Гласник СПЦ јануар 2021. - ПОСЛЕДЊЕ

С ЛУЖБЕНИ ЛИС Т СРПСКЕ ПРАВОС ЛАВНЕ ЦРКВЕ

ГОДИНА CI БЕОГРАД, ЈАНУАР 2021. БРОЈ 1

Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи

СЛУЖБЕНИ ДЕО Епархија дабробосанска

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Свети Архијерејски Синод у седници сво- Његово Високопреосвештенство Митро-
јој (Син. бр 1179 од 24. децембра 2020. године), полит дабробосански и Мјестобљуститељ па-
донео је ову одлуку: тријарашког трона Хризостом од 1. јануара
2020. до 31. децембра 2020. године благоизво-
„На основу чл. 45. Устава Српске Право- лио је:
славне Цркве, сазвати Свети Архијерејски РУКОПОЛОЖИТИ:
Сабор за избор новог поглавара Српске Пра-
вославне Цркве у заседање 18. фебруара 2021. Ипођакона Вјекослава Јовановића из Више-
године, у Патријаршијском двору у Београду, града, професора Богословије ,,Свети Петар
са почетком у 9 часова. Дабробосански” у Фочи у чин ђакона (АЕМбр.
404/20);
Умолити Високопреосвећену, Преосвеће-
ну и викарну Г. Г. Архијереје Српске Право- Ипођакона Драгана Јовића из Пилице –
славне Цркве да изволе доћи и узму учешћа у Зворника, дипломираног теолога у чин ђакона
раду овог заседања. (АЕМбр. 407/20);

Исто тако, а у смислу одлуке Светог Ар- Ђакона Драгана Јовића из Пилице – Звор-
хијерејског Сабора (АС бр. 2/ и 3/зап. 48 од 14. ника, дипломираног теолога у чин презвитера
новембра 2008. године), умолити Његово Бла- (АЕМбр. 408/20);
женство Архиепископа охридског Г. Јована, да
заједно са Преосвећеном Г. Г. Епархијским ар- Јерођакона Гаврила (Ђурића), сабрата ма-
хијерејима аутономне Охридске архиеписко- настира Светог Николаја мирликијског чу-
пије, узме учешће на односном заседању. дотворца у Добрунској Ријеци, општина Ви-
шеград, у чин презвитера (јеромонаха) (Мбр.
У исто време, умолити сву Господу Архи- 1695/20);
јереје да се у овом времену уздрже од давања
изјава средствима јавног информисања.” Ђакона Синишу Божића из Бања Луке,
професора Богословије ,,Свети Петар Дабро-
 босански” у Фочи у чин презвитера (АЕМбр.
1831/20);
ОДЛИКОВАТИ:
Живојина Болботиновића, привредника Ђакона Вјекослава Јовановића из Више-
из Кладова, Орденом Светог краља Милутина града, професора Богословије ,,Свети Петар
(Син. бр. 1099/зап. 817 од 24. децембра 2020). Дабробосански” у Фочи у чин презвитера
(АЕМбр. 1833/20).

ПОСТАВИТИ:
Стефана Савића, дипломиранаог теолога

из Зенице за наставника – предавача предме-
та Православна вјеронаука у Основној школи
,,Кисељак” у Кисељаку (АЕМбр. 39/20);

Ђакона Вукоту Вишњевца, професора
Православне вјеронауке у Средњошколском
центру ,,Источна Илиџа” и Средњој школи
,,28. јуни” у Источном Новом Сарајеву за ђако-
на при храму Светих архистратига Михаила и
Гаврила у Сарајеву – Стара Црква (Мбр. 82/20);

Ђакона Синишу Божића, професора Срп-
ске православне Богословије ,,Свети Петар
Дабробосански” у Фочи за ђакона при храму
Светог Саве првог српског архиепископа и
просветитеља у Фочи (Мбр. 83/20);

2 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Монаха Саву (Дероњића), сабрата мана- Јереја Љубомира Пријовића, досадашњег
стира Светог Јована Крститеља у Пјеновцу за привременог пароха парохије VII (седме) фо-
намјесника манастира Пјеновац (Мбр. 134/20); чанске у Фочи, архијерејско намјесништво ср-
бињско, која је новом арондацијом парохија
Радуловић Александра из Пјеновца за фочанских у Фочи пренумерисана у VI (шесту)
спољног економског консултанта и савјетника парохију фочанску, на парохију VI (шесту) фо-
Управе манастира Пјеновац (Мбр. 169/20); чанску у Фочи, претходно VII (седму) парохију
фочанску у Фочи (АЕМбр. 2135/20);
Протојереја-ставрофора Чеду Ђуреино-
вића, пароха парохије прве војковићке у Вој- Јереја Душана Андрића, пароха парохије
ковићима за архијерејског намјесника архије- IV (четврте) фочанске у Фочи за архијерејског
рејског намјесништва сарајевског у Сарајеву намјесника архијерејског намјесништва ср-
(Мбр. 434/20); бињског у Фочи (АЕМбр. 2139/20).
ИМЕНОВАТИ:
Јереја Драгана Јовића на упражњену паро-
хију боричку у Борикама (Мбр. 478/20); Протојереја-ставрофора Новицу Ћебића,
пароха треће парохије рогатичке у Рогатици
Жељка Пржуља, лиценцираног инжењера за исповједника студената Богословског фа-
грађевинарства из Источне Илиџе за грађе- култета ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
винског надзорника над извођењем припрем- (130/20);
них радова на објекту Православна академија
у Лукавици – Источном Новом Сарајеву (Мбр. Протојереја-ставрофора Драгана Вукоти-
1317/20); ћа, пароха прве парохије вишеградске у Више-
граду за исповједника студената Богословског
Раденку Дракул, дипломираног теолога из факултета ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
Фоче за професора приправника Православ- (130/20);
не вјеронауке у ЈУ Средњошколски центар
,,Фоча” у Фочи (Мбр. 1556/20); Протојереја Александра Млађеновића,
пароха парохије сребреничке у Сребреници
Радана Мимића, вјероучитеља у Основној за исповједника студената Богословског фа-
школи ,,Веселин Маслеша” у Фочи за члана култета ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
Катихетског одбора из Митрополије дабробо- (130/20);
санске (Мбр. 1557/20);
Протојереја Владимира Радоњића, пароха
Протонамјесника Младена Дробњака, парохије друге власеничке у Власеници за ис-
епархијског координатора за Православну повједника студената Богословског факултета
вјеронауку у основном образовању у митро- ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (130/20);
полији Дабробосанској за члана Катихетског
одбора из Митрополије дабробосанске (Мбр. Протојереја-ставрофора Милојка Дробња-
1558/20); ка за исповједника ученика Богословије ,,Све-
ти Петар Дабробосански” у Фочи (131/20);
Ђакона Вукоту Вишњевца, професора
Православне вјеронауке у Средњошколском Протојереја-ставрофора Момира Васиље-
центру ,,Источна Илиџа” и Средњој школи ,,28. вића за исповједника свештенства архијереј-
јуни” у Источном Новом Сарајеву за члана Ка- ског намјесништва сребреничко-подрињског
тихетског одбора (Мбр. 1559/20); (132/20);

Стефана Станишића, дипломираног те- Архијерејског замјеника протојереја-ста-
олога из Рудог за професора приправника врофора проф. др Владислава Топаловића, де-
Православне вјеронауке у ЈУ Средњошколски кана Православног богословског факултета
центар ,,Милутин Миланковић” у Милићима ,,Свети Василије Острошки” у Фочи за пред-
(Мбр. 1615/20); сједника Митрополијског одбора Митрополи-
је дабробосанске за образовање и васпитање у
Милана Мандића, дипломираног теоло- основном и средњошколском систему образо-
га из Калиновика за наставника Православне вања и васпитања Републике Српске и Федера-
вјеронауке у ЈУ Основна школа ,,Свети Сава” у ције Босне и Херцеговине (Мбр. 1536/20);
Трнову (Мбр. 1616/20);
Шимшић Милоша, вјероучитеља из Ви-
Милана Мандића, дипломираног теоло- шеграда за члана Митрополијског одбора
га из Калиновика за наставника Православне Митрополије дабробосанске за образовање
вјеронауке у ЈУ Основна школа ,,Љутица Бог- и васпитање у основном и средњошколском
дан” у Калиновику (Мбр. 1617/20); систему образовања и васпитања Републи-
ке Српске и Федерације Босне и Херцеговине
Срђана Новаковића, дипломираног теоло- (Мбр. 1536/20);
га из Миљевине за професора приправника
Православне вјеронауке у ЈУ Средњошколски
центар ,,Василије Острошки” у Сокоцу (Мбр.
1618/20);

1. ЈАНУАР 2021. 3

Каностревац Зорана, професора Право- Немању Дачевића, професора вјеронауке
славне вјеронауке из Вишеграда за члана Ми- из Чајнича за члана Митрополијског одбора
трополијског одбора Митрополије дабробо- Митрополије дабробосанске за образовање
санске за образовање и васпитање у основном и васпитање у основном и средњошколском
и средњошколском систему образовања и ва- систему образовања и васпитања Републи-
спитања Републике Српске и Федерације Бо- ке Српске и Федерације Босне и Херцеговине
сне и Херцеговине (Мбр. 1536/20); (Мбр. 1536/20);

