Скенирај QR код за онлајн верзију часописа ПРИЧЕ ИЗ ШКОЛЕ ДЕЧЈИ РАДОВИ СВЕТИ САВА VI Издање школског часописа, ФЕБРУАР 2025. година
2 ШКОЛА: ОШ „Сестре Радовић” МЕСТО: Белосавци, бб; ТЕЛ: 034/6883002 ИМЕЈЛ: [email protected] ИМЕЈЛ редакције: [email protected] ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦА: www.ossestreradovicbelosavci.edu.rs Ученички часопис ОШ „Сестре Радовић” ИЗ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ Главни уредници: Слађана Павловић, наставница разредне наставе Милутин Радивојевић, наставник српског језика и књижевности Редакција часописа: Лара Стевановић 8/1 Лазар Николић 5/1 РЕДАКЦИЈА:
3 САДРЖАЈ: Интервју са учитељем у пензији — Жиком Андрићем ......... 4 МТС „Стварамо знање“ — информатички кабинет............... 6 Новинарство — јуче, данас и сутра................................... 7 Михољски сусрети села 2024. година............................... 9 Дечја недеља .............................................................10 Излет у Аранђеловац ...................................................12 Европска недеља спорта ..............................................13 Михајило Пупин — 90 година од смрти научника ...............14 Кинески зид — чувар векова .........................................15 Национални паркови ...................................................16 Свети Сава — школска слава .........................................18 Свети Сава — изложба славских колача ...........................19 Свети Сава — руским и енглеским језиком испричан..........20 Свети Сава — ликовни радови .......................................21 Издвојено одељење у Маскару.......................................22 Рада Радосављевић — одлазак у пензију..........................23 Спортски журнал — успеси наших спортиста.....................24 Тејлор Свифт — глас генерације.....................................25
4 ИНТЕРВЈУ: 1. Како сте одлучили да постанете наставник физичког васпитања? У Гимназији сам највише волео математику и физичко васпитање. Љубав према спорту је победила и уписао сам физичко васпитање на Вишој педагошкој школи у Београду. Са том дипломом сам почео да радим у новембру 1972. године у ОШ „Сестре Радовић“ у Белосавцима. Школске 1973/74. сам уписао трећу годину факултета а апсолвирао сам 1974/75. године. Цео радни век сам провео у ОШ „Сестре Радовић“ у Белосавцима. У пензију сам отишао 1. септембра 2014 године. 2. Школа је за Вас друга кућа и памтите период првих школских дана. Реците нам како је некад било бити ђак? У то време велика је част бити ђак. Учитељи су били омиљени и поштовани и од ученика и од родитеља. 3. Како су изгледали ваши часови физичког када сте радили у школи? Да ли су се много разликовали од данашњих? Онако како су ме професори учили тако сам и држао часове. Захваљујући професорима Рељи Тодоровићу у Гимназији, професору Ђорђевићу на педагошкој и на факултету у Београду и инспектору Жиловићу из Крагујевца који су ме научили да физичко васпитање постоји да би се побољшао квалитет здравља код школске деце и да је битна физичка активност свих ученика на часу, а није битан садржај рада. Деца су се играла. 4. Која вам је била омиљена спортска активност са ученицима? Оно што су деца највише волела — Фудбал. Јер за ту активност је најмање требало услова. Може да се игра на сваком месту. 5. Да ли сте имали неки посебно талентован разред или ученика који је касније постао спортиста? Стефан Панић се професионално бави фудбалом. Играо је Супер лигу, био репрезентативац Србије, и сада је професионално ангажован у ФК Рига — Летонија, и игра међународне утакмице. Бранко Николић се професионално бави фудбалом и прволигашки је играч (голман). Владан Вујадиновић је тренер женског фудбалског клуба „Карађорђе“, прва лига. Александра Станојевић тренер и играч у женском фудбалском клубу „Карађорђе“. Доста девојака је играло за женски фудбалски клуб „Карађорђе“ чији сам ја оснивач. (Чланови наше редакције су обавили интервју са наставником физичког васпитања у пензији, Живорадом Жиком Андрићем. Интервју у целости можете погледати у наредним редовима.)
5 6. Који Вам је био највећи изазов у раду са ученицима? Да деца буду срећна. 7. Како су се деца некада загревала пре часа, а како то раде данас? Није нека велика разлика у загревању некада и сада. Поента је да што више има динамике у загревању. 8. Да ли мислите да су деца данас мање физички активна него раније? Зашто? Све зависи од средине . У сеоској средини деца су и даље активна када је у питању игра и часови физичког васпитања. Деца воле да се играју. 9. Који вам је најлепши тренутак из наставничке каријере? Најлепши тренутак из наставничке каријере је када сам са децом и у школи, и ван школе, и на летовањима и на зимовањима. 10. Коју поруку имате за данашње ученике — зашто је физичка активност важна? Физичка активност је веома битна за здравље деце, за њихов изглед, за психичко растерећење од њихових обавеза према школи. 11. Како проводите дане у пензији? Да ли се и даље бавите спортом или рекреацијом? Због превелике љубави према деци и даље сам активан у организовању међушколских такмичења у општини Топола. Наставник физичког васпитања: Живорад Жика Андрић са својим унуком Физичко васпитање у школама — како је почело? Физичко васпитање у школама има дугу традицију, а његови корени сежу још у античка времена. Стари Грци су веровали да је телесна активност подједнако важна као и образовање ума, па су вежбе биле део школског система. Први модерни програми физичког васпитања развијени су у 18. и 19. веку у Европи, а убрзо су се проширили и на друге земље. Физичко васпитање у Србији У Србији се физичко васпитање као део образовања јавља крајем 19. века. Прве иницијативе за увођење телесних вежби у школе потекле су од војске, а касније су се прошириле на цивилне школе. Велики допринос развоју физичког васпитања дали су учитељи и професори који су се школовали у иностранству. Физичко васпитање постаје обавезан предмет у школама у Краљевини Србији почетком 20. века. Dанас је физичко васпитање кључан део наставног плана, са циљем да подстакне здрав начин живота, физичку активност и тимски дух код ученика. Физичко васпитање у школама није само вежбање — оно обликује карактер, развија дисциплину и доприноси здрављу деце и младих. ИНТЕРВЈУ:
