Интервју са Вељком Милојевићем “Образовање је мој ветар у леђа” стр. 4 Наши такмичари Стонотенисери у Бразилу стр. 6 Енглески у Риму Софија до Hippo World Finals стр. 8 Добитнице награде за најкреативнији пројекат поручују: “И ЈЕДНА ОСОБА МОЖЕ ДА НАПРАВИ ПРОМЕНУ” стр. 26 190 година од оснивања школе VUKOVAC 8. новембар 2023. године, Крушевац, лист ученика и наставника Основне школе “Вук Караџић”
SADR@AJ Реч уредника..........................................................................................................................................................2 Они су наш понос...................................................................................................................................................3 Интервју са Вељком Милојевићем.................................................................................................................4 Наши такмичари....................................................................................................................................................6 Вукова гарда.........................................................................................................................................................13 Дешавања у школи.............................................................................................................................................14 Интервју са добитницама награде за најкреативнији пројекат......................................................26 Да се представимо.............................................................................................................................................31 Ђачко перо............................................................................................................................................................35 Етвининг................................................................................................................................................................44 Како да учење не буде мучење....................................................................................................................45 Фестивалска страна.........................................................................................................................................46 Вукова галерија..................................................................................................................................................47 Шаренe странe....................................................................................................................................................48 страна 1
RE~ UREDNIKA Поштована децо, драге колеге, уважени родитељи! Поводом Дана наше школе, ево нама још једног издања "Вуковца". Сазнајте, читајући наш часопис, шта се променило од прошлог новембра до сада. Колико смо порасли, где смо путовали, шта смо научили, са ким смо одмеравали снаге у знању и вештинама, зашто смо се смејали, а зашто плакали, какве завете за будућност дали, до којих висина узлетали... Упознаћете се са неким будућим сликарима, песницима, глумцима... Сазнаћете који су наставници читав свој век посветили нашој школи. Надамо се да ће свако од вас наћи нешто занимљиво. Користимо прилику да укажемо на један велики и веома важан јубилеј за све нас. Ове године се обележава 190 година од оснивања прве основне школе у Крушевцу, чију традицију наставља наша школа. Веома смо поносни због тога и спремни за нове изазове. Свим ученицима и запосленима честитамо Дан школе са жељом да много година будемо место одакле ће наши школарци одлазити даље у живот обремењени знањем и честитошћу! Живели! Свим ученицима и запосленима честитамо Дан школе и желимо много нових успеха! Редакција „Вуковца“ Лист ученика и наставника ОШ “Вук Караџић”, Крушевац Издавач ОШ “Вук Караџић”, Крушевац Редакција листа Мирјана Симоновић, главни уредник Биљана Павловић Јелена Перчевић Каролина Костић Стаменовић Јелица Васић Марица Николић страна 2
ONI SU NA[ PONOS NA\A RAJKOVI], sPORTISTKIWA generacije Гимнастику сам почела да тренирам 2017. године у ДГК Напредак (2. разред). Од 3. разреда успешно представљам школу на општинском и окружном такмичењу. Прво Државно школско првенство било је у 5. разреду, када смо екипно освојиле 4. место. У осмом разреду сам постигла највећи успех као првопласирана појединка на Општинском такмичењу и четврта екипно на Државном првенству у Костолцу. Гимнастика ми је оставила пуно лепих успомена. Упознала сам нове пријатеље и научила пуно важних лекција. Научила сам да није све у победи и да се на крају сво то улагање и напоран рад исплати. Novak zagoraC, SPORTISTA GENERACIJE Стоним тенисом је почео да се бави у трећем разреду по наговору мајке. Тренирао је пет пута недељно и у осмом разреду је на Државном првенству освојио 1. место у појединачној и екипној конкуренцији. Стони тенис воли због тога што нема директног контакта са противником, сваки потез треба добро испланирати и за то је потребна одлична физичка и психичка припремљеност. Нема узоре, а циљ му је да постигне светски успех попут славног имењака. Остали значајни спортски успеси: Најбољи млaђи кадет Централне Србије 2019/20. и 2020/21. Најбољи кадет Централне Србије 2020/21. и 2021/22. На званичној ранг-листи трећи у Србији 2021/22. и 2022/23. Члан репрезентације и учесник Европског првенства у Београду 2022. Учесник Светског школског првенства у Бразилу 2023. Треће место дубл јуниори на Е вропском такмичењу у Димитровграду 2023/24. страна 3 Најважније од свега, научила сам да је сложност у екипи најбитнија. Поред свих тих лепих успомена постоје и оне мање лепе. Баш пред окружно такмичење, на тренингу ми се догодила јако велика повреда при паду са разбоја. Ипак, после малог одмора сам се вратила. Било је тешко вратити се и опет радити на тој истој справи, али сам успела да превазиђем страх и наступим на Окружном и Државном првенству. Мој узор је славна гимнастичарка Нађа Команечи, по којој сам и добила име. Надам се да ћу и у Гимназији, чији сам ђак, наставити са успесима.
Вељко Милојевић, ученик генерације и “Најенглез” "obrazovawe je moj vetar u le\aКако си се осећао када си сазнао да си изабран за ђака генерације? Био сам задовољан, поносан и узбуђен. Била је то још једна награда – за уложен труд и рад. Можеш ли нам рећи нешто више о својим постигнућима током основне школе? Из мноштва награда које сам освajaо из више предмета сваке године, издвојио бих више републичких награда из физике и програмирања и републичку награду из енглеског језика у 8.разреду. Који предмет те је посебно инспирисао и зашто? Не могу да издвојим један предмет. Сви су на неки начин повезани и допуњују један другог. Програмирање, математика, физика, енглески чине јединствену лепезу знања која прти пут ка успеху. Како си успевао да одржиш високе оцене и балансираш између школе и ваншколских активности? Веома лако. Највише основног знања сам добијао на часовима у школи од предметних наставника, ширење знања сам допуњавао викендом. Ваншколске активности су биле веран пратилац учења. Да ли си учествовао у неким ваншколским пројектима, такмичењима или клубовима? Како су ти помогли у твом развоју? Био сам члан екипе „Вукови“ која је учествовала на Brainfinity такмичењу – решавању детективских задатака у савременим условима, полазник Истраживачке станице Петница – Летње научне школе, полазник Летње и Зимске школе програмирања, вишегодишњи такмичар међународног такмичења из енглеског језика „Hippo“, учесник великог броја курсева из области које су ми биле интересантне и помогле у мом досадашњем сазревању и развоју. Која су твоја омиљена сећања из основне школе? Ескурзије, излети, другарства која трају. Како си се носио с изазовима и препрекама током школовања? Зависи од ситуације, места, времена. Било је ту суза радосница, суза туге, треме и велике среће. Ко су биле твоје највеће подршке током школовања? Наставница Олгица је била непроцењива подршка у прављењу првих корака ка успеху на такмичењима, затим предметни наставници у школи, моји драги пријатељи и моји родитељи који и данас прате моје потребе и жеље. Како би саветовао друге ђаке да постигну успех у школи и развијају своје таленте? Сањајте и маштајте, снови се могу остварити, а машта може постати реалност! Коју си средњу школу уписао и зашто? Како видиш своју будућност у вези са даљим школовањем и каријером? Ученик сам „Гимназије“ у Крушевцу – специјализованог ИТ одељења и ученик СМШ „Стеван Христић“ у Крушевцу – смера дизајнер звука. Покушавам да спојим своје две љубави: програмирање и музику. Имам свој циљ и мотивацију. Кренуо сам путем остварења свога циља и својих снова. Које су твоје личне вредности и циљеви који те мотивишу да будеш најбољи у школи и животу? Лични успех и померање граница, нова сазнања, помало тврдоглавост и вера у себе да „ја то могу“ јер желим. Како планираш да користиш свој статус ђака генерације како би допринео заједници или друштву? Образовање је мој ветар у леђа. Својим знањем бих волео да отворим врата која отварају неке нове идеје које ће бити корисне свима. Сањајте иснови соствамашта можреалстрана 4
" и маштајте, се могу рити, а же постати лност! страна 5
NA[I TAKMI~ARI STONOTENISERI U BRAZILU страна 6 Искористили смо прилику живота и отишли у Бразил. Отишао сам са два друга и наставником физичког васпитања Стефаном на далеко путовање. Били смо десет дана, било нам је прелепо. Упознали смо доста пријатеља из разних делова света. Први пут сам летео авионом, био сам уплашен због тога, али је све прошло како треба. Нисам знао да је лет преко океана много дугачак и хладан. Доста тога сам видео, а искрено да вам кажем,то не може да се прикаже преко презентације, то би требало да се доживи. Ако будете имали прилику, немојте је пропустити! Тамо смо играли против екипа из Енглеске, Кине, Румуније и домаћина Бразила. Изгубили смо све утакмице, али дали смо свој максимум. Све те земље су дошле као репрезентације, а ми једини као школа, најбоља из наше земље. Ипак смо показали велико знање у овом спорту. Срцем смо играли. Како би рекли велики спортисти: „Срце смо оставили на терену.“ Поред нас стонотенисера и стонотенисерки били су и кошаркаши и кошаркашице. Момци су били пети, а девојке су узеле бронзу у великој борби.
страна 7 NA[ DNEVNIK IZ RIJA Лет Прелепи океан Хотел у коме смо били смештени ово је градска плажа на којој смо се купали Мало смо се сликали на најпознатијој плажи у Бразилу - Копакабани Срели смо прелепе Бразилке, али и фудбалере којима лотпа не пада десет минута док играју Слика изнад Минхена Статуа у Рију (Упс, не знам како се зове!) Ноћна слика Рио де Жанеира За крај, слика целе наше екипе која је отишла у Бразил. Ово је незаборавно искуство и волео бих да се нешто овако понови. START Никола Врањанац 7/4
ovAKO SE U "vUKu" U~E JEZICI страна 8 Трновитим путем, упорношћу, истрајношћу и преданим радом до финала највећег светског такмичења из енглеског језика "Hippo World Finals 2023." Ученица Основне школе „Вук Караџић“, Софија Михајловић, ученица 6. разреда пласирала се у финале највећег светског такмичења из енглеског језика "Hippo World Finals 2023” које је од прелиминарне рунде до финала окупило преко 85.000 такмичара. Директним пласманом на светско финале 11. међународног такмичења из енглеског језика - "Hippo English Language Olympiad 2023" обезбедила је себи и наставници Ани Павловић Радивојевић, четири незаборавна дана у вечном граду - Риму. Софија је показала изузетно знање и од 83.295 учесника у прелиминарној рунди такмичења пласирала се међу 223 најбољих. Од 27. до 30. септембра, у паузама између тестирања свих језичких вештина у финалној рунди, шетала је стазама којима су некада корачали римски императори, видела многе знаменитости Рима, пробала најбољи сладолед, замислила жељу и бацила новчић у Фонтану ди Треви... Вратила се у Србију богатија за једно незаборавно искуство и стекла нова пријатељства са децом из целог света. Браво, Софија!
