EduIN priručnik

Основна школа „Васа Стајић“ Нови Сад
новембар, 2020.

The European Commission's support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents, which
reflect the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the
information contained therein.

EDUIN – A NEW LINK IN EDUCATION

Уводна реч

Није лако бити наставник! Припреме, план, програм, извештаји, стручна
усавршавања, седнице, дневник, правилници, матура, родитељски састанци,
вршњачко насиље, игрице под клупом, Инстаграм, настава на даљину, дисциплина,
мотивација... Наставник је сваки дан као глумац на позорници, ученици су му
публика а није свака представа хит.
Питање како бити добар наставник и добро управљати атмосфером и радом у
учионици сигурно је врло добро познато свакоме ко је икад имао прилику стати пред
ученике и покушати им пренети своја знања. Бити или не бити строг, попустљив или
забаван, питање је сад!

Најпре размишљамо о дисциплини на часу. Неки наставници посрћу под уверењем да
ученици требају доћи са знањима о томе шта је погрешно и непожељно понашање.
Поставља се питање: јесу ли ученици психички у стању доживети своје понашање.
Не треба се заносити да се неки развојни путеви у одгајању и васпитању
подразумевају и да ученици доносе од куће развијен модел понашања у школи који
подразумева поштовање и схватање ауторитета. Не више. Или можда не као пре.
Отуда дисциплина у разреду и мотивација за рад претпоставља посебно умеће
управљања.

Следећи велики задатак је стручно усавршавање
наставника да би одговорио изазовима промена.
Наставник новог доба мора прихватити принцип
целоживотног учења чак иако то понекад значи да
проведе сате и сате у савладавању нових метода и
алата. Наставник мора да стално прати промене и
тежи сталном усавршавању пратећи нове
технологије у образовању како би припремио
ученике за оно што их чека у пракси.

Провешћемо вас кроз различите теме: како добро
организовати час и мотивисати не само ученике
већ и себе самог, које вештине развијати и неговати, које су методе најделотворније
током наставе на даљину и како кроз рубрике олакшати праћење и вредновање
ученичких радова и постигнућа.

Овај је приручник компилација знања и информација које су нам добро познате, али

се понекад изгубе у јурњави с једног часа на други и у журби око обрађивања

опширног градива у скраћеном времену. С обзиром на онлајн наставу, приручник

подстиче на истраживање заиста неограничених едукативних материјала, њихову

селекцију, прилагођавање и употребу за сопствену наставу. 2

О ПРОЈЕКТУ

EduIN – нови линк у образовању

Назив пројекта:
EduIN – a new link in education

Инострани партнер:
Europass Teacher Academy из Фиренце,
Италија.

Назив курса (обуке):
Classroom Management Solutions for Teachers: new methodologies, effective
motivation, cooperation and evaluation strategies (срп: Решења за наставнике за
управљање учионицом: нова методика, ефикасна мотивација, кооперација и
стратегије евалуације)

Трајање курса: 6 дана у периоду од 3. до 10.новембра 2019.године

Број наставника на мобилности: пет

Трајање пројекта: 12 месеци од 1. јула 2019.–30. јуна 2020. године (због обуставе
наставе, пројекат је продужен до 30. новембра 2020. године)

Циљ пројекта:
Мотивисати и оснажити наставнике у примени ефикаснијих и модернијих модела
наставе који би довели до побољшања процеса наставе и учења на нивоу школе,
већег укључивања и посвећености ученика у раду на самом часу.

Задаци пројекта:
 Применити „обрнуту учионицу“ у редовној настави
 Организовати пројектну наставу
 Оформити базу /портфолио пројектних идеја и пројеката
 Чешће примењивати и пратити рад у пару и рад у групи на редовној настави
 Направити модерније портфолије ученика у смислу праћења напредовања ученика

(формативно оцењивање)
 Допуњавати базу начина праћења и вредновања примерима евалуације којима се

наставници користе у редовној настави

3

ЧЛАНОВИ EDUIN ТИМА

Ко је ко

Владимир Широки je у наш колектив унео енергију и виши ниво експертске и професионалне
етике која је својствена „миленијалцима“ о којима ће бити нешто касније више речи.
Бриљантног ума, изузетних организационих способности, али пре свега брзог схватања
сваке материје којом се бави, прави је и пожељни сарадник, најчешће лидер у сваком тиму.
Као колега он иницира, организује, одрађује велики део посла у пројектима. Као његови
сарадници немали број пута смо се уверили да не постоји професионална или бирократска
препрека коју он не уме да реши, а да истовремено његова креативност не губи на замаху.
Он је зато најчешће средиште све већег броја активности и догађаја у нашој установи. При
том, чува ведрину, подстиче на смех и добро расположење све сараднике.

Сандра Кузмановић је у бити уметничке вокације, уз музику, фотографија је њена друга
љубав, а има и огроман таленат за нове, дигиталне технологије и у великој мери тај део
посла носи управо она, не само у пројектима, већ и у свакодневним школским обавезама.
Савесна, доследна, увек спремна да помогне колегама из сваке од ових области, у тимском
раду она је део основе, контролор, креативни ум и дизајнер.

Драгица Мусулин Коларов је математички ум. Вредна, посвећена, самопрегорна, озбиљна и
одговорна. Ове особине развиле су се из чисте и нарочите интелигенције која јој помаже да
сваки посао који ради развије до најмањег детаља, усаврши и заокружи. То се односи на
њен професионални рад, на њено знање енглеског, на бављење пројектом, на сваки вид
обавеза које преузима и кад нико други више не верује да она има простора за њих. Као и
Влада, Драгица дубоко разуме принципе разних веза које постоје у бављењу нашим послом,
велики је легалиста у најпозитивнијем смислу. У тим уноси проницљивост и способност
анализе, необичан смисао за шалу, али и креативност и уметничку црту коју не пушта тако
често на слободу због мноштва обавеза на свом послу, који јој је на првом месту.

Марина Топаловић је окренута књижевности, комуникацији, језичкој култури, дуго у школи,
познаје колеге и уклапа се у тимски рад доносећи осим свог професионалног знања
креативност, упорност, склоност истраживању и претраживању мноштва материјала и идеја
из разних извора, па све то прекрајајући и прерађујући, ствара нове производе и идеје. У
тиму преузима све видове представљања пројекта, комуникацију и јавне наступе.

Гордана Делибос је учитељица у Васиној школи нешто више од десет година. Красе је
ведрина и несебична љубав према деци. Колегијална је и увек спремна да помогне.
Њен рад нису само таблице множења и читанка већ и посвећеност стручном усавршавању и
рад на пројектима. Креативност из првих година рада, која се очитовала у изузетним
креацијама и рукотворинама за позорницу и учионицу, заменила је креативним коришћењем
ИКТ алата у раду. У тим је улагала енергију и ведрину у јавним наступима,али и озбиљност у
припремама и презентовању садржаја.

4

ВЕШТИНЕ ЗА 21.ВЕК

EduIN – нови линк у образовању

Нова школа се развија између науке, технологије и културе. Она функционише у

интеракцији са ове три области које су неопходне за право образовање и из њих црпе

знање и инспирацију.

Употреба ИКТ може позитивно утицати на промену у учионици. Дакле, учење је

занимљивије а часови динамичнији и различити, а ученици ангажованији што

подстиче задржавање знања које стичу. Употреба технологије омогућава ученику да

учи својим ритмом и на свој начин путем разних метода, подстиче сарадњу међу

ученицима, развија важне вештине код ученика које су неопходне за данашње доба,

омогућава наставнику лако прилагођавање задатака према потреби ученика,

омогућава учење ван учионице, пружа ученицима вештине да истражују и

сагледавају научено из више углова, чини наставу и учење интерактивним,

оцењивање и резултати су досупнији, наставник може прецизније сагледавати рад

ученика и боље прилагодити материјале и методе у односу на добијене исходе…

За стварање иновативне средине, вештине код

ученика неопходних за данашње доба које морамо

развијати и неговати стају у четири слова К - у

српском преводу енглеске кованице 4С –

комуникација, креативност, критичко мишљење и

сарадња (колаборација). Ове се вештине

допуњавају и следећим – културална свест,

радозналост, заједништво.

Вештине које се захтевају у 21. веку из групе -

вештине учења и иновирања су - креативност, критичко мишљење, сарадња и

комуникација. Те су вештине неопходне како би се ученицима олакшало

прилагођавање у учењу и како би у будућности били успешни у својој каријери.

За усађивање ових вештина потребно је:

 промовисати само-учење, истраживање

https://www.youtube.com/watch?v=3g1zlU5vbMk)

 подстицати знатижељу (користити нпр.KWL методу)

https://www.youtube.com/watch?v=nAr7F7iDYIg

 дати задатке у којима ученици могу пронаћи нестандардна решења, односно

развити своје креативно мишљење

https://www.youtube.com/watch?v=cYhgIlTy4yY

 организовати рад у паровима и мини-групама

https://www.youtube.com/watch?v=2DmFFS0dqQc

 развити критичко мишљење уз помоћ задатака погађања, анализе онога што је

видео (чуо), анализе проблемских ситуација

https://www.youtube.com/watch?v=-eEBuqwY-nE 5

Ми смо учитељи 21. века.