6 ОШ „Сестре Радовић“ међу награђеним школама у конкурсу "Стварамо знање" Наша школа, ОШ „Сестре Радовић“, остварила је велики успех у осмом циклусу конкурса "Стварамо знање", који организује компанија МТС Твој свет. Захваљујући великом броју гласова ученика, родитеља, наставника и свих пријатеља школе, успели смо да испунимо критеријуме и постанемо једна од четири награђене школе у западној области. Ова победа доноси значајну донацију у виду рачунарске опреме, која ће унапредити информатички кабинет и омогућити ученицима боље услове за рад и учење. Како ће донација помоћи нашим ученицима? Добијена рачунарска опрема омогућава ученицима да развијају дигиталне вештине, које су данас кључне за образовање и будуће каријере. Информатичка писменост више није луксуз, већ потреба, и зато је овај пројекат од изузетног значаја. Боља опремљеност кабинета – Нови рачунари омогућиће ученицима да примењују знање и учествују у савременим дигиталним пројектима. Припрема за будућност – Дигиталне вештине су неопходне у готово свим професијама, а квалитетно образовање у овој области даје нашим ученицима предност за даљи развој и школовање. Захвалност свима који су подржали школу Ова победа не би била могућа без подршке свих ученика, родитеља, наставника и пријатеља школе, који су својим гласовима помогли да остваримо овај успех. Њихова посвећеност и заједнички труд показали су колико је важно подржавати образовање и радити заједно на побољшању услова у школи. Ова опрема ће служити генерацијама ученика који долазе, пружајући им прилику да уче и развијају се у складу са савременим технологијама Успех ОШ „Сестре Радовић“ у конкурсу "Стварамо знање" још једном потврђује да уз заједнички труд можемо постићи велике циљеве. Настављамо са радом на унапређењу образовања, а нова опрема биће важан корак ка модернизацији наставе и припреми наших ученика за свет будућности. МТС — СТВАРАМО ЗНАЊЕ: Такмичење "Стварамо знање" и његов значај Такмичење "Стварамо знање" је један од најважнијих пројеката у области образовања у Србији, који за циљ има унапређење дигиталне писмености и омогућавање бољих услова за рад у школама широм земље. Пројекат је покренут са идејом да се основне школе у Србији додатно оснаже кроз донације савремене ИТ опреме, како би ученици могли да прате наставу према најновијим технолошким стандардима. Информатички кабинет
7 По први пут у општини Топола, а отуда и у нашој школи покренут је прави новинарски маратон. У изузетној организацији са унапред утврђеном темом и менторима Медијска заједница Србије и Медијска кућа И ФМ су се латили овога посла, рекло би се у право време „У категорији радова основаца жири је одмах уочио богату жанровску и технолошку разноликост, што показује да је међу њима веома развијена медијска писменост, али и амбиција да повежу наслеђе свог краја са карактеристичним пејзажним детаљима, везујући публику за наративни ток. Сви народи, у свим местима и у сваком времену имају своје наративе, јер без њих нема ни добре друштвене комуникације, што овај конкурс лепо показује. Примерено узрасту учесника смењују се текстови, визуелне разгледнице и осмишљени видео-записи који граде кохерентне приче са свим елементима ТВ-пакета: кратком историјом; својствима људи и крајолика; односом према природи и окружењу, културним артефактима, традицији и религији, као и увидом у сопствено образовање и перспективе. Примењене новинарске технике и вештине сведоче о љубави према овој професији, тако да понуђени педагошки производи садрже аутентичне приче које нам млади аутори дарују из својих визура. Све је у њима са мером, продукцијски усклађено, визуелно раскошно са доминантним бојама јесени, мирисима опленачког виногорја и записима који се позивају на етничке корене, културну баштину и етичке вредности људи овог краја Шумадије. Медијска заједница Србије и Медијска кућа И ФМ као организатори овог Конкурса истичу висок квалитет пристиглих радова и свест присутну међу младима да праве вредности и добре приче опстају увећавајући репутацију читавог краја.“ Оваквим речима су се организатори обратили свим учесницима, имајући само речи хвале. Представници наше школе били су Лена Филиповић и Емилија Ђорђевић, Лара Стевановић, Богдан Костић, Невена Ивановић и Мина Јовановић чији ментор је била наставница српског језика и књижевности Јелена Стефановић Николић. НОВИНАРСТВО јуче, данас и сутра:
8 Неки од учесника су наступили индивидуално, а неки у пару. Технике које су користили су такође биле разнолике. Предност су свакако имали видео записи са елементима репортаже у којој би се износио објективан и истински став самих аутора. Победничком раду наше школе, који је на општини освојио треће место, управо то је изнето као главна предност, а то је рад Мине Јовановић и Невене Ивановић. Речи жирија о раду “Закатанчена продавница и кафана, споменици палим борцима зарасли у траву и коров, пусте улице, празна игралишта и школске клупе – нека су од места које откривају младе новинарке, трудећи се да покажу свој завичај. Тиме је дат јасан и упечатљив наративан тон, с тим да би за поједина места, где још има људи, потпуно другачији утисак био да је снимљено управо са њима“. У жирију су били еминентни професор и врсни стручњак из области новинарстава др Предраг Бајић, доцент на Факултету за спорт (предавач новинарских предмета) и др Зоран Јевтовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу (група новинарских предмета). Читава овогодишња манифестација завршена скупом у конгресној сали Хотела „Опленац“ 23.11.2024. године, где су се на једном месту нашли сви учесници, проглашени победници и одржано прикладно предавање на тему „Новинарство некад, данас и сутра“. Намере организатора су да овакав вид манифестације постане традиционалан и у вези с тим већ најавили тему и услове учешћа за наредну годину. Да истина увек пронађе свој пут, а да слобода говора мора бити целоживотно опредељење потврђено је и овога пута. Наставница српског језика и књижевности Јелена Стефановић Николић НОВИНАРСТВО јуче, данас и сутра: „Јединствен догађај за малу средину. Све је било добро уобличено укусно и умерено. Свако се од нас могао осетити важним и добродошлим. Предавање је било и тематски и у растом прилагођено. Додатно награђивање као изненађење оригинално и занимљиво. Браво на организацији и на идеји посебно. Желим Вам успех светских размера.“ Медијска кућа ИФМ из Тополе истиче се као значајан промотер новинарских вештина међу младима. Кроз пројекте по- пут конкурса „Волим свој завичај“, у сарадњи са Медијском заједницом Србије и уз подршку општине Топола, пружа прилику основцима да истражују и представљају културно-историјске вредности свог краја. Ови подухвати доприносе и очувању локалне традиције и идентитета.
