Gregor Mendel ebook (1)

GREGOR
MENDEL

Staša Vojisavljević
I9

Gregor Mendel, rođen kao Johan Mendel, bio je
austrijski naučnik i sveštenik, nazvan “ocem
genetike“ jer se prvi bavio istraživanjima u
oblasti nasleđivanja.

Rođen je 22. jula 1822. godine u selu Hajzendorf, u
porodici farmera. U osnovnoj i srednjoj školi se
pokazao kao izvrstan i briljantan učenik, ali roditelji
nisu mogli da mu priušte više obrazovanje. Uprkos
tome, uspeli su da mu omoguće odlazak u
Avgustinov manastir, gde je nastavio svoje
obrazovanje i počeo da podučava decu i mlade ljude.
S obzirom da je bio sveštenik, nikada se nije ženio.

Ljubav prema prirodi je umnogome uticala na njegovo zanimanje za istraživački rad.
Zanimale su ga meteorologija i teorija evolucije, ali najveći deo svog života je
posvetio proučavanju biljaka. Tokom jedne svoje šetnje oko manastira, naišao je na
atipičnu vrstu biljke, uzbrao je i zasadio pored jedne tipične vrste. Oduvek želeći da
sazna kako biljke dobijaju atipične osobine, ova prilika mu je ostvarila želju.

Posmatrao je biljke koje je zasadio jednu pored
druge, kako bi uočio da li će se na narednoj
generaciji pojaviti slična ili ista svojstva. Otkrio je
da potomstvo biljaka zadržava najvažnije osobine
roditelja, a da pri tom okruženje nema nikakav
uticaj na te osobine, što je suprotno prethodnim
teorijama o razvoju biljaka. Ovo otkriće je označilo
pojavu ideje o nasleđivanju.

Eksperimente na baštenskom grašku započinje 1856. g. da bi 1865.g. rezultate tih
eksperimenata saopštio na zasedanju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu,
a iduće ,1866, objavio svoj rad Eksperimenti sa biljnim hibridima.
Mendel je na izučavanju zakonitosti nasleđivanja čitavog niza osobina radio punih
osam godina. Da bi izabrao osobine koje se alternativno ispoljavaju, proučavao je
32 različite osobine i od njih odabrao 22 za dalje eksperimentisanje.

Mendel je došao na ideju dominacije i izdvajanja pojedinih gena, pa je, u skladu s
tim, sproveo niz eksperimenata na grašku. Trebalo mu je čitavih sedam godina da
eksperimentima dokaže nasleđivanje ukrštanjem određenih vrsta.
Na osnovu svojih zaključaka, izveo je i nabrojao nekoliko pravila o nasleđivanju,
među kojima su pravila da se nasledni činioci ne kombinuju, nego prenose direktno,
a da roditelji prenose samo polovinu naslednih činilaca na potomstvo.

Sedam svojstava koja je Mendel posmatrao koja se lako prepoznaju i koja se
većinom pojavljuju svako s dve mogućnosti (dva oblika):
1. boja cvetova – ljubičasti ili beli
2. položaj cvetova – aksijalni ili terminalni
3. stabljika – visoka ili niska
4. semenke – okrugle ili naborane
5. boja semenki – žuta ili zelena
6. oblik mahune – naduvana ili stisnuta
7. boja mahune – zelena ili žuta

Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su daleko ispred nivoa nauke tog
vremena da bi tek početkom 20. veka bili ponovo otkriveni i postali osnova
savremene genetike. Tri naučnika 1900. g, Hugo de Fris (Holandija), Karl Korens
(Nemačka) i Erik Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze
Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja.

Početkom 20. veka Mendelovi radovi su bili ponovo
otkriveni i postali osnova savremene genetike. Tek 16

godina posle Mendelove smrti, njegov rad dobija
priznanje, a njegovi zaključci ime koje im sa pravom
pripada: Prvi i Drugi Mendelov zakon nasleđivanja.

Tokom kasnijeg života, Mendel se vratio podučavanju u manastiru, a istraživački rad
je pao u drugi plan, prvenstveno zbog činjenice da mnogi ljudi nisu podržavali, a ni
verovali u njegovu teoriju. Umro je zbog problema s bubrezima 6. januara 1884.
godine u Brnu, u Češkoj.

HVALA NA PAŽNJI!