ГЕНЕРАЦИЈСКЕ РАЗЛИКЕ И КАКО ИХ ПРЕМОСТИТИ

Кад бејбибумери уче пост-миленијалце

Од почетка 20. века настала је тзв. подела
генерација, и до сада их категоришемо
шест. Нећемо наводити све, само ћемо рећи
да су најстарије генерације, (ГИ генерација
и традиционалисти), формиране под
утицајем великих историјских криза и
ратова те их описује снажан осећај
одговорности, части, вере и дужности.
Генерације познате под називима
бејбибумери и генерација X су добрим
делом још присутни у настави, а ученици су
им тзв. миленијалци (генерација ) и
најновија, генерација. Да бисмо лакше
разумели једни друге, ево њихових кратких
описа и могућег разлога за стални рад на
стручном усавршавању наставника који се
сусрећу са „новим људима“.

Генерација baby boom (1946-1960)

Припадници бабy боом генерације најбројнија су генерација настала у време
великог оптимизма који је следио након Другог светског рата. Одрастали су у
времену сигурности, времену које је широко отварало пословне перспективе, кад се
производња добара повећавала а телевизија у сваком дому омогућавала праћење
кључних догађања у свету. Тако је ова генерација обликована у размишљању да се
лоша времена никад неће вратити и да ће живети много боље од својих родитеља.
Образовне су могућности биле највеће дотад, као и прилике за стицање неке врсте
богатства.

Припадници бабy боом генерације стога изузетно цене посао, предани рад и дуго
радно време, као и могућности напредовања, чак и под цену породичне и брачне
хармоније. Стога први уводе животни стил у којем оба родитеља раде. Заговарају се
секуларне државе, док религиозност губи на снази. Стопа развода расте, по први се
пут у значајном обиму јављају раставе брака, самохрано родитељство те различити
облици заједница који до тада нису били уобичајени. То је такође генерација која
препознаје и уводи појмове борбе за људска права и борбе против насиља.

6

Генерација Х (1961-1980, мада се ове године узимају условно)
У светлу околности у којима се формирају, генерација X је она која је у детињству
провела најмање времена с родитељима. Звали су их „генерација са кључем око
врата“. То је прва генерација која у великом броју расте у растављеним или
самохраним породицама, али и у породицама у којима су родитељи предани послу
како би створили боље услове за њих и зато су ти родитељи били попустљивији, а
они предати сами себи. У најмлађим годинама пратили су велике историјске
догађаје попут рата у Вијетнаму, рушења Берлинског зида, а нешто касније рат у
сопственој земљи.
Kако је то прва генерација која одраста у време појаве глобализације, прихватају и
поштују различитости и први се суочавају с великом географском раздвојеношћу
породице.
Генерација X је прва искусила велико неповерење у институције и важне појединце
због откривања њихових непоштених поступака.
Припадници генерације X независни су и одлучни. Kако су одрасли уз родитеље
који су радили, долазили у празне домове и бринули се сами за себе, израсли су у
способну генерацију научену да се ослони на себе и скептичну према
институцијама и везама које су их разочарале. Зато инсистирају да учествују у
животу своје деце.

7

Миленијалци или генерација Y (1981- 1995)

Миленијум генерација или Нет генерација обухвата рођене између 1980. и 1996.
године. Миленијалци су пионири дигиталне ере, први су користили тада
револуционарне, друштвене мреже, сведоци су рођења паметних телефона, слања
смс порука и интернет претраге.

У Србији, као деца доживели су ратове, економске санкције, политичке промене,
бомбардовање 1999. У време светске економске, заједничке кризе 2008,
завршавали су школе и кретали у потрагу за послом. Српски миленијалци су зато
посебни у односу на светске. Они су храбри, скромни и одлучни. Многи од оних
који су напустили Србију и запослили се у иностранству, данас шаљу новац
родитељима, породици, пријатељима.
У финансијском смислу, миленијалци живе теже од својих родитеља. Светска
економска криза 2008, дочекала је ову генерацију када су завршавали школе и
кретали у потрагу за послом. Многи од њих су родитељи генерацији која је сад у
школи.
Генерација Z (1996-сада)

Генерацију Зед (Gen Z) џен-зи, називају и Пост-миленијум генерацијом, џензерима
(Gen Zers). Најстарији су рођени 1997. и сада имају 22 године. Они се готово и не
сећају како је изгледао свет пре мобилне технологије.
Карактерише их Fear of missing out или FОMО, свеприсутна бојазан да ће нешто
пропустити ако остану offline. Више од половине испитаних Зед генерације
изјавило је у једној великој анкети да им је доступан Wi-Fi важнији од слободног
тоалета. Ресторан, хотел, кафић, без могућности конекције, неће имати никакву
шансу код пост-миленијалца.
Најмлађа генерација, наши данашњи ученици, названи генерацијом Зед, одрастају
и обликују се у времену које обележава различитост, стога је они не само
прихватају – него је и живе. У великом броју одрастају у самохраним или другим
неконвенционалним облицима породице, а њихово је детињство обележено двема
важним чињеницама.

8

Једна је да расту у време свеприсутног страха од насиља, тероризма, сада
пандемије, који се демонстрира у медијима на различите начине, а друга да расту
у информационом друштву, глобално „повезани“, потпуно упознати с различитим
облицима технологије те умрежени с различитим групама и на различите начине.
Изузетно су забринути за животну средину, мање су склони ризику од ранијих
генерација, у поређењу са миленијалцима мање конзумирају алкохол и друге
опијате у раним годинама, а нижа је и стопа малолетничких трудноћа. Они не
користе пиво, не возе мотоцикле и немају никакву потребу да се издвајају из масе.
Преко друштвених мрежа се укључују у масу и способни су да покрену нове
покрете. Такође, најмлађа генерација нема исто гледиште за појам дома, као
остале генерације. Њима је дом цео свет, јер коришћењем дигиталних технологија
могу да стигну са једног краја на други путем обичног клика.
Они су и најштићенија генерација у којој су родитељи ‘свеприсутни’. Њихови
родитељи су изузетно укључени у животе своје деце. Њихово слободно време
готово и не постоји, веома је структуирано, те су прва генерација укључена у
силне активности од најранијег детињства. Због тога, као и чињенице да су свесни
несигурности света у коме живе, родитеље често виде као највеће узоре те уз њих
остају дуго везани.
Ето, њих данас подучавамо. Они су брзи, фрагментарно је њихов свет, родитељи
будно прате њихове лекције, а лекције... још нису схватиле да се морају мењати.
Зато се мењамо ми. Наше традиционално схватање школства, уз обавезно „шта је
нама фалило“ заиста не помаже да се пређе генерацијски раздор. А мора се прећи
на другу страну јер нас тамо чекају она иста млада бића као што смо били сви,
која ће нас чути, ако погодимо њихове фреквенције.

Извори:
British Council – Teaching English
Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih
Infographic
https://www.hostgator.com/blog/infographic-kids-of-the-past-vs-kids-of-the-internet-generation/

9

ТРАДИЦИОНАЛНИ И ИНОВАТИВНИ
ПРИСТУПИ У НАСТАВИ

TBL - PBL

Сведоци смо вишегодишње дебате шта је традиционално у настави, а шта
иновативно, те како модернизовати наш начин рада.

Можда је проблем у самој
терминологији – традиционално насупрот
иновативном. Шта ми то заправо
иновирамо? У принципу, ништа. Потребно
је само ослушнути ученике и ставити их у
први план. Можемо да иновирамо технику
– на пример, компакт-дискови се све мање
користе, а блог може да буде својеврсна
огласна табла или ученичка свеска. То су,
мање-више, „козметичке” промене.

Дакле, наслов остављамо таквог какав јесте, а ми ћемо се иновацијама бавити
кроз перспективу постављања ученика у центар наставног процеса на што квалитет-
нији начин.

Вековима је учитељ био средиште наставног процеса, онај који предаје знање
и који је неприкосновени ауторитет (енг. teacher-centred approach).

У 20.веку почињемо да схватамо да није
довољна само сува реч већ и да ученик
треба да буде активни учесник учења. И
почињемо да се мењамо – уводимо што више
техника и активности којима унапређујемо
наставу оријентисану ка ученику (енг.
learner-centred approach). И то је јако лепо,
али да ли је то посао који решавамо преко
ноћи. Наравно да не. За ту промену је
потребно време, и ту не треба очајавати.
Треба бити стрпљив. Пробати, грешити,
вратити се на почетак, поново поправити, покренути. Управо ту лежи споменута
прича о реформама и иновацијама. Уведите, или иновирајте, све оно што унапређује
наставу оријентисану ка ученику. И немојте се плашити контроле, надзора, интерне
или екстерне контроле. Ви радите и покушавате нешто ново и имате право да у том
послу погрешите. Треба вам време да вам се слегну утисци и да извучете закључке.

10

Многе иновације у образовању долазе нам са Запада, а језик западне
цивилазације, али и шире, јесте енглески језик. Методика наставе енглеског језика
је највише у складу са временом јер смо на извору информација и добијамо ризницу
идеја и готових решења из других земаља. Због тога ћемо у наредним пасусима
направити осврт на наставу енглеског језика уз уверење да су ови приступи
применљиви и за остале предмете.

Многи наставници планирају свој час према традиционалном ППП приступу
(енгл.Presentation, Practice, Production) – крећемо од представљања садржаја
ученицима, планирамо одређени број минута за увежбавање и на крају остављамо
простор за продукте (на часовима језика то су углавном кратки састави или време за
конверзацију где ученици примењују презентовану структуру). У суштини, ништа
лоше нити погрешно. Често је овај приступ практичан због недостатка времена.
Проблем у овом приступу је што се савршено задовољава форма науштрб
постављања ученика у центар збивања. Овим приступом се елегантно прати садржај
уџбеника и испуњава прописани план и програм. Потребе ученика су по страни.