9 Михољски сусрети села представљају традиционалну манифестацију која се одржава сваке године у многим селима, а циљ им је очување културне баштине, промоција старих заната и обичаја, као и повратак на корене традиције. Ови сусрети одржавају се у време михољског лета. Током манифестације посетиоци имају прилику да виде како су се раније обављали занати који су данас готово заборављени, на штандовима се могу наћи рукотворине које носе дух прошлих времена али и сведочења о томе како су се ови занати развијали кроз историју. Поред заната, Михољски сусрети укључују и стара спортска такмичења која су у прошлости била популарна у овим крајевима. Такмичење у бацању камена с рамена, скакање у џаку, круњење кукуруза, надвлачењу конопца али и друго, дало је прилику посетиоцима свих генерација да се опробају у наведеним спортовима. Ове године наша школа била је домаћин поменутој манифестацији која је организована 25. октобра, у сарадњи са Културним центром Тополе. Бројни мештани Белосаваца, али и суседних села узели су учешћа у различитим дисциплинама. Учесници су се такмичили и у изради традиционалних јела, а оцењени су и најлепши мед, вино и ракија. Ово је била прилика да наша ученичка задруга прикаже своје производе. Како би младим учесницима било што занимљивије, осим спортских игара, одржане су и сликарска радионица и радионица традиционалног народног певања, а присутни су имали могућност и да се опробају у јахању коња или возе у чезама као и да виде како су се некада поткивали коњи. Велики допринос богатству програма дали су коњички клуб „Пастув“ из Крагујевца и КУД „Опленац“ из Тополе који је на крају манифестације, након проглашења победника, извео мини концерт традиционалне игре и песме за све присутне. Ова манифестација је прилика да се оживи сеоски дух, који све више пада у заборав, али и да се подсетимо важности очувања културе и традиције, која чини основу идентитета једног народа. Михољски сусрети села су постали мали фестивал који спаја прошлост и садашњост, чинећи да се у сваком тренутку останемо повезани са историјом и традицијом свог краја. МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА:
10 Ја сам дете имам план: Толеранција и љубав сваки дан Централно обележавање дечје недеље у матичној школи у Белосавцима реализовано је 10. октобра. Окупљени ученици и наставници из Загорице, Маскара, Јеленца и домаћини из Белосаваца имали су заједнички задатак да кроз едукативне и спортске радионице упознају шта је то толеранција, да шире разумевање, другарство и љубав. Ученици су на креативан начин приказали своје виђење толеранције и љубави у свакодневном животу, одрастању, школовању. Ученици ту овог свечаног дана подељени у две мешовите групе по узрасту и били су учесници едукативних радионица. Најпре су гледали едукативни филм, затим се дискутовало о толеранцији и разумевању и на крају су представили свој доживљај онога како су разумели тему. Можда млади по годинама али веома разумни и пуни љубави ученици су на крају радионице оставили поруке које у свима буде исто осећање а то је емпатија и љубав. „Школа је за мене као друга кућа у којој расте срећа, љубав и забава. У школи проводимо детињство уз своје најбоље другаре.“ „Другарство је када се сви волимо, делимо, причамо…“ „Учи, играј се, буди вредан, иди у школу редовно, а најважније воли своје најближе, школу и учитељицу.“ Спортске активности су биле подржане и од предшколске групе Белосавци, ПУ „Софија Ристић". Реализоване су штафетне, колективне игре и крос. Овом приликом школско двориште је било шарено, разиграно, богато и осунчано дечјим осмесима. Чуо је се одјек аплауза и међусобно бодрење. Задовољство је било видети ученике као знају шта је фер игра и дружење. На крају дана, иако већ уморни ученици су дружење завршили уз песму и игру. ДЕЧЈА НЕДЕЉА:
11 Толеранција и љубав су обележили период од 7. октобара до 11. октобра. Ученици млађих разреда су учили о толеранцији, емпатији и разумевању. У издвојеним одељењима заједничке активности ученика и учитељица из Маскара, Загорице и Јеленца биле су саставни део дечје недеље. Најзначајнија заједничка активност је био "шарени дан" у Маскару. Кроз радионице ученици су на креативан начин истакли значај различитости. Шарени су били костими ученика као и шарени креативни ликовни радови. На овај начин ученици су научили лепоту различитости, да међусобно уважавају разлике које нас све чине јединственим. Задовољство ученика је велико када су сви окупљени око заједничког задатака на најбољи начин промовисали толеранцију. Школе су мале, али срца ђака велика и испуњена. Такође, сусрет ученика млађих разреда издвојених одељења и вршњака из Основне школе „Живко Томић“ Доња Шаторња (одељење у Пласковцу), уприличен је и ове године у нашем одељењу у Загорици. Домаћин је била учитељица из Загорице и учитељица из Јеленца. Дан је протекао у игри и креативностима које су ученици показали. Шта се све може када се мале дружине сложе, показали су управо наши мали домаћини и гости из Пласковца. Реализоване су креативне и спортске радионице које су промовисале толеранцију, фер игру и договарање. На задовољство свих учесника дан је протекао и изузетно пријатној атмосфери, са жељом да овакве активности постану традиција. ДЕЧЈА НЕДЕЉА у издвојеним одељењима: ДЕЧЈА НЕДЕЉА у Србији се обележава од 1934. године, а корене вуче из Женевске декларације о правима детета из 1924. године. Првобитно је била замишљена као хуманитарна акција за помоћ деци без родитеља, али је временом прерасла у манифестацију посвећену промоцији дечјих права. Данас се Дечја недеља обележава сваког октобра кроз различите активности у школама и широј заједници, под слоганом који се сваке године мења.
