and family relations of the Uzbek ethnos, the values and traditions of the modern Uzbek family from the point of view of psychological science. R Аннотация езависимо от судьбы семьи и брака они тесно связаны с социальной структурой, производственными отношениями в ней, а социальные изменения влияют и обновляют характер семьи и брака. Это показывает, что прочность семьи и брака является большой социальной проблемой. В связи с этим не подлежит сомнению с научной и общественной точки зрения важность и актуальность исследования системы брачно-семейных отношений узбекского этноса, ценностей и традиций современной узбекской семьи с точки зрения психологическая наука. H KIRISH Oilashunos tarixchi olimlarning yozishicha, soliqlar asosan tutun (uylar) bo‘yicha yig‘ilganligi sababli, har bir yangi odat, yangi majburiyatlar, yangi soliqni anglatar edi. Shuning uchun ham oilalar yangi odatar paydo bo‘lishiga yo‘l qo‘ymaslikka harakat qilganlar. Ular hozirgi ma’noda ibtidoiy jamoa tuzilmasi davridagi qabila ekzogamiyasiga va qabila endogamiyasiga yaqin emasligini ta’kidlaydi. Chunki zamonaviy endogamiya tushunchasi qarindoshlardan turmush qurishni bildirsa, qabila endogamiyasi faqat qabila ichida turmush qurishni bildiradi. Bir-biriga qarindosh bo‘lgan odamlarni o‘z ichiga olgan qabila ichida nikoh qurish taqiqlangan. Olimlar “ikkinchi amakivachcha” nikohlarini endogamiyaning kelib chiqishi deb hisoblaydi. G‘.G‘eybullayev to‘yni quyidagicha tasniflaydi: 1) Birinchi bosqich, jumladan, qizni unashtirish, 2) Ikkinchi bosqich, qizni unashtirishdan to to‘ygacha, 3) Uchinchi bosqich, to‘y boshlanishidan erning uyida kelinning ko‘rinishigacha, birinchi bosqich va ikkinchi bosqich Kalit so‘zlar: Oila, nikoh, ijtimoiy tuzilma, munosabat, etnos, tizim, qadriyat, an’ana, tadqiq, dolzarb. Key words: Family, marriage, social structure, relationship, ethnos, system, value, tradition, research, current. Ключевые слова: Семья, брак, социальная структура, взаимоотношения, этнос, система, ценности, традиция, исследование, течение.
Alfraganus Universiteti 68 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali turli marosimlar bilan to‘ldirilgan bo‘lsa-da, ikkinchi bosqich va uchinchi bosqich o‘rtasida hech qanday marosim yo‘q. Bu davrda o‘g‘il xonadoni qizning uyiga beriladigan qalin (unvoq) ni tayyorlab, to‘laydi. Olimlarning qayd etishicha, qizning qonuniy ravishda o‘g‘il xonadoniga mansubligini ko‘rsatuvchi unashtirishdan oldingi davr matriarxat bo‘lsa-da, to‘y va qizning erining uyiga ko‘chib o‘tishi patriarxat bilan bog‘liq bo‘lib, patrilokal migratsiya hisoblanadi. Etnograf to‘yni patriarxatning mahsuli deb biladi. M. Bo‘riyevaning fikricha, "Oila jamiyat bag‘rida tashkil topib, taraqqiy etib borar ekan, o‘zi ham ana shu jamiyatning kichik bir bo‘lagi sifatida namoyon bo‘ladi. Jamiyatdagi ijtimoiy-iqtisodiy munosabatlar oila taraqqiyotiga ta’sir etadi. Oiladagi ta’lim-tarbiya xususiyatlari esa jamiyatda o‘z aksini topadi. Shuning uchun ham oila va jamiyat o‘zaro bog‘liqlikda rivojlanadi. Oila jamiyat bag‘rida tashkil topib rivojlanishi bilan, uning jamiyatda bajaradigan o‘z vazifalari (funksiyalari) mavjuddir" [1]. TAHLIL Tarixchi olimlar o‘z olib borgan ilmiy izlanishlaridagi dala materiallariga asoslanib, ayrim pirlar ko‘p bolali oilalar boshlig‘i bo‘lgan oqsoqollarning qabri ekanligini, pirga sig‘inish esa o‘choqqa sig‘inish bilan bog‘liqligi, tinmay yonayotgan o‘choq oila ramziga aylanganligini ko‘rsatadi. U asosan dehqonchilik va chorvachilik bilan shug‘ullangan oila a’zolari o‘rtasida mehnat taqsimoti bo‘lganligini aytadi. Keksa ayol, kelajak yoki xuvar (singil) ayollar o‘rtasida ishni taqsimlash uchun mas’ul edi. Islomshunos olimlarning aytishicha, mavjud odatlar va shariat erkakning bir vaqtning o‘zida ikki opa-singilga uylanishini taqiqlagan. Qolaversa, erkak o‘z qiziga uylanishi taqiqlangan. An’anaviy to‘ylardan farqli o‘laroq, sovet davrida bir qancha to‘y shakllari – kolxoz to‘ylari va komsomol to‘ylari paydo bo‘lgan. Yana bir jamiyatshunos olimlar bolalar ta’limini jamiyat taraqqiyoti fonida ko‘rib chiqadi va shu bilan birga jamiyatda xotin-qizlarning yangi mavqei, ijtimoiy va oilaviy tarbiyaning birligi (maktab va oila o‘rtasidagi bog‘liqlik) yagona holga kelganligini qayd etadi. Ayollar turmush sharoitini yaxshilash bu uning bir qancha xo‘jalik vazifalaridan ozod bo‘lishiga, ijtimoiy-madaniy hayotga faolroq kirishiga olib keldi. Bugungi kunda ko‘pxotinlilik kabi nikoh shakli yo‘qolgan bo‘lsa-da, endogam nikohlar hamon saqlanib qolmoqda. Oila muammosi, nikoh-oila munosabatlarini mustahkamlash ham jamiyatni, ham davlatni tashvishga solmoqda. Vatan oiladan boshlanadi, deb bejiz aytilmagan. Oila va nikoh insoniyat tarixining rivojlanish bosqichlarida hal qiluvchi omillardan biri bo‘lib, ular insonning tug‘ilishi, uning o‘sib-ulg‘ayishini ta’minlaydi. “Yosh avlod tarbiyasiga doir davlat siyosatining asosiy yo‘nalishlari: oilalarning tarbiya muhiti sifatidagi o‘rnini oshirish; ta’lim tizimida ma’naviyaxloqiy tarbiyani yo‘lga qo‘yish hamda mahallalarning tarbiya borasidagi o‘rnini tiklash; yosh avlodning aql-idrokini o‘stirish va iqtidorli bolalarni har tomonlama qo‘llab-quvvatlash; sog‘lom turmush tarzini targ‘ib qilish, onalik va bolalikni muhofaza qilish, bolalar hamda o‘smirlarni sportga jalb qilish orqali bolalar sog‘lig‘ini mustahkamlashdir”[2]. O‘zbek oilasi va nikoh munosabatlarini etnografik o‘rganish fan uchun ham, kundalik hayot manfaatlari uchun ham katta ahamiyatga ega. Etnografiya fanining hozirgi yutuqlari ijtimoiy taraqqiyot va etnografiya tarixi tadqiqotchilariga qimmatli, yangi ma’lumotlar beradi. Hozirgi vaqtda barcha xalqlar etnografik jihatdan to‘liq o‘rganilgan deb o‘ylamaslik kerak. Sababi, dunyoning ozmi-ko‘pmi xalq va xalqlari ustida olib borilayotgan ilmiy izlanishlar ularning hayotidagi ko‘plab sirlarni, tarixiy haqiqatlarni ochib bermoqda. MUNOZARA Mustaqillikka erishgan, o‘tish davri bozor munosabatlarining og‘ir davrini boshidan kechirgan O‘zbekistondagi nikoh-oilaviy vaziyat tarixiy-etnografik va etnosotsiologik tadqiqotlarni talab etadi. O‘zbekistonning kelajakda o‘z oldiga qo‘ygan ko‘plab maqsadlarini amalga oshirishi uchun barqaror nikoh va oilaviy sharoit bo‘lishi kerak.
