ВЕЧИТА ПРИЧА
Аутор: Марија Тодоровић, катихета
Конкретна историјска личност
Србин од крви и меса
Становник земље
Грађанин Неба
Човек будућег века
Најлепше дете “даровано” Богу
Најлепши српски лик који се нама кроз Бога
показује
Принц
Монах
Просветитељ
Исцелитељ
Помиритељ
Архиепископ
Писац
Путник
Градитељ
Доброчинитељ
Светитељ
Одлазак на Свету Гору
Манастир Ватопед
Ту се формирала његова личност
Расцветала његова религиозност и схватање
хришћанства
Христос и светитељи као узор
Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и
отишао у “земљу Пресвете Богородице” да поправи
и просвети себе, како би касније могао да поправља
и просвећује друге.
Честице Часног Крста
Део трске на којој је Христу понуђен сунђер са
сирћетом
Мошти многих светитеља
Најзначајније средиште српске духовности и културе.
Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске
књижевности и уметности, а најспособнији међу њима,
по жељи владара, долазили су и да заузму водеће
положаје у Српској цркви.
Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно
место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и
архив средњовековног наслеђа српског народа.
Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас
броји више од 50 монаха.
Хиландар је први српски универзитет и један
од најстаријих у свету.
По питању књижевности, религије,
проучавања природе, медицине по свим
тадашњим критеријумима био je прави
универзитет, који је школовао најбоље
познаваоце ових области, тог времена.
Најстарије српске болнице основао је Свети Сава у
манастиру Хиландару (1191–1200. године) и у
Студеници (1207–1216. или 1208-1209. године).
Ове болнице су биле изграђене по угледу на
византијске болнице у Цариграду.
Свети Сава је био упућен и у терапијске вредности
појединих лекова које је користила медицина тога
доба.
Студеница и Хиландар који су били не само важни
црквени центри, већ и универзитети на којима су
се изучавале многе науке и уметности –
књижевност, филозофија, право, дипломатија,
фармација, медицина, сликарство, архитектура, и
многе друге. Оба манастира су имала и своје
болнице. Поређења ради, основани су у истом
периоду када и Оксфорд и Кембриџ.
Хиландарски типик (манастирски устав)
Законоправило (Крмчија) Светог Саве из 1220.
године је постао основни законик српске цркве,
али и државе и тако је било на известан начин први
српски устав.
Посланица родитељима из Светог Пантелејмона,
Посланица Стефану Немањи,
Прва посланица брату Стефану,
Друга посланица брату Стефану,
Посланица ка великоме чудотворцу,
Посланица живоме и после смрти, богоносном
Симеону,
Трећа посланица брату Стефану,
Посланица папи велике Римске државе,
Посланица охридском архиепископу Димитрију
Хоматијану
Прва студеничка беседа,
Друга студеничка беседа,
Жичка беседа изабраним пастирима,
Жичка беседа о правој вери,
Жичка беседа о поучавању ученика,
Жичка беседа ка освећеним епископима,
Беседа о Светој Тројици,
Слово о љубави
„Служба Светом Симеону”,
„Посланица игуману Спиридону” (прво сачувано приватно
писмо у српској књижевности),
"Устав за држање „Псалтира” и
„Номоканон” или „Законоправило” (обиман зборник
црквених и световних закона и прописа).
„Синодик православља”
„Номоканунац” (мали Номоканон)
„Света словеса Светога Саве”
Благодарна молитва за цара Калојана
Завештање сабору отачаства свога
Предсмртно завештање Светога Саве
Похвала Светом Симеону
Мири завађену браћу над гробом Стефана Немање
(Св. Симеона).
Присуство чудима прослављеног очевог тела и
ауторитет најмлађег брата неоспорно су утицали
на Вукана да се смири, а Стефана оснажили.
Борбе међу браћом су престале.
Студеница
Хиландар
Жича
Света Гора
Никеја
Јерусалим
Рим
Каиро
Синај
Александрија
Антиохија
Цариград
Трново
Када је први пут стигао у манастир Св. Саве
Освећеног у Јерусалиму, у сусрет му је кренула
Богородица Тројеручица.
Она му је по предању откључала и отворила врата
тог манастира.
Та икона је постала игуманија Хиландара и његова
стална покровитељка и заштитница.
Свети Сава се умом
уздизао докле су
стизали најумнији људи
његове епохе, а срцем до
самог Божанског
престола.
Ствара аутентичну српску културу.
Циљ му је био да његова земља буде
земља слободних, разноликих и
различитих људи који ће међусобно
да сарађују.
Идеал су му били часни и свети
људи.
Начела правде, права, слободе, мудрости и љубави
уградио је у темеље српске државе.
Градио је Цркву Божију целог живота.
Од Светог Саве нико нас није лепше свету
представио и са светом помирио.
Где се он појављивао, тамо су туђини постајали
сродници, непријатељи пријатељи, разбраћени
браћа.
Према себи је био строг, а према другима благ.
Све што је имао давао је другима.
Живео је за друге.
За себе ништа тражио, а све је добијао и имао.
Могао је многима да влада али он је изабрао да
служи.
Оснивају, граде, обнављају и
даривају манастире како у
Србији тако и у целом свету.
Остављају нам у наслеђе
аутентичну уметност по којој смо
препознати у свету!