ROBERT KOH

Školovanje

Robert Koh rođen je 11. decembra Nakon doktorata 1866, Koch je otišao u Berlin na šest meseci hemijskih studija.
1843. godine u mestu Klaustal u 1867. godine nastanio se, posle perioda pomoćnika u opštoj bolnici u Hamburgu,
planinama Gornji Harz. Bio je sin u opštoj praksi, prvo u Langenhagenu, a ubrzo zatim, 1869. godine, u Rackvitzu, u
rudarskog inženjera, zapanjio je provinciji Posen. Ovde je položio ispit za okružnog saniteta. 1870. dobrovoljno se
roditelje u dobi od pet godina prijavio u službu u francusko-pruskom ratu, a od 1872. do 1880. bio je okružni
rekavši im da je uz pomoć novina sanitet Vollstein-a. Ovde je izvršio istraživanja koja su ga svrstala u prvi rang
naučio da čita, to je bio podvig koji naučnih radnika.
je nagoveštavao na inteligenciju i
metodičku upornost koje su bile Otkriće bacila antraksa
karakteristične za njega u kasni-
jem životu. U to vreme je antraks bio raširen među domaćim životinjama u okrugu Vollstein i
Pohađao je lokalnu Gimnaziju i Kohu, iako nije imao naučnu opremu i bio je potpuno odsečen od biblioteka i stu-
tamo je pokazao interesovanje za pio je u kontakt sa drugim naučnim radnicima, uprkos zahtevima koje mu je posta-
biologiju i, poput svog oca, snažnu vila njegova zauzeta praksa, na proučavanju ove bolesti. Njegova laboratorija je
potrebu za putovanjima. 1862. Koh bio četverosobni stan koji je bio njegov dom, a svoju opremu, osim mikroskopa
je otišao na univerzitet u Getin- koji mu je dala supruga, obezbedio je sam.
genu da studira medicinu. 1866,
Ranije su bacil antraksa otkrili Pollender, Raier i Davaine, a Koch se založio da
Koh u svojoj laboratoriji naučno dokaže da je taj bacil u stvari uzrok bolesti. On je miševima inokulirao
drvene reznice bacilima antraksa uzetim iz slezene domaćih životinja umrlih od
antraksa i otkrio da su bacili sve ove miševe ubili, dok miševi istovremeno inoku-
lirani krvlju iz slezine zdravih životinja nisu patili od bolesti. Ovo je potvrdilo rad
drugih koji su pokazali da se bolest može preneti krvlju životinja obolelih od an-
traksa. Ali ovo nije zadovoljilo Koha.

Takođe je želeo da zna da li bacili antraksa koji nikada nisu bili u kontaktu sa bilo
kojom vrstom životinje mogu da izazovu bolest. Da bi rešio ovaj problem, dobio je
čiste kulture bacila uzgajajući ih na vodenoj tečnosti volovskog oka.

Proučavajući, crtajući i fotografišući ove kulture, Koch je zabeležio umnožavanje bacila i primetio
da, kada su uslovi za njih nepovoljni, oni u sebi proizvode zaobljene spore koje mogu da se odupru
nepovoljnim uslovima, posebno nedostatku kiseonika i da, kada se uspostave pogodni uslovi za
život, spore ponovo rađaju bacile. Koch je nekoliko generacija gajio bacile u ovim čistim kulturama i
pokazao je da, iako nisu imali kontakt sa bilo kojom vrstom životinje, i dalje mogu izazvati antraks.

Rezultate ovog mukotrpnog rada Koh je demonstrirao Ferdinandu Konu, profesoru botanike na
Univerzitetu u Breslauu, koji je sazvao sastanak svojih kolega koji su bili svedoci ove demon-
stracije, među kojima je bio i profesor Konhajm, profesor pa-
tološke anatomije. I Cohn i Cohnheim bili su duboko impresion-
irani Kochovim radom i kada je Cohn, 1876. godine, objavio
Kochovo delo u botaničkom časopisu čiji je on bio urednik, Koch
je odmah postao poznat.