Протонамјесника Младена Дробњака, Стефана Савића, вјероучитеља из Зенице
координатора за Православну вјеронауку у за члана Митрополијског одбора Митрополи-
основним школама из Источног Новог Сараје- је дабробосанске за образовање и васпитање у
ва за члана Митрополијског одбора Митропо- основном и средњошколском систему образо-
лије дабробосанске за образовање и васпитање вања и васпитања Републике Српске и Федера-
у основном и средњошколском систему обра- ције Босне и Херцеговине (Мбр. 1536/20);
зовања и васпитања Републике Српске и Фе-
дерације Босне и Херцеговине (Мбр. 1536/20); Павла Максимовића, вјероучитеља из Зе-
нице за члана Митрополијског одбора Митро-
Ковач Драгану, вјероучитеља из Источног полије дабробосанске за образовање и васпи-
Сарајева за члана Митрополијског одбора Ми- тање у основном и средњошколском систему
трополије дабробосанске за образовање и ва- образовања и васпитања Републике Српске
спитање у основном и средњошколском систе- и Федерације Босне и Херцеговине (Мбр.
му образовања и васпитања Републике Срп- 1536/20).
ске и Федерације Босне и Херцеговине (Мбр. ПРЕМЈЕСТИТИ:
1536/20);
Јереја Милоша Самарџију, привременог
Срдановић Александру, вјероучитеља из пароха парохије Вучија Лука у Вучијој Луци,
Пала за члана Митрополијског одбора Митро- архијерејско намјесништво соколачко-паљан-
полије дабробосанске за образовање и васпи- ско на упражњену парохију V (пету) фочанску
тање у основном и средњошколском систему у Фочи, архијерејско намјесништво србињско
образовања и васпитања Републике Српске (АЕМбр. 2116/20);
и Федерације Босне и Херцеговине (Мбр.
1536/20); Протојереја Николу Ковача, привременог
пароха парохије устиколинске у Устиколини,
Јереја Николу Поповића за члана Митро- архијерејско намјесништво србињско на упра-
полијског одбора Митрополије дабробосанске жњену парохију I (прву) паљанску у Палама,
за образовање и васпитање у основном и сред- архијерејско намјесништво соколачко-паљан-
њошколском систему образовања и васпитања ско (АЕМбр. 2126/20).
Републике Српске и Федерације Босне и Хер- ОДРЕДИТИ:
цеговине (Мбр. 1536/20);
Вуковић Милана, дипломираног теолога
Данијелу Млађеновић, вјероучитеља из из Милића да врши замјену наставника Пра-
Сребренице за члана Митрополијског одбора вославне вјеронауке у Основној школи ,,Прва
Митрополије дабробосанске за образовање основна школа” у Сребреници (Мбр. 502/20);
и васпитање у основном и средњошколском
систему образовања и васпитања Републи- Архимандрита Јована (Гардовића) за овла-
ке Српске и Федерације Босне и Херцеговине штено лице за заступање Српског православ-
(Мбр. 1536/20); ног манастира Светог Саве у Горњој Лијесци
– Вишеград у Регистру Министарства правде
Јереја Срђана Лаловића, вјероучитеља из Босне и Херцеговине (Мбр. 792/20);
Скелана и Братунца за члана Митрополијског
одбора Митрополије дабробосанске за обра- Јереја Ранка Ковача, проф. припр. из Фоче
зовање и васпитање у основном и средњо- за члана Епархијске комисије за полагање при-
школском систему образовања и васпитања јемног испита за упис у први разред богосло-
Републике Српске и Федерације Босне и Хер- вије шк. 2020/21. године (Мбр. 911/20);
цеговине (Мбр. 1536/20);
Јереја Видака Вујадиновића, мастер проф.
Радана Мимића, вјероучитеља из Фоче за из Фоче за члана Епархијске комисије за пола-
члана Митрополијског одбора Митрополије гање пријемног испита за упис у први разред
дабробосанске за образовање и васпитање у богословије шк. 2020/21. године (Мбр. 911/20);
основном и средњошколском систему образо-
вања и васпитања Републике Српске и Федера-
ције Босне и Херцеговине (Мбр. 1536/20);

4 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ђакона Синишу Божића, мастер проф. Милана Танацковића из Угљевика, учени-
припр. из Фоче за члана Епархијске комисије ка V разреда Богословије ,,Свети Петар Дабро-
за полагање пријемног испита за упис у први босански” у Фочи (АЕМбр. 397/20);
разред богословије шк. 2020/21. године (Мбр.
911/20); Његоша Благојевића из Пала, ученика V ра-
зреда Богословије ,,Свети Петар Дабробосан-
Сању Ристановић, проф. из Фоче за чла- ски” у Фочи (АЕМбр. 398/20);
на Епархијске комисије за полагање пријемног
испита за упис у први разред богословије шк. Цвијана Симикића из Лопара, ученика V
2020/21. године (Мбр. 911/20); разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
сански” у Фочи (АЕМбр. 399/20);
Јереја Ранка Ковача, проф. припр. из Фоче
за предсједника Епархијске комисије за пола- Јовицу Лаловића из Штрбаца, ученика V
гање пријемног испита за упис у први разред разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
богословије шк. 2020/21. године (Мбр. 911/20); сански” у Фочи (АЕМбр. 400/20);

Јереја мр Немању Ђуреиновића, пароха че- Николу Церовину из Мокрог, ученика V ра-
тврте парохије сарајевске при храму Рођења зреда Богословије ,,Свети Петар Дабробосан-
Пресвете Богородице у Сарајеву – Саборна ски” у Фочи (АЕМбр. 401/20);
црква за члана Мјешовите комисије за импле-
ментацију Закона о слободи вјере и спровође- Милоша Бољанића из Миљевине, студен-
ње Основног уговора између Босне и Херце- та Богословског факултета ,,Свети Василије
говине и Српске Православне Цркве испред Острошки” у Фочи (АЕМбр. 402/20);
Митрополије дабробосанске (Мбр. 1372/20);
Драгана Јовића, дипломираног теолога из
Протојереја Немању Манџића, пароха Пилице – Зворника (АЕМбр. 405/20);
четврте парохије паљанске у Палама за пред-
ставника Митрополије дабробосанске у изра- Василија Калајџића из Пала, ученика V ра-
ди пројекта Туристичке организације општи- зреда Богословије ,,Свети Петар Дабробосан-
не Пале у Палама (Мбр. 2024/20). ски” у Фочи (Мбр. 2084/20);
ПОВЈЕРИТИ:
Давида Миланковића из Чајнича, ученика
Протојереју Марку Билинцу, привременом V разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
пароху друге парохије паљанске у Палама на сански” у Фочи (Мбр. 2085/20);
опслуживање прву парохију паљанску у Пала-
ма до њеног попуњавања (Мбр. 1938/20); Дарка Миловића из Сокоца, ученика V ра-
зреда Богословије ,,Свети Петар Дабробосан-
Протојереју Зорану Калајџићу, привреме- ски” у Фочи (Мбр. 2086/20);
ном пароху треће парохије паљанске у Палама
руковођење изградњом храма Светог Василија Јована Станишића из Рогатице, ученика V
Великог на Јахорини (Мбр. 1944/20); разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
сански” у Фочи (Мбр. 2087/20);
Јереју Далибору Стакићу, привременом
пароху парохије прве мокрањске у Мокром, Николаја Гаговића из Устиколине, ученика
архијерејско намјесништво соколачко-паљан- V разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
ско, на опслуживање и администрирање упра- сански” у Фочи (Мбр. 2088/20);
жњену парохију хрешку у Хреши, архијерејско
намјесништво соколачко-паљанско (АЕМбр. Немању Ристивојевића из Сурчина, учени-
2127); ка V разреда Богословије ,,Свети Петар Дабро-
босански” у Фочи (Мбр. 2089/20);
Јереју Милошу Јањићу, проф. припр. Бого-
словије ,,Свети Петар Дабробосански” у Фочи Александра Еркића из Власенице, ученика
на опслуживање и администрирање упражње- V разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо-
ну парохију устиколинску у Устиколини, ар- сански” у Фочи (Мбр. 2090/20).
хијерејско намјесништво србињско (АЕМбр.
2137/20). РУКОПРОИЗВЕСТИ У ЧИН ИПОЂАКОНА:
Чтеца Вјекослава Јовановића, професора

Богословије ,,Свети Петар Дабробосански” у
Фочи (АЕМбр. 403/20);

Чтеца Драгана Јовића, дипломираног те-
олога из Пилице – Зворника (АЕМбр. 406/20).

РУКОПРОИЗВЕСТИ У ЧИН ЧТЕЦА: ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА СКЛАПАЊЕ
Стефана Мотику из Сокоца, ученика V СВЕТЕ ТАЈНЕ БРАКА:

разреда Богословије ,,Свети Петар Дабробо- Предрагу Авраму из Пала, дипломираном
сански” у Фочи (АЕМбр. 396/20); теологу и вјероучитељу (Мбр. 657/20);

1. ЈАНУАР 2021. 5

Браниславу Ђокановићу из Братунца, свр- Српску православну Црквену општину
шеном богослову и апсолвенту на Богослов- Чаварине у Чаваринама, општина Соколац, ар-
ском факултету ,,Свети Василије Острошки” у хијерејско намјесништво соколачко-паљанско
Фочи (Мбр. 900/20); (486/20);

Ђорђу Миловановићу из Бања Луке, дипло- Српску православну Црквену општину
мираном теологу (Мбр. 924/20); Стјенице у Стјеницама, општина Рогатица, ар-
хијерејско намјесништво соколачко-паљанско
Његошу Благојевићу из Пала, свршеном бо- (Мбр. 487/20);
гослову и студенту прве године Богословског
факултета ,,Свети Василије Острошки” у Фочи Српску православну Црквену општину
(Мбр. 1627/20); Подграб у Подграбу, општина Пале, архијереј-
ско намјесништво соколачко-паљанско (Мбр.
Срђану Новаковићу из Миљевине, дипло- 488/20);
мираном теологу (Мбр. 1679/20);
Српску православну Црквену општину
Угљеши Скоку из Чајнича, апсолвенту на Витовље на Влашићу, општина Травник, ар-
Православном богословском факултету ,,Све- хијерејско намјесништво травничко-зеничко
ти Василије Острошки” у Фочи (Мбр. 2093/20); (Мбр. 489/20);

Константину Самоуковићу из Вишеграда, Српску православну Црквену општину
дипломираном теологу (Мбр. 2109/20); Турбе у Турбету, општина Травник, архијереј-
ско намјесништво травничко-зеничко (Мбр.
Милошу Бољанићу из Миљевине, апсол- 490/20);
венту на Православном богословском факул-
тету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (Мбр. Камп Митрополије дабробосанске у селу
2192/20). Луке на Требевићу, општина Источни Стари
ОСНОВАТИ: Град – Источно Сарајево (Мбр. 705/20);

II (другу) парохију ханпјесачку у Хан Пи- Митрополијски одбор Митрополије да-
јеску, архијерејско намјесништво сребренич- бробосанске за образовање и васпитање у
ко-подрињско (Мбр. 80/20); основном и средњошколском систему образо-
вања и васпитања Републике Српске и Федера-
Српску православну Црквену општину ције Босне и Херцеговине (Мбр. 1536/20).
Андрићградску у Андрићграду, општина Ви- ИЗВРШИТИ АРОНДАЦИЈУ:
шеград, архијерејско намјесништво вишеград-
ско-горажданско (Мбр. 479/20); Између I (прве) и II (друге) парохије хан-
пјесачке у Хан Пијеску, архијерејско намјесни-
Српску православну Црквену општину штво сребреничко-подрињско (Мбр. 79/20).
Соколовићи у Соколовићима, општина Рудо, ПРЕИМЕНОВАТИ:
архијерејско намјесништво вишеградско-го-
ражданско (Мбр. 480/20); Досадашњу парохију VII (седму) фочанску
у Фочи у парохију VI (шесту) фочанску у Фочи
Српску православну Црквену општи- (АЕМбр. 2104/20);
ну Миоче у Миочу, општина Рудо, архијереј-
ско намјесништво вишеградско-горажданско Досадашњу Српску православну Црквену
(Мбр. 481/20); општину Вучија Лука у Вучијој Луци у Српску
православну Црквену општину Хреша у Хре-
Српску православну Црквену општину ши (АЕМбр. 2117/20);
Мокронози у Мокронозима, општина Рудо,
архијерејско намјесништво вишеградско-го- Досадашњу Српску православну парохи-
ражданско (Мбр. 482/20); ју Вучија Лука у Вучијој Луци у Српску пра-
вославну парохију хрешку у Хреши (АЕМбр.
Српску православну Црквену општину 2118/20).
Закомо у селу Закомо, општина Рогатица, ар- ОБЈЕДИНИТИ:
хијерејско намјесништво вишеградско-гора-
жданско (Мбр. 483/20); Досадашње парохије фочанске у Фочи V
(пету) и VI (шесту) у јединствену V (пету) па-
Српску православну Црквену општину рохију фочанску са парохијским храмом Све-
Бранковићи у Бранковићима – Борике, општи- тог Саве у Фочи (АЕМбр. 2105/20).
на Рогатица, архијерејско намјесништво више-
градско-горажданско (Мбр. 484/20);