страна 9 takmi~ewa u [kolskoj 2022/2023. godini Учешће на такмичењима реализовано је по Календару такмичења и смотри ученика ОШ за 2022/23. године. У школи успешно је реализовано општинско и окружно такмичење „Шта знаш о саобраћају“. Резултати на такмичењима су следећи: Општинска такмичења- укупно 58 места и 13 похвала, од тога: 1. место освојило је 12 ученика, 2. место- 21 ученик, 3. место 25 ученика, -13 похвала; Окружна такмичења- укупно 49 места и 28 похвала, од којих је: 1. место имало 15 ученика, 2. место- 13 ученика, 3. место освојило је 21 ученик, -28 похвала . На различитим републичким такмичењима ученици су освојили два прва места, једно друго и два трећа места, као и три похвале. Учешће на републичким такмичењима имало је и 9 ученика. Већина ученика било је међу првих 10 места. На републичким такмичењима ученици су постигли следеће резултате: 1. место у стоном тенису, појединачно, Новак Загорац 8/2, наставник Стефан Марковић 1. место екипно у стоном тенису: Новак Загорац 8/2, Јанко Станојевић 8/3 и Никола Врањанац 6/4, наставник Стефан Марковић 2. место на такмичењу Српска информатичка олимпијада- Вељко Милојевић 8/3, наставница Драгана Марић Перуничић, 3. место на такмичењу из информатике и рачунарства, ученик Вељко Милојевић 8/3, наставница Драгана Марић Перуничић, 3. место на такмичењу из енглеског језика такође ученик Вељко Милојевић 8/3, наставница Јелена Китановић, -похвала на такмичењу из физике – Вељко Милојевић 8/3, наставница Зорица Обрадовић, -похвала на такмичењу из биологије- Ивона Петровић 7/3, наставница Дубравка Плавкић Обрадовић, -похвала на математичком такмичењу „Мислиша“ – Лазар Стевановић 5/3, наставница Ружица Андрејић, На међународном HIPPO такмичењу, деветоро ученица и ученика учествовало је у полуфиналу. Ученица Софија Михајловић 5/4, имала је директан пласман на светско финале, наставница Ана Павловић Радивојевић. У септембру 2023. учествовала је на светском финалу које је одржано у Риму. На осталим републичким такмичењима учествовали су следећи ученици: српски језик- Ана Раичевић 8/2, наставница Александра Милевска, математика- Нађа Савић 7/3, наставница Гордана Живковић, учешће су остварили ученици и у пливању, кошарци, спортској гимнастици са наставницима Славицом Бонић и Марковић Стефаном.
страна 10 Пливање, наставница Славица Бонић, учешће на републичком такмичењу: 1. Филип Јовановић,7/3 2. Лука Мишић, 5/4 3. Константин Филиповић, 4/1 Спортска гимнастика, учешће на републичком такмичењу, наставница Славица Бонић 1. Дуња Рајковић 6/2 2. Маша Атанасковић 5/2 3. Лана Петровић 6/3 4. Петра Перић 1/3 5. Лена Китановић 3/3 5. Бранка Димитријевић 2/2 6. Андреа Јанковић 8/4 7. Миа Бабић 2/3 8. Јана Пајић 6/2 9. Хана Стевановић 8/2 10. Уна Ивић 8/3 11. Нађа Рајковић 8/3 12. Магдалена Петровић 8/2 13. Ивона Петровић 7/3 Петоро ученика је учествовало на Европском школском првенству у каратеу и постигли запажене резултате: Вељко Станојловић 3/1- два I места појединачно, I место екипно, Ђорђе Станојловић 2/2 - II место, два III места појединачно, III место екипно, Јоаким Бонић 1/3- три III места појединачно, I место екипно, Петра Ђурић 2/3 - два III места појединачно, Митра Ђурић 4/2- II појединачно и III екипно. Наставница Славица Бонић. Ученици 3. и 4. разреда постигли су запажене резултате на општинском и окружном такмичењу из математике , што је за ове узрасте највиши ранг: Лена Китановић, 3/3, 3. место на општинском, учитељица Снежана Гочманац, Гаврило Јовановић, 4/2, 1. место на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Нађа Цекић, 4/2, 2. место на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Стефан Милетић, 2. место на окружном, учитељ Мирослав Новаковић, Лука Ђокић, 4/2, 2. место на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Лена Јеремић, 4/4, 3. место на окружном, учитељица Јелена Ђуричић, Вук Стефановић, 4/4, 3. место на окружном, учитељица Јелена Ђуричић, Душан Крстић, 4/2, 3. место на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Вања Николић, 4/2, похвала на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Дуња Јовић, 4/2, похвала на окружном, учитељица Олгица Стефановић, Митра Ђурић, 4/2, учешће на окружном, учитељ,ица Олгица Стефановић, Тадија Крстојевић,4/2, учешће на окружном, учитељица Олгица Стефановић work amazing
Велики број наших ученика свих узраста постигли су одличне резултате и на такмичењу Мислиша: 1. РАЗРЕД 1. Софија Радуловић,1/3, похвала, учитељица Гордана Стевановић 2. РАЗРЕД 1. Милановић Николина 2/3, 3. место, учитељица Сандра Стефановић Ђорђевић 2. Војин Стошић, 2/3, похвала, учитељица Сандра Стефановић Ђорђевић 3. Растко Гмијовић, 2/4, похвала, учитељица Зорица Капор 4. Младеновић Петар, 2/4, похвала, учитељица Зорица Капор 3. РАЗРЕД 1. Поповић Вук, 3/1, 3. место, учитељ Бранислав Рајковић 4. РАЗРЕД 1. Гаврило Јовановић, 4/2, 2. место, учитељица Олгица Стефановић 2. Лена Перић 4/2, 3. место, учитељица Олгица Стефановић 3. Лена Петровић, 4/2, 3. место, учитељица Олгица Стефановић 4. Лука Ђокић, 4/2, похвала, учитељица Олгица Стефановић 5. Душан Крстић, 4/2, похвала, учитељица Олгица Стефановић 6. Дуња Јовић, 4/2, похвала, учитељица Олгица Стефановић 7. Никола Петровић, 4/2, похвала, учитељица Олгица Стефановић 8. Огњен Милановић, 4/1, похвала, учитељ Мирослав Новаковић 9. Лена Јеремић, 4/4, похвала, учитељица Душанка Радовић 5. РАЗРЕД 1. Лазар Стевановић, 5/3, 1. место и похвала на републичком, наставница Ружица Андрејић 2. Вуктор Ракић, 5/2, 3.место, наставница Ружица Андрејић 6. РАЗРЕД 1. Данило Милојевић, 6/3, похвала, наставница Марија Милосављевић 7. РАЗРЕД 1. Хана Стошић, 7/4, похвала, наставница Гордана Живковић 8. РАЗРЕД 1. Вељко Милојевић, 8/3, 2.место, наставник Ивица Павловић 2. Дуња Миловановић, 8/3, 3.место, наставник Ивица Павловић 3. Магдалена Петровић, 8/2, 3.место, наставник Ивица Павловић 4. Матија Петковић, 8/3, похвала, наставник Ивица Павловић 5. Марта Милосављевић, 8/3, похвала, наставник Ивица Павловић 6. Јулија Јоцић, 8/2, похвала, наставник Ивица Павловић 7. Никола Каралић, 8/2, похвала, наставник Ивица Павловић 8. Вукојевић Грегор, 8/2, похвала, наставник Ивица Павловић 9. Матеја Јовановић, 8/3, похвала, наставник Ивица Павловић 10. Новак Тасић, 8/2, похвала, наставник Ивица Павловић GOOD JOB! страна 11
Ученици петог и шестог разреда остварили су одличне резултате из биологије: Наставница Дубравка Плавкић Обрадовић Богдан Радмановић 5/2 - 2. место општинско 3. место окружно (највиши ниво) Никола Стричевић 5/1 - 2. место општинско 3. место окружно (највиши ниво) Виктор Ракић 5/2 - 3. место општинско 3. место окружно (највиши ниво) Богдан Милидраг 5/4 - 3. место општинско 3. место окружно (највиши ниво) Наставница Весна Макрагић Богдан Милановић 6/4 - 3. место општинско 2. место окружно (највиши ниво) Вера Милутиновић 6/1 - 3. место општинско 3. место окружно (највиши ниво) Ученици су постигли запажене резултате на ликовним и литерарним конкурсима од општинског до републичког нивоа као и на међународним конкурсима. Први пут су ученици учествовали на такмичењу из Верске наставе. Представа „ Дете звано ТО“ освојила је друго место за најбољу представу и још осам награда на ФЕШТУ. Представа је победила и на Међународном фестивалу хумора за децу у Лазаревцу. Имена и фотографије ученика и наставника красе огласну таблу под именом „Ми смо понос наше школе“ која се налази у холу школе. ЕТвининг пројекат “Bridges Across Cultures” добио је Националну ознаку квалитета и изабран је међу пет најбољих у Србији. На пројекту су активно радили ученици 5. и 7. разреда, сада 6. и 8: 1. Александар Илић 6/1 2. Александра Илић 8/2 3. Софија Антић 6/2 4. Ивона Петровић 8/3 5. Јаков Савић 8/2 6. Вук Радојевић 8/2 7. Милена Симић 8/2 8. Мина Гогић 8/3 9. Нађа Савић 8/3 10. Филип Милосављевић 8/3 11. Филип Јовановић 8/3 12. Наталија Петровић 8/3 13. Милена Алексић 8/4 Кратки филм ученица 8. разреда “То је само тело” добио је награду за најкреативнији пројекат у оквиру међународне кампање “Дизајн за промене” и презентован је на међународном скупу у Беoграду који је одржан почетком октобра 2023. Филм су припремиле ученице: Наталија Петровић 8/3 Хана Стошић 8/4 Милена Алексић 8/4 Мина Гогић 8/3 Снежана Рајковић, педагог страна 12
vukova garda страна 13 Radomir lovi] Почетком ове године, у заслужену пензију након дугогодишњег рада, отишао је Радомир Ловић, наставник техничког образовања. Као предметни наставник и разредни старешина, Раде је извео многе генерације ђака, учио их техничким словима, прављењу различитих практичних предмета, обучавао у вожњи бициклима и борби са животним проблемима, давао очинске савете и годинама организовао такмичење “Шта знаш о саобраћају.” Желимо му добро здравље и безбрижне пензионерске дане! vladimir levi] Ове године растајемо се и од нашег драгог колеге Владимира Левића. Након тридесетогодишњег рада у нашој школи, одлази да настави свој предани рад у ОШ "Драгомир Марковић". Влада је рад у школи започео као наставник музичке културе, руководио ђачким оркестром, био разредни старешина многим генерацијама... Неколико месеци био је ВД директор школе, а након тога до данашњих дана, заменик директора. Многим ученицима је помогао у решавању проблема, многе утешио благим речима, многе охрабрио када је то било потребно. Учио их је музици, али пре свега животу. Наш колектив остаје без једног вредног радника и ваљаног човека. Недостајаће свима, али неке животне одлуке су неумољиве, па му зато у име ђака и колега, пожелимо добро здравље и много успеха у даљем раду.
