Karl Line

Карл Лине (1707—1778) био је шведски природњак
и отац систематике. Увео је биномијалну
номенклатуру, поставио је људску врсту у ред
примата и дао јој име (Homo sapiens). Поставио је
свој систем класификације, који се и данас користи.

Родио се у Смоланду, јужној Шведској. Од малих
ногу је показао заинтересованост према биљкама.

Студије је започео у Универзитету у Лунду, а
завршио их у Универзитету у Упсали. Четрдесетих,
педесетих и шездесетих је прикупљао и
класификао разне биљке, животиње и минерале.
Основао је Природњачки музеј у Упсали, био је
први председник Шведске академије наука и члан
Француске академије наука.

Лине је постао ректор Универзитета у Упсали 1750.
године. Један од његових највећих доприноса у
Упсали је то што је подучавао студенте, јер су многи
од њих ишли на различите експедиције да
прикупљају ботаничке узорке. Учио је студенте да
мисле својом главом и да не верују никоме, чак ни
њему.

Пре Линеа, сваки научник је имао своју идеју о
именовању врста. Давани су дуги, гломазни
латински називи. Када би поредили два описа
неке врсте, природњаци нису могли бити сигурни
о којим је врстама реч. Потражња за ефективним
именовањем је била велика, јер су се доносиле
нове биљне и животињске врсте из целог света.

Лине је поједноставио именовање тако што је
означио род латинским именом, а врсту једним
придевом. Тако је створио биномијалну
номенклатуру
Пример
 Plantago — име рода боквица
 lanceolata — епитет који би требало да
једнозначно описује врсту (са ланцетастим
листовима)
L— скраћеница аутора (Карл Лине, Linnaeus)
Plantago lanceolata L.

Линеов систем класификације је био заснован на
три царства, која су биле подељене у класе, оне у
редове, они у родове, па они у врсте. Модерна
таксономија укључује и ранг породица (између
реда и рода) и ранг раздер (између царства и
класе).
Линеове групе почивају на заједничким одликама,
а не само на разликама.
Лине је заслужан за хијерархијску структуру
класификације која је заснована на уоченим
особинама и поштовању природних односа.

Лине је у свом првом издању Systema Naturae
класификао људе у примате (како су касније
названи).
У 10. издању је представио нове изразе Mammalia
и Primati (Antropomorpha) и дао људима
биномијално име: Homo sapiens.
Лине је био мишљења да човек биолошки
припада животињском царству и да у њега треба
бити укључен.

Карл Лине је умро 10. јануара 1778. године у
Хамарбију.
Иако је желео да буде сахрањен у Хамарбију,
сахрањен је у упсалској катедрали.

Кад је путовао у Лапонију 1740. године, Лине је
назвао биљку Linnea borealis по себи.
Проглашен је витезом 1755. године.
Сматрао се другим Адамом и говорио је: ''Бог
ствара, Лине организује''.
Имао је бројне ученике које је називао
апостолима.
Кад је ишао у Холандију да би завршио докторат
медицине 1735. године, Лине је застао у Хамбург.
Срео је градоначелника, који му је показао свој
примерак седмоглаве хидре. Након прегледања
примерка, Лине је видео да је лажан: чељуст и
шапе су биле од ласице, а кожа од змије. Лине је
јавно приказао ова сазнања, па је убрзо побегао из
града.