69 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Oila va nikoh, nikoh va oila munosabatlari ko‘pgina ijtimoiy fanlar - etnologiya, demografiya, sotsiologiya, huquq, iqtisod, pedagogika va boshqalarning predmeti hisoblanadi. Ijtimoiy institutlardan biri bo‘lgan oila ijtimoiy jarayonlarni o‘z ichiga oladi. Bu jamiyat taraqqiyotiga ham ta’sir qiladi. Shu bois oila funksiyalarining qonuniyligini o‘rganish, ularning boshqa ijtimoiy tizimlar bilan munosabatlarini tahlil qilish, bu tizimlarning oila tuzilishi va qarindoshlik rishtalariga ta’sirini aniqlash, oila va nikoh munosabatlaridagi an’analarni tushunish katta ilmiy qiziqish uyg‘otadi. Bizga ma’lumki, sho‘rolar davrida ayollar va erkaklarning madaniy saviyasining oshishi, savodsizlikning barham topishi, turmush sharoitining yaxshilanishi muqarrar ravishda ta’limtarbiyaning yangi shakllarining paydo bo‘lishiga olib kelgan. Sovet tuzumining o‘zbek oilasida o‘zgarishlar yaratgani tadqiqotchilar e’tiboridan chetda qolmadi. Lekin ko‘p hollarda buni sovet mafkurasi nuqtai nazaridan tushuntirishga harakat qilindi. Hatto ayrim mualliflar sovet tuzumida sinfiy qarama-qarshilik avlod tuyg‘usidan ustun bo‘lib, avlod tuyg‘usi oilani mustahkamlovchi ma’naviy kuch rolini o‘ynay olmasligini ta’kidladilar. Bu fikrga qo‘shilib bo‘lmaydi, chunki sotsialistik tuzum oilaga ma’lum darajada ta’sir ko‘rsatgan bo‘lsa-da, xalqimizning asrlar davomida shakllangan oilaviy-nikoh munosabatlari buzilmagan, muayyan o‘zgarishlar bilan bog‘liq edi. Tarixchi olimlar inqilobdan oldingi davrda ko‘p bolali oilalar o‘rganib chiqib, sovet davrida oilaning har bir voyaga yetgan a’zosining ishlab chiqarish mehnatida ishtirok etishi teng huquqlilikni va oila boshlig‘iga iqtisodiy qaramlikni bartaraf etishini ta’kidlaydilar. O‘zbek tarixchi olimlari paxtakorlarning oilaviy hayotini o‘rganar ekan, sovet tuzumidagi iqtisodiy taraqqiyot oila qurayotganlarning mustaqilligini oshirgan bo‘lsa-da, ko‘pincha yangi turmush qurganlarning fikri inobatga olinmagan. Mustaqillik yillarida O‘zbekiston aholisi 20 million atrofida bo‘lgan bo‘lsa, hozirgacha 65,9 foizga oshgan. Hisobotga ko‘ra, 2050 yilda u 40 milliondan oshadi. Ma’lumki, aholi sonining uzluksiz o‘sishiga nafaqat davlatning iqtisodiy ahvoli, balki milliy qadriyatlar, oila mustahkamligi, aholining ijtimoiy ahvoli ham ijobiy ta’sir ko‘rsatmoqda. Shu o‘rinda o‘zbeklarning urf-odatlariga sodiqligini alohida ta’kidlash lozim. Odamlarning tabiiy harakati nima? Tabiiy o‘sish - ma’lum vaqt oralig‘ida tug‘ilish va o‘lim o‘rtasidagi farq. Buni inobatga oladigan bo‘lsak, qo‘shni davlat ko‘rsatkichlari bugungi kungacha ijobiy o‘sishni ko‘rsatmoqda. Masalan, 1991 yilda O‘zbekistonda 723,4 ming bola tug‘ilib, 130,3 ming kishi vafot etgan. Natijada aholining tabiiy o‘sishi 593,1 ming kishini tashkil etdi. Oxirgi statistik ma’lumotlarga ko‘ra, 161,5 ming kishi halok bo‘lgan. Ya’ni, aholining tabiiy o‘sishi 533,4 ming kishini tashkil etadi. O‘zbekiston aholisi 5,2 yoshga oshgan. So‘nggi ma’lumotlarga ko‘ra, shahar aholisining ulushi 50,6 foizga yetdi. Bugungi kunda poytaxt aholisi 3 millionga yaqin. O‘zbekiston aholisining yosh tarkibiga kelsak, bolalar va o‘smirlar 27,1 foiz, kattalar 60,5 foiz, keksalar 9,4 foizni tashkil etadi. Qayd etish joizki, keksalar ulushi yil sayin ortib bormoqda, bu tendensiya dunyoda kuzatilmoqda. Mustaqillik davrida o‘rtacha yosh 23,3 yoshni tashkil etgan bo‘lsa, keyingi yillarda bu ko‘rsatkich 28,5 yoshga yetdi. Ayollarning o‘rtacha umr ko‘rishi esa 76,2 yoshni, erkaklarniki 71,4 yoshni tashkil etadi. O‘rtacha ko‘rsatkich 73,8 yil. O‘tgan yili mamlakatimizning iqtisodiy va siyosiy hayotida ham birmuncha o‘zgarishlar bo‘ldi. Mamlakatimiz Prezidenti Shavkat Mirziyoyev iqtisodiyotni liberallashtirishni ichki siyosatning asosiy yo‘nalishlaridan biri sifatida belgilab oldi. Qishloq, qurilish, o‘rmon va baliq xo‘jaligi, savdo va ishlab chiqarish o‘sgan asosiy tarmoqlar qatoriga kiradi. Keyingi yillarda amalga oshirilgan iqtisodiy islohotlarning yuksak saviyasi tufayli O‘zbekiston jadal rivojlanayotgan davlatlar qatoridan joy oldi. AQSH Heritage Foundation tomonidan har yili e’lon qilingan Global iqtisodiy erkinlik indeksi natijalariga ko‘ra, O‘zbekiston 186 davlat orasida 152-o‘rinni egalladi. Biroq iqtisodiyotdagi ijobiy o‘zgarishlar O‘zbekiston yaqin yillarda yangi bosqichga ko‘tarilishini ko‘rsatdi. Ma’lumki, nikohlar va ajralishlar soni mamlakatning demografik holatiga ta’sir qiladi. Nikoh
Alfraganus Universiteti 70 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali u yoqda tursin, ajralishlar darajasi ko‘p mamlakatlarda katta muammoga aylanib bormoqda. Oiladagi tushunmovchiliklar, janjallar, mansabga intiluvchi ayollarning ko‘payishi vaziyatni qiyinlashtiradi. Ko‘plab davlatlar, jumladan, O‘zbekiston ham bu muammoni hal qilish uchun turli tashabbuslar bilan chiqdi. Biroq, ajralishlar sonining ko‘payishi to‘xtamayapti. XULOSA Oxirgi ma’lumotlarga ko‘ra, O‘zbekistonda bir yilda qayd etilgan nikohlar soni 306 mingtani tashkil qilgan. Ajralishlar 31,9 mingga yaqin. O‘zbek xalqi oilaviy qadriyatlarga alohida e’tibor qaratadi. Mamlakatdagi ijtimoiy munosabat oila mustahkamligiga alohida ta’sir ko‘rsatadi. Qizning hayosi, erkakning or-nomusi, mas’uliyati oila ahilligini saqlashning asosiy ko‘rsatkichidir. G‘arb mafkurasi esa ongga mustahkam singib ketgani, bu esa erkak va ayol o‘rtasidagi munosabatlarni murakkablashtirgani sir emas. 1. Bo‘riyeva M.R. O‘zbekistonda oila demografiyasi. – T.: Universitet, 1997 8-B. 2. Ubaydullayeva B.M. O‘zbeklarning bola tarbiyasiga doir an’analari va innovatsiyalar (XX asrning ikkinchi yarmi–XXI asr boshlari). Doktorlik dissertatsiyasi avtoreferati. Toshkent, 2018 31-B. FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR:
