Elektronski školski časopis

Основна школа “Браћа Рибар”, Доња Борина

Најтраженије књиге 2.новембар 2019. Број 1
у библиотеци:

У овом броју

Наша школа Браћа Рибар Да ли сте
знали?

СТРАНА2

Наша школа

О селу Основна школа

Доња Борина је велико и Ипак, последњих година, сва

развијено село, кроз које културна збивања крећу из

пролази магистрални Лозница Основне школе „Браћа

-Љубовија-Ужице и Рибар“. Школа је основана

железничка 1895. године, као

пруга. Баш у четвороразредна школа за

Борини је ученике са подручја Доње

железнички Борине и Брасине. До тада су

мост на Дрини, ђаци из овог краја похађали

преко кога пруга школу у Бањи Ковиљачи и

Тузла-Зворник- Зајачи. До оснивања школе

Рума прелази из ђаци су из овог краја

Босне у Србију. похађали школу у Бањи

У Доњој Борини постоје Ковиљачи и Зајачи. Школа је

осмогодишња школа, месна радила као четворогодишња

канцеларија, пошта, све до школске 1949/50.

амубланта, дом културе и године, када је, одлуком

фудбалски клуб. У селу је тадашњег Среског народног

храм Св. Пророка Илије одбора у Лозници, отворен

Српске православне цркве, пети разред и школа прерасла

чија парохија обухвата Доњу у осмогодишњу. Школске

Борину и највећи део 1958/59. године подигнута је

Брасине. Од делатности у нова зграда основне школе у

самом месту највише је Доњој Борини и у Брасини

заступљена пољопривреда, а четворогодишња, као

осим тога функционише и подручно одељење матичне

неколико занатских радњи, школе у Борини.

угоститељских и трговинских Самосталност и име Браћа

објеката. Рибар, школа је добила 1996.

Угоститељство године. До тада је често

је оријентисано мењала називе, удруживала

на дринску се и раздруживала са другим

обалу. школама у општини.

Традиционална

привредна

делатност, по

којој је Борина

позната у окружењу, је

Браћа Рибар СТРАНА3

Браћа Рибар је назив за браћу Иву Лолу и Јурицу Рибар, синове политичара Ивана
Рибара. Лола и Јурица су припадали предратном омладинском револуцинарном
покрету, а након окупације су били учесници Народноослободилачког рата. Обојица су
погинула у јесен 1943. године. Млађи Јурица је страдао 3. октобра у борбама против
Италијана и четника код Колашина, а старији Иво Лола је погинуо 27. новембра на
Гламочком пољу, приликом немачког ваздушног напада на авион са којим је требало
да одлети у Бари.

Иво Лола Рибар рођен је 23. април 1916. у Загребу. Одрастао је у Ђакову, Карловцу и
Београду. Школовао се у Паризу и Женеви, а дипломирао је на Правном факултету у

Београду, 1939. године. Током студија на Београдском
универзитету се повезао са револуционарним студентским и
комунистичким покретом, па је 1935. постао члан Савеза
комунистичке омладине, а 1936. године члан Комунистичке
партије.
Био је истакнути студентски и омладински руководилац, који
је учествовао на многим међународним омладинским
конгресима — у Бриселу, фебруара 1936, у Женеви
септембра 1936. и у Паризу, августа 1937. године.
Био је један од организатора Првог конгреса
антифашистичке омладине, одржаног новембра 1942, на
коме је био изабран за председника Уједињеног савеза
антифашистичке омладине Југославије. Октобра 1943.
године је био одређен за шефа прве војне мисије НОВ и
ПОЈ, која је требало да оде у Штаб савезничке команде за
Блиски исток, у Каиру. Погинуо је 27. новембра 1943. године приликом
непријатељског ваздушног напада на авион са којим је требао да са Гламочког поља
пребаци у Бари.
Проглашен је за народног хероја 18. новембра 1944. године, а његови посмртни остаци
су 1948. пренети у Београд и сахрањени у Гробницу народних хероја на Калемегдану.

Јурица Рибар је рођен 26. мартa 1918. године у Ђакову. Одрастао је у Ђакову и
Београду. Још као ученик гимназије у Београду исказао је
склоност ка сликарству, а интересовао се и за музику и спорт.
Похађао је сликарске школе Јована Бијелића и Николе
Бешевића. Студирао је Правни факултет у Београду, који је
завршио 1941. године и активно учествовао у
револуционарном студентском покрету. Од 1934. године је
био члан СКОЈ-а, а маја 1941. и члан КПЈ.
Дружио се са младим сликарима, а 1938. године је био један
од оснивача сликарске групе „Десеторица“. Након окупације
Југославије, 1941. године извесно време је боравио у
окупираном Београду, где је учествовао у акцијама
илегалаца, а почетком октобра је отишао на ослобођену
територију. Тешко је рањен октобра 1943. године у борбама
за одбрану Колашина, од Италијана и четника. Као тешки
рањеник пребачен је у село Требаљево, где је убрзо
преминуо, 3. октобра 1943. године. Сахрањен је у Требаљеву, а после рата су његови
посмртни остаци пренети на Ново гробље и сахрањени заједно са мајком Тоницом.

СТРАНА4

Да ли сте знали?

Риболовачка секција

Риболовачка секција у

Основној школи „Браћа

Рибар“ је ваннаставна

активност која окупља

највише ученика. Посебну

пажњу привлаче

риболовачка такмичења.

Последње такмичење

одржано је у суботу 7.

септембра 2019. године, на стази у Малом Зворнику.

Такмичило се 10 екипа са по пет такмичара (5 екипа дечака и

5 екипа девојчица) из свих 5 основних школа наше општине.

Екипа ИО Брасина је освојила прво место и златне медаље, а

дечаци матичне школе треће место и бронзане медаље.

Тамара Мијаиловић, ученица осмог разреда је у конкуренцији

девојчица, победник стазе, са највећим уловом. Сви

такмичари су добили мајице, као и доручак.

Веровали или не Рад у комбинованом
одељењу
У једној основној школи у
Синсинатију у току је потрага Ове године, по први пут у
за ракуном због чега су за историји школе, уведен је рад
данас сви часови били у комбинованом одељењу,
отказани. састављеном од ученика
првог и четвртог разреда.
Ракун је у среду залутао у
школу, па су ученици
имали часове у другој
школи, док је за данас
настава отказана.
Ова потрага неће добро
завршити по ракуна, јер је
успављивање животиње
уобичајена пракса у
оваквим случајевима.