Редакцију БРКИНЕ ХРОНИКЕ чине: ЈАНА МАРКОВИЋ, АНЂЕЛА ЧОРМАРКОВИЋ, ЈАЊА КАЛЕЗИЋ, АНЂЕЛА ПОПОВИЋ, НАТАЛИА НОВАКОВИЋ, ЛАЗАР НИКОЛИЋ, МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ, ИГОР БОЊАКОВИЋ, СЛАВЕН МАКСИМОВИЋ, ВАСИЛИЈЕ ПАВЛОВИЋ, ЛАЗАР СТОЈАКОВИЋ, РЕЉА СТОЈАНОВИЋ И ЛУКА МАЛЕШЕВИЋ НОВИНАРСКУ СЕКЦИЈУ ВОДИ НАСТАВНИЦА БРАНКА ВУКОВИЋ
Коментар редакције ОВУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ РЕДАКЦИЈА БРКИНЕ ХРОНИКЕ ЗАПОЧЕЛА ЈЕ СА ЧЕТРНАЕСТ ЧЛАНОВА. НА ПРВОМ ОКУПЉАЊУ СЕКЦИЈЕ ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ О ДИНАМИЦИ РАДА И ТЕМАМА КОЈИМА ЋЕМО СЕ БАВИТИ. ЗАМОЛИЛИ СМО УЧЕНИЦУ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЛЕНУ ЈОВАНОВИЋ ДА СЕ ОБРАТИ ПРВАЦИМА И МОТИВИШЕ ИХ ДА БУДУ ШТО БОЉИ У ТОКУ СВОГ ШКОЛОВАЊА И ИСКОРИСТЕ СВЕ ШТО НАША ШКОЛА ИМА ДА ИМ ПРУЖИ. САГЛАСИЛИ СМО СЕ ДА ЋЕ У ЦЕНТРУ НАШЕ ПАЖЊЕ БИТИ ЖИВОТ ШКОЛЕ. ЗАТО ЋЕМО ТОКОМ ОВЕ, АЛИ И НАРЕДНИХ ГОДИНА ПРАТИТИ СВА ШКОЛСКА ДЕШАВАЊА И О ЊИМА ПИСАТИ – ПОСЕТЕ, СПОРТСКА ДЕШАВАЊА, ТРИБИНЕ, РАДИОНИЦЕ, ТАКМИЧЕЊА, РАД УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА… ОНО ШТО СМО ОДАБРАЛИ КАО РУБРИКУ КОЈУ ЋЕМО ИМАТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ЈЕСУ ЗНАМЕНИТОСТИ РАКОВИЦЕ. КАКО СЕ НАША ШКОЛА НАЛАЗИ У ОВОЈ ОПШТИНИ, СМАТРАМО ДА ЈЕ ВАЖНО ДА БОЉЕ УПОЗНАМО СВЕ ОНО ШТО СУ КУЛТУРНА И ИСТОРИЈСКА БОГАТСТВА ОВОГ ДЕЛА БЕОГРАДА И ДА О ТОМЕ ИНФОРМИШЕМО И СВЕ НАШЕ ДРУГОВЕ. САДРЖАЈ страна Обраћање директорке школе Бојана Стевановић 2 Добро дошли, драги прваци Лена Јовановић 3-4 Посета изложбе „Природа и језик“ Лазар Николић и Јана Марковић 5-6 На Сајму књига – Живеле књиге Јања Калезић 7-8 Спортске вести Михаило Јовановић 9 Истина о нашој школи Игор Бошњаковић 10-11 Роботи и савремени живот Анђела Чормарковић 12-13 Спорт и хуманост Славен Максимовић 14 Прва трибина у нашој школи „Како постати спортски новинар“ Михаило Јовановић 15-16 GamesCon – сајам игара Михаило Јовановић 17-18 Знаменитости Раковице – манастир Раковица Игор Бошљаковић и Лазар 19-20 У Историјском музеју Србије Јања Калезић 21-22 Новости из мехатронике Наталиа Новаковић 23 Полугодишње цртице из школског живота Михаило Јовановић 24-25 Литерарни радови наших другара 26 Ликовни радови ученика првог разреда – избор наставнице Велиборке Бајић 27-30
Поштовани ученици, родитељи, пријатељи Машинске школе „РадојеДакић“, Велика је одговорност и част бити на челу ове образовне установе. Школа је место великих сусрета и повезивања, борби и циљева, тражења и проналажења. Место великих питања и тражења одговора, судара и прожимања генерација, место промена, идеја. „Сан започиње с учитељем који верује у вас, који вас вуче и гура и води на следећу висораван, понекад вас боцкајући оштрим штапом званим истина.“ Сви ми у Машинској школи „Радоје Дакић“ верујемо у своје ученике. Трудимо се да код вас освестимо чињеницу да је образовање нешто што се одувек јављало као најефикаснији начин за решавање многобројних друштвених проблема, због тога оно мора бити у складу са временом у коме живимо. Обезбеђивањем квалитетног образовања осигурава се развој друштва у целини, ученици се мотивишу да наставе школовање, да буду спремнији за свет рада и изазове који их очекују. Сви ми који радимо у школи одабрали смо пут ентузијазма и упорне борбе за сваког ученика. Жеља нам је да наши ученици напредују, достижу сопствени максимум и постављају себи циљеве, да ученици од нас одлазе као оснажене личности које разумеју и користе своје способности, таленте и стечена знања. Тежимо да наша школа буде школа у којој се сви лепо осећају, а родитељи могу бити сигурни да ће се њиховој деци професионално приступити с много стручности, разумевања и пажње. Драги ученици, садашњи и будући, поручујем вам да је знање које стичете у нашој школи кључна снага ваше будућности. Квалитет живота почиње и завршава се образовањем, до тога ћете стићи личним ангажовањем и упорношћу, оно ће вам дати снагу да постигнете запажене резултате који ће вас увести у свет одраслих и успешних. Моћ знања управо за вас има немерљив значај. То је капитал који вам нико не може одузети и нака вам оно буде средство за постизање жељених циљева у животу. Бојана Стевановић директор
ДОБРО ДОШЛИ, ДРАГИ ПРВАЦИ! Драги прваци, Дозволите да вам пожелим добродошлицу и обратим вам се као неко ко је, не тако давно, седео управо на вашем месту. Пре свега, био би ред да се представим и покушам да придобијем вашу пажњу и поверење, јер све што ћете прочитати у овом тексту је потпуно искрено и добронамерно. Моје име је Лена Јовановић и била сам ђак генерације школске 2022/23. Својим залагањем и знањем нашла сам се међу најбољима и добила ту изузетну част. Личном иницијативом и преданошћу привукла сам пажњу професора, како својих, тако и оних који ми нису предавали. Моје амбиције и посвећеност нису остали незапажени. Убрзо, неисцрпна подршка почела је да пристиже са свих страна, а трајала је све четири дивне године које сам овде провела. Сада ми све то много недостаје. И не брините, нећу да звучим као професори и причам како морате да грејете столицу сатима. Наравно, мора понешто и да се научи, али то није разлог због ког