71 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 1 Кандидат экономических наук, доцент кафедры «Экономика и финансы» ALFRAGANUS UNIVERSITY, Ташкент, Узбекистан. e-mail: [email protected]. ОRCID https://orcid.org/0009-0000-8735-6672. https:// scholar.google.com/citations?view_op=list_works&hl=ru&hl=ru&user=7oezgo0AAAAJ 2 Магистр кафедры e-mail: [email protected] . ОRCID https://orcid.org/0009-0002-7630-5049. Абдурахман Абдулахатович Мирисаев 1 Дилшод Шозамонович Мингбоев 2 ФОНДОВЫЙ РЫНОК КАК ОСНОВА РАЗВИТИЯ ФИНАНСОВОГО РЫНКА УЗБЕКИСТАНА ФОНД БОЗОРИ ЎЗБЕКИСТОН МОЛИЯ БОЗОРИНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ АСОСИ СИФАТИДА STOCK MARKET AS A BASIS FOR THE DEVELOPMENT OF THE FINANCIAL MARKET OF UZBEKISTAN
Alfraganus Universiteti 72 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Аннотация современном мире фондовый рынок является важной частью экономической системы любого государства и оказывает влияние на ведение экономической политики всей страны. Устойчивый и развитый фондовый рынок может показать решения ключевых задач, стоящих перед развивающимся государством: обеспечить устойчивый экономический рост и стабильность путем привлечения инвестиционных ресурсов в реальный сектор экономики, способствовать мобилизации сбережений населения и компаний в инвестиции. Рынок ценных бумаг позволяет компаниям увеличивать масштабы как на национальном уровне, за счет слияний, поглощений, так и интегрировать бизнес в международную среду, а значит и увеличивает приток иностранных инвестиций, что крайне важно для тех стран, где потребность в инвестиционных ресурсах выше, чем количество создаваемых сбережений. B Annotatsiya amonaviy dunyoda fond bozori har qanday davlatning iqtisodiy tizimining muhim qismi bo‘lib, butun mamlakatning iqtisodiy siyosatini olib borishga ta’sir qiladi. Barqaror va rivojlangan fond bozori rivojlanayotgan davlat oldida turgan asosiy vazifalarni hal qilish yo‘llarini ko‘rsatishi mumkin yani: iqtisodiyotning real sektoriga investitsiya resurslarini jalb qilish orqali barqaror iqtisodiy o‘sish va barqarorlikni ta’minlash, aholi va kompaniyalarning jamg‘armalarini investitsiyalar uchun safarbar etishga ko‘maklashish. Qimmatli qog‘ozlar bozori kompaniyalarga qo‘shilish, sotib olish va biznesni halqaro muhitga integratsiya qilish orqali milliy darajada kengayish imkonini beradi va shuning uchun investitsiya resurslariga ehtiyoj sezilgan mamlakatlar uchun juda muhim bo‘lgan xorijiy investitsiyalar oqimini oshiradi hamda yaratilgan jamg‘armalar sonidan yuqoridir. Z Annotation n the modern world, the stock market is an important part of the economic system of any state and influences the conduct of the economic policy of the entire country. A stable and developed stock market can show solutions to the key challenges facing a developing state: to ensure sustainable economic growth and stability by attracting investment resources to the real sector of the economy, to help mobilize the savings of the population and companies for investment. The securities market allows companies to scale up both at the national level, through mergers, acquisitions, and to integrate business into the international environment, and therefore increases the inflow of foreign investment, which is extremely important for those countries where the need for investment resources is higher than the number of created savings. I Ключевые слова: фондовый рынок, финансы, фондовая биржа, акция, экономика, рынок, капитал, ценная бумага, банк, инвестиции. Kalit so‘zlar: фонд бозори, молия, биржа, улуш, иқтисодиёт, бозор, капитал, қимматли қоғозлар, банк, инвестициялар. Key words: stock market, finance, stock exchange, share, economy, market, capital, security, bank, investments. ВВЕДЕНИЕ Как нам известно в развитых странах, локальные фондовые рынки ценных бумаг являются одним из финансовых инструментов и представляют собой альтернативу банковскому кредиту. Основной целью фондовых рынков является привлечении свободных денежных ресурсов населения или компаний для совершения операций с ценными
73 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali бумагами и распределению денежных потоков между участниками рынка. Фондовый рынок становится определяющим фактором формирования инновационно-инвестиционной модели экономического роста и преодоления экспортно-сырьевого типа развития страны. В эпоху новейших технологий реальный экономический рост национальной экономики невозможен без инновационно-инвестиционного развития, имея в виду инвестиции в обновление основного капитала, базирующиеся на современных технологиях. Благодаря фондовому рынку, денежные средства, ранее находившиеся в состоянии покоя, могут быть привлечены для финансирования инвестиционных проектов, расширения производства, приобретение новых активов, обновление технологий и знаний компании. Покупая акции производственного предприятия, вы также становитесь собственником, а значит имеете право голоса и участвовать в решении тех или иных вопросов предприятия. Участие самих компаний-эмитентов дает компаниям выбор для привлечения финансовых средств. Ранее в Узбекистане, для акционерных обществ, которые хотели привлечь средства для реализации проектов расширений производства продукции или программ по обновления оборудования, был только один вариант – это взять кредит у банка под определенный процент, который устанавливается самим банком исходя от политики Центрального банка. Эмитентам также представляется возможность интеграции бизнеса на международный уровень, путем привлечения стратегического иностранного инвестора. Инвестор в свою очередь принесет не только валютный капитал, но увеличит уровень доверия к локальному рынку, а также принесет с собой знания и опыт управления предприятием. АНАЛИЗЫ Фондовый рынок Узбекистана был создан в 1994 году, для углубления экономических реформ и обеспечению защиты частной собственности и развитию предпринимательства. С 1996 года началось преобразование государственных предприятий в акционерные общества, целью которого была приватизация и привлечение инвестиций. Но до настоящего времени это не привело к масштабным результатам. Где можно наглядно увидеть ниже показанным рисункам. Рис. 1. Структура гос.доли в акционерных обществах, млрд. сум (01.07 2023г.)