Koh je izumeo nove metode uzgajanja čistih kultura bakterija na Bacil antraksa pod mikroskopom
čvrstim podlogama poput krompira. Takođe je razvio nove me-

tode bojenja bakterija koje su ih učinile lakše vidljivim i pomogli im da se identifikuju. Rezultat

svega ovog rada bilo je uvođenje metoda pomoću kojih su se patogene bakterije mogle jed-

nostavno i lako dobiti u čistoj kulturi, bez drugih organizama i pomoću kojih bi se mogle otkriti i

identifikovati. Koh je takođe postavio uslove, poznate kao Kohovi postulati, koji moraju biti zadovol-

jeni pre nego što se prihvati da određene bakterije uzrokuju određene bolesti.

Neke dve godine nakon dolaska u Berlin, Koch je otkrio bacile tuberkuloze i takođe metod uzgoja u
čistoj kulturi. 1882. objavio je svoje klasično delo o ovom bacilu. Još uvek je bio zauzet radom na
tuberkulozi kada je, 1883. godine, poslan u Egipat kao vođa Nemačke komisije za kol-
eru, kako bi istražio izbijanje kolere u toj zemlji. Ovde je otkrio vibrio koji uzrokuje koleru
i vratio čiste kulture u Nemačku. Takođe je studirao koleru u Indiji. Na osnovu svog
znanja o biologiji , Koh je formulisao pravila za kontrolu epidemija kolere koja su odo-
brena od velikih sila u Drezdenu 1893. godine i formirali osnovu metoda suzbijanja. i
danas se koristi. 1885. Koh je imenovan profesorom higijene na Univerzitetu u Berlinu i
direktorom novoosnovanog Instituta za higijenu na tamošnjem univerzitetu. 1890.
imenovan je za generalnog hirurga (Generalarzt) I klase i za Frimena grada Berlina.
1891. godine postao je počasni profesor Medicinskog fakulteta u Berlinu i direktor no-
vog Instituta za zarazne bolest. Tokom ovog perioda Koh se vratio svom radu na tu-
berkulozi.

Rad na leku za tuberkulozu

Nastojao je da tuberkulozu zaustavi pomoću preparata, koji je nazvao tuberkulin, napravljen
od kultura bacila tuberkuloze. Napravio je dva preparata ove vrste koji su se zvali stari,
odnosno novi tuberkulin, i njegova prva komunikacija o starom tuberkulinu izazvala je znatne
kontroverze. Na žalost, isceliteljska snaga koju je Koh tvrdio za ovaj preparat bila je uveliko
preuveličana i, jer nade koje je pobudio nije ispunjena, mišljenje je krenulo protiv nje i protiv
Koha. Koh je najavio novi tuberkulin 1896. godine i lekovita vrednost ovoga takođe je bila
razočaravajuća; ali je ipak dovelo do otkrića supstanci dijagnostičke vrednosti.
Tokom kasnijih godina svog života Koch je došao do zaključka da bacili koji su uzrokovali
tuberkulozu čoveka i goveda nisu identični i njegova izjava o ovom stavu na Međunarodnom
medicinskom kongresu o tuberkulozi u Londonu 1901. godine izazvala je mnogo kontroverzi i
protivljenja; ali sada je poznato da je Kohov pogled bio ispravan.

Koh je bio dobitnik mnogih nagrada i medalja, počasnih doktorata
univerziteta u Hajdelbergu i Bolonji, počasnih državljanstava Berlina,
Volštajna i njegovog rodnog Klaustala i počasnih članstava učenih
društava i akademija u Berlinu, Beču, Peruđi, Napulju i Nju Jorku.
Odlikovan je nemačkim ordenom krune, velikim krstom nemačkog
ordena Crvenog orla (prvi put je ovo visoko priznanje dodeljeno
medicinskom čoveku) i ordenima Rusije i Turske. 1905. dobio je
Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu. Koh se oženio sa Emi
Frats. Rodila mu je njegovo jedino dete, Gertrudu (rođ. 1865). Doktor
Koh umro je 27. maja 1910. godine u Baden-Badenu.

Marija Krnjajić I8