Из тог разлога, многи наставници модификују овај приступ и у рад уводе два
приступа који су далеко више окренути ученику, а то су настава заснована на
задацима (енг. task-based learning / TBL) и настава заснована на пројектима, односно
пројектна настава (енг. project-based learning / PBL).

Настава заснована на задацима поставља задатак, а не неку језичку структуру,
у фокус наставног часа. Циљ није да се научи структура већ да се уради задатак.
Свакако, да би урадили успешно задатак, ученици морају да користе језик нарочито
кроз размену идеја. Другим речима, језик постаје инструмент или алат чији ја сврха
да помогне ученицима да ураде задатак. Обично не постоје тзв.тачна решења за
обављени задатак.

Наставници деле час на неколико етапа. У првој етапи, наставник уводи тему
или ситуацију, углавном у виду текста, аудио или видео-записа. Наставник
објашњава задатак и следе договори о активностима. У другој етапи, ученици раде у
паровима или групама. Овде грешке нису у фокусу пажње – наставник прати ученике
и помаже уколико је потребно. Другим речима, овде је битнија течност од тачности
комуникације. У трећој фази наставник се бави одређеним језичким структурама
(граматиком или лексиком) која се актуелизовала кроз другу фазу. Може да следи
разговор о најчешћим грешкама.

11

И ево задатка за вас. Ако сте наставник биологије, српског језика или
математике, како можете овај приступ прилагодити вашем предмету? Шта је то што
код вас може бити инструмент комуникације?
Пројектна настава је далеко захтевнија, али и
ефектнија. Код наставе засноване на задацима
задатак стављамо у фокус једног часа док је код
пројектне наставе задатак у фокусу радне недеље,
месеца, а често и целог полугодишта или године.

Пројектна настава мора да има четири главна
елемента:
(1) Тема из које произлазе све активности
(2) Приступ истраживачким средствима
(нпр.библиотека или данас интернет)
(3) Интеракција међу учесницима – морају постајати
прилике за размену идеја, сарадничко учење и
комуникацију
(4) Крајњи продукт у виду презентације, постера, видео-записа, блога и сл.

Улога наставника треба да буде сведена на што мању меру. Наставник је ту да
помогне, посаветује и прати реализацију пројекта.

Шта се често дешава у стварности? Битно нам је да испунимо први и четврти
елемент, а ови међукораци су небитни. Неки методичари овакве пројекте називају
dessert project. Немамо превод на српски, али то може бити колачић, боза или
лимунадица – нешто мало, слатко, кратко, не претерано тешко, таман толико да
попунимо рубрику са пројектним активностима и украсимо учионицу.

Пројектна настава је озбиљнији посао. Пројекат треба да буде покретач, па чак
и катализатор, за учење знања и вештина које су заиста ученицима неопходни.
Пројектна настава мора да садржи елементе критичког размишљања, решавања
проблема, сарадње. Ученици морају да делују као тим.

Да ли је тешко? Јесте јер је ново. Да ли је изводљиво? Наравно да јесте.

И да не заборавимо – што раније почнемо имаћемо квалитетније генерације.
Сетимо се наших ранијих импресија као што је Како је лако јер их је учитељица
правилно научила? Ето, ако кренемо са квалитетном пројектном наставом са раним
узрастом, нећемо имати проблема ни са старијим ученицима. Ако је функционисало
са дизањем два прста и стајањем у ходнику двоје по двоје, функционисаће и са
тимским радом и пројектном наставом.

Извори: 12
British Council – Teaching English
https://www.teachingenglish.org.uk/article/tbl-pbl-two-learner-centred-approaches
Edutopia
https://www.edutopia.org/project-based-learning
PBLWorks
https://www.pblworks.org/what-is-pbl

УПРАВЉАЊЕ УЧИОНИЦОМ

Classroom management: What? Why? How?

Управљање учионицом (Classroom Management engl.) обухвата широк спектар
вештина и техника које наставник свакодневно користи не би ли ефикасно
организовао рад у учионици, одржавао ред на часу, мотивисао ученике за активно
учешће у настави, старао се да буду фокусирани на тему која се обрађује, а све у
циљу да се што више усвоје предвиђени наставни садржаји и да научено постане
трајно и функционално знање. У добро организованој учионици лепше се ради и
лакше постижу резултати, ученици су мотивисани да уче и посвећени ономе што
раде, те сама атмосфера не оставља простора за „активирање“ непримереног
понашања и дисциплинске проблеме. У циљу креирања позитивне радне атмосфере
требало би основна начела добре наставне праксе:

13

Да би добро управљао учионицом наставник мора добро да познаје своје
радно окружење и да добро и прилагођено користи расположива средства, да
буде спреман да користи савремене методе и технике у раду, да „дозира“
употребу ИКТ у настави и да буде спреман да прелази са једног облика рада на
други а све зависно од темпа рада у одељењу. Наставник од свог првог часа у
одељењу успоставља јасна правила понашања у учионици, облик комуникације са
и међу ученицима у циљу поштовања саговорника (спречити упадање у реч и
прекидање саговорника, ученика који излаже, давати могућност сваком ученику
да изнесе и образложи своје мишљење), јасно дефинише циљ часа, захтеве
наставног процеса и очекивања од ученика који чествују у процесу наставе и
учења, а све то да би се добро успоставила рутина. Када ученици знају шта да
очекују, лакше им је да се прилагоде и да активније, слободније и креативније
учествују упроцесу учења. Неопходно је да наставник буде доследан у примени
правила и постављених захтева. Одступања, нарочито необразложена збуњују
ученика, доводе до чешћег непоштовања устаљених правила и рутине и повећању
неприкладног понашања. Чак и у добро организованој учионици може да дође до
облика понашања које није примерено и битно је да сваки ученик познаје границе
и да зна да се такво понашање не толерише. Тај један, први час у школској години
није довољан да се изгради добар систем рада. Потребно је сваког часа радити и
градити темеље доброг управљања, понављањем правила и захтева,
укључивањем ученика у процес осмишљавања и дефинисања правила понашања
и рада, постављањем правила понашања у учионицу у облику паноа (најбоље да
их ученици сами испишу јер тиме развијају оговорност за своје понашање и
учешће у раду на часу).

Classroom management styles 14
https://www.youtube.com/watch?v=CiIcptKYNh4

У сваком случају, наставник који добро познаје своје окружење и одељења
у којима ради лакше ће се прилагодити свакој неочекиваној ситуацији у којој
може да се нађе. Можда не може да предвиди сваку ситуацију, али кроз своју
наставну праксу, усавршавањем и праћењем нових трендова у настави, може да
буде спреман и правилно реагује на сваки изазов који се нађе пред њим....

Ми, наставници,смо већином школовани у друштву другачијем од овога данас и да
бисмо посао или боље речено мисију спроводили у најбољем интересу надолазе-
ћих генерација и припремали их за стварни живот, потрбено је да и ми стално у-
чимо, да самокритички гледамо на свој рад и да га мењамо и усавршавамо ...

“Our job is not to prepare students for
something. Our job is to help students

prepare themselves for anything.”
A. J. Juliani, Educator

Извор:
CLA course

15

НАСТАВА ОРЈЕНТИСАНА НА УЧЕНИКА

Student Centered Method

Процес наставе у 21.веку кроз најновије реформе је почео да се мења и
помера тежиште са наставника као јединог или бар главног извора информација ка
ученику и његовим интересовањима, способностима и специфичностима.
Информације и подаци су доступнији него икад те наставник више није једини извор
информација, школа није више установа у коју се радо иде по знање, а уџбеник је
постао средство које се све слабије користи. „Обезбеђује превише информација.
Објашњено је и више него што ученицима треба. Сувише је стручан/обиман/
беспотребно...Шта ће ми то у животу?!“ чести су коментари, јер ученик не види увек
ни потребу а камоли смисао за изучавањем наставних садржаја које наставни
програми нуде. Реалан живот понекад не нуди јасне назнаке где све то ученик може
да примени стечено знање.
А ипак, тај стварни свет око нас
нуди и те како много информација, а
ученик често у свом уверењу шта му
не треба, не развија довољно своју
способност критичког мишљења и
процену тачности прикупљених
информација. Неко наше прошло
време у којем смо учили у
другачијем окружењу, мотивисани
другачијим животним убеђењима не
можемо нити треба да вратимо. Децу, наше ученике треба да научимо да из свог
окружења и од себе самих узму и дају оно што је најбоље и да се прилагоде све
чешћим променама система у којем живимо. Наставу у школама је могуће усмерити
на активно учешће сваког ученика у процесу учења, примени искуственог у школи и
примену наученог у свакодневном животу.2,3 Један од (не нових) модела наставе који
омогућавају сваком ученику да развије своје потенцијале али и осећај одговорности
за свој рад и свој удео у раду групе је управо настава орјентисана на ученика
(student centred learning).1

Традиционални приступ настави у којој је наставник главни (а неретко и
једини) актер је приступ који је сваком наставнику обезбеђивао осећај контроле над
организацијом како часа тако и презентованих (често једносмерно изнесених)
наставних садржаја, не само зато што је наставнику тако лакше или што је то већ
развијена навика код већине наставника у тренутном систему образовања, већ и због
притиска да се целокупан наставни програм реализује2 због завршних испита и
припремљености ученика за средњошколско образовање.