de[avawa u [koli страна 14 Осим такмичења, од прошлог Дана школе реализован је велики број активности и догађаја. Обележили смо Нову годину и Дан Св. Саве, Дан безбедности на интернету и Дан матерњег језика, као и Дан броја пи. Догодио се и 10. међународни фестивал а још једна генерација је успешно положила завршне испите. Постали смо богатији за нове компјутере, разглас, угао за опуштање, ТВ студио; за нова другарства, нове утиске са екскурзија и рекреативних настава, покренули радио програм, радио емисију и ТВ емисију “Млади свет”. Ево неких назначајнијих дешавања. u~ionica pod borom У оквиру пројекта“ Екологија и ја“, 14.03.2023. год. отворена је учионица под бором . Циљ и задатак пројекта: Стварање услова за безбедан боравак млађих основаца (6-10 год.) у школском дворишту, формирањем учионице на отвореном простору. Циљна група: Ученици од 1-4. разреда, ОШ “Вук Караџић“, Крушевац. Носиоци активности: Тим за међупредметне компетенције, Жаклина Николић, Актив 2. разреда школ. 2022/23. и све разредне старешине. Кратак опис: ОШ “Вук Караџић“ се налази у густо насељеном и веома урбаном делу нашег града. Школа има мало, бетонско двориште које не задовољава потребе свих наших ђака. Посебно, мали ђаци имају проблем, јер се често нађу на путу старијих ђака, па се дешавају повреде услед јаких шутева лоптом, сударања, трчања и сл. Изградњом учионице на отвореном, под називом“ Учионица под бором“ мали ђаци су добили место за часове на отвореном простору окруженим дрвећем, безбедан простор за игру за време великог одмора. Такође, направили смо и огледну леју, на којој ће ученици гајити поврће, лековито биље, цвеће. На непосредан начин ће учити о органском гајењу биљака, стицаће функционално-практично знање, обука за живот. Жаклина Николић, координатор пројекта
страна 15 Са представом „Дете звано То“ наступили смо на ФЕШТ-у 28.4. 2023, а на Међународном фестивалу за децу у Лазаревцу 13.9. 2023. Драматизацију романа и режију урадила је Јелица Васић, која је и награђена за најбољу режију на оба фестивала. У реализацији представе учествовали: Александра Милевска, Александра Радојевић, Владимир Левић, Драгана Марић, Звездана Милошевић и глумица Слађана Несторовић. Представа говори о насиљу у породици. На ФЕШТ-у смо освојили 2. место Стручног и 3. Дечјег жирија, као и награду за културу сценског говора „Љиљана Токовић Љиљка“ (цео ансамбл представе). Јулија Јоцић награђена је за главну женску улогу, а Огњен Младеновић за главну мушку на оба фестивала. Специјалну награду за партнерску игру освојили су њих двоје и Дуња Јовић и Јана Младеновић, као и специјалну награду за сценски приказ реалних породичних проблема. У представи глуме и: Матија Радојевић, Миа Петронијевић, Митра Ђурић, Ања Николић, Матеја Савић, Вук Пешић, Илија Петровић. На фестивалу у Лазаревцу смо освојили награду за најбољу представу и за колективну игру. Јелица Васић, библиотекар Predstava "Dete zvano to"
страна 16 Међународни дан писмености обележава се широм света сваког 8. септембра. Идеја о обележавању овог дана појавила септембра 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењавања неписмености. УНЕСКО је ову идеју прихватио и с обележавањем Међународног дана писмености почео 1966. године. Циљ обележавањa је да се укаже на значај писмености за човечанство, али и да се јавности скрене пажња на велики глобални проблем-неписменост. Поражавајућа је чињеница да је у свету скоро милијарду људи неписмено. Према истраживањима, у нашој земљи 2% становништва је неписмено - не зна да чита и пише. Док је 2/3 становника функционално неписмено, неоспособљено да примени стечена знања. Међународни дан писмености обележен је и у нашој школи. Кроз радионичарски рад и израду паноа, ученици 6/2, 3, 4 истакли су важност писмености како у животу појединца,тако и друштва у целини. Поред основне писмености - читања и писања за интелектуални развој личности битне су и друге врсте писмености. Тако су се на ученичком паноу нашле; дигитална, медијска, визуелна, математичка и друге врсте писмености. Развој дигиталне технологије пружа бројне могућности за стицање знања што су ученици применили у изради паноа. Писменост подразумева и познавање граматике и правописа,те су се током радионице ученици подсетили најчешћих правописних и граматичких грешака из својих писмених задатака. У оквиру радионице ученици су анализирали мудрости познатих личности о писмености и језику,као што су; Душко Радовић, Љубивоје Ршумовић, Малала, Марк Твен, и други. Радећи у групи, у радионици ученици су обогатили своје знање о језику, али и унапредили међусобне односе засноване на поштовању, сарадњи, солидарности уз уважавање различитости. На крају, не заборавимо: “Писменост је право,а не привилегија! Писмен народ чита, а неписмен слуша. Писмен народ размишља својом главом, а неписмен туђом.” (Љ.Ршумовић) me\unarodni dan pismenosti
страна 17 Наша еко-школа је и ове године имала низ активности. Обележили смо 22.09.2023.год. Светски дан без аутомобилског дима и очувања озонског омотача предавањима ученика 7. и 8. разреда о штетности буке и издувних гасова. Истим поводом наши ученици од 5. до 8. раз. су учествовали у вожњи бицикла кроз град у организацији КПБ ,,Бела стена“ и Савета за безбедност саобраћаја града Крушевца. Наши ученици са наставницима биологије су посетили манифестацију Ноћ истраживача у организацији Удружења биолога града Крушевца. Обележен је Светски дан животиња 4.10.2023.год. На Светски дан животиња се сви подсећају да: Животиње су равноправни становници Земље Имају једнако право на живот као и људи Осећају бол, патњу, страх и стрес Постоји велики број животињских врста које су угрожене на планети Земљи и о њима се људи морају бринути, или ће заувек нестати. Ученици 5. и 6. разреда су имали задатак да нацртају омиљену животињу. Ученици 7. и 8. разреда су радили ППТ презентације разних станишта и тако обележили Дан станишта 6. 10. 2023. Средином новембра ће се одржати акција уређења еко-кутка у сарадњи са Едукативним центром и УНИЦЕФОМ. Као и сваке године, и овог 26. септембра обележили смо Европски дан језика низом активности. Организоване су изложбе радова на тему вишејезичности, квизови, часови турског и шведског језика, разменили смо кратке снимке са поздравима и основним фразама на српском и турском језику са нашим пријатељимa из Торбали Ки школе из Измира. Ученици осмог разреда су приредили изложбу "Meine Schule ist mein Zuhause - Моја школа је мој дом", где су на немачком језику описали наставнике, директора и особље школе. Хвала им на труду, мало су нас и насмејали. Ове активности су и ове године реaлизовали активи српског и страних језика. ekolo[ke aktivnosti evropski dan jezika
страна 18 Наши бивши ученици, Вељко Богићевић и Павле Браљинац, одржали су часове турског и шведског језика ученицима 8. разреда. Вељко Богићевић, студент 4. године Филолошког факултета у Београду, одсек за турски језик и књижевност, одржао је своје часове онлајн док је Павле Браљинац, студент 2. године Филолошког факултета у Београду, одсек за шведски језик и књижевност, са радошћу дошао у своју стару школу и одржао часове уживо.
страна 19 И ученици млађих разреда дали су свој допринос обележавању овог дана.