Српску православну Црквену општину
Јасик у Јасику, општина Соколац, архијереј-
ско намјесништво соколачко-паљанско (Мбр.
485/20);

6 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ВРАТИТИ (ПРВОБИТНИ) СТАТУС 2) ТЕМЕЉЕ НОВОГ ХРАМА:
МАНАСТИРА: Светог Василија Великог, архиепископа
Кесарије Кападокијске на Јахорини у парохи-
Метоху манастира Добрунске Ријеке – ме- ји другој паљанској у архијерејском намјесни-
тоху манастиру Светог Саве у Горњој Лијесци штву соколачко-паљанском, 30. маја (12. јуна)
(Мбр. 511/20). 2020. године (АЕМбр. 922/20);
Светог апостола Томе у селу Жљебови у
ДАТИ (БЛАГОСЛОВ) ОДОБРЕЊЕ општини Соколац, архијерејско намјесништво
ЗА ИЗГРАДЊУ: соколачко-паљанско, 08.августа (26. јула) 2020.
године (АЕМбр. 1538/20).
Бронзане скулптуре блаженопочившег 3) БИСТУ:
патријарха Павла испред улаза у храм Сабо- Блаженопочившег патријарха Павла по-
ра Светог архангела Гаврила у Палама (Мбр. стављену испред храма Сабора Светог архан-
226/20); гела Гаврила у Палама, 17.10.2020. године (Мбр.
1829/20).
Помоћног објекта код храма Светих муче-
ника Јасеновачких у Соколовићима, општина ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА ЖИВОПИСАЊЕ
Рудо (ЕУО бр. 944/20); ХРАМА:

Црквене сале – Светосавског дома при Светог Василија Острошког у Добрињи
храму Светог Варнаве Хвостанског исповјед- (Мбр. 06/20);
ника у Касиндолу, општина Источно Ново Са-
рајево (ЕУО бр. 971/20); Светог великомученика Прокопија у селу
Бјелосављевићи (Мбр. 798/20);
Црквеног дома у гробљу поред храма Рође-
ња Светог Претече и Крститеља Јована у Јажи- Светог пророка Илије на Требевићу (Мбр.
ћима, општина Калиновик (ЕУО бр. 1006/20); 1511/20).

Помоћног објекта у порти храма Пресвете РАЗРИЈЕШИТИ:
Тројице у Благају (ЕУО бр. 1141/20); Протојереја Миљана Рађеновића, пароха

Спомен-собе за српске војнике и цивиле друге парохије блажујске у Блажују дужности
из села Бјеловац страдале у одбрамбено-отаџ- наставника – предавача предмета Православ-
бинском рату 1992-1995. године у селу Бјело- на вјеронаука у ЈУ Основна школа ,,Кисељак” у
вац (ЕУО бр. 1163/20); Кисељаку (АЕМбр. 38/20);

Парохијског дома при храму Преподоб- Због болести протојереја-ставрофора Ми-
не мати Параскеве на Бијелом Брду (ЕУО бр. лутина Андрића из Епархије захумско-херце-
1216/20 и 1217/20); говачке дужности исповједника ученика Бого-
словије ,,Свети Петар Дабробосански” у Фочи
Цркве Иконе Пресвете Богородице Троје- (Мбр. 133/20);
ручице у Видрићима (ЕУО бр. 1219/20);
Протојереја-ставрофора Јадрана Данило-
Спомен храма свештеномученицима и вића дужности архијерејског намјесника архи-
мученицима српским у Чипуљићу – Бугојно јерејског намјесништва сарајевског у Сарајеву
(ЕУО бр. 1226/20); (Мбр. 433/20);

Новог храма у селу Бунови код Фоче, Цр- Протојереја-ставрофора Предрага Маса-
квена општина тјентишка у Тјентишту, архије- ла, привременог пароха друге парохије рога-
рејско намјесништво србињско, а који ће бити тичке у Рогатици, архијерејско намјесништво
посвећен Светој великомученици Марини вишеградско-горажданско, дужности админи-
(Мбр. 2190/20). стратора парохије боричке у Борикама (Мбр.
476/20);
ДАТИ ОДОБРЕЊЕ ЗА ДОГРАДЊУ:
Постојећег манастирског конака мана- Протонамјесника Бојана Глишића, при-
временог пароха парохије боричке у Борикама
стира Светог Саве у Горњој Лијесци (ЕУО бр. при храму Светих апостола Петра и Павла ду-
1431/20). жности пароха парохије боричке у Борикама, а
ОСВЕТИТИ: због процеса који се води против именованог
у тужилаштву Републике Српске – Општина
1) ЗЕМЉИШТЕ ЗА НОВИ ХРАМ: Вишеград (Мбр. 477/20);
Спомен храм пострадалим у Другом свјет-
ском рату у Миљевини, 25.04.2020. године
(Мбр. 580/20).

1. ЈАНУАР 2021. 7

Архимандрита Јована (Гардовића) досада- Протојереја-ставрофора проф. др Дарка
шњих обавеза према манастиру Светог Саве у Ђога, досадашњег пароха VI (шесте) парохије
Горњој Лијесци, досадашњем метоху манасти- фочанске у Фочи која је обједињена у једин-
ра Светог Николаја у Добрунској Ријеци (Мбр. ствену V (пету) парохију фочанску у Фочи, па-
532/20); рохијске дужности (АЕМбр. 2106/20);

Грађевински одбор за изградњу храма Све- Протојереја-ставрофора ванр. проф. др
тог апостола Томе у Жљебовима, Архијереј- Ненада Тупешу, досадашњег пароха V (пете)
ско намјесништво соколачко-паљанско, а због парохије фочанске у Фочи која је са VI (ше-
показане неактивности на изградњи цркве на стом) парохијом фочанском у Фочи обједиње-
Жљебовима (ЕУО бр. 1142/20); на у јединствену V (пету) парохију фочанску у
Фочи, парохијске дужности (АЕМбр. 2107/20);
Црквено-општински управни одбор Цркве-
не општине горажданске у Горажду (ЕУО бр. Протојереја Николу Ковача дужности ар-
1233/20); хијерејског намјесника Архијерејског намје-
сништва србињског у Фочи, а због његовог
Протојереја-ставрофора Владимира Сту- преласка на парохију прву паљанску у Палама
пара дужности члана Катихетског одбора из у Архијерејском намјесништву соколачко-па-
Митрополије дабробосанске и дужности чла- љанском (АЕМбр. 2136/20).
на епархијског координатора за Православну ДОНИЈЕТИ ОДЛУКУ О ПРЕСТАНКУ РАДА:
вјеронауку у средњошколском образовању
(Мбр. 1560/20); Пословне јединице Дабар д.о.о. – Цекови-
ћа кућа у Палама са 10. октобром 2020. године
Јереја Дражена Делића дужности члана (ЕУО бр. 1309/20).
Катихетског одбора из Митрополије дабробо- СТАВИТИ ПОД ЗАБРАНУ
санске (Мбр. 1561/20); СВЕШТЕНОДЕЈСТВА И ПРЕДАТИ
ЦРКВЕНОМ СУДУ:
Срђана Гују, дипломираног теолога из
Пала дужности члана Катихетског одбора из Ђакона Владимира Рајака, ђакона при хра-
Митрополије дабробосанске (Мбр. 1562/20); му Светог великомученика Георгија у Миље-
вићима – Источно Ново Сарајево (Мбр. 81/20).
Немању Дачевића, дипломираног теолога ПРИЧИСЛИТИ:
из Чајнича дужности професора приправника
Православне вјеронауке у ЈУ Средњошколски Умировљеног пароха друге парохије па-
центар ,,Фоча” у Фочи (Мбр. 1563/20); љанске у Палама протојереја-ставрофора Ми-
омира Зекића свештеном братству храма Све-
Срђана Гошића, дипломираног теолога из тог великомученика Георгија у Миљевићима у
Источне Илиџе дужности наставника Право- Источном Новом Сарајеву (Мбр. 437/20);
славне вјеронауке у ЈУ Основна школа ,,Љути-
ца Богдан” у Калиновику (Мбр. 1610/20); Умировљеног пароха друге парохије чај-
ничке у Чајничу протојереја-ставрофора Мо-
Срђана Гошића, дипломираног теолога из мира Васиљевића свештеном братству храма
Источне Илиџе дужности наставника Право- Успења Пресвете Богородице у Чајничу (Мбр.
славне вјеронауке у ЈУ Основна школа ,,Свети 438/20);
Сава” у Трнову (Мбр. 1611/20);
Протојереја Милорада Милинковића, на-
Предрага Аврама, дипломираног теолога стојатеља канцеларије Оружаних снага Босне
из Калиновика дужности професора приправ- и Херцеговине свештеном братству храма Ро-
ника Православне вјеронауке у ЈУ Средњо- ђења Пресвете Богородице – Саборни храм у
школски центар ,,Василије Острошки” у Соко- Сарајеву (Мбр. 454/20);
цу (Мбр. 1612/20);
Јереја Немању Лакића, главног војног све-
Стефана Станишића, дипломираног тео- штеника при Заједничком штабу Оружаних
лога из Рудог дужности професора приправ- снага Босне и Херцеговине свештеном брат-
ника Православне вјеронауке у ЈУ Средњо- ству храма Рођења Пресвете Богородице – Са-
школски центар ,,Василије Острошки” у Соко- борни храм у Сарајеву (Мбр. 454/20).
цу (Мбр. 1613/20);

Зорана Каностревца, дипломираног тео-
лога из Вишеграда дужности професора при-
правника Православне вјеронауке у ЈУ Сред-
њошколски центар ,,27. јануар” у Рогатици
(Мбр. 1614/20);

Протојереја-ставрофора Милојка Дробња-
ка, пензионисаног привременог пароха прве
парохије паљанске у Палама дужности даљњег
опслуживања прве парохије паљанске у Пала-
ма са 25.10.2020. године (Мбр. 1938/20);