16

Деценијама смо градили своје сигурно утврђење у учионици не само као
команданти који се крију иза затворених врата, већ и као руководиоци процесом
учења који сваки детаљ морају да изнесу, обраде, понове и „утуве деци у главу“,
не обраћајући пажњу на њихова питања, интересовања, и управо тим упорним
„морам још ово да урадим до краја часа“ губили прво активне учеснике у процесу
учења а онда и пасивну публику... Али, ми (наставници) смо рекли своје. И лекција
је урађена како треба. И како смо написали у својој припреми. И из учионице
излазимо сигурни да је садржај усвојен. (Или бар записан!) Понекад додатни
притисак и потребу да се настава изводи на такав, фронтални начин ствара и
усађено мишљење наставника да ако не изнесе сваку чињеницу, не реши сам сваки
задатак, шта ли ће онда родитељи рећи?! „Какав то писмени дајеш кад тај задатак
ниси решио на часу?!“ Бојимо се осуде да не радимо довољно, да се на часу само
прича а онда испитује нешто што није речено... Врло је могуће да се варамо...
И ми наставници, и ми родитељи.

Није ли нас модел наставе у којем смо
се стицајем околности нашли сви управо
научио томе да дете може да учи од свих
нас, где год да се нађе, имао или немао
свеску, рачунар и тв, а да при томе не
оптерећује никога посебно? Или смо опет
правили исту грешку и сервирали му
лепу вечеру а тражили од њега да не
поквари декорацију? На штету свих нас
заједно...

Можемо ли нешто да променимо?
Можда прво у свом начину размишљања и то прво ми одрасли – ми наставници и ми
родитељи! Можемо ли да прихватимо да је свима заједнички и исти циљ да наш
ученик научи све што је програмом предвиђено а да при томе ужива у стицању
знања, уме да примени стечена знања, и то не само данас, да осећа корист од
учења, уме да процени колико је научио а на чему треба да поради?! Можемо ли
сви да прихватимо да наш ученик учи и код куће од родитеља, и на путу до школе
од вршњака и из свог окружења, да учи опажајно, да на оно што примети примени
понешто што је научио, да учи из искуства, да учи претражујући и интернет и
књиге, да учи радећи у групи, да учи и од нас наставника?! Желимо ли да наш
ученик буде активан у процесу учења и на часу и код куће?! Или желимо инертног
посматрача који ће се провући испод свих радара?
Можемо ли да изврнемо наставу на обострану корист, радост и уважавање
уложеног труда и рада од стране свих учесника у процесу наставе и учења? Јер у
тај смо преоцес сви заједно укључени- ученик, ми родитељи и ми наставници, не
једни против других.

17

Можемо ли наставу да вратимо ученику?

Настава орјентисана ка ученику поставља самог ученика у средиште процеса уче-
ња. Привилегија је бити ђак. Привилегија је имати могућност да се школујеш.
Привилегија је бити образован. Ми смо ту привилегију банализовали јер је сматра-
мо обавезом. Активирајмо нашег ученика, ставимо га у средиште и вратимо тој
привилегији њен стари сјај. Активирајмо ученика у процесу доношења одлука о
начинима, процесу и организацији времену учења, покажимо му као да користи
знања и вештине – искуство које је стекао како током школовања тако и ван шко-
ле, како да учи кроз практичну примену уместо пуким слушањем и решавањем за-
датака који му се чине неприменљиви у реалним животним ситуацијама,како да
користи проблемско, пројектно и истраживачко учење, да прави студије случаја,
упутимо га на различите изворе знања, научимо да свесно и одговорно користи
ИКТ, развија критичко мишљење, а сам процес учења је прилагодимо индивиду-
алним способностима ученика.1,2 Креирајмо заједно радну атомсферу у којој уче-
ници развијају и негују сарадничке односе и подстичу једни друге на учење и
истраживање, стицање и примену знања.2

Неки од основних принципа оваквог процеса наставе и учења су према извору 1 :

1. Ask don’t tell – идеје, информације, одговори, поступци решавања проблема
треба да дођу од самог ученика. Ученици нису празне посуде које треба да на-
пунимо знањем и свезнајући наставници. Наши ученици имају и знање и лично
искуство стечено кроз различите животне ситуације. Што више доприносу, пре
ће запамтити научено. Не треба потцењивати способности ученика.

2. Фокус је на способностима и интересовањима ученика – уколико наставник
уџбеник користи као основу али у процесу наставе надограђује и повезује садр-
жаје са практичним и личним искуством и на тај начин их персонализује,
поставља добру подлогу за активно укључивање ученика у рад на часу.

3. Комуникација (пре тачности) – нарочито али никако само на пољу учења јези-
ка потребно је подстицати ученике да говоре и развијају пре свега способност
усмене размене информација и исказивања сопственог мишљења. Ученицима
треба обезбедити повратну информацију о евентуалним грешкама (уколико је у
питању настава језика), али при томе не прекидати њихову комуникацију.

4. Learning by doing- што је ученик више ангажован у процесу учења пре ће се за-
памтити оно што учи.

5. Ученици имају могућност изобра и доносе одлуке о учењу и напредовању –
нарочито прилоком рада у групи развијају преговарачке способности као и спо-
собност самосталног и заједничког доношења одлука – све ка остваривању за-
једничког циља.

18

6. Питања су отвореног типа – подстичу ученике да проналазе сопствена креа-
тивна решења.

7. Аутентичан материјал за предмет – оригинални текстови, истраживања,
експерименти.

8. Сарадњаса стварним стручњацима за предмет – реална и вирална – омогући-
ти гостовања стручњака за дату област, не само у облику предавања у конфе-
ренцијској сали већ у учионици у непосредној комуникацији са учеником и
кроз практичну реализацију садржаја који се тренутно обрађују у настави.
Јача се самопоуздање ученика пре свега за вештине потребне у свакодневном
животу.
Подстиче се интересовање за примену наученог.
Учи се више од лекције. Учи се вештинама потребним у 21.веку...
(развијају се међупредметне компетенције).

Наравно, наставник није нестао из овог процеса, само је заменио бину режисер-
ском столицом. И даље је он тај који координира процес наставе и учења,
поставља сцену и одређује улоге, усмерава, помаже, слуша и ...објашњава, и да-
ље води рачуна да наставни програм ипак буде у потпуности реализован:

На путу остваривања циља и исхода кључна је улога наставника који
добија значајан простор за слободу избора и повезивања садржаја,
метода наставе и учења и активности ученика. Орјентација на процес
учења и исходе брига је не смо о резултатима, веч и о начину на који се
учи, односно како се гради и повезује знање у смислене целине, како се
развија мрежа појмова и повезује знање са практичном применом. 2

Развијању и примени оваквог модела наставе управо погодују методе и облици
рада као што су изврнута учионица, пројектна настава, проблемска настава, при-
мена студије случаја, примена доступних апликација, активирање дигиталних у-
чионица, организовање рада у пару или у групама (чак и експертским), транспа-
рантност начина праћења и вредновања рада ученика.

Program Development Models and Reform in Turkish Primary School Mathematics
Curriculum,Cem Babadogan and Sinan Olkun
https://tinyurl.com/y27ttfoe

1 Student Centred Learning - a Practical Guide for Teachers, Graham Rogers (материјал са курса Class-
room management)
2 Презентација са курса Classroom management
3 Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр.88/17 и 27/18-
др.закони и 10/19) и Правилници о програму наставе и учења за први, други, пети и шести разред

19

ОБРНУТА УЧИОНИЦА

The flipped classroom

Обрнута учионица (енг. flipped classroom)
„обрће” традиционалну наставу тако што
измешта већи део преношења градива ван
учионице, углавном у онлајн окружење.
Активности које традиционално сматрамо
домаћим задацима премештамо у
учионицу.
Обрнута учионица је метод где се ученици
уводе у садржај код куће, а вежбају и
утрврђују садржај на часу.

Да ли смо раније радили обрнуту учионицу?
Делимично. Неке елементе обрнуте учионице наставници су инстиктивно или
искуствено радили и протеклих година, али треба бити обазрив и надасве искрен.
Није, на пример, задата приповетка која треба да се прочита пре часа обрнута
учионица.

Традиционална настава насупрот обрнутој учионици

Традиционални приступ

Пре часа На часу После часа
Ученици читају ли- Наставник предаје Наставник ?
тературу и припре-
мају се за час. Да Ученици имају Ученици раде до-
први контакт с гра- маћи да би увежба-
ли? вали и применили
дивом
градиво

Обрнута учионица Пре часа или на На часу
почетку часа Наставник помаже
Пре часа ученицима у уче-
Ученици имају Ученици раде за-
први контакт са датке или квиз пи- њу, одговара на
градивом преко тања да би квали- питања
текстова и/или ви-
тетније урадили Ученици сарађују у
део записа припрему вежбању и приме-

ни градива

20

Наставник Ученик

ОБРНУТА УЧИО-
НИЦА

Код куће  Прави и/или бира  Гледа предавања
У школи видео-материјал  Припрема питања за

 Дели материјал са наставника
ученицима

 Прати дискусију  Поставља питања
(медијатор)  Учествује у раду

 Одговара на питања уче-
ника

Предности и мане обрнуте учионице

Обрнута учионица има многобројне предности и јесте иновативан метод, али и као
све друго у настави не можемо је третирати као једини и крајњи метод.