12 Дечја недеља У периоду од 7. октобра до 11. октобра у нашој школи ученици су промовисали толеранцију, емпатију, разумевање и љубав. Ученици млађих разреда имали су велики избор едукативних, креативних и спортских активности. У жељи да ученицима приближе живот људи у прошлости учитељи су организовали полудневни излет у Аранђеловац. Том приликом ученици и наставници су обишли пећину Рисовачу, Народни музеј у Аранђеловцу и парк Буковичке бање. Ученици су упознали културно-историјске знаменитости краја као и значајна природна богатстава. Киша која је тога дана испратила ученике и наставнике на излет није успела да поквари нестрпљење које је било очигледно код ученика, а како би коначно видели све оно што се претходних дана у школи најављивало. Баш када је мала дружина стигла на одредиште огрејало је сунце тако да су осмеси ученика били још већи и снажнији. На почетку посете ученике и наставнике дочекао је срдачни водич, који је малу дружину повео ка пећини. Велико интересовање ученика привукла је пећина Рисовача, која својим садржајима и занимљивом причом водича на најбољи начин код ученика буди радозналост и интересовање за далеку прошлост. Па тако су у пећини поред породице прачовека окупљене око ватре на улазу, ученике сачекали медвед, пећински лав, рис по којем и цело брдо носи име. Лепоту пећине употпуњују величанствени украси са зидова пећине. Траса излета одвела је ученике у Народни музеј Аранђеловац. Овом приликом поставка музеја је подразумевала предмете далеке прошлости пронађене на територији општине Аранђеловац и општине Топола и то баш села Белосавци. Скелет медведа доминира простором тако да су све очи мали посетилаца биле упрте баш ка њему. После експедиције и истраживања прошлости мали предах је уследио у барку Буковичке бање. Излет је протекао уз бројна питања и радознале погледе ученика на локалитете који су посећени. ИЗЛЕТ У АРАНЂЕЛОВАЦ: Пећина Рисовача Налази се у истоименом брду на самом улазу у Аранђеловац, када се у град стиже из правца Београда или Тополе и Крагујевца Уз десну обалу речице Кубршнице, некада је постојао каменолом. Приликом рада, 1950. године, сасвим случајно, откривена је пећина. Прокопавањем и чишћењем канала и пронађеног материјала откривен је пећински систем у дужини од 187, 5 метара површине 703 m2.
13 Ове године наша школа је поносно учествовала на конкурсу Европске недеље спорта под слоганом „Буди активан и креативан“. Иако нисмо освојили наградно место, добили смо велику похвалу за труд, креативност и ентузијазам који смо уложили у овај пројекат. За потребе овог конкурса, наставница физичког васпитања Загорка Марковић организовала је разне спортске активности у којима су учествовали ученици наше школе. Све активности смо снимали и на крају монтирали у један динамичан видео који је представио нашу школу на најбољи могући начин – кроз игру, спорт и тимски дух. Наш програм био је разноврстан и обухватао је екипне спортове као што су кошарка, фудбал, одбојка, али и индивидуалне дисциплине попут столног тениса, слободних бацања, атлетике, скока у даљ и кроса. Посебно смо уживали у штафетним играма, лимбо денсу и скоку преко мотке, који су унели додатну забаву у спортске активности. Осим модерних спортова, посветили смо пажњу и традиционалним играма, које су некада биле незаобилазан део сваког школског дворишта. Тако смо се такмичили у скакању у џаку, носили јаје у кашики, надвлачили конопац и заиграли фолклорне игре. Иако нисмо освојили награду, овај пројекат нам је донео много више – дружење, забаву, јачање спортског духа и прилику да представимо нашу школу у најбољем светлу. Бити део Европске недеље спорта био је прави ужитак, а ми већ сада размишљамо о новим идејама и припремама за наредну годину! ЕВРОПСКА НЕДЕЉА СПОРТА: Шта је Европска недеља спорта? Европска недеља спорта је иницијатива Европске комисије која се сваке године одржава широм Европе са циљем подстицања физичке активности и здравог начина живота. Кампања носи слоган #BeActive и има за циљ да мотивише људе свих узраста да се више крећу, баве спортом и усвоје здраве навике које доприносе бољем физичком и менталном здрављу. Ова недеља спорта се традиционално обележава у септембру и окупља различите учеснике – школе, спортске клубове, удружења, институције и појединце који организују бројне активности као што су такмичења, радионице, демонстрације спортова и изазове. Циљ је да се што више људи укључи у спортске активности и да се подигне свест о значају физичке активности за свакодневни живот. Европска недеља спорта нам сваке године доноси нове изазове, прилике за дружење и мотивацију да наставимо да будемо активни – не само током ове манифестације, већ током целе године! Занимљивости о Европској недељи спорта • Европска недеља спорта се први пут организовала 2015. године и од тада сваке године окупља милионе људи широм Европе. • Више од 40 земаља учествује у овој иницијативи, укључујући и Србију, где се сваке године организује велики број спортских догађаја. • Један од главних циљева Европске недеље спорта јесте да се људи подстакну да вежбају током целе године, а не само током трајања манифестације. • Слоган кампање #BeActive позива све да укључе физичку активност у свој свакодневни живот, било кроз спорт, плес, шетњу или друге облике рекреације.
14 90 ГОДИНА ОД СМРТИ МИХАЈЛА ПУПИНА – ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА И ПАТРИОТЕ Ове године обележавамо 90 година од смрти Михајла Пупина (1858–1935), једног од најзначајнијих српских научника и проналазача. Рођен у малом банатском селу Идвору, Пупин је својим трудом и генијалношћу успео да постане један од водећих научника у области електротехнике и телекомуникација. Његови проналасци, попут Пупинових калемова, знатно су побољшали пренос телефонских сигнала на велике удаљености и допринели развоју модерних телекомуникација. Био је професор на чувеном Универзитету Колумбија и један од оснивача НАСА-е. Осим што је оставио дубок траг у науци, Пупин је био велики добротвор и родољуб. Залагао се за образовање младих Срба, донирао је средства за школе и помагао српском народу током Првог светског рата. Његова аутобиографија „Са пашњака до научењака“ освојила је Пулицерову награду и остаје инспирација многима. Сећање на Михајла Пупина подсећа нас на значај образовања, рада и љубави према свом народу. Његов допринос човечанству живи и данас, а ми имамо дужност да чувамо и преносимо његово наслеђе новим генерацијама. МИХАЈИЛО ПУПИН: Занимљивости о Михајлу Пупину • Михајло Пупин је рођен 1858. године у селу Идвор, у Банату, тада у оквиру Аустроугарске. • Прешао велики пут до науке – Као младић је без новца отпутовао у Америку, где је радио тешке послове да би се школовао. • Пупинови калемови – Његов најзначајнији изум омогућио је пренос телефонских сигнала на велике удаљености без губитка квалитета. • Професор на Универзитету Колумбија – Више од 40 година предавао је на овом престижном универзитету у Њујорку. • Оскар за звучни филм – Његов рад на телекомуникацијама допринео је развоју технологије која је касније коришћена у звучним филмовима, због чега је добио признање од Холивуда. • Један од оснивача НАСА-е – Као члан Националног савета за истраживање, учествовао је у формирању институција које су касније постале део НАСА-е. • Помагао српском народу – Током Првог светског рата снажно се залагао за Србију и допринео да Банат, Бачка, Барања и Срем буду припојени Краљевини СХС након рата. • Добитник Пулицерове награде – Његова аутобиографија „Са пашњака до научењака“ (1923) освојила је престижну награду за књижевност. • Завештао имање Србији – Своје породично имање у Идвору оставио је српском народу, са жељом да постане место образовања и културе. • Носи име на Месецу – По Михајлу Пупину је назван кратер на Месецу, што је велико признање за његов допринос науци. Како је Пупин „развукао“ телефонске жице Замисли да причаш телефоном с другаром који је у другом граду, али га једва чујеш јер се глас губи у жицама. Тако је некада било! Људи нису могли да разговарају на велике даљине јер су се телефонски сигнали брзо слабили. А онда је дошао Михајло Пупин и смислио решење! Направио је посебне калемове – мале уређаје који су се постављали на телефонске жице и „гурали“ сигнал да путује даље, без губитка јачине. Захваљујући томе, телефонски разговори су могли да се воде са једног краја света на други. Његов изум је толико важан да се и данас користи у телекомуникацијама, а да тога нисмо ни свесни!