вам се сада обраћам. Овде сам да вам помогнем и кажем пар ствари које би мени биле од користи, да ми је неко, ко је само пар година старији, рекао кад сам била ђак првак. Свесна сам да већина вас има неку врсту отпора према школи, али истина је то да вам то само штети. Свако од вас бира хоће ли му школа бити непријатна и мучна обавеза или пак пријатно и забавно искуство. Не тражим од вас да ми верујете на реч, али учините себи услугу и пробајте да на недељу дана ставите по страни све предрасуде које иначе осећате када кренете на наставу. Уместо да седите на часу изгубљени у мислима или у разговору са другом из клупе, покушајте да квалитетно искористите време које је већ предвиђено за учење. Покушајте да се укључите и немојте се устручавати да питате ако нешто не разумете из градива (не брините, не постоји глупо питање, већ само глуп одговор :)). Приметићете позитивне промене. Немојте дозволити себи да не искористите све могућности које вам школа нуди – низ секција, ученичка компанија, одласци са наставницима у посете многим институцијама... Довољно је само мало заинтересованости како би вам се сва врата отворила. То ће касније утицати на многе важне одлуке које треба да донесете у вези са својом будућношћу.
Покажите да сте пристојни млади људи, да поштујете школу и наставнике, да размишљате о својој будућности, да нисте површни… Надам се да ће моје речи утицати на већину вас и мотивисати вас да измените своје ставове. Још једном вам желим добродошлицу и пуно среће на новом почетку! И запамтите, средња школа ће бити најлепши период ваших живота, само ако јој то допустите! Лена Јовановић ђак генерације 2022/23.
На изложби „Природа и језик“ Ведар и сунцем окупан октобарски дан ученици првог и трећег разреда наше школе искористили су како би посетили Галерију Природњачког музеја на Калемегдану где је постављена изложба под називом „Природа и језик“ ауторке Драгане Вучевић, вишег кустоса. Ова изложба на стручан и популаран начин обухвата више различитих области: биологију, геологију, анатомију, физику, основе лингвистике, књижевност, елементе културне антропологије, музику инспирисану звуцима из природе. На сликовит начин приближава нам језик природе и математичких правилности у природи, начине комуникације међу живим бићима, како настаје говор и глас (грађа мишићног органа језика и усне дупље), како се преносе информације међу људима, животињама и биљкама, али и ћелијама. Изложба обједињује различита поља природних и друштвених наука у циљу едукације публике, развијања еколошке свести и спознаје значаја очувања наше Планете. Један од циљева изложбе је да код младих људи омогући повезивање знања из различитих области, стечених кроз програме школских предмета. Програм изложбе подељен је у пет тематских целина од којих нам је најзанимљивија била целина природа у језику, јер је имала највише везе са нашим знањима из књижевности, језика, културе и традиције. Имали смо прилику да видимо бројне експонате из богатих збирки Природњачког музеја. Осим тога, могли смо да приметимо директну повезаност са наставним садржајима о којима смо учили на часовима српског језика и књижевност. Посебно се захваљујемо нашим дивним професоркама Мирјани Пртини и Бранки Вуковић на томе што су организовале посету и омогућиле нам ово дивно искуство. Припремили: Лазар Николић и Јана Марковић, 3/1
САЈАМ КЊИГА – ЖИВЕЛЕ КЊИГЕ Да ли сте посетили Сајам књига ове године? Ако нисте, мислимо да следеће године не бисте смели да направите исти пропуст. Тих недељу дана сви поштоваоци писане речи празнују и славе књижевности свих светских култура. Београдски сајам је место одржавања многобројних манифестација, а Сајам књига је једна од најзначајнијих, ове године 66. по реду, под слоганом ЖИВЕЛЕ КЊИГЕ. Домаћин сајма је Француска, а манифестацију су отворили Владислав Бајац и Матијас Енар. На овом месту можемо упознати мноштво уметника, писаца, њихова дела и детаље о њиховом стваралачком процесу. Породице имају своје дане на сајму, али и ђаци свих српских школа традиционално имају свој термин – четвртак, када се у халама сајма роји као у кошници, а уши заглуши дечја граја. У посету је кренуло 45 ученика наше школе у пратњи наставница Мирјане Пртине, Снежане Зрнић и Бранке Вуковић. Новинарска секција наше школе је добила позив од Факултета за спортско новинарсто да присуствујемо промоцији монографије о Сергију Лукачу у четвртак 26.11.2023. године у сали “Васко Попа” са почетком у 12 часова. Монографија “Сергије Лукач - Прометеј новинарства” је још једна вредна књига у издању Факултета за спорт Универзитета “Union-Никола Тесла” и Службеног гласника. Аутори овог дела су наставници професор др Радивоје Петровић и професор Слободан Пенезић заједно са 16 студената са студијског програма Спортско новинарство. Уредник је др Предраг Бајић, један од сарадника и асистент Урош Селенић, а у цео пројекат укључено је више од 50 људи. На представљању овог дела говорили су аутори као и рецезенти професор др Владимир Копривица, са Факлутета за спорт, професорка Милица Кулић, са Факултета политичких наука и новинарка РТС-а, као и Петар Арбутина, књижевни критичар.