Плус Минус

 Ученицима су делегиране оба-  Може довести до дигиталне
везе поделе

 Унапређује наставу оријенти-  Ослања се на припрему и по-
сану на ученика верење

 Јача сарадњу  Није погодна за припрему за
 Садржај је доступнији (ако тестирање

постоје технички услови)  Време проведено испред
 Олакшан приступ родитељима екрана уместо међу људима

да виде шта ученици раде

Flipping the Classroom: Explained
https://www.youtube.com/watch?v=iQWvc6qhTds

21

Према Ревидираној Блумовој таксономији (Anderson and Krathwohl, 2001) именице
су пребачене у глаголе којима се описују очекивани исходи.Такође, направљена је
и измена у димензијама когнитивних процеса, тако што су пети и шести ниво
(синтеза и евалуација) заменили места и прецизније је описана прва димензија.

Као што видимо, модел обрнуте учионице окреће и пирамиду. Пре часа, ученици
уз помоћ основних когнитивних радњи самостално уче о лекцији док се на самом
часу фокус помера на више когнитивне процесе, првенствено радње применити
и анализирати. На крају, овај модел води ка вишем когнитивном ангажовању у
процесу учења након часа.

22

ТИПОВИ ОБРНУТЕ УЧИОНИЦЕ

Стандардна обрнута учионица (енг. Standard Flipped Classroom)
Ученицима се задаје домаћи задатак у виду гледања видео-лекција и читањем
садржаја који су битни за следећи школски час. На часу ученици вежбају шта су
научили кроз традиоционални школски рад, а наставници имају времена да се
посвете раду 1на1 са ученицима.

Обрнута учионица оријентисана ка дискусији (енг. Discussion-oriented Flipped
Classroom)
Наставници задају видео-лекције, као и други видео материјал и текстове који су
битни за тему часа (размишљајте о TED Talks, адекватним материјалима на Youtube и
слично). Време на часу се потом проводи у дискусији и истраживању теме. Овај
приступ је нарочито користан код предмета где је контекст јако важан – на пример,
историја, уметност, страни језик.

Виртуелна обрнута учионица (енг. Virtual Flipped Classroom)
За старије ученике, као и на појединим курсевима, обрнута учионица може да у
потпуности елиминише потребу за правом учионицом. Неки професори на
универзитетима деле студентима лекције, задају и прикупљају радове преко онлајн
платформи за учење, а ученици на факултет долазе само због евентуалних
консултација.

Обрни наставника (енг. Flip the Teacher)
Видео-материјал креиран за обрнуту учионицу не мора нужно да почне и заврши се с
наставником. Ученици, такође, могу да искористе видео-материјал да покажу своје
знање. Задајте ученицима да сниме вежбе у паровима или их замолите да сниме
своју презентацију нове теме или неке своје вештине, као начин да подуче
наставника.

Рекли су...

Питали су ме много пута шта је највећа препрека за наставника не би ли обрнуо учионицу.
Искуство ми говори да је прва препрека да наставници треба да окрену своје размишљање
о трајању часа. Џон Бергман

Како можете рећи да вас занима да научите ученике како да уче, а онда им све дајете као
бебама на кашичицу? Роберт Талберт

А Сократ?

Не могу никога ничему да научим, али могу да их наведем да мисле.

23

РУБРИКЕ

Начини праћења и вредновања рада ученика

У циљу што квалитетнијег праћења рада и напредовања ученика и вредновања истог
(форматовно оцењивање),те правовременог пружања информација о напредовању-
нарочито ученику (али и његовом родитељу/старатељу) потребно је да правовремено
дефинишемо (своје) критеријуме. Често примењиван и веома прегледан начин
представљања тих критеријума је у облику табела (рубрике).
У њима наставник зависно од природе предмета
може да дефинише како прати и вреднује:
 активност/самосталан рад на часу
 групни рад
 рад на пројекту и његову презентацију
 презентације
 писање састава
 израду практичног рада
 домаћи рад ученика
 усмено одговарање за одређену тему
 вештине...

Наставник креира критеријуме за одређени облик рада или област коју прати и тиме
ученику обезбеђује адекватну повратну информацију о напредовању. Наглашава које
критеријуме посматра и описује очекиване исходе за сваки од њих по нивоима.
Овакав облик јасно дефинише штa се очекује од ученика и у ком обиму, те ученик
има могућност да учи и ради на основу њих, увек има информацију о свом
напредовању и што је још боље, може сам да одреди „где је“ у датом тренутку и на
чему треба да поради тј. да доучи или увежба. На овај начин ученик није остављен у
недоумици како да учи и шта је то што наставник прати (и/или оцењује) у његовом
раду, може да буде појачано мотивисан да самостално ради и буде адекватно и у
складу са сопственим залагањем и заслугама и оцењен за то. Додатни мотив за
успешну процену и самопроцену напредовања ученика је да управо и сам ученик
учествује у креирању критеријума за специфичну област рада заједно са
наставником. Критеријуми морају бити представљени ученицима, истакнути на
видном месту у учионици или на блогу/сајту, у гугл учионици како би сваки ученик
правовремено био упознат са њима.
Приликом креирања тзв. рубрика наставник користи градацију од најнижег ка
највишем, може да додељује одређен број бодова за сваки исход и на тај начин
према броју бодова врши процену (или оцену), описно исказује исходе за одређене
ставке које прати и процењује... Све зависи од тога шта се и из ког предмета прати и
вреднује.

24

Слично овоме, наставник има слободу (и обавезу!) да у складу са Правилником о
оцењивању са колегама из актива усагласи и дефинише релевантне критеријуме
оцењивања и све што треба је да буде доследан у њиховом праћењу и спровођењу.
Када су критеријуми јасно дефинисани и наглашени, не доводимо себе као
наставника нити дете као ученика у ситуацију да га награђујемо за туђ рад који не
зна да представи или да га за лоше урађен рад оцењујемо највишом оценом. Такав
приступ не користи ни ученику ни наставнику. То нису људи какве желимо за
будућност, нити је то будућност какву желимо за те младе људе.
Адекватиним праћењем ученик увек има праву повратну информацију и може да
коригује своју стратегију рада на часу и учења на часу и код куће. С друге стране,
усаглашавањем неких критеријума на нивоу установе (на пример презентације)
ученик би знао да праћење његовог рада па и оцењивање не зависи од наставника до
наставника, већ да код свих нас постоје исти „стандарди“.
Неки наставници су бенефит оваквог рада већ препознали и имплементирали у своју
редовну наставну праксу, неки то раде зато што морају али већ и сами увиђају корист
коју и они и њихови ученици имају, а остали...
Већ размишљате о томе, зар не?

What is a Rubric?
https://www.youtube.com/watch?v=2vEldvPK6rc

25

ЕДУИН – НОВИ ЛИНК У ОБРАЗОВАЊУ

О пројекту из данашњег угла

Пројекат ЕдуИН – нови линк у образовању је замишљен почетком 2019. као
одговор на отворена врата Ерасмус програма за Србију, кроз која је омогућен увид у
европски оквир образовања и размену искустава са колегама из других земаља. У
тиму који је иницијално радио на осмишљавању пројекта нашло се неколико колега
из предметне наставе, колеге из разредне наставе и стручна служба.

Тада нам се чинило да су потребе наше школе превасходно у области учења,
унапређење дигиталних компетенција запослених и увођење нових метода рада кроз
коришћење разних дигиталних алата који би подизали мотивацију за учење,
приближили ученицима класична знања на модеран, њима близак начин. Почео је
велики истраживачки рад најпре међу запосленима, мерење заступљености ИКТ у
настави, процена нивоа дигиталних компетенција запослених, прикупљање идеја и
предлога у ком правцу бисмо желели да се крећемо следеће школске године.

На основу свега, одлучили смо се за курс
Classroom Management Solutions for Teachers: New
Methodologies, Effective Motivation, Cooperation
and Evaluation Strategies који пружа Europass
Teacher Academy у Фиренци.

Сам наслов курса већ говори да он покрива широку област подучавања, осим
нових стратегија и мотивације веома је драгоцен сегмент евалуације који је, тада,
био у великој мери нов за нас. Систем рубрика је омогућавао изузетно јасан преглед
очекиваних постигнућа из разних области ученицима и родитељима, а
наставницима бољи фокус у свом раду.

На седмодневном курсу сваки дан је био испуњен и садржајем и енергијом полазни-

ка, учило се и разговарало опуштено, а ти разговори су били корисни колико и теме

које смо обрађивали. Делили смо искуства из наше професије са колегама из Порту-

гала, Грчке, Финске и Хрватске. Проблеми исти, мотивација јака, доживљаји разли-

чити, а опет, познати и блиски. 26

Фиренца је додатно обојила и оплеменила наша нова сазнања, путовање је
постало важно колико и учење јер је смисао и квалитет Еразмуса управо у таквом
искуству.

Наоружани новим сазнањима, испуњени сусретом са новим колегама враћамо
се кући и осмишљавамо програм за све запослене у настави који се реализује у два
пута, дизајниран у новим алатима и репрезентативним методама. Одзив наших
колега није само у учествовању на семинару већ у искреном прихватању нових идеја
и заинтересованости да их примене у настави.

Али, живот по ко зна који пут претиче идеје. Након само две недеље од обуке
како увести ИКТ методе у наставу ради њеног освежавања и мотивисања ученика,
настава изненада због пандемије постаје онлајн и сви смо принуђени да искључиво
дигиталним путем предајемо до краја школске године. Све што смо желели да при-
менимо као део и понекад у настави, примењујемо једино и стално.