Alfraganus Universiteti 74 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Рис. 2. Выпуски ценных бумаг (млрд. сум) за 14.07.2023г. Рис.3. Структура владельцев акций по объёму доли. млрд. сум (14.07 2023г.) По состоянию на 14.07.2023 года, владельцем 82,4 % всех выпущенных акций является Государство в лице разных государственных подведомственных учреждений (АУГА, Минфин, ФРРУ, Хокимияты, Центральный банк, Унитарные предприятия и др.). Это указывает на огромный потенциал развития фондового рынка Узбекистана, учитывая принятую программу разгосударствления и приватизации государственных учреждений. В последние 4 года заметна высокая активность на рынке ценных бумаг. Одним из стимулирующих факторов, повлиявших на развития рынка ценных бумаг, можно считать внедрение «Единого программно-технического комплекса» (ЕПТК) при участии Южно-Корейской фондовой биржи (KRX) в 2016 году. Благодаря данному комплексу операции по купле-продаже ценных бумаг проходят в реальном времени. Лидерами в отраслевом разрезе по объему сделок стали ценные бумаги энергетической и банковской отраслей. Объём сделок с ценными бумагами эмитентов энергетического сектора составил 96,46 млрд сумов, что составляет 50,42% от общего биржевого оборота. С ценными бумагами компаний банковской сферы — 76,06 млрд сумов, с ценными бумагами компаний промышленной
75 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali отрасли – 4,82 млрд сумов. Наименьший объем был зафиксирован с ценными бумагами эмитентов, относящихся к отрасли «Транспорт», составив 2,70 млн сум или 0,0014% от общего биржевого оборота. Рис.4. Объём сделок за май 2023 года в разрезе отраслей в процентах Рис. 5. Объем торгов и количества за май 2023 год Как видно из рисунка 5 в мае 2023 года с ценными бумагами эмитентов, находящихся в биржевом котировальном листе, на торговых площадках РФБ «Тошкент» было заключено 35 835 сделок на общую сумму 191,31 млрд сумов. Объектами сделок стали 7,40 млрд ценных бумаг 70 эмитента. В дневном разрезе наибольшее количество сделок было заключено 4 мая – 2 334 единицы; наименьшее – 22 мая – 1 053 единицы. Наиболее крупный объем сделок был зафиксирован 16 мая, когда в течение дня объем сделок составил более 93,65 млрд сумов. Среднедневное количество сделок в мае составило 1 629 сделок; среднедневной объем сделок составил 8,70 млрд сумов.
Alfraganus Universiteti 76 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali РЕЗУЛЬТАТЫ Среднедневной объем сделок на площадке «Main Board» рынка акций «Stock Market» составил 1,31 млрд сумов. В отчетном месяце на площадке «Nego Board» рынка акций «Stock Market» было заключено 7 сделок на сумму 159,66 млрд сумов. На площадке «Main Board» рынка облигаций «Bond Market» была заключена 31 сделка на общую сумму 2,76 млрд сумов. Еще одним ключевым моментом являлся первое публичное размещение акций (IPO) на фондовом рынке, проведенное в апреле 2018 года, с акциями АО «КВАРЦ» . Что означало, что любой желающий мог приобрести акции этого предприятия и стать акционером. Было привлечено более 7,5 млрд. сумов, которые пошли на реализацию инвестиционного проекта по расширению производства продукции. Благодаря успешному проведению и размещению, повысилась первичная финансовая грамотность населения и постепенно увеличивается доверие к новым финансовым механизмам, ну и с помощью этих инструментов можно привлечь дополнительные финансовые ресурсы в нужные отрасли в экономику Узбекистана. Созданное «Агентство по развитию рынка капитала Республики Узбекистан» ещё в 2019 году, начало масштабные реформы по реализации единой государственной политики в области формирования, развития, контроля и регулирования рынка ценных бумаг и корпоративного управления. Не забывая при этом обеспечивать соблюдения прав и законных интересов инвесторов, осуществляющих операции с ценными бумагами, а также владельцев ценных бумаг. “Также отмечен рост заинтересованности иностранных финансовых организаций на рынке ценных бумаг Узбекистана, о чём свидетельствует рост открытия филиалов и представительств на территории Узбекистана различных международных компаний таких как «Bluestone Financial Group Inc.», «Deloitte & Touche», «RB Partners»”. Объемы торгов на фондовом рынке являются показателем привлечения в экономику инвестиционных ресурсов, а также влияют на инвестиционную активность в экономике. Состояние фондового рынка страны отражает экономическое благосостояние общества, являясь индикатором экономического роста и благосостояния страны. Развитие рынка ценных бумаг может быть направлено на активизацию финансовых ресурсов, их рациональное использование и перераспределение для более быстрого экономического развития. ЗАКЛЮЧЕНИЯ В этой связи можно сделать вывод, что для дальнейшего повышения качества инвестиционной активности в развитии фондового рынка необходимо продолжать создавать благоприятные условия для роста участия и интереса населения и компаний на рынке ценных бумаг, совершенствовать нормативно-правовую базу, совершенствовать корпоративного управления акционерных обществ, улучшать инфраструктуры, укреплять доверия инвесторов к рынку создавая положительный имидж фондового рынка как делового центра, обеспечивать информационной прозрачность и безопасность рынка ценных бумаг и постоянно внедрять информационно-технологические решения более плавного перехода к цифровой экономике. 1. Нормативно-правовые документы Центрального банка Республики Узбекистан // Официальный сайт Центрального банка Республики Узбекистан // http://www.cbu.uz 2. Курс экономической теории: Учебник. - 2-е изд., доп. и перераб.Киров: АСА, 2017. - 880 с. 4500 экз. //ЭБС Znanium.-URL: http://znanium.com 3. http://www.deponet.uz - Центральный депозитарий ценных бумаг 4. https://uzse.uz - Республиканская фондовая биржа «Тошкент» 5. https://kvarts.uz/11042018/ - АО «КВАРЦ» Список использованной литературы
77 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 1 доктор экономических наук, профессор кафедры менеджмента спортивной и туристской индустрии, Институт финансов и устойчивого развития, ФГБОУ ВО «Российская академия народного хозяйства и государственной службы при Президенте РФ», РФ, Москва. e-mail: [email protected]. ОRCID: 0000-0003-2114- 4743 Левшина Ольга Николаевна 1 БИФУРКАЦИЯ В СОВРЕМЕННОЙ ТЕНЕВОЙ ЭКОНОМИКЕ BIFURCATION IN THE MODERN SHADOW ECONOMY ЗАМОНАВИЙ ХУФЁНА ИҚТИСОДИЁТДА БИФУРКАЦИЯ