Професор др Радивоје Петровић, некадашњи студент Сергија Лукача, по чијој идеји је и урађен цео пројекат, истакао је: „Сергије Лукач је један од оснивача прве катедре за новинарство на овим просторима, на Факултету политичких наука 1968. године. За време његовог мандата изашло је 17 генерација студената и више од 1000 новинара. За све то време био је једна од новинарских ведета НИН-а. О професору Лукачу у књизи говоре његови пријатељи, сарадници и студенти. Мој основни мотив је био да такав човек и његово дело не буду заборављени, јер би то била срамота свих нас”. Ова промоција за нашу новинарску секцију била је изузетно важна. Имали смо прилику да чујемо много о животу и делу Сергија Лукача, који је нашој генерацији до сада био непознат, а посебан доживљај је било присуствовање промоцији једне монографије, за многе од нас прво такво искуство. Још једна занимљивост за крај - обилазећи штандове Сајма наишли смо на Небојшу Вишковића, познатог спортског новинара који ради преносе мечева нашег Новака Ђоковића (по томе га сви знамо). Када смо му пришли, љубазно је поразговарао са нама. Био је ово испуњен и занимљив дан. Припремила: Јања Калезић 1/1
СПОРТСКЕ ВЕСТИ Такмичење у одбојци Општинско такмичење у одбојци одржало се 10.10.2023. године. Такмичиле су се све средње школе на нивоу општине Раковица. Тим наше школе чинили су ученици првог, дугог и трећег разреда. Први меч смо изгубили од Петнаесте гимназије 2:0, а следећи смо победили играјући против Пете економсте школе што нас је довело на 2. место. Тим је водила наставница Станислава Костић. На такмичењу су учествовали: Ђурић Михајло, Весић Марко, Урош Павловић, Петар Бајевић, Милош Шаргић, Вељко Миљановић, Симон Прапротник, Огњен Алић и Миша Савковић. Рекреативна такмичења у организацији асоциације “Спорт за све” Својом програмском дефинисаношћу асоцијација Спорт за све побудила је интерес многих невладиних организација, које се у мањем или већем обиму баве програмима спортске рекреације свих грaђана без обзира на пол и узраст. Асоцијацију чини близу 70 чланица. Један број удружених организација су са Националних нивоа али, такође, врло значајну организациону шему чине чланице из локалних заједница. Наша школа добија позиве за учешће на различитим манифестацијама и активностима. Стреличарство, корнхол и боћење 28.10.2023. године у 11:00 одржана су рекреативна такмичења из стреличарства, корнхола и боћања. Такмичења су се одржала на Канаревом Брду. Ученике је водила наставница Рада Кафеџиски. На догађај су ишли: Сандра Илић, Вања Милинковић, Нена Здравковић, Драгана Грдић, Глишић Виктор и Михајло Тодић Бициклијада Још једна бициклијада одржана је 5.11.2023. године у 11 часова на Ади Циганлији. Овом догађају су присуствовали ученици наше школе: Сандра Илић, Горијан Голубовић, Данило Николић и Грубан Немања. Коментаришући ова два спортска догађаја на које је водила своје ученике, наставница Рада Кафеџиски је изјавила:“Ниједан од ученика се није значајније заинтересовао за неки од ових спортова, али су сви стекли нова искуства, а и то је веома важно за све ученике наше школе”. Припремио Михаило Јовановић
ЛИЧНИ СТАВОВИ ИСТИНА О НАШОЈ ШКОЛИ Низ година Машинску школу „Радоје Дакић“ прати лош глас. Међу људима у локалној заједници влада мишљење да су овде само проблематични ђаци, да је школа лоша и да има ниске критеријуме у односу на друге школе. Са овим предрасудама сам се сусретао како у разговору са одраслима, тако и у разговорима са својим вршњацима. Чак су и неки моји блиски пријатељи који су уписали друге школе прихватили те ставове неутемељене на чињеницама. Неки од коментара су били: „Ћути, идеш у МОЦ!“ (наравно, упућено увредљиво), или: „Ма то је каубојска школа!“ и слично… Чињеница је, нажалост, да је мали број ученика заинтересован за ову школу зато што су већ дуже време у тренду гимназије. Збор тога нашу школу често упишу ученици који су имали слабији успех и владање. Професори се срећу са разним проблемима и изазовима, али и излазе на крај са њима, као и у другим школама, јер у свим школама постоје проблеми са онима који су неваспитани, неодговорни према школским обавезама, неамбициозни, мисле да им школа није потребна. Међутим, то дефинитивно не умањује вредност наше школе. Сви који имају предрасуде не знају да се у овој школи спроводе реформе већ годинама уназад, а у последње четири године је модернизована и опремљена савременом техничком опремом, па су чак и студенти са електротехничког факултета долазили да обављају кабинетске вежбе. Такође је уведено и неколико нових смерова који прате раст и развој технике, пре свега компјутерске технологије и индустријскe роботикe. Потреба за овим занимањима је велика и ти смерови могу само да се развијају за разлику од неких занимања која ће нестати јер је обављање одређених послова прешло на машинско. Професори су ту за сваког ученика, да им помогну да што боље савладају градиво, а ми ученици вредно учимо како бисмо постигли добар успех и није нам лако. Школа је обезбедила средину у којој сваки ученик – свако од нас може да се лично и професионално развија. Наше је да то прихватимо, пригрлимо и искористимо најбоље што можемо.