Наше амбиције у почетку писања пројекта нису биле тих размера. Курс који
смо изабрали олакшао је многима дане које су провели за компјутером осмишљава-
јући своје часове. Дигиталне компетенције свих запослених појачавају се у двоци-
френим процентима, сви су пуно научили и напредовали, а са задовољством конста-
тујемо на крају да је једна добра основа постављена кроз ЕдуИН пројекат на, скоро,
пророчки начин.

27

ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ
ОРИЈЕНТИСАНОЈ КА УЧЕНИКУ

Обуке за наставнике

У фази ширења резултата пројекта одржали смо две обуке за наставнике
(10. и 24. фебруара 2020.године), на којима смо пренели сазнања са обуке у
Фиренци. Поред наставника и учитеља из наше школе, обуци су присуствовале и
колеге из новосадске основне школе „Никола Тесла“.
Представљамо вам резултате самоевалуације процеса наставе и учења које смо
спровели на обукама.

Обука одржана 10. фебруара 2020.

Присутно 23 предметна наставника од којих 3 из ОШ „Никола Тесла“ Нови Сад и је-
дан педагог

28

Кратко опиши како тренутно доживљаваш начин на који реализу-
јеш наставу:

 Трудим се да будем креативна – али на жалост то ми све мање успева - учени-
ци све мање желе да раде.

 Мали проценат ученика је заинтересован, то ме чини несрећном!
 Задовољна сам, трудим се да деци буде лепо, опуштено, занимљиво, да сами

закључују и повезују како само градиво тако и са другим животним областима,
увек може боље верујем.
 Углавном све успевам да реализујем што сам замислила.
 Желела бих да ми је забавно, али често није.
 Понекад се осећам као полицајац.
 Сматрам да понекад не дајем довољно себе и да отаљавам час.
 Трудим се да уводим иновације што је више могуће.
 Истраживачки –партнерски – отворена сцена.
 Задовољна сам интеракцијом на часу.
 Делимично сам задовољна, некад су деца незаинтересована, градиво им се
чини тешко па одустану од рада.
 Веома сам задовољна, ученици прихватају начин на који реализујем наставу.
Активно учествују на часу када примењујем више ствари које су њима интере-
сантне.
 Постоји проблем у мотивисаности ученика и начину да их већину укључим на
заједничку платформу (google classroom, blog). Остало је добро.
 Ауторитативан сам наставник.
 Тражим од ученика сарадњу, примену знања из живота, подстичем учеике да
све ствари што уче у одређеној мери могу применити у животу.
 Више посматрам него што реализујем. (педагог)
 Потребна већа мотивација.
 Веома напорно.
 Јако је тешко радити са децом. Напорно. Уморно.
 Традиционалан начин са тежњом да се унапреди ка савременијем.
 Традиционално са малим променама.
 ОК али може и боље.
 Волим ово што радим.

29

Које од наведених принципа бих У ком временском року:
да унапредим:

 Да ученици активно учествују у наста-  Одмах – хитно

ви 4  До краја полугодишта/ове школске

 ИКТ и нове технологије 7 године 10

 Групни рад 3  Кад се стекну услови

 Интердисциплинарност  Што пре

 Наставу ван школе 5 (и у другим  У наредне две године

условима)  1 година

 Самоевалуација ученика 2  Наредне године

 Практичне активности

 Кооперативност са ученицима и

њихова већа самосталоност

 Формативно оцењивање

 Сарадња са локалном заједницом

Обука одржана 24. фебруара 2020.

Присутно 22 наставника, од којих 20 наставника разредне наставе, 2 предметна
наставника, један директор и један психолог. Обрађене 24 анкете.

30

Кратко опиши како тренутно доживљаваш начин на који реализујеш
наставу:

 Испуњавајућ.
 Задовољна сам.
 У већој мери задовољна.
 Задовољна сам начином реализације, али увек може боље/има простора за у-

напређивање.
 Већину ставки примењујем у процесу наставе./ Пошто је већина присутна у до-

вољној мери, задовољна сам.
 Задовољна радом и ангажовањем ученика на часовима. Веома често истражују

и продубљују знања стечена на часу.
 Промене уводим у зависности од интересовања ученика за неку лекцију.
 У складу са захтевима Министарства и потребама и могућностима ученика.
 Комбинација.
 Креативност и прецизност.
 Модератор сам у групи. Доста примера из свакодневног живота.
 Понекад ограничену формалним захтевима и окружењем, често уз помоћ

„штапа и канапа“, често нудим различите изворе, много дијалога, дебате.
 Понекад их је тешко заинтересовати за рад, иако је урађена добра припрема

(емоционална и ментална).
 Пребрзо се прелази преко наставних садржаја. Непрекидно јурим.
 Некада не стижем да урадим све што сам замислила јер се форма мора задово-

љити.
 Не стижем да урадим све што желим. Наставни програм је преобиман.

Које од наведених принципа бих У ком временском року:
да унапредим:

 Да наставим у истом правцу  До краја полугодишта/ове школске

 ИКТ и нове технологије 13 године 7

 Групни рад 1  До пензиије 3

 Самоевалуација ученика 2  У наредне две године 3

 Да ученици активно учествују у  У наредној години/ годину дана 2

настави 1  У наредном периоду

 Наставу ван школе 5 (у музеју и уз  У наредне 4 године

што више очигледне наставе)  Кратком

 Практичне активности 4  Чим се створе прилике (чим нам буде

 Интердисциплинарност 1 дозвољено)

 Ефикасније формативно оцењивање 1  Што пре

31

Резултати за обе групе заједно

32

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

 Bitmoji https://www.bitmoji.com/
 Canvas - free for teachers https://canvas.instructure.com/login/canvas
 Classroom Google http://classroom.google.com/
 Coggle https://coggle.it/
 Crossword Labs https://crosswordlabs.com/
 Eddpuzzle https://edpuzzle.com/
 Edmodo https://new.edmodo.com/?go2url=%2Fhome
 Kahoot! https://kahoot.com/schools/
 Rubistar - Rubric maker http://rubistar.4teachers.org/index.php
 Screen-o-matic https://screencast-o-matic.com/screen-recorder
 Socrative https://socrative.com/
 Toontastic https://toontastic.withgoogle.com/
 Quizlet https://quizlet.com/
 Word Art https://wordart.com/
 Wordwall https://wordwall.net/

33

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Угледни часови

Примена обрнуте учионице на часу енглеског језика

Владимир Широки
Наставник енглеског језика Владимир Широки одржао је у понедељак 9. марта
2020.године два угледна часа у одељењима 8-3 и 8-4.
Сврха угледног часа је да се прикаже једна од централних тема нашег пројекта –
обрнута учионица. Ова тема била је део садржаја обуке у Фиренци.
Обрађена је наставна јединица Гуливерова путовања (Gulliver’s Travels). Кроз овај
час, али и кроз активности пре њега, наставник је желео да практично примени
модел обрнуте учионице, али и да интегрише 4К као основу модерног часа страног
језика у план часа и наставни материјал. Такође, наставницима који су
присуствовали овом угледном часу предочено је да се на овај начин коригује однос
времена приче наставника и ученика у корист ученика (Teacher Talk Time vs Student
Talk Time).

Пре самог часа ученици су погледали адаптирани видео
на сајту Edpuzzle. Ученицима су дати кодови и задатак је
требало да ураде самостално. Наставник је дао повратну
информацију пре часа у електронској форми. На самом
часу рађено је на јачању комуникације и сарадње међу
ученицима кроз активности Think-pair-share, Reading
Race и Writing mini-tweets.

На ова два угледна часа присуствовало је 12 наставника из школе што је добар
обухват наставног кадра у фази дисеминације.

34

Примена обрнуте учионице у обради новог градива на часу математике

Драгица Мусулин-Коларов
Наставница математике Драгица Мусулин-Коларов применила је методу обрнуте
учионице у обради новог градива. Угледни час није био користан само наставницима
математике већ и осталим наставницима.
Обрађена је наставница јединица Делтоид у одељењу 6-3. Угледни час одржан је у
четвртак 12. марта 2020. године.

Пре часа наставница је за ученике припремила видео-материјал (туторијал о
делтоиду), као и текстуални документ са инструкцијама и поставила га је у дигиталну
учионицу. Идеја је да се ученици код куће унапред упознају са садржајима који ће се
обрађивати на часу.
На самом часу, ученици су били распоређени у групе и решавали су задатке са
листића. Предност имају задаци 1, 2 и 4, а задатак 3 раде они који ураде све. Задаци
по процени наставника решавају се на табли, а наставник истовремено проверава рад
група и објашњава уколико постоји потреба за тим.
Уколико је негде био проблем у решавању, наставница је одредила ученике који су
били помоћници – консултанти и који су помагали осталим ученицима.
На овај начин јачају се међупредметне компетенције за решавање проблема,
комуникацију и учење.
Угледном часу присуствовало је 8 наставника.

35

Примена сличности на правоугли троугао

Марија Кузељевић

У уторак, 22. септембра 2020. године, наставница математике Марија Кузељевић је
одржала угледни час Примена сличности на правоугли троугао (обрада) у одељењу
8-1. Час је реализован применом технике/облика рада „изврнута учионица“, а за
снимање презентације наставница је користила Screencast-O-Matic. Угледни час је
реализован у оквиру дисеминације пројекта EduIN – нови линк у образовању.