страна 20 Поводом Дечије недеље организовaне су разноврсне активности у којима су ученици од 1-4. разреда уживали. de~ija nedeqa
страна 21
страна 22 Као и сваке године, у оквиру Дечије недеље, реализован је и Дан здраве хране. dan zdrave hrane
страна 23 У уторак 24. 10. 2023. године ученици другог разреда са својим учитељицама уживали су у активностима које је организовала Поливалентна патронажна служба Дома здравља Крушевац. Деца су се на забаван начин рекреирала, уживaла у дружењу и тимском раду уз задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром. Школа је добила на поклон књигу „Мали принц“. igre bez granica
СА ЧАСОВА ГРАЂАНСКОГ ВАСПИТАЊА И МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ izlo`ba "Qudska prava kroz umetnost" izlo`ba povodom dana qudskih prava Основна школа „Вук Караџић“ у Крушевцу организовала је изложбу поводом светског Дана људских права у библиотеци школе. Изложба је одржана 13. децембра 2022. године у 12 часова. Ученици ове школе су своје радове доносили у облику састава, песме или цртежа. Организатор ове изложбе била је Јелена Перчевић, наставница грађанског васпитања. Изложба је била отворена за све ђаке ове школе, али су учествовали ђаци седмог и осмог разреда. Цртежи су били окачени на паноима, а песме и састави били су прочитани. Учесници изложбе били су интервјуисани од стране ученика петог разреда, који су били у улози новинара. Ова изложба била је лепа прилика за дружење деце и стицање њихове креативности. Ученик осмог разреда Грегор Вукојевић, који је учествовао у изложби, направио је презентацију у вези са људским правом број једанаест, тј. да смо сви невини док се не докаже да смо криви, зато што сматра да у овој школи има пуно деце која су оптужена за нешто што нису урадила. Он сматра да је изложба добра идеја зато што деци која су дошла можемо да покажемо која су њихова права, и да знају да се могу позвати на њих. Изложба се овом ученику свидела, ништа не би мењао на њој и сматра да је добро протекла. Вест написао: Сава Вељковић 6/3 У медијатеци наше школе поводом светског Дана људских права (10. децембар), одржана је изложба дечијих радова под називом „Људска права кроз уметност“. Ученици седмог и осмог разреда имали су задатак да цртежом, песмом или литерарним радом представе једно људско право које им се највише допада. На изложби су поред радова ученика били изложени постери који су представили 30 људских права, знамените личности које су се за живота бориле за њих и историју њиховог развоја. Ђаци и наставници школе били су гости изложбе, а ученици петог разреда су се по први пут нашли у улози новинара. Њихов задатак је био да за час медијске писмености саставе вест о догађају. Ученик који је најбоље одговорио на задатак био је Сава Вељковић, чији рад можете прочитати у наставку. страна 24
СА ЧАСОВА ГРАЂАНСКОГ ВАСПИТАЊА И МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ УЧИЛИ СМО О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И БИЛИ У УЛОЗИ НОВИНАРА страна 25
"i jedna osoba mo`e da napravi promenu" Интервју са добитницама награде за најкреативнији пројекат I toДа су промене могуће, иако не лаке, протекле школске године показале су нам ученице осмог разреда Хана Стошић, Милена Алексић, Наталија Петровић и Мина Гогић, својом истрајношћу, креативношћу и храброшћу кроз пројекат „То је само тело“, на тему родне равноправности. Све је почело задиркивањем од стране дечака на часовима техничког и физичког васпитања, на којима су девојчице када нешто не би умеле да ураде, добијале коментаре да су „добре само за кухињу“. Како би овој ситуацији стале на пут, Хана, Милена, Наталија и Мина, прихватиле су предлог наставнице грађанског, Јелене Перчевић, да се кроз едукативни програм „Design for Change“ позабаве решавањем овог проблема који их је лично погађао. Design for Change едукативни програм у својој основи садржи DESIGN THINKING методологију сачињену од четири корака/фазе: ОСЕТИ – ЗАМИСЛИ - УРАДИ – ПОДЕЛИ. Документарно-ангажовани филм, То је само тело, њихова лична исповест и резултат овог процеса, приказан је родитељима и ученицима, а потом послат на такмичење „ЈА МОГУ – ШКОЛСКИ ИЗАЗОВ“. На интернационалном догађају BE THE CHANGE, 6. октобра у Београду, ученице су представиле пројекат на енглеском језику и добиле награду за најкреативнији пројекат. У наставку прочитајте њихове утиске о учешћу на такмичењу. Да ли је било тешко осмислити и спровести овакав пројекат? Било је прилично тешко смислити овај пројекат и спровести га. Било је доста идеја, а могле смо да изберемо само једну. Што се тиче спровођења пројекта, били смо ограничени временом, тако да нам је тај притисак отежавао сам поступак. Шта вам је у току процеса био највећи изазов? Највећи изазов је, свакако, било снимање. Снимали смо за време јуна, када су биле велике врућине, а распуст је тек почео. Психички смо биле уморне од наглог краја школске године, али смо на крају успеле да изнесемо до краја овај пројекат. Да ли сте очекивале награду? Нисмо је очекивале, ово смо радиле првенствено да бисмо постигле промену. Обрадовале смо се кад смо чуле да смо освојиле награду, иако смо ишле са ставом „шта буде, биће.“ Ваши утисци поводом представљања пројекта на интернационалном догађају у Београду. Врло смо задовољне нашим учешћем на овом интернационалном догађају, било нам је јако забавно иако смо имале трему пред сам наступ. Упознале смо доста деце из других крајева Србије, али и оних из Румуније, Ирске, Шпаније, Пољске... Да ли сте пројектом направиле промену у понашању дечака према девојчицама у вашем одељењу/школи? Да, направиле смо промену, дечаци више не говоре да су девојчице само за кухињу, већ схватају да девојчице имају вредност. Овако велику промену нисмо очекивале, мислиле смо да ће нам се дечаци смејати, али нам је драго да нисмо биле у праву. Шта бисте поручиле својим вршњацима? Вреди ли се трудити за промене? Поручиле бисмо им да уколико желе неку промену, да морају сами да је покрену, јер ако само седе и ћуте, промене се неће десити. Схватиће да је на крају све вредно труда и да ће се много боље осећати када виде да и само једна особа може да направи значајну промену. Дечаци су схватили да девојчице имају вредност страна 26
na[e zamisli uradi podeli "putovawe" oseti I can, you can, together we can! zajedno mo`emo! страна 27
СА ЧАСОВА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ na[i prvi koraci u svetu medija - tv studio i tv emisija "mladi svet" страна 28 Идеја о опремању ТВ студија у нашој школи настала је на часовима медијске писмености са ученицима тадашњег петог и шестог разреда. Како би „зачинили“ часове ове слободне наставне активности, развијали креативност и изразили себе, ученици су корак по корак уз помоћ предметне наставнице Јелене Перчевић остварили своју замисао. Први корак у реализацији било је осмишљавање изгледа ТВ студија. Сваки ученик имао је задатак да нацрта и преда свој предлог дизајна, након чега је уследило гласање за најбољу идеју. Ученици су се већином гласова одлучили за решење ученика тадашњег 5/1, Александра Илића, са чијом смо замисли отпочели реализацију пројекта. Обратили смо се локалним фирмама и компанијама за средства за реализацију пројекта од којих нам је фабрика Кромберг и Шуберт изашла у сусрет и финансирала пројекат у целости. Овом приликом им се и званично захваљујемо на финансијској подршци. Захваљујемо се и салону намештаја „Дамис“ који је донирао водитељску фотељу. Други корак у реализацији ове пројектне идеје било је осмишљавање назива, концепта и визуелног идентитета ТВ емисије. Ученици су давали своје предлоге, цртали логое, осмишљавали садржај прве емисије и бирали водитеље. Већином гласова одлучили су да ТВ емисија носи назив „Млади свет“, који је осмислила ученица Андријана Миловановић, да се бави промовисањем правих вредности, ученичких успеха и вештина, темама које су њима занимљиве и интевјуисањем познатих успешних личности. За водитеље емисије одабрали су Андријану Миловановић и Саву Вељковића. Креирањем садржаја бавиће се Катарина Стошић и Стефан Вељковић, док ће иза камере бити Филип Ђорђески. Лого ТВ емисије осмислила је Неда Милојевић.
ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ "vukovi" fotografi osvojili brojne nagrade na konkursu "moja fotografija s promenade" страна 29 Град Крушевац је у оквиру обележавања манифестације Европска недеља мобилности 2023. ради промовисања одрживих видова превоза расписао фото-конкурс „Моја фотографија са променаде”. Током трајања манифестације, од 15. до 23. септембра, Видовданска улица била је затворена за саобраћај у послеподневним и вечерњим часовима када су наши грађани могли да шетају или користе одржива превозна средства као што су бицикл, тротинет и сл. Задатак конкурса био је да се неки од видова кретања забележи на креативан начин. Право на учешће имала су предшколска и школска деца. Ученици наше школе су у категорији млађи основци освојили једну другу и две треће награде. 2. место – ученица Миа Бабић 3/3 3. место - ученице Маша Божић и Милица Бабић 4/2 У категорији старији основци заузели смо прво и друго место. 1. место – Филип Ђорђески 6/3 2. место – Митра Ђурић 5/1 Циљ овог конкурса и читаве манифестације био је да се што више деце и родитеља укључи и промовише мобилност у виду пешачења, вожње бицикла, тротинета на креативан начин као и развијање свести о сопственој безбедности у саобраћају, нарочито пешака и бициклиста као равноправних учесника у саобраћају. 2. место Миа Бабић 3/3 3. место Милица Бабић 4/2 3. место Мaша Божић 4/2 1. место Филип Ђорђески 6/3 2. место Митра Ђурић 5/1
страна 30 [kola je dobila i novo zvono! Миа Бабић 3/3 Милица Бабић 4/2 Maша Божић 4/2 Филип Ђорђески 6/3 Митра Ђурић 5/1
da se predstavimo... страна 31 mi smo \aci prvaci! Одељење 1/1 Учитељ Мирослав Новаковић Одељење 1/3 Учитељица Душица Радовић Одељење 1/2 Учитељица Олгица Стефановић