15 Тајна Кинеског зида – Змај који чува историју Да ли сте икада замишљали како би било прошетати по зиду дугом хиљадама километара, са погледом на планине и долине које се протежу у бескрај? Постоји једно место на свету где је то могуће – Кинески зид, једно од најпознатијих светских чуда! Како је настао овај дивовски зид? Замислите да живите пре више од 2.000 година у древној Кини. У то време, кинески цареви су желели да заштите своје царство од непријатеља који су долазили из северних степа. Тако је почела градња зида који ће постати један од највећих грађевинских подухвата у историји. Градња је трајала вековима, а учествовало је на стотине хиљада радника – војника, сељака, па чак и затвореника. Зид се протеже на више од 21.000 километара, што је скоро пола екватора! Да бисте га препешачили од почетка до краја, требало би вам неколико месеци непрекидног хода. Да ли се види из свемира? Сигурно сте чули да се каже да је Кинески зид једина грађевина која се види из свемира. Нажалост, то није тачно. Астронаути су потврдили да се не може видети голим оком из свемира јер је превише узак. Али, иако се не види са Месеца, његова величина и даље оставља без даха! Кинески зид данас Данас је Кинески зид једна од најпосећенијих туристичких атракција на свету. Сваке године милиони људи долазе да прошетају његовим каменим стазама, додирну древне цигле и осете дух прошлих времена. Ако икада будете имали прилику да га посетите, сетите се свих прича које крије – од древних ратника до легенди о изгубљеним љубавима. Јер Кинески зид није само гомила камења, већ живи споменик историје и снаге људске воље! КИНЕСКИ ЗИД: Легенда о Кинеском зиду Постоји много легенди о овом зиду, али једна од најпознатијих је прича о Менг Ђијанг Њу. Према легенди, њен муж је био један од радника на зиду. Када је умро од тешког рада, Менг је отишла до зида и толико плакала да се део зида срушио и открио његово тело. Ова прича симболизује огромне жртве које су људи поднели да би зид био саграђен. Да ли си знао да је Кинески зид имао тајне капије за духове? Према древним причама, градитељи су у зид уграђивали скривене пролазе који су били толико добро сакривени да су их познавали само највиши војни званичници. Али постоји једна легенда која каже да ове капије нису биле намењене људима – већ духовима! До данас, мештани који живе у близини Кинеског зида тврде да се понекад, у најмрачнијим ноћима, чују кораци иза затворених зидина – као да древни духови и даље патролирају, чувајући своју некадашњу границу.
16 НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ: Национални парк је законом заштићена територија богата ретким и угроженим биљним и животињским врстама. Први национални парк у свету проглашен је још 1872. године у Америци. То је национални парк Јелоустон. У Европи је први национални парк проглашен 1909. године у Швајцарској. Основне заједничке карактеристике, због којих су подручја проглашена за националне паркове су: богатство подручја ретким и угроженим биљним и животињским врстама; географске карактеристике, богатство културно-историјским споНационални парк „Фрушка гора“ Национални парк Фрушка гора налази се у Аутономној покрајини Војводина, за национални парк је проглашен 1960. године. Фрушка гора је ниска острвска планина у Панонској низији, навећи врх је Црвени Чот надморске висине 539 метара. Највећа река Националног парка је Дунав а има и доста мањих поточних долина које током лета пресуше. Ту се налазе и лековити извори. Фрушка гора је богата шумама: храста, букве, граба и липе. Најпознатије биљке ове планине су: гороцвет, велика саса и преко тридесет врста орхидеја. У националном парку Фрушка гора има преко 50 заштићених биљних врста и око 700 врста лековитих биљака. Овде су доста заступљене гљиве, којих има око 2000 врста. Од животињских врста има водоземаца и гмизаваца, а најпознатија је змија шарка. Од сисара се налазе: шакал, срна, текуница, слепо куче, дивља свиња и дивља мачка. Птица има око 220 врста а највише птица селица и велики број птица грабљивица. На планини постоји више археолошких налазишта, као и стари фрушкогорски манастири. Сви манастири познати су по архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Најпознатији су манастири Велика и Мала Ремета, Крушедол, Врдник, Хопово, Јазак… На брду Стражилово налази се гроб песника Бранка Радичевића. Проблеми заштите националног парка Фрушка гора су неконтролисана сеча шума, непланска изградња викенд - насеља и дивље депоније. Ања Радивојевић и Илија Боснић 4. разред Национални парк „Копаоник“ Национални парк Копаоник се налази у југозападном делу Србије, основан је 1981. Највиши врх је Панчићев врх надморске висине 2017 метара. На Копаонику расте 1600 различитих биљних врста од којих 30 спада у ретке и угрожене врсте. Животињски свет чини око 170 врста птица и 39 врста сисара: шева, крстокљун, дрозд каменар, шарени твор, веверица, дивља мачка, вук, лисица… Заштићене животињске врсте које живе на Копаонику су: сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, дивља мачка, живородни гуштер… Заштићене биљне врсте су: копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица, Панчићева поточарка, рунолист. У околним парковима налазе се споменици културе старе српске државе и остатака рударења из давних времена. Данас је Копаоник велики зимски спортски и туристички центар Европе. Сара Стевановић и Сања Јаковљевић 4. разред
17 Национални парк „Тара“ Национални парк Тара се назали у западном делу Републике Србије. Основан је 1981. године. Национални парк Тара има површину од 24.991 хектара. На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. Тара спада у средње високе планине, коју пресецају бројни канали и клисуре и са које се издижу врхови: Козји рид, Збориште, Смиљевац. Најкраћа река на територији Србије налази се на Тари и зове се Година. Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић који је на овој планини 1875. године открио ендемску врсту четинара названу Панчићева оморика. Око три четвртине овог парка покривено је шумама, за које важи да су најочуваније у Европи. Позната је по Панчићевој оморици и по великом броју птица. На Тари живе мрки медведи, срне и дивокозе, сиви соко, сури орао... Од шума су најбројније су шуме букве, јеле и смрче. НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ: Национални парк „Шар – планина“ Национални парк Шар– -планина се налази у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Основан је 1993. године. Највиши врх је Велика Рудока надморске висине 2660 метара. Површина националног парка је 39 хиљада хектара. Национални парк је богат великим бројем различитих врста лептира 147 врста. Шар – планина је подручје Европе са најбогатијим биљним и животињским врстама. На Шар -панини живи око 200 врста птица. Најпознатији је орао брдар, белоглави суп, сури орао и тетреб. Веома је богат ретким биљним врстама а најпознатије су: муника, молика и шарпланински каранфил. Животиње које настањују ову планину су: куна белица, куна златица, дивља мачка, видра, медвед, дивокоза… Шар – паланина је позната по Горским очима дивним планинским језерима. Ана Илић и Марија Илић 4. разред Национални парк „Ђердап“ Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији. Налази се у северо–источном делу Републике Србије на самој граници са Румунијом. Основан је 1974. године. Површина парка износи 63 768 хектара. Национални парк Ђердап се назива речним националним парком пошто већи део парка чини река Дунав. Има пуно клисура, кањона и дубоких увала. Долина Дунава има три кањонско–клисурске долине: Голубачка дуга 14,5 km, Госпођин вир 15 km и Мали казан 19 km. У парку велики део заузимају шуме око 64%. У парку живи преко 150 врста птица: сури орао, орао змијар, орао белорепан, црна рода, сива чапља… Овде живе и многе врсте риба: сом, кечига, смуђ, деверика, мрена, јегуља… Од осталих животиња живе: видра, медвед, рис, шакал, дивља свиња, јелен, срна, дивокоза. Најзначајнији споменик је Лепенски вир, Трајанова табла из доба Старог Рима и Голубачка тврђава. Урош Драгићевић и Давид Драгићевић 4. разред
18 ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У НАШОЈ ШКОЛИ Као и сваке године, у нашој школи свечано је обележен Савиндан — дан посвећен Светом Сави, првом српском архиепископу, просветитељу и утемељивачу српске цркве и школства. Овај празник је посебан за све ученике и наставнике, јер нас подсећа на значај знања, труда и вере у бољу будућност. Тим поводом, припремљен је богат програм који је окупио ученике, наставнике, родитеље и госте школе. Свечаност је започела школском приредбом коју су ученици вредно припремали уз помоћ својих наставника. Школски хор је извео традиционалне духовне и народне песме, док су ученици рецитовали стихове о Светом Сави, његовом животу и делу. Драмска секција школе извела је пригодан сценски приказ, који је дочарао важне моменте из живота нашег највећег просветитеља. Атмосфера у препуној сали била је испуњена поносом и емоцијама, а публика је са пажњом пратила сваки део програма. После приредбе, уследила је изложба славских колача. Ученици и њихове породице потрудили су се да направе најлепше и најукусније колаче, показујући тиме своју креативност и поштовање према традицији. Жири, састављен од наставника и гостију, одабрао је најлепши колач, након чега је уследило свечано ломљење колача у присуству свештеника и вероучитеља. Уз молитву и благослов, овај део свечаности симболично је означио значај заједништва, слоге и духовних вредности које негујемо у школи. Прослава је завршена свечаним славским ручком, на којем су се окупили наставници, ученици и гости. Уз топлу атмосферу и дружење, сви присутни су имали прилику да размене утиске о овом важном дану и да се подсете вредности које је Свети Сава оставио у наслеђе свом народу. Овогодишња прослава Светог Саве у нашој школи била је испуњена радошћу, поштовањем традиције и заједничким трудом свих учесника. Са осмесима на лицима и поносом у срцу, ученици и наставници су још једном показали да школа није само место учења, већ и заједница која негује културу, историју и духовне вредности српског народа. СВЕТИ САВА — школска слава: Храм Светог Саве Храм Светог Саве у Београду један је од највећих и најлепших православних храмова на свету. Подигнут је у част Светог Саве, првог српског архиепископа, просветитеља и заштитника школства, на месту где су некада спаљене његове мошти. Грађен је више од једног века, а данас својом величином и лепотом привлачи вернике и посетиоце из целог света. Његова велика купола доминира Београдом, а унутрашњост је украшена прелепим мозаицима и фрескама које приказују значајне моменте из историје хришћанства. Храм није само место молитве, већ и симбол српске историје, културе и духовности. Нарочито је важан на Савиндан, када се у црквама и школама широм Србије прославља Свети Сава, подсећајући нас на значај образовања, вере и заједништва.
19 И ове школске године вођени пре свега унутрашњим нагонима и осећајем и одговорности обележена је школска слава Свети Сава. Све присутне околности на макро и микро плану оставиле су могућност да установе саме одаберу како ће се владати. У Основној школи „Сестре Радовић“ све је уприличено како ред и домаћинско понашање налажу. И ове године колачари су били ученици седмога разреда који су са својим одељењским старешином Наташом Николић и родитељима, организовали и спровели формални део. За културно-уметнички моменат побринуо се школски хор са наставницом Јеленом Лаловић и драмско-литерарна секција са наставницом Јеленом Стефановић Николић. Можда најтрадиционалнија а оригинална активност реализована је и овога пута Изложба славског колача. Било је пуно учесника међу којима су били ученици, њихове маме, баке, али и ближе рођаке које су чуле за ову манифестацију и изразиле жељу да учествују. Гласање је било анонимно и оцењивао се само изглед колача, његова оригиналност, задовољавање неких критеријума условљених самим православљем као и величина и издашност. Пребрајањем гласова утврђена су прва три места на овај начин: прво место Милосављевић Маја (мама ученика седмог разреда), друго место Злата Бошковић ученица шестог разреда и треће место Андреа Јовановић. Учесници су били награђени прикладним поклонима. Изложба је била врло успешна, јер је највећи број учесника најавио своје поновно учешће. СВЕТИ САВА — изложба славских колача: ЗНАЧАЈ ХЛЕБА У СРПСКОЈ ТРАДИЦИЈИ И СЛАВСКИ КОЛАЧ Хлеб има посебно место у српској традицији, не само као основна животна намирница, већ и као симбол духовности, заједништва и благостања. Један од најзначајнијих облика овог симбола јесте славски колач, који представља срце православне крсне славе – јединственог обичаја по којем је српски народ познат. Славски колач није обичан хлеб, већ носи дубоку верску и породичну симболику. Кроз његово мешење, украшавање крстом и другим хришћанским мотивима, као и кроз чин освештања у цркви, верници исказују захвалност Богу и својим прецима. Сам чин сечења и ломљења колача, који домаћин славе обавља са свештеником и члановима породице, симболизује заједништво, слогу и дељење Божјег благослова.