Марија Кузељевић је најактивнији наставник наше школе на платформи e-Twinning и
захваљујући њеном ангажовању и раду са ученицима садашњег шестог и осмог
разреда школи је додељена и ознака квалитета. Уједно је и веома заинтересована за
примену нових технологија у настави и примени нових идеја са наше интерне обуке у
оквиру пројекта, што је и показала приликом реализације наставе на даљину током
другог полугодишта школске 2019/2020.године.
Замолили смо је за кратак интервју како би са нама поделила своје утиске, како о
примени идеја са обуке тако и о њиховој реализацији у оквиру својих угледних
часова и редовној настави.

Да ли ти је интерна обука из фебруара 2020. године донела нека нова сазнања
поводом начина реализације наставе и мотивисања ученика за самосталан рад?
Марија: На обуци сам први пут чула за метод „изокренуте учионице“ и како се
снимају видео лекције. Рубрике су ми биле познате, али сам на обуци разумела како
да их лако применимо у настави.

36

Јеси ли нешто од тога могла да примениш у редовном (непосредном и онлајн) раду
са ученицима?
Марија: Непосредно после обуке настава je обустављена, и обука ми је доста
помогла у креирању видео лекција. Користила сам Screencast-o-Matic које су колеге
на обуци препоручиле за снимање лекција и заиста је једноставан за коришћење.
Можеш ли укратко да нам објасниш како је текла припрема, а како реализација самог
угледног часа?
Марија: Кренула сам од израде презентације, за коју је најважније да анимације
буду добро осмишљене да би сама видео лекција, и моја објашњења пратила оно што
је написано. Деци је лакше када се убацује део по део, а не цео слајд одједном.
Затим сам користећи Screencast-o-matic снимила видео лекцију и поставила је на мој
YouTube канал, блог и Гугл учионицу. Ученици су презентацију погледали, преписали
у свеску и на час дошли спремини да научено примене. Сам час је протекао одлично,
деца су била мотивисана и активно учествовала у решавању задатака.
Како су ученици прихватили примену „изврнуте учионице“ за реализацију тог
часа?
Марија: Ученици су у евалуацији часа истакли да им се овакав час допао, и да им се
допада када се на овај начин обради наставна јединица.
Да ли им је било теже да се припреме за час?
Марија: Мој утисак је да им није било теже, напротив.
Сматраш ли да овакав начин рада може да користи бољем мотивисању ученика за
самосталан рад?
Марија: Овакав начин рада идеалан је за мотивисање ученика за самосталан рад.
Ученик пред собом има видео лекцију, и може да заустави видео лекцију, врати део
који није јасан, погледа поново, дакле може да је прилагоди свом темпу, што често
на часу није могуће.
Мислиш ли да је примењив у свакодневном непосредном раду са ученицима?
Марија: Овакав час је примењив у свакодневном раду, може да се примени за сваки
час обраде.
Које си мане оваквог начина рада уочила током реализације угледног часа?
Марија: Једина мане је што захтева време, јер сама израда презентације и снимање
видео лекције траје минимум два сата, и то када се наставник увежба са
анимацијама, куцањем и снимањем. Често сама лекција захтева додатну обраду,
сечење и снимање неких делова поново.
Да ли планираш да наставиш и даље да примењујеш „изврнуту учионицу“?
Марија: Да, наставићу са применом „изврнуте учионице“.

Хвала на великодушној подршци у сваком сегмненту реализације пројекта EduIN!

Драгица МУСУЛИН КОЛАРОВ

37

Становништво и народи у мом крају

Гордана Делибос

Један занимљив и интерактиван час одржан је 7. октобра 2020. у одељењу 3-4 као
резултат провођења пројекта „EduIN – нови линк у образовању“.
Учитељица Гордана Делибос је у фокусу имала методу обрнуте учионице, као
полазну, а успела је да врло снажно на часу употреби демонстрациону и
илустративну методу.

Шта су ученици тог дана урадили и шта су добили?
Пре свега, обавили су код куће један мали истраживачки рад и донели одговоре у
школу, као што су одгледали и видео материјал пре часа.
Затим су дошли у школу и у уводном делу часа међу својим одговорима проналазили
оне који су одговарали на учитељицина питања, у чему су се добро сналазили,
судећи по брзини одговарања.
Онда су приступили практичним задацима, имали су материјале на клупама – слике,
исписане речи, реченице. Били су подељени у групе и са клупа са постављеним
речима и сликама бирали су оне које су одговарале њиховој теми и
задатку. Ученици су их распоредили на одговарајућа четири паноа, уредили те паное
и презентовали тему за коју су били задужени. Сви ученици су били укључени у рад,
дечак са слабом вештином читања бирао је слике и помагао свом тиму. Теме за рад
су биле:
1- СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ
2- ПРАВА СТАНОВНИКА
3- ОБАВЕЗЕ СТАНОВНИКА
4- РАЗЛИЧИТОСТ И ТРАДИЦИЈА
Завршни део часа је била мала демонстрација правила понашања у јавном превозу,
импровизовање вожње у данашњим условима и примена правила.

38

Час је у великој мери пружио прилику за развој следећих компетенција ученика:
комуникативна компетенција, компетенција за учење, дигитална компетенција, рад с
подацима и информацијама, одговорно учешће према демократском друштву.
Истичемо да су готово све компетенције активирале и наставнике, који су
учествовали у посматрању часа, бележили, касније питали и разговарали дајући
учитељици Гоци повратне информације.

Угледни час је првенствено показивао практичну примену могућности обрнуте
учионице која је проистекла из семинара ЕдуИН пројекта још из фебруара. Угледни
час је планиран за март, али је одложен због пандемије, а и сад се одвија у
специфичним условима и не у пуном капацитету, због скраћених часова и мањег
броја ученика.

Час је постигао свој пројектни циљ, колеге из свих разреда су присуствовале, уз
мере опреза, и одржаће часове на тај начин у свом одељењу, а колегинице из
њиховог разреда ће присуствовати. Покривеност овог метода је близу 100 процената
у нижим, а тако и у вишим разредима.

Марина ТОПАЛОВИЋ

39

Својства дељивости

Драгица Мусулин-Коларов

Математика није само механичко записивање бројева и формула и цртање
геометрије. Толико тога занимљивог можемо да урадимо на часовима математике, а
наша колегиница Драгица Мусулин-Коларов то је и показала на угледном часу у
одељењу 5-3 (наставна јединица Својства дељивости). Угледни час је одржан
2.октобра.

Час је одлична примена оног што популарно зовемо blended learning или
комбинована настава. Наставница је осмислила игру и упутство за реализацију игре
поставила је у гугл-учионицу користићи видео који је снимљен уз помоћ
алатке Toontastic. Овог пута, обрнуту учионицу искусили су и ученици и наставници
који су пратили час.

На самом часу имали смо један занимљив реквизит – добро дрво. Циљ је да нам дрво
олиста са листићима који ће имати решења задатака, а задаци су скривени на
различитим местима ван учионице.

Велике похвале за наставницу Драгицу и
ученике 5-3! Утврдили смо градиво на
конструктиван начин, а подстицан је и
сараднички дух уз поштовање здравстве-
них мера. Нимало лак задатак у овим
отежаним условима.

Владимир ШИРОКИ

40

Примена Питагорине теореме на правоугаоник

Драгица Мусулин-Коларов
Као резултат провођења пројекта „EduIN – нови линк у образовању“, наставница Драгица
Мусулин–Коларов је 19.октобра 2020. године одржала угледни час математике одељењу 7-
3. Час је одржан у условима пандемије што значи да је трајао 30 минута и да је присутна
једна група ученика, пола одељења. Часу је присуствовало четворо колега уз поштовање
свих мера опреза.
Час је био веома занимљив, динамичан, са пуно интеракције, у сваком случају другачији од
часова којима сам до сада присуствовала.

Наставница је користила методу обрнуте учионице, као полазну, а на часу методу
демонстације и илустративну методу. Метода обрнуте учионице подразумева ангажовање
ученика код куће у циљу упознавања са садржајем и припреме за час.
Ова група ученика је претходне недеље наставу пратила онлајн, а као припрему за овај час
су код куће одгледали видео материјал – презентацију са објашњењима и решеним
примерима, коју је наставница припремила.
У уводном делу часа ученици су попунили кратку чек листу. Из одговора које су
продискутовали, по брзини којом су радили кратке задатке, видљиво је да су ученици
погледали презентацију, упознали се са садржајем, у великој мери га разумели и
усвојили. Поједини ученици су имали посебне задатке и на тај начин учествовали у припреми
часа. Једна ученица је направила пано са нацртаним правоугаоником, друга пано са
исписаним формулама за рачунање обима и површине правоугаоника.
У главном делу часа су ученици индивидуално решавали задатке из збирке. Због мера
заштите које су на снази, сваки задатак је наставник писао на табли као и решење које је
ученик диктирао. На тај начин су ученици процењивали тачност сопственог решења као и
оног ко је рачунао и диктирао. Без обзира на физичку дистанцу интеракција међу ученицима
је постојала.
У завршном делу часа наставница је на једноставан и ефикасан начин проверила у којој мери
су остварени предвиђени исходи. Играли су игру „Дан и ноћ“- ако је тврдња коју наставник
каже тачна, ученици остају да седе. Игра је показала да су готово сви ученици усвојили
обрађени садржај.
Примена ове методе омогућава много већу ефикасност. Ученици долазе упознати са
садржајем тако да наставница појашњава оно што је остало нејасно и остаје много више
времена за израду задатака, увежбавање.Час је у великој мери пружио прилику за развој
следећих компетенција ученика: комуникативна компетенција, рад с подацима и
информацијама.