8 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДЛИКОВАТИ: Свештеномученика Петра архиепископа са-
Проф. Вуковић Ненада, градоначелни- рајевског и митрополита дабробосанског
(АЕМбр. 804/20);
ка Града Источно Сарајево Златним орденом
Свештеномученика Петра митрополита сара- Јереју Његославу Јелисићу, пароху тр-
јевског и дабробосанског (ЕУО бр. 1269/20); новском у Трнову Архијерејску похвалницу
(АЕМбр. 805/20);
Ћосић Љубишу, начелника општине
Источно Ново Сарајево Златним орденом Све- Верољубу Стевановићу из Крагујевца
штеномученика Петра митрополита сарајев- Златну плакету Свештеномученика Петра ар-
ског и дабробосанског (ЕУО бр. 1270/20); хиепископа сарајевског и митрополита дабро-
босанског (АЕМбр. 916/20);
Остојић Драгана, привредника из Источ-
ног Новог Сарајева Златним орденом Свеште- Горану Лучићу из Вишеграда Архијерејску
номученика Петра митрополита сарајевског и похвалницу (АЕМбр. 917/20);
дабробосанског (АЕМбр. 1771/20);
Недељку Кокошар из Вишеграда Архије-
Проф. Настић Славка Златним орденом рејску похвалницу (АЕМбр. 918/20);
Свештеномученика Петра митрополита сара-
јевског и дабробосанског (АЕМбр. 1772/20); Мирославу Вујанићу из Книна са преби-
валиштем у Чачку Архијерејску похвалницу
Др Ждрале Славка Сребреним орденом (АЕМбр. 919/20);
Свештеномученика Петра митрополита сара-
јевског и дабробосанског (АЕМбр. 1773/20); Управи ЗП ,,Хидроелектране на Дрини” а. д.
Вишеград Архијерејску похвалницу (АЕМбр.
Др Голијанин Ратомира Сребрним ор- 920/20);
деном Свештеномученика Петра митропо-
лита сарајевског и дабробосанског (АЕМбр. Кабинету начелника Општине Вишеград
1774/20); Младена Ђуревића Архијерејску похвалницу
(АЕМбр. 921/20);
Др Пејић Милана Сребрним орденом Све-
штеномученика Петра митрополита сарајев- Јереју Душану Андрићу, пароху четврте па-
ског и дабробосанског (АЕМбр. 1775/20); рохије фочанске у Фочи Архијерејску похвал-
ницу (АЕМбр. 1654/20);
Божовић Маринка, начелника општине
Источна Илиџа Сребрним орденом Свеште- Кабинету начелника Општине Фоча Ра-
номученика Петра митрополита сарајевског и дисава Машића Архијерејску похвалницу
дабробосанског (АЕМбр. 1776/20); (АЕМбр. 1655/20);

Инг. грађ. Пржуљ Жељка Сребрним ор- Борку Ћосовићу из Фоче Архијерејску по-
деном Свештеномученика Петра митропо- хвалницу (АЕМбр. 1656/20);
лита сарајевског и дабробосанског (АЕМбр.
1777/20); Раду Радовићу из Бијељине Архијерејску
похвалницу (АЕМбр. 1657/20);
Јереја Вихора Клопановића, пароха дру-
ге парохије војковићке у Војковићима чином Милошу Томовићу из Фоче Архијерејску
протојереја (АЕМбр. 1832/20). похвалницу (АЕМбр. 1658/20);
ДОДИЈЕЛИТИ:
Саву Миловановићу из Фоче Архијерејску
Протојереју Младену Микавици, бившем похвалницу (АЕМбр. 1659/20);
пароху трновском у Трнову, а сада пароху тре-
ће парохије которачке у Добрињи – Источна Радмилу Ћосовићу из Фоче Архијерејску
Илиџа Златну плакету Свештеномученика Пе- похвалницу (АЕМбр. 1660/20);
тра архиепископа сарајевског и митрополита
дабробосанског (АЕМбр. 801/20); Драгану Владичићу из Кикинде Архијереј-
ску похвалницу (АЕМбр. 1661/20);
Вукашину Мојевићу из Трнова Златну пла-
кету Свештеномученика Петра архиепископа Василију Вујичићу из Канаде Архијерејску
сарајевског и митрополита дабробосанског похвалницу (АЕМбр. 1662/20);
(АЕМбр. 802/20);
Ранку Владичићу из Фоче Архијерејску по-
Драгомиру Гаговићу, начелнику општине хвалницу (АЕМбр. 1663/20);
Трново Златну плакету Свештеномученика
Петра архиепископа сарајевског и митрополи- Дејану Павловићу из Фоче Архијерејску
та дабробосанског (АЕМбр. 803/20); похвалницу (АЕМбр. 1664/20);

Постхумно Горану Вујичићу, упокојеном Младену Ристићу из Бајине Баште Златну
начелнику општине Трново Златну плакету плакету Свештеномученика Петра архиепи-
скопа сарајевског и митрополита дабробосан-
ског (АЕМбр. 1874/20);

Младену Грујичићу, начелнику општине
Сребреница Златну плакету Свештеномучени-
ка Петра архиепископа сарајевског и митропо-
лита дабробосанског (АЕМбр. 1875/20);

1. ЈАНУАР 2021. 9

Јереју Стефану Ераковићу, пароху пучи- ДОДИЈЕЛИТИ УСЛОВНИ
љанском у Пучилама, епархија Зворничко-ту- КАНОНСКИ ОТПУСТ:
зланска Златну плакету Свештеномученика
Петра архиепископа сарајевског и митрополи- Јовани Јеринић из Београда, студенту Пра-
та дабробосанског (АЕМбр. 1876/20); вославног богословског факултета Универзи-
тета у Београду из свезе клира Митрополије
Јереју Срђану Лаловићу, пароху скелан- дабробосанске за свезу клира Епархије бихаћ-
ском у Скеланима Архијерејску похвалницу ко-петровачке (Мбр. 2091/20).
(АЕМбр. 1877/20); ДОДИЈЕЛИТИ КОНАЧНИ
КАНОНСКИ ОТПУСТ:
Предрагу Митровићу из Бајине Баште Ар-
хијерејску похвалницу (АЕМбр. 1878/20); Монахињи Серафими (Плавшић) из свезе
клира Митрополије дабробосанске, а за свезу
Милисаву Марјановићу из Братунца Архи- клира Епархије зворничко-тузланске (Мбр.
јерејску похвалницу (АЕМбр. 1879/20); 213/20),

Дејану Николићу из Скелана Архијерејску Драгиши Јеркићу из свезе клира Митро-
похвалницу (АЕМбр. 1880/20); полије дабробосанске за свезу клира Епархије
диселдорфске и Њемачке (Мбр. 1629/20);
Ненаду Крсмановићу из Скелана Архије-
рејску похвалницу (АЕМбр. 1881/20); Ђорђу Миловановићу из Бања Луке из све-
зе клира Митрополије дабробосанске за свезу
Милисаву Јовановићу ,,Мастер Фриго” клира Епархије бањалучке (Мбр. 1650/20);
д.о.о. Сребреница Архијерејску похвалницу
(АЕМбр. 1882/20); Милану Танацковићу, свршеном богослову
из Угљевика из свезе клира Митрополије да-
проф. др Семиру Османагићу из Сарајева бробосанске за свезу клира Епархије зворнич-
Архијерејску грамату захвалности и поштова- ко-тузланске (Мбр. 1733/20).
ња (АЕМбр. 2095/20). ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС НА БОГО-
УПУТИТИ НА ОСТВАРИВАЊЕ СЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ:
ПРИЈЕВРЕМЕНЕ (ИНВАЛИДСКЕ) ПЕНЗИЈЕ:
Церовина Николи за упис на редовне сту-
Протојереја-ставрофора Вању Јовановића, дије теологије на Богословском факултету
пароха прве парохије сарајевске Српске пра- Аристотеловог универзитета у Солуну (Мбр.
вославне Црквене општине у Сарајеву – Стара 881/20);
црква са 15.09.2020. године, а из разлога боле-
сти (Мбр. 1815/20). Ђорђу Ђогу за упис на редовне студије тео-
ДОДИЈЕЛИТИ УСЛОВНИ КАНОНСКИ логије на Православном богословском факул-
ПРИЈЕМ: тету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (Мбр.
1112/20);
Милану Д. Вуковићу из Милића, докторан-
ту Православног богословског факултета у Будимиру Радовићу за упис на редовне сту-
Београду у свезу клира Митрополије дабробо- дије теологије на Православном богословском
санске (АЕМбр. 150/20); факултету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
(Мбр. 1113/20);
Браниславу Ђокановићу из Братунца, ап-
солвенту на Православном богословском фа- Његошу Благојевићу за упис на редовне
култету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи студије теологије на Православном богослов-
у свезу клира Митрополије дабробосанске ском факултету ,,Свети Василије Острошки” у
(Мбр. 690/20). Фочи (Мбр. 1166/20);
ДОДИЈЕЛИТИ КОНАЧНИ КАНОНСКИ
ПРИЈЕМ: Николи Церовини за упис на редовне сту-
дије теологије на Православном богословском
Милану Д. Вуковићу из Милића, докторан- факултету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
ту Православног богословског факултета у (Мбр. 1167/20);
Београду у свезу клира Митрополије дабробо-
санске (АЕМбр. 455/20); Јовици Лаловићу за упис на редовне сту-
дије теологије на Православном богословском
Браниславу Ђокановићу из Братунца, ап- факултету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
солвенту на Православном богословском фа- (Мбр. 1168/20);
култету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
у свезу клира Митрополије дабробосанске Цвијану Симикићу за упис на редовне сту-
(Мбр. 690/20). дије теологије на Православном богословском
факултету Универзитета у Београду (Мбр.
1169/20);

10 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Андреи Ђуровић за упис на редовне студије ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС
теологије на Православном богословском фа- У ПРВИ РАЗРЕД БОГОСЛОВИЈЕ:
култету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
(Мбр. 1236/20); Кристијану Стевановићу из Зворника,
свршеном ученику ЈУ Основне школе ,,Свети
Стефану Мотики за упис на редовне сту- Сава” за Богословију ,,Свети Петар Дабробо-
дије теологије на Православном богословском сански” у Фочи (Мбр. 1385/20);
факултету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
(Мбр. 1237/20); Лазару Масалу из Рогатице, свршеном уче-
нику ЈУ Основне школе ,,Свети Сава” у Рогати-
Ивану Мојовићу за упис на редовне студије ци за Богословију ,,Свети Петар Дабробосан-
теологије на Православном богословском фа- ски” у Фочи (Мбр. 1626/20).
култету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи
(Мбр. 1296/20).

ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС НА Епархија шумадијска
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ:
Његово Преосвештенство Епископ шума-
Немањи Дачевићу за упис на Филозофски дијски Јован, благоизволео је у периоду од 1.
факултет Универзитета у Источном Сарајеву, јануара до 31. децембра 2020. године:
смјер Историја и археологија (Мбр. 1630/20).

ДАТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС НА ОСВЕТИТИ:
ПОСТДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ: Иконе Господа Исуса Христа и Пресвете

Немањи Петковићу, дипломираном теоло- Богородице за храм Светог великомученика
гу за упис на други циклус богословских сту- Георгија у Драгову, Арх. нам. левачко, 21. марта
дија (мастер студија) на Православном бого- 2020. године (Ебр. 390/20);
словском факултету ,,Свети Василије Остро-
шки” у Фочи (богословско-историјски смјер) Икону Светог Нектарија Егинског за храм
(Мбр. 799/20); Светог Саве у Крагујевцу, Арх. нам. крагује-
вачко, 10. маја 2020. године (Ебр. 540/20);
Милану Маринковићу за упис на мастер
студије Православног богословског факулте- Крст и звоно за палионицу свећа при бол-
та ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (Мбр. ничком храму Светог Деспота Стефана у См.
1527/20); Паланци, Арх. нам. јасеничко, 19. маја 2020. го-
дине (Ебр. 564/20);
Ђакону Божидару Васиљевићу за упис на
трећи степен богословских студија (доктор- Иконе Пресвете Богородице са Господом
ске студије) на Православном богословском Исусом Христом и Светог великомученика
факултету Универзитета у Београду (Мбр. Георгија за стубове на уласку у порту храма
1647/20); Светог великомученика Георгија у Дрену, Арх.
нам. колубарско-посавско, 24. маја 2020. годи-
Елизабет Хјуз Јовановић за упис на мастер не (Ебр. 580/20);
студије Православног богословског факулте-
та ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (Мбр. Икону Светог Николаја Жичког за храм
1806/20); Св. цара Константина и царице Јелене у Опа-
рићу, Арх. нам. левачко, 3. јуна 2020. године
Огњену Будићу, дипломираном теологу за (Ебр. 641/20);
упис на други циклус богословских студија
(мастер студија) на Православном богослов- Порталну икону Свете Тројице за храм
ском факултету ,,Свети Василије Острошки” у Силаска Светога Духа на апостоле у Церов-
Фочи (Мбр. 1827/20); цу, Арх. нам. крагујевачко, 9. јуна 2020. године
(Ебр. 642/20);
Срђану Новаковићу, дипломираном теоло-
гу за упис на други циклус богословских сту- Крст и звоно за храм Силаска Светога
дија (мастер студија) на Православном бого- Духа на апостоле у Блазнави, Арх. нам. опле-
словском факултету ,,Свети Василије Остро- начко, 9. јуна 2020. године (Ебр. 643/20);
шки” у Фочи (богословско-историјски смјер)
(Мбр. 1828/20); Темеље за припрату храма Светог Нико-
лаја Мирликијског у Драгоцвету, Арх. нам. бе-
Илији Симеуновићу за упис на мастер личко, 13. јуна 2020. године (Ебр. 665/20);
студије Православног богословског факулте-
та ,,Свети Василије Острошки” у Фочи (Мбр. Икону Светог великомученика косовског
1838/20). кнеза Лазара за истоимени храм у Белошевцу,

1. ЈАНУАР 2021. 11

Арх. нам. лепеничко, 18. јуна 2020. године (Ебр. довцу, Арх. нам. левачко, 7. октобра 2020. годи-
745/20); не (Ебр. 1122/20);

Новоподигнути храм Свете Петке у Надр- Звоно за капелу манастира Светог ар-
љу, Арх. нам. левачко, 18. јула 2020. године (Ебр. хангела Гаврила – Пиносаве у Кусатку, Арх.
851/20); нам. јасеничко, 10. октобра 2020. године (Ебр.
1137/20);
Иконостас за новоподигнути храм Све-
те Петке у Надрљу, Арх. нам. левачко, 18. јула Парохијски дом при храму Свете Петке у
2020. године (Ебр. 851-1/20); См. Паланци, Арх. нам. јасеничко, 27. октобра
2020. године (Ебр. 1207/20);
Темеље за парохијски дом при храму Са- РУКОПОЛОЖИТИ:
бора Светих Срба у Јунковцу, Арх. нам. ко-
лубарско-посавско, 18. јула 2020. године (Ебр. Жељка Јовановића у чин ђакона, 1. јануара
871/20); 2020. године у храму Светог Јоаникија Девич-
ког у Крагујевцу, а 3. јануара 2020. године у чин
Звоно за храм Светог Деспота Стефана у свештеника у храму Свете Петке у Крагујевцу,
Бабама, Арх. нам. космајско, 1. августа 2020. го- Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 31/20);
дине (Ебр. 907/20);
Милоша Никодијевића у чин ђакона, 7.
Нови иконостас за храм Свете преподоб- децембра 2019. године у храму Преображења
номученице Параскеве у Сиљевици, Арх. нам. Господњег у См. Паланци, а 26. јануара 2020.
левачко, 8. августа 2020. године (Ебр. 923/20); године у чин свештеника у истом храму, Арх.
нам. јасеничко (Ебр. 167/20);
Палионицу свећа при храму Св. ап. Петра
и Павла у Јагњилу, Арх. нам. младеновачко, 10. Монаха Василија (Старовлаха) у чин јеро-
августа 2020. године (Ебр. 924/20); ђакона 2. јула 2020. године у храму Благовести
Пресвете Богородице у манастиру Дивостину,
Крст за храм Свих Светих на Светињи, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 777/20);
Арх. нам. крагујевачко, 30. августа 2020. године
(Ебр. 985/20); Александра Цветковића, у чин ђакона 3.
јуна 2020. године у храму Св. цара Констан-
Фрескопис за храм Преподобног Романа тина и царице Јелене у Опарићу, а у чин све-
Српског у Рековцу, Арх. нам. беличко, 29. авгу- штеника 8. августа 2020. године у храму Свете
ста 2020. године (Ебр. 986/20); преподобномученице Параскеве у Сиљевици,
Арх. нам. левачко (Ебр. 927/20);
Трпезар при храму Сабора Светих Срба у
Доброводици, Арх. нам. лепеничкоо, 13. сеп- Милоша Јелића, дипломираног теолога,
тембра 2020. године (Ебр. 1042/20); у чин ђакона 10. октобра 2020. године у хра-
му Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку,
Крст при храму Рођења Пресвете Богоро- а у чин свештеника 14. октобра 2020. године, у
дице у Великој Крсни, Арх. нам. младеновачко, храму Покрова Пресвете Богородице у Јагоди-
5. септембра 2020. године (Ебр. 1043/20); ни, Арх. нам. беличко (Ебр. 1147/20);

Темеље за парохијски дом при храму Успе- Јерођакона Јустина (Сегединског), сабрата
ња Пресвете Богородице у Ратарима, Арх. нам. манастира Вазнесења Господњег – Саринца,
јасеничко, 17. септембра 2020. године (Ебр. у чин јеромонаха 25. октобра 2020. године, у
1057/20); Саборном храму Успења Пресвете Богороди-
це у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко (Ебр.
Три звона за храм Светог архангела Гаври- 1192/20);
ла у манастиру Пиносави, 17. септембра 2020.
године (Ебр. 1060/20); Срђана Ђорђевића, дипломираног теолога,
у чин ђакона 14. новембра 2020. године у Са-
Палионицу и продавницу свећа при хра- борном храму Успења Пресвете Богородице у
му Св. Јоакима и Ане у Међулужју, Арх. нам. Крагујевцу, а у чин свештеника 15. новембра
младеновачко, 22. септембра 2020. године (Ебр. 2020. године, у Саборном храму Успења Пре-
1054/20); свете Богородице у Крагујевцу, Арх. нам. кра-
гујевачко (Ебр. 1293/20);
Темеље за манастирски конак при храму
Преноса моштију Светог Николе у манасти- Марка Петровића, дипломираног теолога,
ру Павловцу, 22. септембра 2020. године (Ебр. у чин ђакона 26. новембра 2020. године у капе-
1075/20); ли Богословије Светог Јована Златоуста у Кра-
гујевцу, а у чин свештеника 27. новембра 2020.
Иконостас и фрескопис за храм Светог године, у капели Богословије Светог Јована
Николе у Барајеву, Арх. нам. бељаничко 26.
септембра 2020. године (Ебр. 1092/20);

Фрескопис за храм Светог Николе у Бара-
јеву, Арх. нам. бељаничко, 3. октобра 2020. го-
дине (Ебр. 1121/20);

Икону Свете Анастасије Српске за храм
Светог Симона Монаха у манастиру Прера-

12 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Златоуста у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко Достојанством протонамесника
(Ебр. 1329/20); Јереја Бојана Чоловића, привременог паро-
ха дренске парохије у Дрену, Арх. нам. колу-
Сашу Павловића у чин ђакона, 4. децембра барско-посавско (Ебр. 581/20).
2020. године у храму Успења Пресвете Богоро-
дице у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. ОДЛИКОВАТИ:
1518/20). Орденом Светих новомученика крагујевач-
РУКОПРОИЗВЕСТИ У ЧИН ЧТЕЦА: ких II степена
Мирославa Савићa из Крагујевца (Ебр.
Николу Орловића из Церовца (КЕбр. 817-1/20);
796/20) Др Александрa Ђорђевићa из Рековца (Ебр.
857-1/20);
Матеју Димића из См. Паланке (КЕбр. Јасмину Рајковић из Аранђеловца (Ебр.
1316/20); 885/20);
Радивоја Дашића из Крагујевца (Ебр.
Вука Станишића из Крагујевца (КЕбр. 886/20);
1317/20); Протојереја-ставрофора Љубишу Смиљ-
ковића из Сопота (Ебр. 900/20);
Николу Недића из Барајева (КЕбр. 1318/20). Славка Лукића из Бара (Ебр. 909-1/20);
ИЗВРШИТИ РЕГУЛАЦИЈУ: Милоја Здравковића из Сиљевице (Ебр.
909-2/20);
Између прве, друге, треће, пете, шесте, сед- Зорана Ђорђевића из Крагујевца (Ебр.
ме и осме парохије крагујевачке при Саборном 1049-1/20).
храму Успења Пресвете Богородице у Крагу- Орденом Вожда Карађорђа
јевцу, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 723/20). Здравка Ђорђевића из Поповића (Ебр. 906-
ОДЛИКОВАТИ: 1/20);
Миланчета Милићевића из Велике Крсне
Правом ношења напрсног крста (Ебр. 966-1/20);
Протојереја Драгослава Петровића, при- Драгољуба Миловановића из Мачковца
временог пароха Прве рековачке парохије у (Ебр. 983/20);
Рековцу, Арх. нам. левачко (Ебр. 987/20); Радишу Степановића из Крагујевца (Ебр.
Протојереја Драгослава Цветковића, пен- 1089/20);
зионисаног пароха опарићке парохије у Опа- Сашу Милојевића из Јагодине (Ебр. 1106-
рићу, Арх. нам. левачко (Ебр. 988/20). 1/20);
Чином протојереја Горана Ашанина из Илићева (Ебр. 1119-
Јереја Живана Жујовића, привременог па- 1/20);
роха великокршљанске парохије у Великој Кр- Горана Јовановића из Кормана (Ебр. 1119-
сни, Арх. нам. младеновачко (Ебр. 1044/20); 2/20);
Јереја Младена Ђурановића, опслуживача Горана Петровића из Илићева (Ебр. 1119-
јарушичке парохије у Јарушицама, Арх. нам. 3/20);
рачанско (Ебр. 1091/20); Милоша Радивојевића из Илићева (Ебр.
Протонамесника Владимира Димића, при- 1119-4/20).
временог пароха Друге барајевске парохије у Архијерејском граматом признања
Барајеву, Арх. нам. бељаничко (Ебр. 1093/20); Радишу Анића из Орашца (Ебр. 739-1/20);
Протонамесника Драгана Милутиновића, Живана Милојевића из Орашца (Ебр. 739-
привременог пароха Треће паланачке парохи- 2/20);
је при храму Свете Петке у См. Паланци, Арх. Божидара Павловића из Орашца (Ебр. 739-
нам. јасеничко (Ебр. 1208/20); 3/20);
Протонамесника Слободана Сенића, при- Милана Лазаревића из Орашца (Ебр. 739-
временог пароха Прве паланачке парохије при 4/20);
храму Свете Петке у См. Паланци, Арх. нам. ја- Љубишу Станисављевића из Шаторње
сеничко (Ебр. 1209/20); (Ебр. 739-5/20);
Протонамесника Остоју Пешића, при-
временог пароха Друге тополске парохије при
храму Рођења Пресвете Богородице у Тополи,
Арх. нам. опленачко (Ебр. 1140/20).