Нашу школу завршили су данас успешни интелектуалци као што су проф. др Ташко Манески, Драган Милутиновић и Мићо Ољача. Такође и познати спортисти као што су ватерполиста Данило Икодиновић и фудбалер Ивица Илиев, али и многи други. Сигуран сам да ће у скоријој будућности ова школа бити вреднована на начин који заслужује и да ће уврежена мишљења у друштву, а неистинита, нестати. На нама је да томе допринесемо, да покажемо да у нашој школи има више вредних, амбициозних, пристојних младих људи који сматрају образовање важним постигнућем него оних који мисле супротно. Нека то буде мисија наше генерације. Игор Бошњаковић 1/1 РОБОТИ И САВРЕМЕНИ ЖИВОТ (Анкета) Роботика је занимљива научна област која обједињује познавање електронских система, мехатронских система и вештачке инталигенције. Ученица сам првог разреда Машинске школе „Радоје Дакић“ и на смеру техничар за индустријску роботику. Ову тему сам одабрала управо због тога што је повезана са мојим будућим занимањем, а анкета ми ипружа могућност да боље упознам и разумем размишљања људи о роботима. Роботи су машине које имају способност да се крећу и извршавају многе људске послове самостално. Постоји много фактора због којих је пожељно имати роботе у радном окружењу. Неки од њих су на пример: обављање тешких физичких послова који су за човека умарајући, досадни или немогући. Приступ местима где је за човека опасно због могућности угрожавања сопственог здравља. Мањи су трошкови и убрзава се брзина рада. Ако роботи већ сада могу да обављају послове уместо људи и ако даљим развојем почну да комуницирају са људима – што се већдешава, поставља се питање: Да ли ће роботи, некада у будућности, потпуно заменити људски род и да ли ће се заступљеност људи на пословима смањити? На ово питање одговорило је око петнаест ученика наше школе, роботичара, али и оних који су на осталим смеровима. Одговори су углавном били кратки - само „Да“ или „Не“, а неколико ученика образложило је своје одговоре: - „Мислим ће нас заменити у потпуности јер ће се захтевати од нас људи рад са тешким стварима које ми не можемо да понесемо или једноставно урадимо.“ - „Хоће, али не у потпуности, јер постоје послови у којима људи морају да имају учешће, попут занимања психолога - они знају у већини случајева шта се дешава у глави људи за разлику од вештачке инталигенције.“ - „ Неће, а и да се то деси свакако ће бити у далекој будућности.“ - „Моје мишљење је да хоће зато што се осмишљавају нови послови на којима човек не може да буде од неке користи.“
- „Ја такође мислим да хоће због тога што напредује вештачка инталигенција и људи су постали лењи.“ Према резултатима коју дати на дијаграму, већина ученика, које смо питали рекло је да ће роботи у потпуности заменити људе у свим пословима. Moje мишљење се поклапа са црвеним делом у дијаграму, а то је да роботи хоће заменити људе у одређеном броју послова послова, али да ће увек постојати неки послови у којима ће људи бити доминантнији и потребнији. Циљ истраживања и израде анкете јесте да упоредимо мишљења ученика који се образују за будуће роботичаре и оних са других смерова. Поред тога што ће нам посао бити олакшан у многим пословима важно је и да знамо како ће се човек осећати у њиховом окружењу. Слична анкета рађена је и у САД, студија из 2013.године, са универзитета Оксфорд, процењује да је чак 47% укупног броја запослених у страху од губитка посла и „компјутеризације“. Истраживање стручњака у области вештачке инталигенције показало је да ови стручњаци предвиђају око 50% вероватноће да ће машине, машинска инталигенција високог нивоа, без помоћи моћи да обављају задатак боље, ефикасније и јефтиније од људи. Како ће бити, показаће време. Анђела Чормарковић 1/1
ХУМАНОСТ И СПОРТ Бавим се спортом готово две године. Мој мотив да почнем било је здравље. Имао сам потебу да будем активнији и проводим више времена на свежем ваздуху. Некако је избор пао на веслање, па сам се учланио у клуб “Beodragons“. Оно што сам у међувремену научио јесте да је спорт не само добар за наше здравље, снагу, физичке способности и тимски дух, већ изузетно много утиче на нас као људе и химанисте. Посебно осећам велики понос што сам део овог клуба од 19. октобра 2023. године. Тог дана обележава се Међународни дан борбе против карцинома дојке. У мом клубу одржана је свечана регата Розе дама клуба “Beodragons” под називом “Веслај и победи”. Повод регате су успеси које је њихов тим постигао на Европском клупском такмичењу у Равени. На том такмичењу је учествовало 2700 такмичара, чланова 63 клуба из 22 европске земље. Из наше земље су учествовала три клуба од којих је клуб “Beodragons” учествовао и са екипом розе дама, а то је уједно био и њихов први међународни наступ. Пласманом у два финала остварен је највећи успех српских екипа на том такмичењу. Манифестација је започела трибином на којој је гост био проф. др Небојша Ивановић, редовни професор медицинског факултета Универзитета у Београду и познати онколошки хирург. Такође, гости трибине су били и млади онколошки хирурзи који се дијагностиком и лечењем карцинома дојке баве у великим медицинским београдским институцијама. Професор Ивановић је одржао занимљиво предавањ о савременом концепту ране дијагностике и хируршког збрињавања карцинома дојке у Србији. Све ово истичем због тога што су Розе даме жене које су боловале и успешно победиле ову болест. Баве се спортом и мотивишу све жене да им се прикључе, посебно оне које су се бориле и избориле или су тренутно болесне од карцинома дојке. Шире поруку да је бављење овим спортом благотворно након болести и помаже као једна врста реахбилтације у друштву оних који имају пуно разумевања за све кроз шта се у тој борби пролази. Њихова снага, ведрина, животни елан, резултати које постижу мотивишу све нас. Много ми значи што сам присуствовао дивним дешавањим које за сврху имају охрабривање свих мајки, ћерки, бака, пријатељица… свих дивних жена које су се суочавале са овом тешком болешћу. Подизање свести о важности превентивних прегледа и бриге о здрављу жена је веома важно, јер оне су те које дају живот. Припремио Славен Максимовић