20 СВЕТИ САВА кроз причу: Святой Савва - врач Путешествуя по стране, Святой Савва остановился в одном доме на ночлег. Хозяин - добрый человек, принял его хорошо. В его доме была только жена, которая была очень бедна. Ее не было дома, когда ее муж пригласил к себе Святого Савву. Вернувшись, она начала кричать на мужа за то, что тот принял неизвестного гостя. Когда муж попросил у нее ужин для гостя, она сказала: «Дай ему камень на ужин». Муж долго искал и нашел только одно яйцо, которое испек и горячее отдал гостю. После такого небольшого ужина муж попросил у жены постель для гостя, на что она тщательно ответила: «Камень для его постели». Гостеприимный хозяин попросил гостья не сердится на него из-за его жены.Они оба не знали кто их гость. После ужины Святой Савва лег на каменные плиты у костра и не имея ничего другого, что можно было бы положить под голову, взял камень. Ради гостя хозяин также лег рядом с ним, а женщина легла на кровать немного дальше от них. В какой-то момент ночи у женщины заболел живот, и она не могла спать от боли. Тогда ее глаза открылись, и она узнала в путнике Святого Савву. Не в силах больше терпеть муки и боль, она стала молиться Святому Савве, чтобы он помиловал доброту и гостеприимство мужа и исцелить ее. Святой Савва помиловал ее, и она выздоровела. Емилија Ђорђевић и Лена Филиповић, VIII разред Saint Sava as a doctor Travelling around the country, Saint Sava stopped at a house to spend the night. The host, a good man, received him nicely. He only had a wife, who was very evil. She wasn’t at home when her husband welcomed Saint Sava to the lodge. When returned, she started shouting at her husband for receiving an unknown guest. When her husband asked her to make dinner for a guest, she said: „A stone for his dinner“ After searching for a long time, the husband found only one egg, which he baked in hot ashes and gave it to the guest. After such a small dinner, the husband asked his wife for a bed for the guest, to which she replied as before: “A stone under his head.” The hospitable host asked the guest not to be angry with him for not being able to host him as he should. Neither the host nor his wife knew who their guest was. After dinner, Saint Sava laid down on the stone slabs by the fire and, having nothing else to put under his head, took a stone. Out of love for the guest, the host laid down next to him, and the wife stretched herself out on the bed a little further away from them. At some point in the night, the woman’s navel unfurled, and she was dying in pain. Then her eyes opened and she recognized Saint Sava in the traveler. Unable to bear the torment and pain, she began to pray to Saint Sava, to take pity on the kindness and hospitality of her husband and to heal her. Saint Sava took pity and she recovered. Немања Алексић, Милош Милисављевић, Михајило Николић, VII разред
21 СВЕТИ САВА — ликовни радови: Анђела Крсмановић III/2 Сара Стевановић IV/2 Нина Моретић II/4 Даница Лекић II/3 Магдалена Милојевић III/3 Ана Илић IV/1 Сара Стевановић IV/1 Јелена Прокић IV/2
22 У централном делу општине Топола, смештено између Јеленца и Рајковца налази се село Маскар. Има погодан географски положај у односу на већа насеља Тополу и Младеновац. Према информацијама којма се располаже, село Маскар је насељено после Првог српског устанка. Основна школа „Сестре Радовић“ са седиштем у Белосавцима има своје издвојено одељење у месној заједници Маскар, у центру села. Основним образовањем од првог до четвртог разреда, обухваћени су ученици из села Маскар и Рајковац. Школска зграда има две учионице, наставничку канцеларију, и салу за потребе ученика и омладине. Поред школске зграде постоји уређен парк са школским двориштем и игралиштем. Мала школа окупља и малу дружину ђака, школске 2024/25. године у два комбинована одељења наставу реализују две учитељице Марија Ранитовић и Јелена Весић. Ове две учитељице, највише својим залагањем, допринеле су да се школски простор оплемени и учини лепшим за све ученике. Учитељице током школске године реализују тематске активности различитим поводима од Дечје недеље, новогодишњих празника, Осмог марта и Васкрса. Тако се учитељице могу похвалити успесима ученика на ликовним конкурсима, такмичењу рецитатора где је ученица Анђела Крсмановић, прошле године, достигла учешће на окружном такмичењу. Учитељице, Марија и Јелена, у току школске године окупљају у Маскару и ученике из осталих издвојених одељења, Загорице и Јеленца, како би удружени ученици и наставници радили на међусобној сарадњи и хоризонатлном повезивању садржаја. Изазов рада у малим одељењима комбинованим од два разреда је велики, како за учитељице тако и за ученике. У овом случају пред учитеље се ставља изазов планирања и реализације наставних часова како би се сваком ученику пружила могућност да напредује. У овом издвојеном одељењу влада међусобно поштовање и успешна сарадња учитељица и родитеља. ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ у Маскару: Марија Ранитовић Јелена Весић Ученици издвојеног од ељ ења у Маскару Школска зграда у Маскару