1. ЈАНУАР 2021. 13

Монахињу Нектарију, игуманију манасти- Протојереја Слободана Бабића из Ердеча
ра Каленића (Ебр. 857-2/20); (Ебр. 1049-36/20).

Мирка Петровића из Београда (Ебр. 857- Архијерејском граматом захвалности
3/20); Славољуба Мијаиловића из Селевца (Ебр.
686/20);
Радишу Анића из Орашца (Ебр. 739-1/20); Радивоја Ђурђевића из Надрља (Ебр. 817-
Др Александра Ђорђевића из Рековца (Ебр. 2/20);
909-3/20); Ненада Лазаревића из Надрља (Ебр. 817-
Радована Мијајловића из Сиљевице (Ебр. 3/20);
909-4/20); Томислава Јевремовића из Надрља (Ебр.
Вељка Керановића из Поповића (Ебр. 906- 817-4/20);
2/20); Милена Савића из Крагујевца (Ебр. 817-
Драгишу Дамњановића из Барајева (Ебр. 5/20);
1041-1/20); Милана Савића из Крагујевца (Ебр. 817-
Душана Савића из Барајева (Ебр. 1041- 6/20);
2/20); Жељка Савића из Крагујевца (Ебр. 817-
Небојшу Вукашиновића из Барајева (Ебр. 7/20);
1041-3/20); Милана Грујића из Надрља (Ебр. 817-8/20);
Јелену Димић из Барајева (Ебр. 1041-5/20); Славомира Грујића из Надрља (Ебр. 817-
Миодрага Бранковића из Београда (Ебр. 9/20);
1041-6/20); Дениса Грујића из Надрља (Ебр. 817-10/20);
Предрага Божовића из Београда (Ебр. 1041- Славу Петрушића из Надрља (Ебр. 817-
7/20); 11/20);
Мацу Стекић из Београда (Ебр. 1041-8/20); Томислава Бушетића из Рековца (Ебр. 857-
Лазара и Гордану Симеуновића из Барајева 4/20);
(Ебр. 1041-9/20); Миливоја Влашковића из Рековца (Ебр.
Предузеће Невокал из Београда (Ебр. 1041- 857-5/20);
10/20); Живослава Обрадовића из Велике Крсне
Радивоја Дашића из Ердеча (Ебр. 1049- (Ебр. 966-2/20);
2/20); Дејана Арсенијевића из Ердеча (Ебр. 1049-
Душана Анђелића из Ердеча (Ебр. 1049- 18/20);
3/20); Милијана Стојановића из Ердеча (Ебр.
Ратомира Радовића из Ердеча (Ебр. 1049- 1049-19/20);
4/20); Савића Нововића из Буковика (Ебр. 1118-
Радомира Дробњака из Ердеча (Ебр. 1049- 1/20);
5/20); Бобана Лаловића из Буковика (Ебр. 1118-
Радомира Бишевца из Ердеча (Ебр. 1049- 2/20);
6/20); Ивана Васића из Буковика (Ебр. 1118-3/20);
Бојана Стевановића из Ердеча (Ебр. 1049- Игора Вулићевића из Аранђеловца (Ебр.
7/20); 1118-4/20);
Мирослава Ђорђевића из Ердеча (Ебр. Милана Минића из Бање (Ебр. 1118-5/20);
1049-8/20); Мирослава Јовановића из Буковика (Ебр.
Зорицу Арсенијевић из Ердеча (Ебр. 1049- 1118-6/20).
9/20); Архијерејском захвалницом
Горана Ковачевића из Ердеча (Ебр. 1049- Сашу Јовановића из Драгоцвета (Ебр. 578-
10/20); 1/20);
Ђорђа Деновића из Ердеча (Ебр. 1049- Далибора Марковића из Драгоцвета (Ебр.
11/20); 578-2/20);
Божидара и Бојана Ристића из Ердеча Ненада Милосављевића из Драгоцвета
(Ебр. 1049-12/20); (Ебр. 578-3/20);
Милорада Јанковића из Крагујевца (Ебр. Миодрага Петковића из Драгоцвета (Ебр.
1049-13/20); 578-4/20);
Миљана и Екатарину Милетић из Крагу- Ненада Николића из Драгоцвета (Ебр. 578-
јевца (Ебр. 1049-14/20); 5/20);
Петра Никића из Ердеча (Ебр. 1049-15/20);
Славка Томића из Ердеча (Ебр. 1049-16/20);
Николу Радомировића из Ердеча (Ебр.
1049-17/20);

14 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Бојана Ранђеловића из Трешњевице (Ебр. Косту Огњановића из Јагодине (Ебр. 1097-
578-6/20); 2/20);

Драгомира и Гордану Савић из Тополе (Ебр. Мирослава Стојковића из Јагодине (Ебр.
592-1/20); 1097-3/20);

Мирка и Миланку Ћојбашић из Београда Ненада Николића из Ћуприје (Ебр. 1097-
(Ебр. 592-2/20); 4/20);

Љубинка Петровића из Десимировца (Ебр. Јована Милића из Јагодине (Ебр. 1106-
721-1/20); 2/20);

Милана Ерића из Десимировца (Ебр. 721- Николу Николића из Драгоцвета (Ебр.
2/20); 1106-3/20);

Милована Стојановића из Десимировца Јелену Недељковић из Драгоцвета (Ебр.
(Ебр. 721-3/20); 1106-4/20);

Ненада Раичевића из Десимировца (Ебр. Бошка Поповића из Илићева (Ебр. 1119-
721-4/20); 5/20);

Горицу Богдановић из Церовца (Ебр. 721- Ненада Ковачевића из Илићева (Ебр. 1119-
5/20); 6/20);

Драгослава Живковића из Крагујевца (Ебр. Радослава Прокића из Илићева (Ебр. 1119-
721-6/20); 7/20);

Горана Љиљанића из Сурчина (Ебр. Жарка Драгићевића из Београда (Ебр.
830/20); 1241-1/20);

Рада Јаблановића из Ердеча (Ебр. 1049- Владету Томашевића из Београда (Ебр.
20/20); 1241-2/20);

Милана Јаблановића из Ердеча (Ебр. 1049- Слободана Гњатовића из Лазаревца (Ебр.
21/20); 1241-3/20);

Ивана Јаблановића из Ердеча (Ебр. 1049- Љубивоја Лазића из Лазаревца (Ебр. 1241-
22/20); 4/20);

Слободана Васиљевића из Ердеча (Ебр. Породицу Владана и Маје Иванковић из
1049-23/20); Петке (Ебр. 1241-5/20).
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА
Славољуба Васиљевића из Ердеча (Ебр. ИСКУШЕНИШТВО
1049-24/20);
Ањи Николић у Светосимеоновској обите-
Зорана Јеличића из Ердеча (Ебр. 1049- љи манастира Прерадовца (КЕбр. 574/20);
25/20);
Милици Станић у Светоархангелској оби-
Александра Ђурђевића из Ердеча (Ебр. тељи манастира Вољавче (Ебр. 1184/20).
1049-26/20); ЗАМОНАШИТИ

Илинку Вуковић из Ердеча (Ебр. 1049- По чину мале схиме:
27/20); Немању Старовлаха, професора у Бого-
словији Светог Јована Златоуста, давши му
Ружицу Вуковић из Ердеча (Ебр. 1049- монашко име Василије (Ебр. 776/20);
28/20); Јелену (Вуловић), искушеницу манасти-
ра Благовести Пресвете Богородице – Благо-
Мирославку Гаљак из Ердеча (Ебр. 1049- вештења на Раднику, давши јој монашко име
29/20); Магдалина (Ебр. 1064/20).
ПРИЧИСЛИТИ:
Кристијана Тончева из Ердеча (Ебр. 1049- Јереја Жељка Јовановића, братству храма
30/20); Светог пророка Илије у Вранићу, Арх. нам. бе-
љаничко (Ебр. 32/20);
Жарка Јовановића из Ердеча (Ебр. 1049- Јерођакона Василија Старовлаха, братству
31/20); манастира Успења Пресвете Богородице –
Денковца, Арх. нам. левачко (Ебр. 1127/20).
Драгана Симовића из Ердеча (Ебр. 1049-
32/20);

Владана Ракоњца из Ердеча (Ебр. 1049-
33/20);

Микицу Ризнића из Ердеча (Ебр. 1049-
34/20);

Славишу Живића из Ердеча (Ебр. 1049-
35/20);

Жарка Јаблановића из Ердеча (Ебр. 1049-
36/20);

Радисава Ђурђевића из Врановца (Ебр.
1097-1/20);