ПРВА ТРИБИНА У НАШОЈ ШКОЛИ „КАКО ПОСТАТИ СПОРТСКИ НОВИНАР“ У Машинској школи „Радоје Дакић“ по први пут је организована трибина на којој су учествовали ученици и наставнци из неколико београдских школа, махом са територије општина Раковица и Вождовац, а говорници на трибини су били професори са Факултета за спорт – катедра за спортско новинарство. У 16 часова 7. децембра 2023. године у зборници наше школе окупили су се ученици четвртог разреда, полазници новинарске секције, али и ученици Пете економске школе, Гимназије “Патријах Павле” и Дванаесте београдске гимназије како би на трибини разговарали са стручњацима за спортско новинарство. Трибину је организовала наставница Бранка Вуковић, руководилац новинарске секције, уз велику помоћ и подршку директорке школе, Бојане Стевановић. Модератор трибине била је проф. др Биљана Витковић, а о свету спортског новинарства највише је говорио проф. др Радивоје Петровић, професор на факултету за спорт који има чак 40 година радног искуства, а своја искуства поделили су и доц. др Предраг Бајић и асистент Урош Селенић. Спортско новинарство је облик писања којим се извештава о спортским темама и такмичењима. Раније су на спортско и забавно новинарство гледали кроз низ других аспеката јер нису покривали озбиљна питања. Међутим, потреба за извештавањем о спорту је расла како је спортски свет растао по утицају, моћи и богатству. Већина медијских кућа има одељење за спортско новинарство. Такође је суштински део постојећих медија - штампаних медија, електронских медија и интернета. То је резултат љубави људи према разним спортским активностима. Фокус спортског новинарства је да извештава и о аматерским и професионалним спортским догађајима. Поред тога, укључује интервјуисање играча и тренера, извештавање о статистици утакмица, анализу и давање коментара и још много тога. Спортски новинар је онај који пружа информације о спортским догађајима, тимовима, темама, такмичењима тако што пише и извештава о њима за различите медије и
новинске платформе. Медијске куће укључују новине, радио и ТВ емисије, часописе, веб странице. Да бисте постали добар спортски новинар, морате добро познавати и поседовати следеће новинарске вештине: - Одличне писане и вербалне комуникацијске вештине. - Објективност за извештавање о било каквим вестима без предрасуда. - Упорност за тражење вести. Потребна је диплома новинарства или неке сродне области. Осим тога, изузетно је важна љубав према спорту. Да ли је добра одлука изабрати каријеру спортског новинара? Да, спортско новинарство је добар избор. Како се повећава база обожавалаца и конкуренције за послове професионалних спортиста, постојаће потражња за тренерима који ће обучавати будуће спортисте, а медијским кућама ће бити потребни репортери и писци који ће обавештавати љубитеље спорта о дешавањима у њиховим омиљеним спортским активностима. У складу са свим оним што смо чули на трибини, закључујем да, иако није нимало лако бити новинар (недовољно је плаћен посао, нема слободних дана и времена за одмор), овај посао испуњава из различитих разлога. За проф. Витковић највећа радост у новинарству је могућност да се кратак временски интервал значајно продужи и ужива у њему, за доцента Бајића је то адреналин који осећа док ради, за Уроша Селенића то је тренутак када угледа свој текст у медијима, а за једног од њихових дипломаца то су путовања. Учествујући у овом догађају ученици су стекли нова сазнања, упознали се и дружили, многи међу њима први пут присуствовали трибини, а наша школа проширила сарадњу са средњим школама из окружења на пољу каријерног вођења. Припремио: Михаило Јовановић 3/4
GAMES CON – САЈАМ ИГАРА Београдски сајам игара, познат као Games Con, регионална конвенција за гејминг и поп културу на Балкану, одржан је по седми пут од 8. до 10.12.2023. године у хали седам Београдског сајма. Под паролом „левеловати се мора“ фестивал окупља комплетну индустрију модерне забаве на једном месту. Сајам пружа прилику љубитељима видео и друштвених игра да стекну нова пријатељства, упознају се са својим омиљеним јавним личностима из балканске гајминг сфере, пронађу нове занимљиве игре итд. Идеја Games.Con-а је да на једном месту обједини турнире у најпопуларнијим играма, online и e–gaming, board и card gaming, као и сајмове стрипа и фандомове фантази франшизе. Као пратећи програми Games.Con-а у плану су и наступи најпознатијих gameplay Јутјубера, као и других тинејџ звезда поп културе. Све то било занимљиво је и за нас, ученике Машинске школе „Радоје Дакић“, с тим што смо имали мотив више да одемо на ову манифестацију – један од наших другова Виктор Смиљковић је уз свог оца представљао симулатор летења, а ми смо им својим присуством пружили подршку. Одлазак на Games.Con организовала је наставница Светлана Ковачевић за ученике образовног профила електротехничар рачунара 1/4, 2/4 и 3/4 одељења. Симулатор летења У питању је симулатор F-16 авиона. Управљачке команде су идентичне правом авиону, наравно прилагођене буџету који су идејни творци имали на располагању. Цео систем је покренут рачунаром, на коме су различите летачке игрице. Комуникација и синхронизација улазних
уређаја и рачунара обавља се помоћу више различитих ручно направљених софтвера, а у делу електронике коришћени су Arduino Pro Micro I ArduinoMega микроконтеролери. Информације се уносе преко џојстика. Они очитавају информације из игрица и преносе на виртуелне панеле. Одговарајући софтвер, посебном врстом кодирања даје оутпут сигнале. За инпут сигнале коришћени су универзални џојстици фирме Лео Боднар. Кабина је израђена од различитих материјала: дрво, метал и алуминијум у размери 1:1, а позиција седења, команди и ножних педала је копирана из правог авиона. Све ове занимљиве податке о реализацији изузетног симулатора добили смо од Виктора Смиљковића, Далибора Смиљковића и Дејана Пантића. Виктор је ученик наше школе, а Далибор и Дејан бивши припрадници активног састава Војске Србије. Поред овог врхунског симулатора летења, пажњу ученика је привукао штанд Агенције за безбедност саобраћаја. Ту су ученици могли да се опробају на симулатору вожње, симулатору судара и симулатору превртања аута на кров. Такође, од презентера су добили вредне информације и мало познате чињенице о безбедности у саобраћају, тако да већина њих сада другачије схвата синтагму “безбедност у саобраћају”. Поједини ученици су се, такође пријавили и учествовали на различитим турнирима у складу са својим афинитетима. Припремио: Михалио Јовановић 3/4