Alfraganus Universiteti 78 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Аннотация мировой научной литературе в качестве основных причин зарождения и развития теневой экономики традиционно принято выделять значительную налоговую нагрузку, избыточную зарегламентированность организационно-экономической деятельности и значительную долю государства в общем объеме оборотов в экономике. Ключевыми предпосылками формирования и роста теневой экономики являются возникновение и развитие структурного и экономического кризиса в экономике страны, ощутимое вмешательство государства в экономику, наращивание и обострение конкурентной борьбы. И, как следствие, в качестве типовых признаков теневой экономики выделяют уход субъектов экономической деятельности от налогов, наличие скрытой безработицы, ощутимый уровень коррупции, существование бартерной торговли, вывод отечественного капитала за рубеж, наличие системы «двойной» бухгалтерии. Таким образом, как показала статистика и практика экономических показателей последних десятилетий, теневая деятельность на микро-, мезо- и макрорынке представляет собой угрозу для экономической безопасности страны и региона, разрушает существующий уклад социально-экономических взаимоотношений. B Annotation n the world scientific literature, it is traditionally customary to highlight a significant tax burden, excessive regulation of organizational and economic activities and a significant share of the state in the total volume of turnover in the economy as the main reasons for the shadow economy’s emergence and development. The key prerequisites for the formation and growth of the shadow economy are the emergence and development of a structural and economic crisis in the country’s economy, significant government intervention in the economy, and the build-up and intensification of competition. And, as a result, typical features of the shadow economy include the avoidance of taxes by economic entities, the presence of hidden unemployment, a significant level of corruption, the existence of barter trade, the withdrawal of domestic capital abroad, and the presence of a «double» accounting system. Thus, as statistics and practice of economic indicators of recent decades have shown, shadow activities in the micro-, meso- and macromarkets pose a threat to the economic security of the country and the region and destroy the existing structure of socioeconomic relationships. I Аннотация аҳон илмий адабиётида хуфёна иқтисодиётнинг вужудга келиши ва ривожланишининг асосий сабаблари сифатида қуйидагилар кўрсатилади: катта солиқ юки, ташкилий-иқтисодий фаолиятни ортиқча расмий тус олганлиги ва иқтисодиётдаги умумий оборотда давлатнинг улуши катта эканлиги. Хуфёна иқтисодиётни шаклланиши ва ўсишида асосий омилла бўлиб мамлакат иқтисодиётидаги таркибий ва иқтисодий инқирозни вужудга келиши ва ривож топиши, давлатни иқтисодиётга сезиларли таъсир кўрсатиши, рақобат курашини чуқурлашуви ва жадаллашуви хизмат қилади. Натижада, хуфёна иқтисодиётнинг типик белгилари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: иқтисодий фаолият субъектларини солиқлардан қочиши, яширин ишсизликнинг мавжудлиги, коррупциянинг сезиларли даражаси, бартер савдосини мавжудлиги, миллий капитални хорижга оқими, “иккита” бухгалтерия тизимининг мавжудлиги. Шундай қилиб, охирги ўн йилликдаги статистика ва иқтисодий кўрсаткичларнинг намоён этишича, микро-, мезо- ва макробозорлардаги хуфёна фаолият мамлакат ва ҳудуднинг иқтисодий хавфсизлигига хавф туғдиради, мавжуд ижтимоий-иқтисодий тизимни бузиб юборади. Ж
79 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Ключевые слова: теневая экономика, уровень бюрократизации, борьба с коррупцией, ВВП на душу населения, СНГ. Kalit so‘zlar: хуфёна иқтисодиёт, бюрократизация даражаси, коррупция билан кураш, аҳоли жон бошига ЯИМ, МДҲ. Key words: shadow economy, level of bureaucratization, fight against corruption, GDP per capita, CIS. Невозможно отрицать влияние теневой экономики (далее – ТЭ) на развитие национальных и региональных рынков товаров и услуг. К тому же зачастую и международные финансовые, и товарные потоки находятся под ощутимым воздействием ТЭ. Поэтому бесспорно, что во всех государствах мира устойчиво существует такое явление как теневая экономика и оказывает постоянное воздействие на различных уровнях хозяйствования. Доля ТЭ в разных государствах может весьма отличаться, в развитых – меньше, в развивающихся – больше. Хотя, в последние годы и такое утверждение начинает становиться спорным. Размер ТЭ является своего рода индикатором, отражающим в общем виде уровень социально-экономического здоровья общества и качество управления государства. В общем виде ТЭ принято делить на три вида (формы). 1 – неформальная. К ее проявлениям традиционно относят незаконные виды предпринимательства во всех отраслях национального хозяйства. 2– фиктивная ТЭ. Как уже понятно из самого названия, под этот вид ТЭ попадают результаты совершения противоправных действий под прикрытием юридически оформленных экономических субъектов (к ним можно отнести вывоз капитала из страны по фиктивным контрактам, неуплата налогов, «отмывание» криминального капитала и т.п.). 3 – «черная»: к ней относят, с одной стороны, некоторые проявления ограничений конкуренции или монополистических действий на рынке, а с другой стороны – сюда включаются производство и продажа оружия, торговля наркотиками и иные криминальные действия, наносящие ущерб обществу и государству. В России Росфинмониторинг , помимо прочего, включает в теневую экономику: «серый импорт (ввоз товаров с занижением импортных пошлин за счет недостоверного декларирования), сокрытие доходов от уплаты налоговых и таможенных платежей, выплата «серых» зарплат». Кроме того, Росфинмониторинг отмечает, что «нелегальные экономические агенты активно используют фиктивную внешнеэкономическую деятельность для вывода преступных доходов за рубеж. Денежные средства выводятся за рубеж по организованным сложным схемам, с использованием для расслоения и транзита финансовых потоков множества счетов фирм-«однодневок», открытых в различных банках. Перечисления за рубеж преимущественно осуществляются под видом внешнеторговых сделок по поставке товаров или купли-продажи ценных бумаг» . Если рассматривать ТЭ в России, то здесь, принимая во внимание, что традиционно нашу экономику относят к развивающейся, ситуация также нестабильна и во многом зависит от внешних факторов. Если говорить о тех факторах, которые стимулируют развитие или способствуют росту ТЭ, то в целом можно выделить экономические, правовые и социальные. К экономическим факторам относят: • деятельность незарегистрированных субъектов предпринимательства, рост бюрократии и коррупциогенности на государственном уровне; • дестабилизация валютно-финансовой системы и ее негативное воздействие на экономику страны и мира; • недостатки процесса проведенной приватизации, прошедший передел собственности и попытки постоянно его повторить, ослабление государственного сектора экономики; • размер налогов и несбалансированная система налогообложения предпринимательства; • трансформация сфер хозяйственной деятельности и их взаимосвязей (промышлен-