страна 32 mi smo \aci drugaci! 2/2 Учитељица Драгана Милојевић Мој оглас Дајем оглас свима Ко год жељу има Да научи да пева А не само да зева. Код мене на час, Да сврати. Певање је много Лепо знати. Ко пева, зло не мисли Кажу наши стари. Можемо и свирати на Флаути и гитари. Оглашавам свима Ко бар мало слуха има Музика је лек, И живеће заувек. Олгица Иванов 2/2 Мој оглас Продајем мачку За рибицу златну, Жељу једну Да ми испуни драгу. Жеља моја једна, Већа од милиона, Јесте наравно Десет кесица бомбона. Тадија Татаревић 2/2 2/3 Учитељица Гордана Стевановић Мој смешни свет Има једна бела мачка, која стално нешто чачка, чачка мене, сестру, брата, стално се за нешто хвата. Кад је гладна она мјауче, кад је жедна она зајауче, чудна је то мала мачка, која свашта чачка. Једног мази другог гребе, скаче, пада без потребе, бела маца је мој смешни свет, јер свему даје преокрет. Лука Мирковић 2/3 Мој љубимац Имам једну куцу, зовемо је Жута, када људе види, скаче поред пута. Очи су јој црне, а њушка шарена, воли да мирише сва поља зелена. Воли да се дружи и воле је деца, и када ме види лаје до месеца. Мој кућни љубимац баш је леп и страва, не бих га мењала ни за брдо пара. Софија Арсић 2/3 2/1 Учитељица Марица Николић Јесен у мом граду У мом граду јесен је најлепша на Багдали. Ја ту живим и често идем да се тамо играм. На Багдали се мој брат и ја бацамо у лишће. Волим јесен зато што ускоро идемо на рекреативну наставу. Лишће је жуте, црвене, браон и наранџасте боје. Уна Крамарић 2/1
страна 33 mi smo \aci tre]aci! 3/1 Учитељица Наташа Живковић 3/2 Учитељица Жаклина Николић 3/3 Учитељица Сандра Стефановић 3/4 Учитељица Зорица Капор Плави слон У Новом Саду живела је породица чудног презимена, Крушка. Њу су чинили тата Јован, близанци Нина и Марко и мама која је чак имала и воћно име. Звала се Вишња. Нина је била друга година средње школе, а Марко је већ био професионални мађионичар. Повремено је радио у циркусу. Његова драга сестрица би му у слободно време радо помагала у организацији наступа. Нина је добила задатак да окупа слоницу Еву. Узела је погрешну бочицу, па је уместо оне са сапуном узела бочицу са плавом бојом. Сасвим случајно офарбала је Еву у плаво! Нина се успаничила јер представа само што није почела! Власник циркуса, Тома, рекао је да изведу слоницу Еву. Слоница је чула познати глас и изашла на сцену. Сви су били зачуђени, али и задивљени плавом слоницом. Марко је затим показао Еви да уђе у велику чаробну кутију прекривену многобројним, златним звездама. Махнуо је чаробним штапићем и изговорио магичне речи. Из кутије је изашла чиста, сива слоница Ева са великим сладоледом у сурли. Одушевљена публика је остала без речи, цео Нови Сад је аплаудирао. Нина се задовољно насмешила.. Анђелија Стојковић 3/3 Наш слоган је “Чувамо нашу традицију” За крај другог разреда спремили смо сплет народних игара из Србије. Поводом Дана здраве хране резбарили смо воће и поврће и супер се забављали. Техника цртања угљем Рођени за све, Лавићи из 3/2 Ђорђе Стефановић 3/3 Тара Петровић 3/3
страна 34 mi smo \aci ~etvrtaci! 4/1 Учитељ Бранислав Рајковић 4/2 Учитељица Марина Илић 4/3 Учитељица Снежана Гочманац ЈОШ УВЕК САМ ДЕТЕ Дани лете и лете, а ми растемо и мењамо се. Са сваком годином смо све озбиљнији. И док једни мисле да сам већ довољно велика за неке озбиљне послове и обавезе, ја одрадим то по свом, онако детињасто. Желим да знају, да још увек траје моје детињство и да не желим да ми га краду. Знам да корачам ка новом добу, добу младости за које сам чула да носи пуно лудости, али и обавеза и одговорности. Пут на коме има пуно препрека, због којих би сваки човек пожелео да је опет дете. Где правила не смеју да се крше јер следе казне, а истина зна да буде сурова. Ја желим да останем још увек она мала девојчица која воли да шљапка по барицама, да гледа цртаће, сакупља сличице, чешља своје лутке и игра се жмурке. Иако не разумем баш све, волела бих да време стане и останем у најлепшем добу, где владају игра, машта, сањарење, љубав и срећа. И знам да сам понекад за све крива јер сам дете, али да ће ми због тога све бити опроштено. Желим да моје детињство траје вечно, да могу слободно да трчим ливадама и хватам лептире, пуштам змајеве, да зими са другарима идем на грудвање и санкање и још дуго правим Снешка Белића. Желим да држим за руке своје родитеље, да се ушушкам у мамином топлом крилу и њеном загрљају пуном љубави, јер сам још увек дете. Петра Дреновац 4/1 МОЈА ШКОЛА Моја школа је мој спас, Рећи ћу на сав глас. Волим школу јер се у њој учи, трчи, скаче. Не само школу, волим и торбу моју нову. Волим баш све, али школу највише! Тамара Бошковић 4/2 ШКОЛА Школа је једно пријатно место Где стичем друштво, љубав и знање. Школа је велика и стара она ми увек врата отвара. Учим, пишем, читам, свирам, у школу сваки дан стижем петице и успехе нижем. Моја школа није као школа свака, она ужива када види сваког ђака. Андреа Ђурић 4/2 ЗДРАВА ХРАНА Слушам скоро сваког дана, да нам треба здрава храна. То причају тата, мама, Да се једе здрава храна. Да растемо сваког дана, опет треба здрава храна. Млека, сира и кајмака, да сва деца буду јака. Да сва поља сачувамо и отпатке не бацамо, да то знамо сваког дана, па ће бити здрава храна. Илија Петровић 4/2 ЗДРАВА ХРАНА Здрава храна, здрава храна, Једем је сваког дана. Воће, поврће, кисело, слатко... Битно је да ја растем глатко. Боровница, аронија, малина... Направити смути је милина. Зато сваког дана једем здраво да стојим право. Милица Бабић 4/2 ЉУБАВ Воле нас мама и тата од њих нам је љубав дата. Породица цела љубав нам даје, а пас каже - волим те, када залаје. Тата каже ћерки - не треба ти дечко, буди у породици вечно. Мама каже - ми те волимо, до факултета ћемо да те јуримо. Љубав стварно је магична, али родитељима је панична. Као мали и велики имамо симпатије, може нека љубав да избије. Кад ти неко тепа, а ти се зарумениш, некако се одмах зацрвениш. Љубав међу живим бићима окружена је великим силама. Лана Радовановић 4/3 Још увек сам дете, Мина Ђокић 4/3
\A~KO PERO страна 35 Омиљени филм Филм који је оставио посебан утисак на мене је "Лето када сам научила да летим". У филму се ради о девојчици Клари која је отишла са баком на летовање. Овај филм је пун различитих емоција. Клара одлази на одмор несвесна каква авантура је тамо чека. Упознаје нове пријатеље. Ујутру би се дружила са баком на плажи, а увече излазила са пријатељима. Тамо је упознала једног дечака који јој је на први поглед био веома симпатичан. Заједно су проводили цео дан дружећи се. Једне ноћи Клара је добила свој први пољубац. Седела је са дечаком на камену, гледали су како сунце залази иза мора. Био је т о прелеп први пољубац. Дошао је и дан када је Клара морала да оде. Тог дана Клара и остали су били јако тужни. Када је брод кренуо ни од куда се зачула нека бука. То су били Кларини пријатељи. Дечак који ју је први пут пољубио, направио је плакат на коме је писало "Клара, волим те." Одмах је поцрвенела као љута паприка! Сви су је поздрављали и опраштали се. Било је то незаборавно лето. Осећала се као да лети. Филм "Лето када сам научила да летим" говори о пријатељству. Ако имаш пријатеље који те воле, лето не може бити боље. Препусти се авантури док још можеш. Проживи своје детињство најбоље што можеш. Не допусти да те ишта заустави од авантура са својим пријатељима. Детињство је најбољи период живота. Мина Гогић 8/3 Растанак Пре четири године смо смо се упознали. То је био чудан осећај. Била сам пресрећна што полазим у школу и што ћу имати пуно другова и другарица. Срећна сам и сада што сам претходне четири године делила и добре и лоше ствари са вама. Сви сте веома посебни. Свако од вас има нешто у себи што ћу памтити. Анђела, Николина, Миљана, Елена, Теодора, Софија, Лана, Ивона и Вања, много вас волим и недостајаће ми ваш хумор, смех и несташлуци ... Али исто тако се надам да ово није крај нашег дружења. Дечаци, другари, хвала на дивном дружењу и што сте хтели са мном да играте фудбал и увек ме примали у тим. Петру Ј. и Зарићу посебно хвала, јер док сам седела са вама много сте ме засмејавали, баш сам била срећна и то јако ценим код вас. Учитељице, хвала Вам на свему. Били сте ми и учитељица и пријатељица. Надам се да ћете ме памтити по лепом понашању и добром знању. Нећу Вас обрукати, свуда ћу са поносом причати ово ме је научила моја учитељица! Ово није крај за нас, јер ја ћу бити ту у близини и радо ћу долазити у школско да се играм. Волим Вас све, ваша ЛИНА МИЛЕНКОВИЋ. Лина Миленковић, 5/3
страна 36 Школа по мојој мери Иако је нико не воли, школа је наша друга кућа. Школа је место у коме учимо, дружимо се, шалимо и најважније: постајемо људи. Преподневна смена, сунце се као из ината крије иза облака, напољу као да је поноћ. Мозак нам се већ навикао на буђење рано, па нам више и не треба аларм. Лежимо у кревету и одбројавамо секунде док нам родитељи не уђу у собу и извуку нас из топле постељине. Да се ја питам, школа би почињала у девет сати. Сањиви стављамо ранац тежине младунчета слона на леђа и крећемо у нови дан. Овај проблем бих решио врло једноставно: мање књига и више практичног рада. У данашње време људи имају све у џепу, у мобилном телефону и због тога бих увео физичко сваког дана, првог часа у дану. Не знам ко је измислио данашње предмете, али је баш глуп. Коме је потребно музичко и ликовно? Та два предмета бих заменио са два нова, боља и кориснија. Први је предмет који се бави новцем, валутама и трговином и зове се економија и финансија. Други предмет се бави правосуђем, адвокатуром и законом и зове се правно образовање. Што се тиче изгледа школе не бих мењао пуно ствари, осим увођења оштријих правила о прљању и уништавању учионица, холова, дворишта и тако даље. Сада мислимо да је школа лоша, али када остаримо, када се запослимо или када будемо у средњој школи и на факултету радо ћемо се сећати основне школе као најлепшег дела живота. Урош Ђорђевић 8/2 Mоја школа Та принцеза - друга мама, која никад није сама, пригрлила децу своју, знате - мислим ја на школу! Она ћути седи чами, и по дану, и по тами; пуно врата клупа и столица, наша друга породица! Моја школа душу има, ја то радо причам свима. у њој стекох прва знања песме, бројке, рачунања! Стекох друштво к’о из бајке, драгу жену попут мајке! често строгу, нежна лица, то је наша учитељица! Кад још који разред прође час растанка нашег дође, лице ће нам прекрити тугу, кад одемо у школу другу. Нађа Цекић 5/1 Наше четири године Прва киша, седма јесен, свако од нас је био занесен. Уплашена мала лица, прегршт деце из Крушевца! Тридесеторо деце је постављало питање, ко ће нас научити читање? С’ којом женом ћемо започињати час; Ко ће то вешто учити нас? Учини се нама тада, да је строга одвећ млада. да ће бити “куку тајко“ што ме код ње даде мајко?! Како време тада крену, научисмо ми у трену да се труди вешто, вредно, и оцењује праведно! Научи нас она бројке и слова, Научи нас како се чита, И кад није јасно, треба да се пита! Тешко је било научити множити, Како бројеве по реду сложити! Савладати метре и аре, Уз њу без препреке за моје другаре. Ал’ свему дође крај, растати се морамо знај. Ми сада одлазимо у петаке, а она чека нове ђаке! Наш растанак свима тешко пада, Олгичин осмех фалиће нама. Деца и родитељи за њом ће да пате, жалиће што лепе дане не могу да врате! Нађа Цекић, 5/1