Знаменитости Раковице – стална рубика Манастир Раковица Машинска школа „Радоје Дакић“ налази се на територији општине Раковица. Како се наш часопис бави школом и школским животом, а он је у блиској вези са дешавањима на територији ове општине, решили смо да у сваком броју једну причу посветимо знаменитостима овог дела нашег великог града. Наравно да се нисмо двоумили око тога одакле почети – од најзначајнијег духовно-историјског места – манастира Раковица. Окупили смо се у дворишту школе у 10.30 часова 25. децембра и пошли у походе манастиру. Једноставно и брзо смо се пребацили аутобуском линијом 47 и за десетак минута пута обрели у бајковитом окружењу. Када прођете кроз манастирску капију имате утисак да сте се значајно удаљили од Београда. Мир, тишина, крајолик, нека посебна атмосфера која вас обузме. Први утисак је да је све савршено уређено, педантно, да се о сваком детаљу води рачуна. Испред манастира је лепо уређен травњак који је ограђен металном оградом, са десне стране је паркинг, а поред паркинга недавно изграђена црква која такође припрада манастиру иако се налази ван манастирских зидина. О свему се брину монахиње које ту бораве. 1949. године Патријарх Герман је наложио да манастир буде женски. Рана историја манастира Раковица саздана је од бројних непознаница. Истраживачи до данас ниду успели да одговоре на питања ко је и када подигао манастир, да ли је првобитна основа на месту на којем се налази, а није било сигурно ни када се први пут помиње у историјским изворима. Живот манастира је са нешто више поузданости могуће пратити тек од XVI века. Од тада до данас његову судбину су обликовали велики историјски догађаји. Овде је почетком XX основана прва Монашка школа, а потом и иконописна. Манастир је временом добијао на значају и тиме што су многе његове старешине као наредно задужење добијале епископски чин и служиле цркви широм православне васељене. Народно предање оснивање манастира доводи у везу са епохом Немањића. Помиње се Свети Сава, краљеви Драгутин и Милутин, па и Милош Обилић, али без икаквих основа и писаних доказа. Важан документ у расветљавању историје манастира Раковица представља повеља коју је манастиру 1701. године издао влашки владар Константин Бранковеану. Писана на
румунском језику, ћириличним писмом на магарећој кожи, повеља је украшена иницијалима и титулом кнеза у златној боји, као и грбом кнежевине Влашке. Овом повељом наводи се да ће кнез за живота даровари манастир сваког септембра са сто комада соли. Најстарији материјални извор који сведочи о постојању манастира Раковице у XVII веку представља округли манастирски печат из 1601. године. Након занимљивог путешествија до манастира Велика Ремета на Фрушкој гори, преко Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, где се налазио у Хрватском музеју у Загребу, данас се чува у Музеју Српске православне цркве. Главна манастирска црква је посвећена светом Архангелу Михаилу, а први пут је обновљена 1861. године када је дозидан горњи део, а уместо црепа постављен лимени кров. У обнови манастира учествовао је брат Кнеза Милоша, Јеврем, и његова супруга Томанија. То је време процвата манастира. Јунак Првог српског устанка Васа Чарапић сахрањен је у манастирској порти 1806. године. Био је то први корак у креирању сакралног простора Раковице као места националног сећања. У манастиру је сахрањен син кнеза Милоша и кнегиње Љубице Тодор Обреновић, а 1930. године тамо је сахрањен патријарх Димитрије. Последњи пут манастир је обнављан 2004. године, јер је и у току бомбардовања 1999. године и због сталних потреса због превоза који се одвија у његовој близини, био поново оштећен. У склопу манастирског компеклса налази се и конак архимандрита Платона. Саграђен је за потребе интерната, школе и новоосноване манастирске штампарије. Конак је по жељи патријарха Димитрија изграђен „на празном простору иза цркве, поред речице“. Изградио га је руски архитекта Валериј Владимирович Сташевски који се убраја у
најплодније архитекте из скупине руских емиграната, а мајстори су дошли из Црне Траве. По својо жељи у манастиру је, покрај гроба патријарха Димитрија, сахрањен и патријарх Павле 2009. године. Након неког времена, тачније 2021. године, овде је припремљена и спомен-соба која је отворена за јавност током већих празника. Имали смо срећу да је једна од монахиња прихватила молбу наше наставнице, откључала овај простор и дозволила да га обиђемо. У првом делу спомен-собе налазе се витрине у којима су изложени разнородни предмети који су изабрани као слика патријарховог живота и припреме за службу у Цркви. Осим неколико књига изожени су и лични предмети попут ципела, једног џемпера, кофера, кувала за воду и пегле, писаће машине и алатки за рад. Овде су изложени и различити дарови које је патријарх добијао попут икона, декоративних предмета и ускршњих јаја од различитих материјала. Ту је и витрина са архијерејском одеждом. У централном делу поставке су различита признања, почасти, спомен-медаље и ордење које је патријарх Павле добијао од различитих људи и институција из земље и иностранства. Крајем 2023. године објављена је и прва Монографија о манастиру Раковица, штампана у Службеном гласнику, ауторке Иване Женарју Рајовић. Манастир је данас место ходочашћа многих православних верника, мада је ту улогу имао и у прошлости за све житеље околних насеља.