Alfraganus Universiteti 80 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali ности, торговли, аграрного сектора, сферы услуг). К правовым факторам относят: • несовершенство действующего законодательства в конкретном государстве; • невысокий уровень эффективности деятельности правоохранительных органов в части пресечения незаконной и криминальной экономической деятельности; • слабая координация усилий государственных органов по борьбе с различными экономическими преступлениями. К социальным факторам относят: • низкий уровень доходов населения; • высокий уровень безработицы и заинтересованность части населения в получении доходов любым возможным способом; • высокая социальная дифференциация общества. В конце 2019 г. Росфинмониторинг успешно завершил оценку со стороны ФАТФ . Именно по этой причине сложно недооценить роль Росфинмониторинга в таком сложном процессе как борьба с ТЭ. На сегодня Росфинмониторинг является центром по оценке угроз национальной безопасности, возникающих в результате легализации (отмывания) доходов, полученных преступным путем, финансирования терроризма и распространения оружия массового уничтожения, а также по выработке мер противодействия этим угрозам . В декабре 2019 г. суммарно по рейтингам Российская Федерация заняла 5-е место по эффективности национальной «антиотмывочной» системы в мире. С того времени Россия поставлена на процедуру стандартного мониторинга, предусматривающую представление регулярных отчетов. На сайте Росфинмониторинга с 2019 г. размещен полный текст Отчета о взаимной оценке Российской Федерации по данным ФАТФ . К основным выводам по итогам проверки комиссии применительно к России и анализируемым процессам отнесены: 1. Росфинмониторинг является ключевым в современной системе функционирования российского режима ПОД/ФТ. 2. Российские власти мониторят страновые риски ОД и ФТ, представленные в отчетах 2018 г. и доведенные до сведения экспертов. 3. В России расследования деятельности, связанной с ОД, частично соответствуют характеру существующих страновых рисков. 4. В России существует надежная правовая база, которая в значительной степени соответствует международным стандартам по борьбе с ФТ. 5. Выявлены недостатки в безотлагательном применении адресных финансовых санкций и отсутствия в законодательстве четких подлежащих обязательному выполнению требований, распространяющихся на всех физических и юридических лиц (помимо подотчетных субъектов). 6. Выявлена системная тенденция неисполнения обязательств, касающихся применения предупредительных мер в целях ПОД/ФТ. 7. Банком России в последние 8 лет более активно и продуктивно стал применяться в надзорной деятельности риск-ориентированный подход, а повышение требований к лицензированию позволяют сделать вывод снижении риска возможности получения контроля преступной группой над финансовым учреждением . Однако под воздействием военно-политических событий FATF в феврале 2022 г. приняла решение приостановить членство России в организации. Несмотря на это, Россия не утратила статус члена Группы и несет финансовые обязательства. В части сотрудничества с заинтересованными странами в сфере противодействия отмыванию денег и финансированию терроризма Россия продолжает свою работу совместно с другими членами Группы. В настоящее время по итогам пленарного заседания FATF в июне 2023 г. в рамках Меж-
81 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali дународной группы разработки финансовых мер борьбы с отмыванием денег было принято решение не включать Россию в черный и серый списки. Анализ, проведенный по данным Федеральной службы государственной статистики России, показал, что есть определенная пропорция в показателях внутреннего продукта (ВВП) и доли ТЭ. Данные за 2009-2018 гг. по соотношению ВВП и доли ТЭ приведены на рис.1. За указанный период максимум ТЭ в объеме ВВП было выявлено в 2016 г. (28,3%, в натуральном измерении – 24,3 трлн. руб.), а минимум – в 2012 г. (15%, в натуральном измерении 9,36 трлн. руб.) . Рисунок 1. Динамика теневой экономики в России, в трлн. руб Необходимо учитывать также тот факт, что «начиная с 2009 г., в процентном соотношении размер скрытой части доходов колеблется приблизительно около одной и той же цифры. Но в денежном выражении только растет. Поэтому, если не будут предприняты радикальные меры, то ситуация не изменится кардинальным образом» . В то же время Росфинмониторинг отмечал, что «в последние годы объемы выводимых за рубеж подозрительных денежных средств «существенно снизились», «значительно сократилось» и поступление теневых финансовых потоков из-за рубежа» . При этом по данным МВФ, «доля теневой экономики России длительное время сохраняется в пределах от 30 до 40%, при этом учитывается криминальная экономика». В целом, к наиболее важным угрозам для экономической безопасности России можно отнести такие явления как: неформальная занятость, нелегальный вывоз капитала, экономическая преступность. Если же обратиться к реалиям уровня и тенденций развития ТЭ в странах СНГ , то динамика показателей, к сожалению, также пока не дает значительного повода для оптимизма. Так, например, в 2018 г. МВФ был опубликован доклад, в которых были размещены 158 стран, в которых оценивался размер ТЭ . В целом, для стран бывшего СССР данные по уровню ТЭ (в процентах) показано весьма печальное состояние прозрачности национальной экономики. Если проанализировать приведенные в таблице 1 данные, то становится очевидным: значительная часть бывших республик в середине 1990-х гг. имела ощутимый объем ТЭ, что, безусловно, негативно повлияло на скорость преобразований в экономике и переход
Alfraganus Universiteti 82 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali на интенсивный путь развития. В свою очередь, были проранжированы усредненные показатели 159 стран по размеру доли ТЭ от ВВП в процентах. После отбора стран СНГ была получена таблица 2, в которой они отражены в порядке рейтингования. Как видим, максимальное значение размеров ТЭ от ВВП имеет Азербайджан, минимальное – Киргизия. Таблица 1 – Суммарная статистика уровня ТЭ по бывшим республикам СССР за 1991-2015 гг., в % Таблица 2 – Теневая экономика стран СНГ в 1991-2015 гг. (в среднем), по данным МВФ Если рассматривать данные по размерам ТЭ применительно к РФ, то здесь следует отметить, что статистика свидетельствует о небольшой положительной динамике в отношении сокращения размера ТЭ в 2020 г. результате пандемии и свертывания мировых экономических взаимосвязей на длительный период.