23 Светосавска приредба за наш колектив је ове године имала нови значај. Наша помоћна радница Рада Радосављевић је отишла у пензију. Овај догађај у животу сви прижељкујемо како бисмо се у том званом „трећем добу“ уживали и одмарали, бавили се неким другим мање стресним пословима из свог личног задовољства. Ако бисмо мерили на скали емоције и стрес, први радни дан и дан одласка у пензију су вероватно истог интензитета. За сваког ученика, поред учитеља и наставника велики значај имају помоћни радници а ово је прича о нашој теткици Ради Радосављевић, често званој Рајка. Рада је у школу ОШ „Сестре Радовић“ ушла као мала, као ђак првак, своја знања стекла је у учионицама које су касније у њеном животу постале и њен посао, до пензије. Као дугогодишњи радник, Рада је у школи дочекивала и испраћала ученике свакодневно. Толико генерација ученика прошло је кроз нашу школу, а Рада је увек била ту, да их сачека, побрине се да им учионице буду чисте, а школа топла. Све бриге, туге, све оно што тишти и мучи ђака Рада је могла да препозна на њиховим лицима, па и речи утехе да упути. Исто тако ђачки успеси, добре оцене, осмеси и несташлуци знали су да обрадују Раду. Све ђаке је познавала, њихове породице, маме, тате, баке и деке. Разговори су увек били обострани и увек уз поздраве за укућане. Као вредан и одговоран радник упућивала је своје млађе колеге у посао и сваком тренутку спремна да прискочи у помоћ. После толико година рада у школи, она је неко ко добро познаје нашу школу, сваки њен кутак, неко ко добро познаје живот школе, сваког члана колектива. Рада је сведок промена које су настајале у школи, дочекала је и упознала наставнике који су на свом путу запослења били део колектива, такође памти и своје учитеље са којима је касније била део заједнице. Део колектива, део заједнице, сви упућени једни на друге у школи сви живе живот школе. Нека је Ради срећан одлазак у пензију и велико хвала што је била део нашег колектива! РАДА РАДОСАВЉЕВИЋ — Одлазак у пензију: „Школа није само место учења већ и заједница у којој свако има своју улогу. Рада је била тиха снага наше школе – неко ко је деценијама бринуо да учионице буду чисте, ходници уредни, а атмосфера топла и пријатна. Њена посвећеност, труд и осмех оставили су траг у сећањима многих генерација. Иако одлази у пензију, њен допринос остаје део наше школске приче.“
24 Спортски успеси наших ученика Ученици наше школе наставили су да постижу сјајне резултате на спортским такмичењима, показујући таленат, тимски дух и истрајност. У протеклом периоду забележени су значајни успеси у футсалу, атлетици и стоном тенису. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ: Футсал — доминација на општинском нивоу Наши дечаци су блистали на општинском такмичењу у футсалу, освојивши прво место и обезбедивши пласман на окружни ниво. Сјајна игра, борбеност и одлична тимска сарадња довели су их до заслужене победе. Сада их очекује још већи изазов на окружном такмичењу, где ће се борити за даљи успех. Стони тенис — екипни и појединачни успеси На окружном такмичењу у стоном тенису, Игор Петровић је освојио треће место, показавши изванредну технику и тактичку игру. Поред њега, наше ученице Невена Ивановић, Лена Живановић и Анђела Милојевић су доминирале у екипном такмичењу, освојивши прво место и пласиравши се на републички ниво. Њихов успех је резултат дугог рада, вежбе и одличне сарадње у тиму. Атлетика — брзина и снага на 60 метара Ученица Злата Бошковић остварила је одличан резултат у атлетици, освојивши треће место у дисциплини трчање на 60 метара на окружном такмичењу. Конкуренција је била јака, али је Злата својом брзином и посвећеношћу изборила место међу најбољима. Честитамо свим нашим спортистима на одличним резултатима и желимо им пуно успеха у наредним такмичењима!
25 Тајна успеха Тејлор Свифт Свако од нас има омиљеног певача или певачицу, а ја бих вам данас испричао нешто о једној од најпопуларнијих музичарки данашњице – Тејлор Свифт. Можда сте чули њене песме на радију, можда сте је видели на интернету, а можда и знате све текстове њених хитова напамет! Како је све почело? Тејлор Свифт је почела да се бави музиком још као дете. Са само 14 година преселила се у Нешвил, град који је познат по кантри музици, како би остварила своје снове. У почетку је певала кантри песме, али је временом почела да прави поп музику. Оно што је посебно код ње јесте то што сама пише своје песме, а многе су инспирисане стварним животом, њеним осећањима и догађајима који су је обележили. Зашто је Тејлор Свифт толико вољена? Један од главних разлога њене популарности је то што се многи људи, посебно тинејџери, проналазе у њеним песмама. Она пева о пријатељству, љубави, сновима, па чак и о томе како је бити тужан или несхваћен. Осим тога, позната је по томе што воли и поштује своје фанове – често им шаље поруке, организује изненађења, а чак је и помагала људима у невољи. Музика која спаја генерације Још једна занимљива ствар је то што Тејлор прави музику коју могу да слушају и млађи и старији. Њене песме нису неприкладне, немају ружне речи и увек носе неку важну поруку. Зато је многи родитељи подржавају, а њени концерти су пуни људи различитих узраста. Највећи хитови Ако нисте слушали њену музику, можда ће вам се свидети песме попут Love Story, You Belong With Me, Shake It Off или Anti-Hero. Свака од њих има своју причу и лако се памти. Закључак Тејлор Свифт није само певачица – она је неко ко инспирише милионе људи широм света. Њена прича нам показује да су труд, истрајност и љубав према ономе што радимо најважнији за успех. Ко зна, можда једног дана и неко од нас постане познат музичар! Да ли си знао да је Тејлор Свифт једном кришом посетила свој сопствени музеј? Када је у једном граду отворена изложба посвећена њој, организатори нису ни слутили да ће имати веома посебног госта. Тејлор је, без најаве, дошла у музеј прерушена у обичну посетиоцку! Носила је качкет, широку јакну и велике наочаре, како је нико не би препознао. Најзанимљивији део? Када је стигла до дела изложбе где су биле њене гитаре, један од радника јој је рекао: “Ово су оригинални инструменти које је Тејлор користила. Замислите само како би било да је сада овде!” Тејлор се насмејала, скинула наочаре и рекла: „Па, ја сам овде!” Запослени су били у шоку, а фанови који су се тог тренутка затекли у музеју нису могли да верују да су срели своју омиљену певачицу на тако необичном месту! Тејлор Свифт — глас генерације:
26 Штампа: Овај часопис је штампан у склопу ученичке задруге „Наши трагови“, ОШ „Сестре Радовић“ Тираж: 50 примерака Година издања: 2025. година Сва права задржана. За све информације у вези са часописом контактирајте нас путем школе.