страна 37 Лик Хајдук Вељка Петровића “Главу дајем, Крајину не дајем” чувене су речи храброг и неустрашивог Хајдука Вељка Петровића које се и после толико времена често цитирају. Овај млади јунак борио се у време Првог српског устанка за слободу свог народа од турског ропства. Био је хајдук великог срца који је због свог патриотизма све давао за слободу свог народа. Прави је вођа своје, по броју много мање војске која се свим срцем борила против надмоћније турске силе. Танка и висока струка смеђе косе, малих танких бркова, широких усана и дугуљастих сувих образа, такав је био Вељко. Његов спољашњи изглед га ни по чему није издвајао од осталих људи, њега издваја изузетна упорност, снага и јунаштво. Тврдоглаво се борио чак и онда када је остао без муниције и због неслоге осталих српских војвода остао без њихове помоћи у одбрани Неготина. Пошто муницију није добио, он је опет нашао начин да настави борбу. Све металне предмете, чак и посуђе и кашике стапали су и од тога правили топовска зрна. Да му је слобода дража од сваког блага и богатсва говори и то што је уместо муниције користио сребрни новац, не би ли одбранио Неготинску крајину од Турака. Вељко је био војсковођа који никада није напуштао своју војску. Сваки дан их је обилазио по рововима, давао им је снагу и вољу за даљу борбу. Плашили су га се и поштовали га јер их је његов став и понашање све држало на окупу. Вељко, иако је млад отишао у хајдуке, задржао је исти елан, вољу и жељу да у свему буде први и најбољи. Он је човек из народа који је поштен, искрен и који никада није лагао, већ је увек говорио искрено оно што мисли. Иако је тражио помоћ, она до њега никада није стигла. Страдао је од турског топа веома млад, имао је око тридесет година. Колики је његов утицај на српску војску био велики, говори то што се о његовој смрти ћутало, а они су опет осетили да га нема. Пет дана после његове смрти, војска се разбежала из Неготина јер више није било оног највећег и најважнијег који их је држао на окупу. Мислим да је Хајдук Вељко био човек који је рођен за великог војсковођу, да није био неко ко само издаје наређења, већ неко ко свугде иде први. Он је био војник који својим примером показује како се брани свој народ и држава. Није га Вук Караџић без разлога упоредио са чувеним Ахилом и Милошем Обилићем јер је његова вештина и способност на бојишту била подједнако велика. Жао ми је што је један тако храбар, способан и млад човек, какав је Вељко био, изгубио живот, а да није дочекао да слави победу коју је и те како заслужио. Анастасија Марић 8/2
страна 38 Дарови јесени После топлог и сунчаног лета, сасвим тихо је стигла јесен. Сунце се још увек не предаје. Као да се није уморило током лета, не одлази у сан и још увек је ту да нас чини веселим и раздраганим. Јесен односи све што је лепо, зелено и миришљаво, а доноси осећај туге и хладноћу. Али, ако се мало дубље размисли, сваки део године може бити изузетно леп и чаробан, само ако смо спремни да видимо ту лепоту. Јесен зна и да нас обрадује својим даровима који су пуни различитих боја, укуса и мириса. За ливаде, шуме и паркове ту су нове хаљине. Дрвеће се прелива у топлим нијансама црвене, наранџасте и златножуте боје. Шетња кроз шуму или парк у јесен може бити право чудо за очи. Гледајући лишће како лагано пада са грана, осећам како нас природа мази својом лепотом. Ствара златне тепихе шушкавог лишћа и поља пуни разноврсним плодовима. Она тада највише оживе. Вредни домаћини уз песму и смех сакупљају плодове свог рада. Корпе се пуне разним воћем и поврћем. У ваздуху се осећа мирис зрелог грожђа чији се сок претвара у вино. Из сваког дворишта се шири мирис зимнице. Како би боље осетила јесен и све њене лепоте и мирисе, често одлазим у село. Тамо убирам оне најлепше плодове и помажем мами да направи најукуснији џем и друге зимске ђаконије. Овде посматрам и како се вредне животиње спремају за зиму. Сакупљају и носе храну у своја скровишта, птице се припремају за свој пут на југ. Јесен нам доноси и свеж ваздух и пријатне шетње. Посебан осећај се доживи у тим шетњама иако зна да их прати тмурно небо, густи облаци пуни кише, или понека кап која нам склизне низ лице. Због дивних мириса, сласти коју осетим када загризем зрелу крушку, схватам колико је јесен лепа. Јесен је краљица која несебично дарује и чини нас срећним. Веома често јесен зна и да ме разнежи и подсети да на овоме свету постоји милијарду разлога за осмех и уживање. Зато сваки од њих вреди искористити и уживати у њој. Наталија Петровић 8/3 Моћ љубави и пријатељства у роману ''Мали Принц'' Свако у себи носи свог Малог Принца који га подсећа на најраније детињство, на невине и неискварене мисли. Мали Принц је дечак из свемира који живи на својој малој планети и тамо гаји ружу која му је све у животу. Снага љубави и пријатељства коју осећа према њој, јача је и од њене зле нарави. Његова љубав је несебична и учи нас да ако некога заиста волимо, увек смо спремни да му све опростимо. Отвореног срца, искрен и пун љубави креће на пут. На путу среће разне људе. Сви они су усамљени, окупирани собом, својим послом. У њиховом свету влада похлепа, сујета, себичност. Када је схватио да у животима ових људи влада духовна празнина и да му они не могу бити пријатељи, дубоко се разочарао. Упознавањем других људи упознао је и самог себе и схватио да у љубави и пријатељству добијамо онолико колико дајемо. Једини искрен пријатељ била му је лисица коју је, најпре, морао да припитоми. А припитомити неког, значи уложити труд, време и осећања у ту везу. Сви људи око нас су обични, али само они са којима се створи веза, искрена и чврста, постају посебни. Постају наши пријатељи. Након разговора са лисицом, схвата колико човеку мало треба да буде срећан. Свака срећа лежи у труду, разумевању и искреној љубави. Управо ружа представља симбол љубави и пријатељства које се тешко налази, и баш зато га треба чувати. Иако је сретао друге руже, оне њему нису биле значајне као његова ружа. Када човек гледа срцем, много јасније види. Љубав и пријатељство чине чуда, а човек је богат онолико колико пријатеља има. Пријатељство је једино богатство на свету које се дељењем увећава. Понекад се и ја осећам као Мали Принц зато што често не разумем свет одраслих, њихове превелике захтеве, оговарања, неискреност. Волео бих када би се одрасли барем једном присетили како је то бити дете. Милош Симић, 8/3
страна 39 Мотив љубави у обрађеним песмама Мирослава Антића Ах,та поезија! Увек ми је била некако далека, недодирљива, неразумљива.Трудим се да је докучим, али не иде. И деси се чудо. А то чудо је велики,највећи Мика Антић са својим „Плавим чуперком“. Успео је да ми приђе, да ме увуче у свет поезије. Можда зато што пише о надањима, сновима, чежњи, а пре свега љубави нас тинејџера, на неки посебан начин, само нама знан! Љубав је почетак и крај свега суштинског у животу сваког човека. Зато је Мики љубав главни мотив у свим песмама. Постоје различите врсте љубави,које се рађају и развијају у нама од када се родимо. И оне временом расту. Како оне расту, растемо и ми као људи. Нисмо ми свесни тога, јер ништа не боли, не мори, не зноји... Али дођу ти тинејџерски дани и нешто почне да боли, да гори, да зноји...Онда се појави Мика Антић са „Плавим чуперком“и објасни помало, тај нови свет. Видиш да ниси сам. Збуњена и запитана одједном чујем шапате песме „Све боје света“. Шапне ми да чувам све веселе боје мог шареног света. А сиве боје света одраслих да отерам од себе. Мислим да је у праву. Сигурно је то рецепт за срећан живот. Затим дође на ред и песма „Мој први танго“. Почне да ми прича о нама, мени и мојим другарима, нашем одрастању и првим љубавима. А ја сам у чуду. Не могу да верујем! Сретнем у њој моју Миу, затим Уну, па Инес, Виктора, Вука, Јанка и тако редом. Ма, сви су ту. Све ја разумем и у свему се налазим. Моја запитаност је све мања, а правих одговора све више. Љубавних дилема је све мање. Чудо право! Тако вам ја, драги људи, упознам великог, правог пријатеља Мику Антића. Дао ми је одговоре на многа питања, развукао осмех на лице, унео спокој, научио да разумем поезију и охрабрио да још више волим. Тијана Војводић 8/4 Матурска година Један период свог живота свако проведе у ђачкој клупи. Било то у основној или средњој школи, лепших успомена нема. За то време, остваре се нова познанства и дружења, доживе дрхтава заљубљивања, стекну нови пријатељи. Када сам првог септембра 2015. године дошла са мамом на пријем првака, нисам знала шта ме је снашло. Била сам превише уплашена. Мислила сам да нећу успети у стварању нових пријатељстава, али ту су били моји родитељи да ме охрабре. Сви моји страхови су нестали када је једна плава, слатка, девојчица по имену Љубица, села поред мене и питала да постанемо другарице. То је један од догађаја кога ћу се увек сећати. Не пуно времена од почетка прве школске године, стекла сам пуно другарица и другара. Учитељица је била баш пристојна и нежна са нама. Дани су пролазили и зближавања су постајала јача. Наравно, између нас деце је било и љубоморе. Чак сам и ја пример. Била сам превише љубоморна на једну девојчицу која је по оценама била као ја. То је нешто што је малом детету било битно. Сада ми је та девојчица