83 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Рисунок 1. Объемы сомнительных и теневых операций в России в 2019-2020 гг., млрд. руб. Как видно на рис.1, по оценке Банка России, по итогам 2020 г. размеры сомнительных операций по обналичиванию, нелегальному выводу средств, отмыванию денег ощутимо снизились. Например, вывод за рубеж по фиктивным контрактам или под сфальсифицированные обязательства денежных средств сократился на 21% . Снизился и объем вывода финансов с использованием механизма многократных переуступок долга. Однако увеличился объем операций по исполнительным документам с целью обналичивания (чаще всего через исполнительные надписи нотариусов и удостоверения комиссий по трудовым спорам) – их объем вырос за год на 60% до 25 млрд руб. «Структура теневого транзита и обналичивания меняется, но тройка отраслей-лидеров спроса на теневые финансовые операции стабильна: в 2020 г., как и в 2019 г., это строительный сектор (38% от общего объема), торговля (3%) и сектор услуг (22%)» . Такое снижение доли ТЭ можно, безусловно, объяснять форс-мажорными обстоятельствами пандемии, однако, не следует игнорировать и интенсификацию обмена информацией между налоговыми органами и финансовыми регуляторами разных стран и мировую борьбу с офшорами и по повышению юридической и финансовой прозрачности деятельности экономических субъектов. Ассоциация дипломированных сертифицированных бухгалтеров (The Association of Chartered Certified Accountants, ACCA) провела исследование, посвященное анализ и оценке перспектив развития такого явления как ТЭ в мире . Эти прогнозы основаны на факторах, включенных в ранее используемые исследователями модели анализа масштабов и размеров ТЭ. Прогнозы ТЭ, представленные в таблице 3, дают возможность оценить размер ТЭ до 2025 г. на основе новой методологии оценки размер ТЭ. Подход основан на динамической стохастической модели общего равновесия с использованием микро- и макроэкономических данных и не основан на специальных статистических спецификациях и предположениях. Использование метода позволяет построить годовые прогнозы размера ТЭ в разных странах до 2025 г., с учетом данных, построенных несколькими международными институтами, занимающимися аналогичными проблемами. В целом ожидается, что размер ТЭ снизится к 2025 г. с 23% мировой ВВП в 2011 г. примерно до 21% в 2025 г., но скорость снижения невысока. В таблице 3 представлены прогнозируемые экспертами значения размера ТЭ в процентах от показателей ВВП для 28 выбранных стран и средневзвешенное значение ВВП для мира в целом на период до 2025 г.
Alfraganus Universiteti 84 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Таблица 3 – Прогнозы размера теневой экономики (% ВВП) в 28 странах Ожидается, что страны, которые могут улучшить свою институциональную основу, в период до 2025 г. больше всего выиграют от сокращения ТЭ, тогда как страны с ограниченными институциональными возможностями пострадают от роста ТЭ. Экспертами представлен перечень стран с указанием трех основных факторов, которые определяют размер ТЭ страны (таблица 4).
85 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali Таблица 4 – Три основных текущих фактора, определяющих размер ТЭ по странам По их мнению, для мировой экономики в целом это: уровень бюрократизации, борьба с коррупцией и ВВП на душу населения. Вместе с тем, относительная важность каждой переменной дифференцируется от страны к стране. Например, стойкая безработица, низкая бюрократическое качество и неэффективное обеспечение закона и порядка входят в тройку основных причин ожидаемого роста размера ТЭ в Южной Африке с 2011 по 2025 гг., в то время как неспособность уменьшить широко распространенную коррупцию, наличие недемократической политической системы и ожидание несоответствующих расчетным темпов роста ВВП приведут к увеличению размера ТЭ в Азербайджане. Конечно, не приходится говорить, что борьба с ТЭ абсолютно успешна. По прежнему ключевыми предпосылками для роста оборотов в ТЭ являются кризисное или близкое к нему состояние в национальной экономике или макрорегионе в целом, что особенно усугубилось в последние 2-3 года в отдельных частях мира, а также нестабильность политической ситуации, степень влияния которой и так уже ясна. Поэтому уже сложившиеся и наработанные инструменты ухода и работы предпринимателей в сфере ТЭ провоцируют усиление настроений в бизнес среде. Поэтому ряд стран и пытается усилить как контрольно-мониторинговые функции государства в отношении бизнеса, так и расширить перечень и объем поддерживающих мероприятий экономического и правового характера. Постоянно появляются новые схемы и пути развития теневого сектора. В связи с этим некоторая часть операций попросту не попадает в свод официального расчета. Криптоактивы на сегодня и с учетом стремительного их ценового роста и распространения как инвестиционного актива за последние полтора-два года как раз уже типичный пример трансформации видов теневых операций. Также следует отметить, что в последние годы с ростом и укреплением межгосудар-
Alfraganus Universiteti 86 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali ственных связей и финансовых потоков, трансформацией традиционных укладов ведения бизнеса, цифровизацией, а также стиранием границ ученые в странах СНГ весьма активно стали изучать вопросы и проблемы борьбы с ТЭ. Безусловно, сложно оценить и сравнить степень развития исследований ТЭ во всех ее проявлениях для каждого государства с учетом специфики менталитета, экономики, географии связей и т.п. Но уже сегодня можно утверждать, что ведется активный поиск методов и инструментов борьбы с ТЭ на территории СНГ . Обращаясь к направлениям борьбы с проявлениями ТЭ на примере РФ, следует отметить произошедшую корректировку ключевых показателей оборота теневой экономики в 2022 г. По данным Банка России, объемы подозрительных операций за прошедший год в банковском секторе сократились на 5% (100 млрд руб. против 105 годом ранее) . Незаконный вывод средств за рубеж снизился до минимального за весь период мониторинга уровня – 36 млрд руб. однако, вместе с этим, объемы обналичивания денежных средств в банковском секторе оказались чуть выше, чем в 2021 г., – 64 млрд руб. Во внебанковском, наоборот, сократились на 5%, до 29 млрд руб. При этом, как отметил Банк России, основной спрос на теневые финансовые услуги в 2022 г., как и в 2021, формировался в строительном секторе (43%), торговле (26%), а также сфере услуг (19%) (рис. 2). По мнению специалистов ЦБ, указанному снижению объема подозрительных операций очевидно способствовало внедрение платформы «Знай своего клиента» с 01.07.2022 Банком России . Платформа «Знай своего клиента» (Платформа ЗСК) – сервис, с помощью которого кредитные организации получают от Банка России информацию об уровне риска вовлеченности в проведение подозрительных операций их клиентов (юридических лиц и индивидуальных предпринимателей). Информацию платформы банки могут использовать при реализации процедур «противолегализационного» контроля. Рисунок 2. Секторы экономики, сформировавшие спрос на теневые финансовые услуги, 2022 г. Данная платформа располагает организационно-экономическими данными по более чем 7 млн юридических лиц и индивидуальных предпринимателей. Банком России на основе собственных аналитических данных были дифференцирована совокупность банковских клиентов по 3 группам – низкого, среднего и высокого уровня риска (на «зеленую», «желтую» и «красную», так называемый «светофор»): • «красная» – высокий риск (в основном, технические компании, созданные для «отмывания» денег); • «жёлтая» – средний риск (реальные фирмы и ИП, замешанные в сомнительных операциях); • «зелёная» – минимальный риск (входят бизнес-субъекты реальной сферы экономики). Регулятор принимает решение об отнесении юридического лица, индивидуального
