Бранковићи

МАНАСТИР ДЕВИЧ

ЗАДУЖБИНА ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА

Манастир Девич саграђен је око 1434. године и налази се у дреничкој шуми, 5 км.
јужно од Србице на Косову и Метохији. Манастир је саграђен на месту где се у једној
шупљој букви подвизавао велики исихаста 15. века Св. Јоаникије Девички након што
је у тај крај прешао из Црне Реке. Ктитор манастира је деспот Ђурађ Бранковић који је
ову светињу саградио у знак захвалности за исцелење његове болесне кћери – девице
Маре, по чему је манастир и добио име.

МАНАСТИР БРЕЗОВАЦ

ЗАДУЖБИНА ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА

Налази се у атару села Брезовца на југоисточној страни планине Венчац, изнад
потока Каменице, пет километара југоисточно од Аранђеловца, шест и по западно од
Тополе.
Према накандно постављеном натпису, узиданом изнад јужних врата цркве, види се
да је манастир саградио 1444. године деспот Ђурађ Бранковић, да је појала наредних
сто педесет пет година, да би након тога до 1795. године била пуста. У време док је
била активна, значајна је комуникацијска тачка на главном путном правцу који је
водио из Београда преко манастира Павловца за Рудник, Островицу, Жичу и Косово.
Приређивачи османских пописа цркву у Брезовцу идентификују са манастиром
Светих Арханђела код села Шаторње који има и друго име – Рахичић, Рајичић,
Раланчићи. У дефтерима се види да манастире најчешће обрађују становници
околних насеља, што наводи на закључак да монашко братство није било бројно.
Једино је 1528. године поменут монах Никодим.
Црква је након обнове 1795. године била парохијска, о чему сведоче фрагменти
надгобних плоча свештеника умрлих 1828. и 1834. године које су уграђене у доњој
зони олтарског зида цркве. Након што су добили одобрење од кнеза Милоша,
парохијани ове цркве 1836. године започињу обнову и препокривање о чему је
остављен запис урезан на плочи изнад јужног портала цркве.
Брезовачки манастир до краја XX века биће парохијска црква, да би од Епископа
шумадијског Саве била проглашена манастиром, који ће оживети за време Епископа
шумадијског Јована.

МЕРМЕРНА ПЛОЧА

ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА

Мермерна табла Ђурађа Бранковића о реконструкцији Цариградских бедема 1448.,
током владавине Константина XI, данас у Археолошком музеју у Истанбулу.
Константин XI је син Јелене Драгаш који је владао као последњи византијски цар.

МАНАСТИР СВЕТА ТРОЈИЦА

ЗАДУЖБИНА ЛАЗАРА БРАНКОВИЋА

Манастир Света Тројица налази се у долини Трговишког Тимока између Доње и
Горње Каменице, 18 км југоисточно од Књажевца.
Црква има облик триконохоса, са малим кубетом изнад централног дела наоса.
Егзонартекс је накнадно дозидан 1874. године.
Унутрашњост цркве је била осликана, али је живопис готово у целини уништен.
Сачувано је само неколико фрагмената фресака који припадају обнови из прве
половине XIX века.
Сматра се да је црква задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа
Бранковића, како сведочи натпис у малтеру из 1454. године.

ЗАДУЖБИНЕ

ЈОВАНА БРАНКОВИЋА

• Манастир Јазак • Манастир Дивша – Ђипша • Обновио манастир Привина глава •
Манастир Велуће • Манастир Средиште • Манастир Кусић • Манастир Месић

МАНАСТИР РМАЊ

ЗАДУЖБИНА КАТАРИНЕ БРАНКОВИЋ

Манастир Рмањ у Мартин Броду, посвећен св. Николају Мирликијском и подигнут
је 1443.године. У старијим документима манастир Рмањ се назива: Хрмањ,
Ајерман, Chermlja, Szermil, Hermanya, Herman.
Почетком XVII века Рмањ постаје духовни и административни центар, а уједно
постаје и седиште дабробосанских митроплита, за пуних 110 година.

ГРГЕТЕГ

ЗАДУЖБИНА ВУКА ГРГУРЕВИЋА

Као и код већине манастира не зна се поуздано ко је био градитељ манастира Гргетег
као што није познато ни време његове изградње. Легенда тврди да је овај манастир
подигао деспот Вук Гргуревић (Змај Огњени) не би ли сместио свога слепог оца
Гргура Бранковића, слепог хиландарског монаха Германа. Наводи се чак и 1471.
година као година његовог подизања. Но, како је Гргур Бранковић умро 1459. године
то се ова прича одувек сматрала само легендом. Претпоставља се да је манастир
саграђен између 1459. (пад Деспотовине), али пре турског освајања Срема (1521.
године). Чини се да је манастир био добростојећи јер је, у време „откупа“ од Турака,
своје винограде, баште, ливаде и њиве откупио за износ од 6000 акчи (акча – ситни
турски новац), док су му годишња давања на име ушура од вина, житарица и кошница
била повећана на 500 акчи. Манастир је очигледно добро стајао па опат Бонини
наводи да је у 1702. години имао укупно 4 млина, 200 јутара ораница и ливада (у
њему је тада боравило 25 монаха), а по једној аустријској повељи из 1706. године
види се да је имао укупно десет воденица.

Главни уредник и техничка обрада: Зорица Хелаћ
Писали ученици 6. разреда
Јун 2022.