1. ЈАНУАР 2021. 15

ПОСТАВИТИ: Протонамесника Александра Сенића, при-
Новорукоположеног јереја Милоша Ни- временог пароха Треће сушичке парохије у
Крагујевцу, на дужност старешине храма Све-
кодијевића, на дужност привременог пароха тог великомученика Димитрија у Крагујевцу,
ратарске парохије при храму Успења Пресвете Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 1256/20);
Богородице у Ратару, Арх. нам. јасеничко (Ебр.
279/20); Новорукоположеног јереја Срђана Ђорђе-
вића, на дужност привременог пароха белу-
Jереја Марка Вуксановића, привременог шићко-секуричке парохије при храму Светог
пароха Прве сушичке парохије при храму великомученика кнеза Лазара у Белушићу,
Светог великомученика Димитрија у Крагу- Арх. нам. левачко (Ебр. 1335/20);
јевцу, на дужност благајника црквене општине
сушичке у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко Новорукоположеног јереја Марка Петро-
(Ебр. 388/20); вића, на дужност привременог пароха јелович-
ке парохије при храму Св. ап. Томе у Јеловику,
Протонамесника Александра Сенића, при- Арх. нам. орашачко (Ебр. 1419/20);
временог пароха Треће сушичке парохије при
храму Светог великомученика Димитрија у Јеромонаха Петра (Драгојловића), игумана
Крагујевцу, на дужност секретара црквене оп- манастира Пиносаве, на дужност исповедника
штине сушичке у Крагујевцу, Арх. нам. крагу- монаха и монахиња Епархије шумадијске (Ебр.
јевачко (Ебр. 389/20); 1435/20).
ПРЕМЕСТИТИ:
Јереја Дејана Марковића, привременог па-
роха Пете крагујевачке парохије при Сабор- Протонамесника Горана Мићића, привре-
ном храму Успења Пресвете Богородице у Кра- меног пароха Друге крагујевачке парохије при
гујевцу, на дужност уредника Информативне Саборном храму Успења Пресвете Богороди-
службе Епархије шумадијске (Ебр. 519/20); це у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко, на ду-
жност привременог пароха Шесте крагујевач-
Протојереја Срећка Зечевића, привреме- ке парохије при храму Силаска Светога Духа
ног пароха Прве крагујевачке парохије при на апостоле (Стара црква) у Крагујевцу, Арх.
Саборном храму Успења Пресвете Богородице нам. лепеничко (Ебр. 551/20);
у Крагујевцу, на дужност Архијерејског наме-
сника лепеничког (Ебр. 748/20); Јереја Драгишу Богичевића, привременог
пароха Шесте крагујевачке парохије при хра-
Протојереја-ставрофора Милића Марко- му Силаска Светога Духа на апостоле (Стара
вића, привременог пароха Пете крагујевачке црква) у Крагујевцу, Арх. нам. лепеничко, на
парохије при храму Силаска Светога Духа на дужност привременог пароха Друге крагује-
апостоле (Стара црква) у Крагујевцу, на ду- вачке парохије при Саборном храму Успења
жност Архијерејског намесника левачког (Ебр. Пресвете Богородице у Крагујевцу, Арх. нам.
749/20); крагујевачко (Ебр. 552/20);

Протојереја Синишу Раденковића, на ду- Јереја Ненада Милојевића, привременог
жност привременог пароха Треће белошевач- пароха Друге грошничке парохије при храму
ке парохије при храму Светог великомученика Св. ап. Петра и Павла у Грошници, на дужност
кнеза Лазара у Крагујевцу, Арх. нам. лепенич- привременог пароха Треће крагујевачке паро-
ко (Ебр. 1112/20); хије при храму Силаска Светога Духа на апо-
столе (Стара црква) у Крагујевцу, Арх. нам. ле-
Јереја Срђана Дангузића, на дужност при- пеничко (Ебр. 759/20);
временог пароха кончаревачке парохије при
храму Светог Јована Крститеља у Кончареву, Монахињу Дарију (Михајловић), из сестри-
Арх. нам. беличко (Ебр. 1117/20); наства манастира Благовести Пресвете Бого-
родице – Благовештења на Раднику у сестрин-
Јерођакона Василија Старовлаха, на ду- ство манастира Светог Николе – Драче у Дра-
жност намесника манастира Успења Пресве- чи (Ебр. 1100/20);
те Богородице – Денковца, Арх. нам. левачко
(Ебр. 1128/20); Јереја Александра Радосављевића, досада-
шњег привременог пароха кончаревачке па-
Новорукоположеног јереја Милоша Јелића, рохије при храму Светог Јована Крститеља у
на дужност привременог пароха Треће јаго- Кончареву, на дужност привременог пароха
динске парохије при храму Свете Петке у Јаго- глоговачке парохије при храму Рођења Пре-
дини, Арх. нам. беличко (Ебр. 1160/20); свете Богородице у Глоговцу, Арх. нам. белич-
ко (Ебр. 1116/20);
Новорукоположеног јереја Александра
Цветковића, на дужност привременог пароха
ресничке парохије при храму Покрова Пре-
свете Богородице у Реснику, Арх. нам. лепе-
ничко (Ебр. 1170/20);

16 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Монаха Силуана Милутиновића, доса- Протојереју-ставрофору Љубомиру Ради-
дашњег сабрата манастира Успења Пресвете ћу, пензионисаном пароху белошевачке паро-
Богородице – Денковца, у братство манасти- хије у Крагујевцу, парохију Трећу белошевачку
ра Светог архангела Гаврила у Пиносави (Ебр. при храму Светог великомученика кнеза Ла-
1125/20); зара у Крагујевцу, Арх. нам. лепеничко (Ебр.
882/20);
Јерођакона Иринеја Цветковића, досада-
шњег сабрата манастира Успења Пресвете Бо- Протојереју Драгославу Цветковићу, пен-
городице – Денковца, у братство манастира зионисаном пароху опарићке парохије у Опа-
Светог Николе Мирликијског у Јошаничком рићу, упражњену парохију белушићко-секу-
Прњавору (Ебр. 1126/20); ричку при храму Светог великомученика кне-
за Лазара у Белушићу, Арх. нам. левачко (Ебр.
Јереја Мирка Шиљковића, досадашњег 1251/20);
привременог пароха ресничке парохије при
храму Покрова Пресвете Богородице у Ре- Протонамеснику Александру Сенићу, при-
снику, на дужност привременог пароха Друге временом пароху Треће сушичке парохије у
грошничке парохије при храму Св. ап. Петра и Крагујевцу, јереју Марку Вуксановићу, привре-
Павла у Грошници, Арх. нам. лепеничко (Ебр. меном пароху Прве сушичке парохије у Крагу-
1169/20); јевцу и јереју Александру Мирковићу, привре-
меном пароху Треће аеродромске парохије у
Протојереја-ставрофора Зорана Алексића, Крагујевцу, парохију Другу сушичку при хра-
привременог пароха Прве буковичке парохије му Светог великомученика Димитрија у Кра-
при храму Св. арх. Гаврила у Буковику, на ду- гујевцу, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 1253/20);
жност привременог пароха лоћичке парохије
при храму Рођења Пресвете Богородице у Ло- Протонамеснику Милораду Савићу, пен-
ћики, Арх. нам. беличко (Ебр. 1494/20). зионисаном пароху лоћичком, упражњену па-
ПОВЕРИТИ У ОПСЛУЖИВАЊЕ: рохију лоћичку при храму Рођења Пресвете
Богородице у Лоћики, Арх. нам. беличко (Ебр.
Протојереју Дејану Бркићу, привременом 1349/20);
пароху Прве кусадачке парохије, упражњену
парохију ратарску у Ратару, Арх. нам. јасенич- Протојереју-ставрофору Драгомиру Кеџи-
ко (Ебр. 130/20); ћу, пензионисаном пароху буковичком, упра-
жњену парохију Прву буковичку при храму
Протојереју-ставрофору Славку Јоцићу, Св. арх. Гаврила у Буковику, Арх. нам. орашач-
пензионисаном пароху јагодинском, упражње- ко (Ебр. 1495/20).
ну Трећу јагодинску парохију при храму Све- РАЗРЕШИТИ
те Петке у Јагодини, Арх. нам. беличко (Ебр.
206/20); Протојереја Дејана Бркића, привременог
пароха Прве кусадачке парохије при храму
Протојереју Милану Живановићу, привре- Светог Симеона и Саве у Кусатку, даље дужно-
меном пароху ђуриселско-драгобраћке паро- сти опслуживања парохије ратарске при хра-
хије у Ђуриселу и јереју Ненаду Милојевићу, му Успења Пресвете Богородице у Ратару, Арх.
привременом пароху Друге грошничке па- нам. јасеничко (Ебр. 281/20);
рохије у Грошници, парохију вучковичко-бр-
њичку при храму Покрова Пресвете Богоро- Протонамесника Александра Сенића, при-
дице у Вучковици, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. временог пароха Треће сушичке парохије при
491/20); храму Светог великомученика Димитрија у
Крагујевцу, даље дужности благајника цркве-
Протојереју Драгославу Цветковићу, пен- не општине сушичке у Крагујевцу, Арх. нам.
зионисаном пароху опарићке парохије у Опа- крагујевачко (Ебр. 382/20);
рићу, парохију белушићко-секуричку при хра-
му Светог великомученика кнеза Лазара у Бе- Jереја Марка Вуксановића, привременог
лушићу, Арх. нам. левачко (Ебр. 554/20); пароха Прве сушичке парохије при храму Све-
тог великомученика Димитрија у Крагујевцу,
Протојереју Душану Илићу, привременом даље дужности секретара црквене општине
пароху Прве грошничке парохије у Грошници, сушичке у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко
Другу парохију грошничку у Грошници, Арх. (Ебр. 383/20);
нам. лепеничко (Ебр. 760/20);
Ђакона Уроша Костића, парохијског ђа-
Протојереју-ставрофору Милисаву Сими- кона виноградског при храму Свете Петке у
ћу, пензионисаном пароху орашачке парохије Крагујевцу, даље дужности уредника Инфор-
у Орашцу, парохију орашачку при храму Ва- мативне службе Епархије шумадијске (Ебр.
знесења Господњег у Орашцу, Арх. нам. ора- 518/20);
шачко (Ебр. 881/20);

1. ЈАНУАР 2021. 17

Протонамесника Горана Мићића, привре- Јереја Мирка Шиљковића, досадашњег при-
меног пароха Друге крагујевачке парохије при временог пароха ресничке парохије при храму
Саборном храму Успења Пресвете Богородице Покрова Пресвете Богородице у Реснику, даље
у Крагујевцу, даље дужности привременог па- дужности привременог пароха односне паро-
роха односне парохије, Арх. нам. крагујевачко хије, Арх. нам. лепеничко (Ебр. 1167/20);
(Ебр. 549/20);
Протојереја Душана Илића, привременог
Јереја Драгишу Богичевића, привременог пароха Прве грошничке парохије при храму
пароха Шесте крагујевачке парохије при хра- Св. ап. Петра и Павла у Грошници, даље ду-
му Силаска Светога Духа на апостоле (Стара жности опслуживања упражњене Друге гро-
црква) у Крагујевцу, даље дужности привре- шничке парохије при храму Св. ап. Петра и
меног пароха односне парохије, Арх. нам. ле- Павла у Грошници, Арх. нам. лепеничко (Ебр.
пеничко (Ебр. 550/20); 1168/20);