87 Alfraganus Universiteti «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali предпринимателя к группам риска совершения подозрительных операций по совокупности критериев . Информация платформы ЗСК является для банков вспомогательной, окончательную оценку о добросовестности бизнеса своих клиентов с точки зрения антиотмывочного законодательства они должны присваивать самостоятельно. Экономические субъекты, несогласные с их включением в группу высокого риска, могут обжаловать решение в Межведомственной комиссии при Банке России , членами которой являются представители Росфинмониторинга, ФТС России, банковских и бизнес-объединений, уполномоченный по правам предпринимателей . Если Межведомственная комиссия по итогам оспаривания оставляет ранее принятое решение в силе, то предприниматели могут обратиться в суд. В случае проигрыша и там запускается процедура ликвации экономического субъекта. Таким образом, главный банковский регулятор впервые получил возможность сформировать механизм национального масштаба, призванный способствовать снижению уровня проявлений ТЭ в России. В качестве итогов первого года работы «светофора» можно отметить выводы, прозвучавшие в выступлении уполномоченного при Президенте России по защите прав предпринимателей Б. Титова на сессии «Защищенный бизнес как основа устойчивого развития экономики» в рамках VIII Восточного экономического форума во Владивостоке 12 сентября 2023 г.: «Теневой сектор, конечно, сейчас существует, но сегодня он контролируем. Мы видим, что многие решения со стороны государства привели к тому, что теневой сектор резко сократился. Та же контрольно-надзорная реформа, снижение налоговой нагрузки, режим самозанятости и т. д. Все это привело к выводу из тени большого количества субъектов предпринимательской деятельности в разных отраслях» . Для взвешенной оценки результатов работы Платформы ЗСК и, в целом, ее влияния на оборот в сфере ТЭ РФ, безусловно, необходимо получение данных по итогам мониторинга за более продолжительный период времени, чем год. Однако, в любом случае краеугольный камень в основу национальной системы контрольно-аналитической и мониторинговой деятельности в борьбе с проявлениями ТЭ на макроуровне положен. 1. ВВП отбрасывает тень. РосБизнесКонсалтинг. 22.02.2019 // https://www.rbc.ru/newspaper/ 2019/02/22/5c6c16d99a79477be70257ee 2. https://www.fedsfm.ru/preparation-fatf-fourth-round 3. FATF (2019), Anti-money laundering and counter-terrorist financing measures – Russian Federation, Fourth Round Mutual Evaluation Report, FATF, Paris. http://www.fatf-gafi.org/media/fatf/ documents/reports/mer4/Mutual-Evaluation-Russian-Federation-2019.pdf 4. Линник М. Росфинмониторинг прокомментировал приостановку членства России в FATF // Российская газета. – 24 февраля 2023. https://rg.ru/2023/02/24/rosfinmonitoringprokommentiroval-priostanovku-chlenstva-rossii-v-fatf.html 5. FATF решила не включать Россию в черный и серый списки // Коммерсантъ. – 23 июня 2023. https://www.kommersant.ru/doc/6067155 6. https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/94cQBbmp/tab1.htm 7. Капитонова Н.В., Капитонова А.А. Тенденции развития теневой экономики современной России // Теневая экономика. – 2021. – Том 5. – № 1. – doi: 10.18334/tek.5.1.111962. 8. Теневая экономика по данным Росстат // https://rosinfostat.ru/tenevaya-ekonomika/ 9. https://www.rbc.ru/newspaper/2019/02/22/5c6c16d99a79477be70257ee 10. Medina L., Schneider F. Shadow Economies Around the World: What Did We Learn Over the Last 20 Years? IMF Working Papers // https://www.imf.org/en/publications/wp/issues/2018/01/25/ shadow-economies-around-the-world-what-did-we-learn-over-the-last-20-years-45583 11. Орданов Н. Как МВФ сначала способствует росту «теневых экономик», а потом их изучает // https://www.ritmeurasia.org/news--2018-02-26--kak-mvf-snachala-sposobstvuet-rostu-tenevyhekonomik-a-potom-ih-izuchaet-35137 12. Теневая экономика стран мира // http://fincan.ru/articles/95_tenevaja-ekonomika-stranmira/ Список использованной литературы
Alfraganus Universiteti 88 «ALFRAGANUS» xalqaro ilmiy jurnali 13. Самиев П. Теневой сектор экономики сократился на четверть // https://www.vedomosti. ru/opinion/articles/2021/04/06/864874-tenevoi-sektor 14. Emerging from the shadows: the shadow economy to 2025. ACCA. 2017. P. 7, 8. URL: https:// www.accaglobal.com/content/dam/ACCA_Global/Technical/Future/pi-shadow-economyreport.pdf 15. Кислощаев П.А., Масалов П.В. Аналитический обзор монографий и защищенных диссертационных работ, посвященных проблемам теневой экономики за 2005-2020 гг // Теневая экономика. – 2020. – Том 4. – № 2. – С. 93-102. – doi: 10.18334/tek.4.2.110589. 16. Буров В.Ю. Обзор нормативно-правовой базы противодействия теневой экономике // Теневая экономика. – 2018. – Том 2. – № 4. – С. 129-138. – doi: 10.18334/tek.2.4.40909. 17. Закиров Э.З., Ахмадалиев А.У. Оценка масштабов и факторов теневой экономики в Узбекистане на основе экспертного опроса // Теневая экономика. – 2020. – Том 4. – № 1. – С. 47-62. – doi: 10.18334/tek.4.1.110102. 18. Мага А.А. Анализ масштабов теневой экономики в Республике Узбекистан (часть 2) // Теневая экономика. – 2020. – Том 4. – № 1. – С. 63-69. – doi: 10.18334/tek.4.1.110099. 19. Фрунзеева А.Н., Фрунзеева Ж.Н. Коррупция как угроза экономической безопасности// Вестник науки и образования № 9(63). Часть 3. 2019. https://cyberleninka.ru/article/n/korruptsiyakak-ugroza-ekonomicheskoy-bezopasnosti/viewer 20. Бозиева З. А. Коррупция как элемент теневой экономики в Кыргызской Республике // Проблемы современной науки и образования https://cyberleninka.ru/article/n/korruptsiya-kakelement-tenevoy-ekonomiki-v-kyrgyzskoy-respublike 21. Объемы подозрительных операций в банковском секторе в 2022 году сократились на 5% // Банк России. 31 марта 2023 г. http://www.cbr.ru/press/event/?id=14673 22. Структура подозрительных операций и секторы экономики, формировавшие спрос на теневые финансовые услуги // Банк России. – 2022. http://www.cbr.ru/analytics/podft/resist_ sub/2022/ 23. Решение Совета Директоров Банка России о критериях отнесения Банком России юридических лиц (за исключением кредитных организаций, государственных органов и органов местного самоуправления) (индивидуальных предпринимателей), зарегистрированных в соответствии с законодательством Российской Федерации, к группам риска совершения подозрительных операций // Банк России. – 01 июля 2022. https://www.cbr.ru/about_br/dir/rsd_2022-07- 01_1/ 24. Многостороннее соглашение «О взаимодействии между Центральным банком Российской Федерации, Федеральной службой по финансовому мониторингу, Федеральной таможенной службой и Уполномоченным при Президенте Российской Федерации по защите прав предпринимателей, осуществляемом в соответствии с Федеральным законом «О противодействии легализации (отмыванию) доходов, полученных преступным путем, и финансированию терроризма» // Банк России. https://www.cbr.ru/Content/Document/File/138760/inf_note_jul0122.pdf 25. Платформа «Знай своего клиента» // Банк России. https://www.cbr.ru/counteraction_m_ ter/platform_zsk/ 26. Григорьев М. Титов заявил о сокращении теневого сектора экономики России // ТАСС. 12 сентября 2023. https://tass.ru/ekonomika/18720711