јако драга, јер сам већ довољно зрела да знам да је једино пријатељство важно. Године су ишле као песак из пешчаног сата, јако брзо одлазиле и ето, већ је дошао опраштај од учитељице. Прешли смо из млађих разреда у старије за трен ока. Почетком старијих разреда, нисмо мењали састав одељења. То би значило да је остао исти склоп одељења од првог разреда. Наша разредна нам је дала смернице како треба да се понашамо и да је мало другачије од млађих разреда. Школовање је у почетку текло како треба, али дошао је ковид-19 и прешли смо на онлајн наставу. Постоји пуно успомена из тог дела мог живота. Нико није пратио наставу, играли смо игрице, изговарали се на лош интернет и измишљали друге лудорије. Но, када је то прошло кренули смо по групама у школу. У том периоду сам стекла много пријатеља. Прешли смо у седми разред и постали мало озбиљнији. Добили смо неке нове ученике, а неке и изгубили. Ту претпоследњу годину смо хтели да искористимо максимално и не могу да кажем да нисмо. Та година је чак и можда била једна од најлепших. Сви су се слагали. У седмом разреду су кренула и заљубљивања. И ја сам се нашла на том списку. Пријатељства су била све снажнија јер смо се зближавали због прве екскурзије после дужег периода, Светског првенства у фудбалу и школских такмичења. Нисмо губили време у дружењу и сада смо већ матуранти. Сада крећу припреме за средњу школу и наш растанак. Биће ми жао јер сам провела осам година са њима. Већ се завршила и последња заједничка екскурзија у овој школи. Можда нисмо свесни тога, али време цури и нестаје јако брзо и треба га искористити. На крају осмогодишњег школовања сећања навиру све више. Било је много догађаја и много пријатеља које нисам поменула. Тек сада схватам да је истина оно што причају, а то је да су ђачке године најбоље јер не постоје друге бриге од дружења. Захвална сам свим особама које су ми улепшале најлепше дане детињства, а посебно нашој разредној Драгани! Милена Симић 8/3
Вук Стефановић Караџић Вук Стефановић Караџић, представља значајну личност у српској култури 19. века. За собом је оставио многа дела која су била пресудна за напредак у историји српске књижевности. Рођен у селу Тршићу, у земљорадничкој породици, самоук, Вук је човек који је највише задужио српски народ. Он је поједноставио граматику и правопис, и сваком гласу у српском језику дао је по једно слово. Азбука, какву ми данас учимо је један од најједноставнијих и најлогичнијих система изговора. Први „Српски речник“ издат 1918. године са 26000 речи је само почетак Вуковог рада на реформи српског језика. Он је учинио да народни, свакодневни језик постане књижевни језик, на ком ће бити исписана највреднија дела српске књижевности. Али његов рад на реформи српског језика није био опште прихваћен и његови неистомишљеници су сматрали да је нови језик, „језик говедара“. Напади нису поколебали Вука, и он је 1847. године када су издата четири дела на народном језику доказао да је такав језик једини прави језик Срба. Вук је био врсни полемичар, сакупљач народних умотворина, реформатор језика и писац. Записујући народне песме и друге умотворине допринео је да се очува идентитет Срба. Познавао је душу свог народа и на најлепши начин уз помоћ пера и хартије свету представио сву лепоту и богатство нашег народног језика. Писао је о свакодневном животу, о обичајима српског народа, болестима, начину исхране и из тих списа можемо видети стање друштва у коме је он живео и стварао. Био је сведок историјских догађаја и описао је многе јунаке и битке за слободу и показао свету да смо способан и храбар народ. Толико тога је садржано у једном човеку да са правом можемо рећи да је он „институција за себе“. Сада када знам шта је Вук урадио за српски језик, уздигнуте главе шетам ходницима и поносно могу да кажем да идем у школу која носи име једне од највећих личности Србије. Ивона Петровић 8/3 Бој на Мишару Цуклус песама о ослобођењу Србије опева време Првог српског устанка. Једна од занимљивијих је „ Бој на Мишару “. У овој песми опевана је највећа победа српске војске у току Првог српског устанка. Песма је скоро цела написана у дијалогу између два гаврана и жене капетана турске војске. Гаврани, не само у овој песми, представљају смрт или нешто лоше и углавном носе лоше вести. Тако у овој песми, у којој су смрт, туга и бол главни мотиви, гаврани су главни ликови. На почетку песме на двор Кулинове каде слећу два врана гаврана. Они након битке одлазе до двора крвавих кљунова и ногу. Жена их је дочекала у кули назвавши их два од Бога брата, надајући се добрим вестима. Одмах је почела са питањима не дајућу им врмена да одговоре. Наравно прво је питала за стање свог мужа, након тога за харач и на крају за српске поглаваре. Када су напокон дошли до речи, гаврани су почели да јој одговарају на питања остављајућу најбитније за крај. Рекли су јој да јој је муж убијен и да јој се неће вратити, већ да се сама брине о сину и да га шаље у војску. Овим поручују да се Србија неће зауставити до ослобођења и да ће бити још много ратова, те да ће турска војска претрпети огромне губитке и да се треба што пре обновити. Жена, када је чула ово, била је разочарана, повређена и љута. Овако жалосна могла је само да пита за остале поглаваре и војску, па је наставила да испитује гавране. Гаврани јој говоре о поглаварима који су убијени, ко и како их је убио. Жена која слуша све ово од жалости и туге, како певач каже, испушта јаук који се до Бога чује. Певач је такође упоређује са ластавицом и кукавицом што треба да дочара тугу и бол коју је осећала када је примила вести о смрти свог вољеног човека и својих познаника. Она од жалости креће да проклиње град Шабац и српске поглаваре. Шабац проклиње јер је то место где су њој драги људи погинули, а поглаваре јер су их они погубили. Највише проклиње Карађорђа јер је он, поред тога што је убио и многе друге војнике, убио и њеног мужа. Песма се завршава стиховима „Доље паде, горе не устаде, већ и она црче од жалости“. Певач у овим стиховима користи црче, уместо умре да би описао муке у којима је умрла. У овој песми исказан је сав бол и жалост ратовања. Описује се бол супруга које су своје вољене изгубиле у рату и жалост за оним мужевима који су у њему погинули. На симболичан начин се тако наговештава пропаст турске владавине над Србијом. С друге стране у песми се налазе кључни стихови овог циклуса песама и Првог српског устанка “Србија се умирит’ не може!” Управо њима је наговештено остварење вишевековне жеље српског народа за скупо плаћеном слободом. Нађа Савић 8/3 страна 40
страна 41 Аскина борба за живот Чувено дело Иве Андрића „Аска и вук“ је приповетка која нам на симболичан начин описује сталну борбу између добра и зла. Сукоб јачег са слабијим не мора нужно да води до победе, већ мудрост, снага ума и жеља за животом могу да буду снажно оружје у борби која дели живот од смрти. У овој причи која се одвија на обронцима Стрмих Ливада писац нам кроз сукоб између две животиње говори и о сукобима који постоје међу људима. Учи нас да пожртвованост, истрајност и упорност могу помоћи у борби званој живот. Од свог доласка на свет човек је у непрекидној борби за опстанак. Бори се и за своје место у друштву, бори се да преживи. Та борба је уједно и смисао живота, главни покретач који човека гура напред и не да му да посустане и одустане. Смисао живота није у страху, стрепњи и неодлучности већ у непрекидној борби, па чак и борби са самим собом. Аска је овчица немирног духа која жуди за слободом и независношћу. Њена радозналост и непослушност, али и њена дивља природа су је ставила на најважнији тест. Тест надмудривања и издржљивости. Лик Аске симболизује човеков отпор према смрти, одустајању и нестајању. Њен нагон да преживи је натерао да ради оно у чему је најбоља и што највише воли. Да игра до последњег атома снаге. Њеном оштром оку није промакло то да је вук био збуњен и очаран. Хипнотисано ју је пратио преко лишћем посутих шумарака и пропланака и то је била његова слаба тачка, а њена шанса да преживи. Била је увек корак испред њега, а он верујући да је јачи, снажнији и опаснији био је поражен у игри на живот и смрт. Веровао је да има сигуран плен у рукама и да овако мало и младо јагње не представља никакву претњу по њега. Вук симболизује све препреке и недаће са којима се човек сусреће током живота и пред којим никако не треба да се повуче и посустане. Чак и када се чини да је борба унапред изгубљена нада увек постоји док је човек вољан да покуша. У свакоме од нас чучи зрно нечега у чему смо добри, најбољи. За Аску је то био балет. Моћ и лепота уметности је у њеном случају била разлика између живота и смрти. Иако се верује да је уметност несигуран позив од ког се тешко живи ја верујем да уметност, каква год била, оплемењује душу и шири видике. Помаже нам да се опустимо и да другим очима гледамо на свет. Игра је заиста најплеменитија од свих вештина, како каже Аја, Аскина мајка. Наше телу ту односи највећу победу, али ништа мање нису вредни ни ликовни радови, певање, свирање, клизање. Све је то уметност. Без тога би човек био празан, једна љуштура без емоција и лепоте живљења. Били бисмо ускраћени за све лепо што уметност са собом носи. Многи људи уметност виде у заласку сунца, свитању новог дана и шуму таласа или мирису зимзелене шуме. Свуда је има, само је треба уочити. Нема веће уметности од структуре пахуље која нам зими падне на длан. Њен савршен облик јединствен је у природи, или шаре које мраз исцрта на залеђеном стаклу. Тако ја видим уметност. Видим је у свему. Аску је љубав према плесу спасила. Била је упорна, пратила је своје снове упркос противљењу околине. Заузврат добила је живот. Њена посвећеност и домишљатост да игра и шта зна и шта не зна вратили су је међу живе. Читавог живота тежила је да буде успешна балерина и не слутећи да ће јој то спасити живот. Никад не знамо шта нам може помоћи у датом тренутку, веома је важно снаћи се и употребити стечено знање. Битка је изгубљена само ако одустанемо и напори које чинимо не могу бити узалудни. Увек постоји оно још нешто што човек може да уради за себе и биће поражен ако не покуша. Маша Миљковић 6/3