Духовни мир који прожима овај манастирски компекс осетили смо сви ми који смо били тамо, осећај је изузетан и препоручујемо свима да га доживе. Вратили смо се у школу срећни, насмејани , испуњени лепотом. Припремили Игор Бошњаковић и Лазар Стојаковић 1/1
Ученички парламент у Историјском музеју Били обожаватељ историје или не, моја препорука је да посетите Историјски музеј у срцу нашег главног града. Отишли смо у посету музеју уз пратњу наше педагошкиње и наставнице географије као представници ученичког парламента. Сваке године парламент планира да посети неки од многобројних музеја, а овај пут је изабран Историјски музеј. Нисмо се покајали што смо донели такву одлуку. На адреси где време оставља своје трагове, на Тргу Николе Пашића, налази се Историјски Музеј у Београду. Ова институција, чији корени сећају на прву половину 20. века, не само да чува у својим складиштима доказе нашег историјског трајања, већ је и велика поетска изложба која нас води кроз бурне векове српске прошлости. Сваки посетилац који претражи портале овог музеја кроз његове дворане осећа дубину и значај. Прелазак прага је као улазак у времеплов, где сваки изложени предмет приповеда своју неколико векова дугу причу. Изложбе које се у музеју могу видети су плод сарадње историчара, археолога и конзерватора који су предани томе да најбоље припреме посетиоце за сањање кроз векове. Од античких олтара, празничних обичаја до блиставих ратних блага, музеј је жива књига која сваком посетиоцу нуди увид у део једне богате и комплексне културе. Специјалне изложбе редовно оживљавају простор, приказујући теме које су се кроз историју дешавале као буре на површини океана. Овакви догађаји не само што обогаћују посету музеју, већ и отварају дијалог о значајним догађајима и темама. Неизмењена локација на којој стоји музеј приповеда своју прилично самосталну причу. Са широким погледом на савски и дунавски конфлуенс, посетиоци остану зачарани у магији прелепог погледа на реке, уливши се у историјске заласке сунца. Музеј није само место за архивирање прошлости, већ и велики простор за образовање и посебно искуство, а томе смо и ми сведочили. Он је приповедач, настављајући традицију која се преноси кроз векове, а наследник је културне баштине коју брендира Београд као европски град. У тренутку наше посете била је актуелна изложба “Чекајући сталну поставку”. Конципирана тако да пружи увид у поједине целине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине. Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу. На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежда српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за потребе будуће сталне поставке, која ће презентовати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века. Посетиоци могу да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, затим круне царице Јелене и Јелене Анђел, као и
реконструкције одежда Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са својим сарадницима. Круне су ручно рађене старим техникама, на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима. Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија. Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке, разарања, прогон, небрига. Ово је била изузетна прилика за све нас да се подсетимо онога што смо знали, али и научимо много тога новог о прошлости наше земље и владарима који су били значајни у епохама у којима су предводили српски народ. Осећали смо се као да смо у неком другом тренутку, далеко од буке централних улица Београда, окружени патином прошлости и сјајним предметима који осликавају величанствену прошлост Србије. Приредила Јања Калезић, 1/1
Новости из мехатронике - кутак за стручна запажања - Мехатроника је инжењерска дисциплина која представља савршен спој машинства, електротехнике, аутоматике, програмирања и информационих технологија. Ова дисциплина стално напредује и свакодневно се уводе нова унапређења, као и су свим осталим техничким дисциплинама. Захваљујући томе многе сфере наших живота добијају виши ниво комфора и квалитета. Међу новитетима је и претварач који помаже у свакодневном животу, а иновација се односи на регулацију вода у индустрији. Вода је као важан ресурс за човека тема будућности. Неопходна нам је усвим областима живота, а због процеса глобалног отопљења биће је све мање, тако да морамо водити бригу о њој на сваки могући начин. Континуирани проток, без застоја. ABB фреквентни претварач за систем водоснабдевања је систем специјално направљен да осигурава континуирани проток воде. Специјално развијене функције претварача ACQ580 поуздано оджавају проток у систему, штите опрему која се користи чак и у најзахтевнијим условима. Без непредвиђених застоја, без обзира на околности. Фреквентни регулатор намењен је за побољшавање рада код пумпи и центрифугалних вентилатора. Дизајниран је са снажним сетом карактеристика у зависности од промене притиска, протока и других спољних података. Помаже да сачувамо оперативне трошкове, повећамо енергетску ефикасност и смањењимо емисију CO2. Осмишљен је како би помогао пројектантима, приозвођачима опреме, консултантима, извођачима радова и осталим професионалцима и стручњацима да обезбеде сигуран проток чисте и отпадне воде у градским водоводима, индустирјским постројењима за прераду отпадних вода, фабрикама за десалинизацију и у системима за наводњавање. АВВ фреквентни претварачи сматрају се поузданим производима у индустрији. Њихова репутација је често повезана с високим стандардима квалитета, друготрајном изведбом те могућностима прилагоде различитим захтевима састава. Припремила Наталиа Новаковић, 1/3