Снежана ПРОДАНОВИЋ, педагог

41

Сабирање троцифрених и двоцифрених бројева

Гордана Делибос
Да час математике може да буде динамичан, креативан и забаван, показали су нам
ученици 3-4, са својом учитељицом Горданом Делибос, на угледном часу одржаном
21. октобра.

Наставна јединица Сабирање троцифрених и двоцифрених бројева,обрађена је уз
помоћ обрнуте учионице. Користећи апликацију Screencast-O-Matic, колегиница
Гордана је снимила видео са објашњењем како се сабирају бројеви и поставила га на
гугл учионицу. На часу реализованом кроз непосредан рад у школи ученици су,
подељени у три групе, самостално радили задатке, примењујући стечено знање.
Након анализе урађених примера, дискутовали су о томе који начин им је најлакши
за решавање задатака овог типа.

У наставку часа, ученици су решавали текстуалне задатке уз могућност избора
начина рада. Оваква организација часа, омогућила је индивидуализован приступ
ученицима којима је била потребна додатна подршка у раду.
Сви ученици су били врло активни, трудећи се да ураде што више задатака, при том
радећи темпом који им одговара. По мишљењу ученика, овакав начин рада на часу је
био одличан, о чему сведоче и стикери на излазу из учионице.

Сандра КУЗМАНОВИЋ
42

Примена рубрика у писменим вежбама

Владимир Широки

Наставник енглеског језика Владимир Широки је 22. октобра 2020. године одржао
угледни час у одељењу 7-3. Наставна јединица која се радила је Примена рубрика у
писменим вежбама. Ова наставна јединица је у склопу комуникативне
функције Описивање радњи у прошлости која се обрађивала на РТС часовима, али и
у школи са наставником.

Час је био веома динамичан, садржајан и пун интеракције током свих 30 минута.
Наставник је користио методу обрнуте учионице што је значило да су деца претходно
била веома ангажована и упозната са садржајем. Били су и евалуатори и
самоевалуатори.
На основу јасно постављених критеријума који су дати у табели/рубрикама
вредновали су туђе, а потом и сопствене радове.

Ученици су показали интересовање и могли су несметано, без страха од
непријатности, да буду укључени у дискусију односно процену свог и туђег рада.
Самим тим проверавају своју перцепцију језика и наставе и схватају своје место у
наставном процесу.
Добивши увид у критеријуме оцењивања и туђе радове, односно у то како се други
ученици хватају у коштац са задатком те врсте, ученици одлазе са часа врло
мотивисани и осећајући се као важан део слагалице. Потпуно им је јасно шта оцена
подразумева. Уважено је њихово мишљење у читавом процесу који никако није био
безличан (што је често случај код овакве врсте задатака и оцењивања).

Татјана БЈЕЛИЦА

43

Дјевојка цара надмурила

Марина Топаловић

Како мудрост и скромност побеђује охолост, показали су нам ученици 5-2 на
угледном часу који је припремила наставница српског језика и књижевности, Марина
Топаловић. Угледни час на коме је обрађена народна новела Дјевојка цара
надмурила , одржан је 30. октобра.

С обзиром да је планирано да се ово књижевно дело обради уз примену 4К метода,
обрнуте учионице и употребу ИТ, наставница је најпре у гугл учионицу поставила
снимак лекције са најважнијим информацијама о самом тексту који ће обрађивати на
часу, уз додатна упутства ученицима, како би се што боље припремили.
На почетку часа, ученицима је приказана слика камена који их је асоцирао на један
од основних мотива ове приповетке – мудрост.
Ученици су, пратећи презентацију и вођени питањима наставнице, долазили до
одговора на питања у вези са самом новелом. Показали су интересовање и активно
учестововали у дискусији. Интеракција наставника и ученика је била на врло високом
нивоу што је допринело успешности самог часа.
Као завршну активност на часу, ученици су,
подељени у неколико група, имали
посебан задатак. Наиме, требали су да на
стикере запишу што више особина главних
ликова и да их потом залепе на место
предвиђено за то. Имајући у виду да је
време било ограничено и да је било
потребно у што краћем року написати што
више особина, ова активност је пробудила
такмичарски дух код ученика и у њој су посебно уживали, као и присутни
наставници. Часу је присуствовало четворо колега уз поштовање свих мера опреза.
И поред отежаних околности рада, чињенице да је час одржан у условима пандемије,
дакле, трајао је свега 30 минута и на њему било присутно половина ученика
одељења 5-2, наставница Марина Топаловић је одржала један занимљив и динамичан
час показујћи да је све могуће остварити, кад се заиста жели.

Марија ЈЕЛИЧИЋ

44

Екосистеми копнених вода

Бранислав Андрић

Наставник биологије Бранислав Андрић одржао је угледни час у одељењу 8-3. Час је
реализован 18. новембра уз поштовање епидемиолошких мера.
Наставна јединица је Екосистеми копнених вода.

Наставник је применио сазнања о моделу обрнуте учионице која се обрађивала на
обуци у оквиру нашег пројекта.
Ученици су пре часа на гугл-учионици могли да погледају презентацију и ураде
задатке. На овај начин фронтална презентација наставника померена је „унапред” у
дигитално окружење. На самом часу наставник је ученике кроз питања и разговор
враћао на презентацију и садржаје. На овај начин, кроз дијалошку методу, ученици
су могли да препознају најбитније сегменте ове наставне јединице и да отклоне све
евентуалне нејасноће. На крају је урађена процена знања кроз кратак квиз.

Као јаку страну овог часа, истакли бисмо повезивање са садржајима обрађеним на
претходним часовима и у току претходних разреда, као и прављење паралела са
свакодневним животом. Препознат је низ међупредметних компетенција, али свакако
да је најизраженији рад на односу према околини и изградња еколошке свести.
EduIN тим захваљује колеги Браниславу Андрићу на подршци у пројектним
активностима и одлично планираном и реализованом часу.

Владимир ШИРОКИ

45

Сила – узајамно деловање два тела

Татјана Мићић

Новембар је, изгледа, прави месец за природњаке. Након угледног часа из
биологије, присуствовали смо одличном часу физике (18.новембар) у одељењу 6-3.
Час је реализовала наставница физике Татјана Мићић. Наставна јединица је Сила –
Узајамно деловање два тела.

Имали смо прилике да видимо још једну примену методе обрнуте учионице. Ученици
су се пре часа на гугл-учионици упознали са садржајем часа. На самом почетку
урадили су кратку самопроцену знања – на папир су забележили којом оценом би
проценили своје тренутно знање. Затим добијају материјал и прилику за
индивидуални рад.

И онда је уследио разговор о примерима деловања силе. Најзанимљивији део часа је
било повезивање са реалним животним околностима. Подсетили смо се гравитационе
силе, еластичне силе, силе трења. Ученицима су упућивана кратка конкретна питања
и „мали задаци“ да нешто допишу, нацртају стрелицу. Увидели смо да физика може
бити веома интересантна кроз обрнуту учионицу. На крају су урадили самопроцену
знања – пребројали су тачне одговоре и оценили су се према скали.

EduIN тим захваљује колегиници Татјани Мићић на учешћу у дисеминационим
активностима на пројекту и на веома корисном и занимљивом угледном часу.

Владимир ШИРОКИ

46

C-dur лествица у песми

Сандра Кузмановић

Наставница Сандра Кузмановић одржала је 26. новембра 2020. угледни час из
музичке културе у одељењу 5-4. Наставна јединица је била „C-dur лествица у песми“
– обрада. Час је осмишљен као „обрнута учионица“. Трајао је 30 минута, присутна је
била једна група ученика – А, односно пола одељења, као и четворо колега уз
поштовање свих епидемиолошких мера .
Ученици су од наставнице добили путем гугл учионице наставни материјал који
садржи презентацију о лествицама са задатком и видео упутство како да самостално,
код куће науче да свирају песму. Један од наставнициних задатака био је да
прегледа урађене задатке које су ученици послали преко гугл учионице, као и да им
проследи повратну информацију.
Изузетно занимљив и динамичан час започео је разговором о томе да ли су јасна
упутства у гугл учионици, да ли су ученици могли самостално да савладају градиво.
Провера усвојености градива била је путем наставних листића и звучних примера.

Ученици су показали велику припремљеност за час. Веома им се допала игра

„Музичка абецеда – пронађи пар“ у којој су активно учествовали.

Главни део часа наставница почиње инсертом из филма „Мачке из високог друштва“,

затим усмерава ученике да кроз одговоре на питања анализирају нотни текст песме

„Скале и арпеђа“.

У следећем делу часа кроз инструкције ученицима

координира групно свирање. Одабрани ученици су

самостално и одлично извели песму.

Наставница је одељењу објаснила Рубрике –

критеријуме за оцењивање свирања, те су заједно

вршили процену (мелодија, ритам, темпо,

динамика). Сви су оцењени високом оценом.

У завршном делу часа, ученици наводе кључне појмове које су код куће записали и

од којих наставница прави постер, користећи апликацију WordАrt.

На самом крају часа, ученици су попунили евалуационе листиће у којима су се

изјаснили високим оценама и потврдили да су у часу уживали, баш као и ми

наставници. Биљана МИЛОШЕВ

47

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Рубрике

Критеријуми за оцењивање усменог излагања – презентације

Критеријуми за оцењивање активности ученика на часу

48

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Рубрике

Рад у експертским групама

49

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Рубрике

Дневник рада у групи

50