страна 42 Позна јесен Дрвеће се њише, лишће носи, ветар се игра по мојој коси. И суво грање где-где се љуља, можда понегде буде олуја! Лишће црвено, зелено, жуто, видим сада небо је мутно! Зима хладна иза ћошка вреба, позна јесен на њу нас спрема. Сељани завршавају послове на њиви, да не буду јесењи дани за то криви! Прошли су летњи дани врели, малени ђаци у клупе су сели. На дрвећу стоји још по једна крушка, Ал’ зато лишће под ногама шушка. Овим чарима свако од нас је занесен, за то је заслужна позна јесен! Нађа Цекић 5/1 Другарство Попут звезде најлепшег сјаја, као љубав која нема краја, као ретка, драгоцена ружа друг је ту да нам руку пружа. Попут нежне, најфиније свиле, пахуљице које небом миле, снажне стене што пркоси валу, девојчице док грли лутку малу. Друг је ту да нам стражу чува, кад је хладно, кад олуја дува, кад дођу тешки, сиви дани, догодине или можда лани. Зато чујте сада сви, велики и малени! Што војнику бојно поље, птице које песму поје, сунце зори, месец ноћи, ратник што ће кући доћи. Е, толико другар значи, Заједно смо ми најјачи! Овим путем ја поруку шаљем, Свој деци и људима добре воље: „Волите, грлите све око себе И свима тако биће нам боље!“ Маша Миљковић 6/3 Лепо је ... Лепо је имати топли дом, мир и спокој у срцу свом, ал' негде на другом крају планете бескрајним небом ракете лете и тужним чине свaко дете. Лепо је имати сестру ил' брата, имати неког да отвори врата, ал' многи нису толике среће и широм света пале свеће да ране не буду веће и веће. Лепо је кад тата брине о мени, бата је ту да ме развесели, ал' многа деца остаће сама и њима јако недостаје мама. Лепо је кад бака умеси хлеба, изнесе џем и све што треба, па дозива децу из улице целе да вечеру са мном они деле. Ал' неки дечак лећи ће гладан, усамљен,тужан, престрављен, јадан јер његова земља у рату је страшном и отима оно што му је важно. Лепо је волети и вољен бити, да нас повезују љубавне нити, да нема више рата и беде и слике које временом бледе. Лепо би било са борбама стати да више не плаче ничија мати, да сви имају домове своје у којима године љубави броје. Молим све људе широм света да дечија срећа буде им света и нико никад да не буде мета да заједно живимо у дворишту раја јер ко лепоту види,тај је и ствара. Маша Миљковић 6/3
страна 43 Сан и јава Сањала сам те, онако предивног, питомог погледа. Сањала сам твоју косу меку као душа памука. Сањала сам твоје очи како ме гледају . Сањала сам твоје руке како ме грле. Сањала сам твоје анђеоско лице како ми се осмехује. И твој осмех у мом сну беше осмех анђела. И сан постаде јава, и јава постаде као сан. Моја рука додирну твоју руку. Моје очи угледаше твоје очи. И цео свет постаде мој. И сад се сећам свог сна И сад желим јаву као сан. Андријана Миловановић 6/3 Лепо је ... Кад ти се живот окрене у трену , и када ти сузе к’о река крену, лепо је што је ту неко ко те воли да из мога срца отера све боли. Када не знаш шта ћеш сам са собом, окрени се само вредностима правим стани храбро на пут животној олуји лепо је кад срцем само радост струји. Чак и кад мислиш да изгледа нема, лепо је кад нађеш решење проблема. Главу горе, само напред гледај, нема више назад, никад се не предај. Лепо је што после кише дође дуга јер живот је као бесконачна пруга, што шинама често носи тешко бреме, ал' проћи ће туга, само треба време. На крају тунела увек светлост буде лепо је што не даш да ти други суде. Не падај у очај, никада не драми јер се увек нађе светлост и у тами. Уна Јовановић 6/4 Другарство Другарство је јако лепо, дружити се треба. Да са неким тајне делиш, да од срца све најлепше желиш. Ништа лепше, ништа слађе, кад другарство право се нађе, кад ти више сама ниси, тада најсрећнија ти си. Када имаш доброг друга, није мала ствар. Другарство је, другарство је Најлепши дар. Кад ти љубав права треба, кад се дели кора хлеба, кад се лети све до неба, то је право царство, то је другарство. Анђелина Стаменковић 6/3 Здравље на уста улази Волим здрава бити, зато, много волим млека пити. Ја бих да ми здравље вечно траје, зато волим јести, кувано јаје. Воћкице волим редом све, ал највише банане, јабуке и крушке. Волим шаргарепу, парадајз и паприку. Волим наранџу и лимун. Волим, јер су пуни витамина. Епа, зато сам овако лепа и фина. Сваког дана мени прија, мени годи, здрава храна. Анђелина Стаменковић 6/3
ETVINING Већ годинама наши ученици и наставници активно учествују у еТвининг пројектима у којима сарађују са вршњацима из различитих земаља. За рад на овом порталу, наша школа је проглашена еТвининг школом у школској 2019/20. години. У прошлој школској години учествовали смо у једном пројекту, “ Bridges Across Cultures” (Мостови међу културама). У овом пројекту учествовали су ученици 5-7. разреда, а пројекат је био повезан са 10. међународним дечијим фестивалом који организује наша школа. Основна идеја пројекта била је упознавање учесника фестивала са културом земаља учесница, као и међусобно упознавање ученика, будућих учесника фестивала. Кроз низ активности и онлајн састанака ученици из Србије, Словеније, Украјине, Румуније и Турске су се међусобно упознали, сазнали доста о другим земљама, вежбали енглески језик, радили индивидуално или у националним и интернационалним тимовима и научили доста нових дигиталних алата. За рад на овом пројекту добили смо награду Национална ознака квалитета, а пројекатје изабран међу 5 најбољих у Србији. Пројекат је покренула и координисала Биљана Павловић, проф. енглеског језика, а на пројекту су активно радиле и Александра Радојевић, проф. музичке културе, Ружица Андрејић, проф. математике и Весна Макрагић, проф. биологије. Пројекат је презентован на Годишњој еТвининг конференцији која је одржана 8. септембра 2023. у Београду. страна 44
KAKO DA U~EWE NE BUDE MU~EWE Неписмени у 21. веку неће бити они који не знају читати и писати, него они који не знају учити, заборавити неприменљиво и научити ново. Алвин Тофлер Ови постери треба да ти помогну и подстакну да размишљаш о учењу. Учење не треба да буде мучење већ пријатна активност којом јачаш своје самопоуздање кроз стицање нових знања, вештина и навика. Најважнији део учења треба да се одвија у школи, на часовима, али само када си мисаоно активан/на. Зато је и први степеник успешног учења – СЛУШАЊЕ НА ЧАСУ. Остале степенице прочитај сам/а уз разумевање онога што читаш а затим то примени у наредним данима и успех неће изостати. Знање је тек онда знање када је стечено напором властите мисли, а не памћењем. Лав Николајевич Толстој страна 45 Ко ти све може помоћи у учењу? Само у упорном раду и учењу лежи наша будућност. Д. Р. Гилберт Ваш педагог Нена
FESTIVALSKA STRANA У уторак 9. маја 2023. г. доласком гостију из Марибора (Словенија) и Измира (Турска) у нашу школу, ОШ "Вук Караџић" Крушевац, започело је још једно дружење ђака и наставника домаћина и гостију. Наиме, наша школа је још пре десет година отпочела са радом на пројекту Међународног дечјег фестивала и у претходном периоду смо имали прилике да угостимо и идемо у госте у разне земље Европе (Словенија, Украјина, Холандија, Немачка, Чешка...). Овогодишњем Фестивалу требало је да присуствују и ученици из Македоније и Румуније, али су због организационих разлога одустали. Фестивал је трајао пет дана, а централни догађај је био 11. маја, када је у Крушевачком позоришту одржана приредба на којој су наступили на Вечери песме и игре, гости и домаћини. Поред приредбе, гости су у пратњи домаћина имали прилику да се упознају са знаменитостима нашег града, учествују у спортском дану, одраде радионицу везану за српско коло, друже се на забави у КЦК-у. Ученици наше школе и њихови родитељи су били домаћини нашим гостима и тако имали прилику да размене искуства везана за културу и традицију. У незаборавном дружењу и разним активностима дани су пролетели, дошло је време растанка. За крај жал што је дружењу крај, понека суза и позив да што пре узвратимо посету. Нашег Фестивала не би било да није било ентузијазма чланица нашег школског Тима за Међународну сарадњу на челу са директором школе и наших драгих родитеља, увек отворених за сарадњу, као и посведочених пријатеља Фестивала. Овим путем се најсрдачније захваљујемо свима онима који већ годинама помажу и на тај начин омогућују да трајемо, а то су: Градска управа Крушевац, Техноградња Крушевац, Медикус Крушевац, Крушевачко позориште, Културни центар Крушевац, Технички преглед Иван и Аца, Бранко Перишић, ИМ "ЈУХОР", Пројектни биро "Four M", Вива 92... страна 46 Десети Међународни дечји фестивал
vukova galerija страна 47 Андреа Ђурић 4/2 Андреа Ђурић 4/2 Софија Радуловић 2/3 Стефанија Спасојевић 2/3 Вук Поповић 4/1 Лука Милосављевић 4/1 Даница Антић 2/3 Софија Арсић 2/3
[arene strane страна 48 ekskurzija - uspomena za pam]ewe Сремски Карловци, мали град са великом историјом, у њему се налазе знаменитости значајне за нашу културу и веру. Обишли смо богословију, прву карловачку гимназију и патријаршијски двор. Петроварадинска тврђава, грађевина са чије терасе пуца поглед на Дунав и лепо место за састанке заљубљених. Стигли смо у Нови Сад, престоницу Војводине, за мене један од најлепших градова наше земље и посетили смо новосадско позориште. Суботица је наше последње одредиште на последњој екскурзији у овом саставу. Сместили смо се у Патрији, једном од најпосећенијих суботичких хотела. Увече смо били у дискотеци и уживали уз добру музику. Палић је на мене оставио посебан утисак. Обишли смо зоолошки врт и уживали смо у лепоти природе. Уживала сам у овој екскурзији и жао ми је што је ово последња екскурзија са друштвом из основне школе. Ивона Петровић 8/3 Екскурзија је била незаборавна. Посебан утисак на мене је оставио музеј града Новог Сада. Једино је тужно што нам је ово била задња екскурзија, али све остало је било одлично. Стекли смо незобравне утиске. Мина Гогић 8/3 Милион мисли и сећања ми прође кроз главу у секунди. Само један од њих остаће заувек урезан, завршни излет у прелепу Војводину. Све право као у већини наших глава! Добро друштво, ситуације за памћење, сузе, песма и смех само су мали део онога што је обележило три незаборавна дана у Новом Саду, Суботици и Палићу. Наталија Петровић 8/3