ЦРТИЦЕ ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА Наука око нас Ученици одељења 3/4 који као изборни предмет похађају наставу физике у пратњи наставнице Светлане Вуковић посетили су манифестацију „Наука око нас“ 4. новембра 2023. године. Ово научно дешавање организује Факултет за физичку хемију. Тема манифестације била је Додај реакцији боју и састојала се од теоријског увода који је уприличен у амфитеатру факултета, а у оквиру кога су ученици чули упутства и теоријско објашњење три лабораторијске вежбе које су им припремили професори и студенти факултета. Након тога су прешли у лабораторије где су активно учесвовали у извођењу експеримената. Цела манифестација је трајала нето више од два сата, а ученици су били задовољни могућностима које су им пружене. Вукобратовићеви дани роботике У петак, 24.11.2023. године ученици наше школе, у пратњи наставника Ненада Радовановића, посетили су манифестацију Вукобратовићеви дани роботике у згради техничких факултета у Београду. На манифестацији су ученици присуствовали предавањима компанија Yandex и Hatch. Ученици су такође присуствовали изложби роботичких пројеката као што су: роботска рука, мали операциони авион, роботска риба и аутоматизовани модел града направљено од LEGO коцкица, поред мноштва осталих. Наставник Ненад је о посети овој манифестацији изјавио да је то била веома добра едукативна прилика за ученике да се упознају са предметом још више: “Посета Вукобратићевим данима роботике је била јако корисна ученицима јер су могли да виде проток развоја роботике, што је на њих утицало на тај начин да се појачало интересовање за бављењем роботиком у школи”.
Међународни дан толеранције обележен у нашој школи 16.11.2023. године обележили смо Међународни дан толеранције. Милица и Јована, волонтерке Црвеног крста Раковица, одржале су предавање и радионицу са ученицима наше школе. Предавању су присуствовала по два ученика из сваког одељења, а касније су учествовали и у активностима везаним за тему толеранције. Већина њих учествовала је у радионици у којој је било сукоба различитих мишљења на дате примере из ове теме. Циљ радионице је био да ученици самостално пронађу компромис, дефинишу предности и мане изнесеног мишљења, што је у потпуности испуњено. Буди свој, а не завистан У циљу превенције коришћења психоактивних суспстанци у нашој школи је, у организацији Секретаријата за спорт и омладину Београда и организације New Renesans, 15.12.2023 одржано предавање под називом „Буди свој, и не завистан“. Предавању су присуствовали ученици следећих одељења: 2/1, 2/2, 3/2, 4/2 и 4/3. Предавање је, уз дискусију и активно учешће ученика, одржао Димитрије Милутиновић, дугогодишњи инспектор Одељења за сузбијање наркоманије МУП-а Србије. Хуманитарна акција Ученичког парламента Једна од базичних идеја у раду Ученичког парламента наше школе јесте развијање хуманог односа и пружања помоћи онима којима је то потребно. У духу новогодишњих празника покренута је акција прикупљања зимске гардеробе, школског прибора и слаткиша за децу Свратишта у којој су учествовали ученици и наставници. За две недеље прикупљена је значајна помоћ, а ученици су у пратњи педагошкиње Тање Поњавић, координаторке наставе Мирјане Лажетић и наставнице Снежане Зрнић уручили своје поклоне које су пажљиво припремали. Жеља свих ученика и запослених у Машинској школи “Радоје Дакић” је да сваком детету које користи услуге Свратишта наредна година буде срећнија и боља.
Литерарни радови наших другара ХЕРОЈИ НИСУ НА ХЕРОИНУ У први сутон, јесен је напала наш град, парк се шепурио у жутом, као старо ужарено сунце... На путу ка понору кроз мој је простор прошао сам. А у очима је носио две црвене јабуке које је неуспешно покушавао да сакрије наочарама за сунце. О њему се већ годинама бринуо његов стари, мајка му је нажалост утонула у исти амбис ка којем се и он упутио... Знам, зависност није наследна, али било је поприлично јасно да пилуле теку у његовој породици и преносе се са колена на колено као оне офуцане приче за лаку ноћ... Године су га већ крале, а било му је тек осамнаест. Убрзо је забасао предалеко у лавиринт своје приче коју је писао вечним мастилом, и на коју тек тако понекад кане суза неког вољеног размазујући тинту, рушећи зидове тог лавиринта... Но он се ипак није враћао назад. А био је свећа... Пламен који би горео још дуго... На крају, сво силно искушење му је као река однело бројне године живота... А пред живот је наступио разјарен и најежен, к'о пред јутро смртне казне, напросто поражен, осрамоћен, и оно мало њега што је остало однео је ветар... Пилуле су га однеле, заувек... Илија Вученић 2/3
ЛИКОВНИ РАДОВИ УЧЕНИКА
Избор радова: Наставница ликовне културе Велиборка Бајић Израда: ученици одељења 1/1 и 1/3
МАШИНСКА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДАКИЋ“ НАША ШКОЛА Што више знаш, више вредиш! Ум није суд који треба да се испуни него ватра која треба да се распламса. Учити значи бити човек, а одустати од учења значи бити звер.