Протојереја-ставрофора Саву Арсенијеви- Протојереја Милана Живановића, привре-
ћа, пензионисаног пароха крагујевачког, даље меног пароха ђуриселско-драгобраћке парохи-
дужности Архијерејског намесника лепеничко је при храму Вазнесења Господњег у Ђуриселу,
(Ебр. 746/20); даље дужности опслуживања вучковичко-бр-
њичке парохије при храму Покрова Пресвете
Протојереја-ставрофора Саву Арсенијеви- Богородице у Вучковици, Арх. нам. крагујевач-
ћа, пензионисаног пароха крагујевачког, даље ко (Ебр. 1171/20);
обавезе вршиоца дужности Архијерејског на-
месника левачког (Ебр. 747/20); Протонамесника Душка Жујевића, доса-
дашњег привременог пароха белушићко-секу-
Протојереја-ставрофора Саву Арсенијеви- ричке парохије при храму Светог великомуче-
ћа, пензионисаног пароха крагујевачког, даље ника кнеза Лазара у Белушићу, даље дужности
дужности опслуживања упражњене Треће привременог пароха односне парохије, Арх.
крагујевачке парохије при храму Силаска Све- нам. левачко (Ебр. 1250/20);
тога Духа на апостоле (Стара црква) у Крагу-
јевцу, Арх. нам. лепеничко (Ебр. 746/20); Протонамесника Александра Јовановића,
привременог пароха Друге сушичке парохије
Јереја Ненада Милојевића, привременог у Крагујевцу, даље дужности старешине храма
пароха Друге грошничке парохије при храму Светог великомученика Димитрија у Крагујев-
Св. ап. Петра и Павла у Грошници, даље ду- цу, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. 1255/20);
жности привременог пароха односне парохије,
Арх. нам. лепеничко (Ебр. 758/20); Протојереја-ставрофора Драгослава Цвет-
ковића, пензионисаног пароха опарићке паро-
Протојереја-ставрофора Љубомира Ради- хије у Опарићу, даље дужности опслуживања
ћа, пензионисаног пароха Треће белошевачке упражњене белушићко-секуричке парохије
парохије при храму Светог великомученика при храму Светог великомученика кнеза Лаза-
кнеза Лазара у Крагујевцу, даље дужности оп- ра у Белушићу, Арх. нам. левачко (Ебр. 1334/20);
служивања односне парохије, Арх. нам. лепе-
ничко (Ебр. 1111/20); Протонамесника Дејана Тодоровића, при-
временог пароха Треће буковичке парохије
Јереја Александра Радосављевића, привре- при храму Св. арх. Гаврила у Буковику, даље
меног пароха кончаревачке парохије при хра- дужности опслуживања упражњене парохије
му Светог Јована Крститеља у Кончареву, даље јеловичке при храму Св. ап. Томе у Јеловику,
дужности опслуживања упражњене парохије Арх. нам. орашачко (Ебр. 1418/20);
глоговачке при храму Рођења Пресвете Бо-
городице у Глоговцу, Арх. нам. беличко (Ебр. Протонамесника Милорада Савића, пен-
1114/20); зионисаног пароха лоћичког, даље дужности
опслуживања упражњене парохије лоћичке
Јереја Александра Радосављевића, досада- при храму Рођења Пресвете Богородице у Ло-
шњег привременог пароха кончаревачке па- ћики, Арх. нам. беличко (Ебр. 1493/20);
рохије при храму Светог Јована Крститеља у
Кончареву, даље дужности привременог паро- Протојереја-ставрофора Зорана Алексића,
ха односне парохије, Арх. нам. беличко (Ебр. привременог пароха Прве буковичке парохи-
1115/20); је при храму Св. арх. Гаврила у Буковику, даље
дужности привременог пароха односне паро-
Протојереја-ставрофора Славка Јоцића, хије, Арх. нам. орашачко (Ебр. 1492/20).
пензионисаног пароха Треће јагодинске паро-
хије при храму Свете Петке у Јагодини, даље
дужности опслуживања односне парохије,
Арх. нам. беличко (Ебр. 1159/20);

18 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ПРИМИТИ У СВЕЗУ КЛИРА: ОБУСТАВИТИ ЦРКВЕНОСУДСКИ
Протојереја Синишу Раденковића, из свезе ПОСТУПАК:

клира Епархије жичке (Ебр. 1055/20); Против протојереја Митра Ђурића, при-
Јереја Срђана Дангузића, из свезе кли- временог пароха вучковичко-брњичке паро-
хије при храму Покрова Пресвете Богородице
ра Епархије осјечкопољске и барањске (Ебр. у Вучковици, Арх. нам. крагујевачко и име-
1055/20). нованом скинути забрану свештенослужења
ПОДЕЛИТИ КАНОНСКИ ОТПУСТ (Ебр. 1173/20).
УКИНУТИ ЗАБРАНУ
Драгану Јевремовићу за свезу клира Епар- СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊА:
хије аустријско-швајцарске (Ебр. 316/20);
Протонамеснику Александру Јовановићу,
Александру Митровићу, за свезу клира привременом пароху Друге сушичке парохије
Епархије зворничко-тузланске (Ебр. 896/20); при храму Светог великомученика Димитри-
ја у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко, са 16.
Његошу Стикићу за свезу клира Митро- априлом 2020. године (Ебр. 429/20).
полије загребачко-љубљанске (Ебр. 911/20); ОКОНЧАТИ ЦРКВЕНОСУДСКИ
ПОСТУПАК У ПРВОМ СТЕПЕНУ:
Александру Митровићу за свезу клира
Епархије зворничко-тузланске (Ебр. 931/20); Против јереја Јовице Јовановића, привре-
меног пароха Прве јагодинске парохије при
Монахињи Теофанији (Ђекић) за свезу храму Свете Петке у Јагодини, Арх. нам. белич-
клира Епархије зворничко-тузланске (КЕбр. ко, коме је пресудом Црквеног суда Епархије
1187/20); шумадијске (ЦС бр. 191/20) изречена казна ли-
шавања свештеничког чина (Ебр. 1325/20);
Јереју Исаилу Марковићу за свезу клира
Архиепископије београдско-карловачке (Ебр. Против јереја Милана Јовановића, привре-
1344/20). меног пароха глоговачке парохије при храму
КАЗНИТИ: Рођења Пресвете Богородице у Глоговцу, Арх.
нам. беличко, коме је пресудом Црквеног суда
Протонамесника Александра Јовановића, Епархије шумадијске (ЦС бр. 192/20) изрече-
привременог пароха Друге сушичке парохије на казна лишавања свештеничког чина (Ебр.
при храму Светог великомученика Димитрија 1326/20).
у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевачко, забраном ПРИМИТИ У ПРВИ РАЗРЕД БОГОСЛОВИЈЕ:
свештенослужења од 1. до 15. априла 2020. го-
дине (КЕбр. 398/20). Василија Андрића из Крагујевца (Ебр.
ПОКРЕНУТИ ЦРКВЕНОСУДСКИ 728/20);
ПОСТУПАК:
Павла Лазаревића из Крагујевца (Ебр.
Против протојереја Митра Ђурића, при- 729/20);
временог пароха вучковичко-брњичке паро-
хије при храму Покрова Пресвете Богороди- Игора Нинковића из Лопатња (Ебр. 730/20);
це у Вучковици, Арх. нам. крагујевачко (Ебр. Димитрија Милутиновића из См. Палан-
490/20); ке (Ебр. 731/20);
Страхињу Стевановића из См. Паланке
Против протонамесника Душка Жујеви- (Ебр. 732/20);
ћа, привременог пароха белушићко-секуричке Милоша Пушоњића из Крагујевца (Ебр.
парохије при храму Светог великомученика 872/20).
кнеза Лазара у Белушићу, Арх. нам. левачко ЗАВРШИЛИ БОГОСЛОВИЈУ:
(Ебр. 257/20) и именованог ставити под забра- Филип Фафулић (Ебр. 705/20);
ну свештенослужења до окончања црквено- Лука Милосављевић (Ебр. 706/20);
судског поступка (553/20); Никола Јеремић (Ебр. 707/20);
Лука Милосављевић (Ебр. 738/20);
Против протонамесника Александра Јо- Александар Бојанић (Ебр. 765-1/20);
вановића, привременог пароха Друге сушичке
парохије при храму Светог великомученика
Димитрија у Крагујевцу, Арх. нам. крагујевач-
ко и именованог ставити под забрану свеште-
нослужења до окончања црквеносудског по-
ступка (Ебр. 1255/20).

1. ЈАНУАР 2021. 19

Бошко Димитријевић (Ебр. 765-2/20); ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС НА
Никола Караклајић (Ебр. 765-3/20); МАСТЕР СТУДИЈЕ НА ПРАВОСЛАВНОМ
Марко Станишић (Ебр. 765-4/20); БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Филип Инић (Ебр. 795/20). УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ:
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС
НА ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ Јереју Александру Јаћимовићу (Ебр. 941/20);
ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ: Милошу Бркићу (Ебр. 1087/20).
Виктору Милосављевићу (Ебр. 670/20); ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА
Алекси Ђурановићу (Ебр. 679/20); ПОСТДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ НА
Андрији Главинићу (Ебр. 689/20); УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ:
Николи Караклајићу (Ебр. 691/20); Јереју Срђану Дангузићу, привременом па-
Александру Бојанићу (Ебр. 692/20); роху кончаревачке парохије при храму Светог
Марку Станишићу (Ебр. 693/20); Јована Крститеља у Кончареву, Арх. нам. бе-
Бошку Димитријевићу (Ебр. 694/20); личко (Ебр. 1287/20).
Луки Милосављевићу (Ебр. 695/20); ПЕНЗИОНИСАТИ:
Николи Јеремићу (Ебр. 703/20); Протонамесника Мирољуба Станковића,
Филипу Инићу (Ебр. 724/20); привременог пароха ратарске парохије у Рата-
Пеју Бутулији (Ебр. 865/20); ру, Арх. нам. јасеничко (Ебр. 125/20);
Богдану Тодоровићу (Ебр. 967/20). Протојереја-ставрофора Славка Јоцића,
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС привременог пароха Треће јагодинске парохи-
НА ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ је при храму Свете Петке у Јагодини, Арх. нам.
ФАКУЛТЕТ СВЕТОГ САВЕ беличко (Ебр. 205/20);
У ЛИБЕРТИВИЛУ: Протојереја-ставрофора Милисава Си-
Филипу Фафулићу (Ебр. 690/20). мића, привременог пароха орашачке парохи-
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС је при храму Вазнесења Господњег у Орашцу,
НА ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ Арх. нам. орашачко (Ебр. 879/20);
ФАКУЛТЕТ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА Протојереја-ставрофора Љубомира Ра-
ОСТРОШКОГ У ФОЧИ: дића, привременог пароха Треће белошевачке
Младену Попадићу (Ебр. 1012/20). парохије при храму Светог великомученика
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА НАСТАВАК кнеза Лазара у Крагујевцу, Арх. нам. лепенич-
СТУДИЈА НА ПРАВОСЛАВНОМ ко (Ебр. 880/20);
БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ Протонамесника Милорада Савића, при-
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ: временог пароха лоћичке парохије при храму
Сањи Стевановић (Ебр. 821/20); Рођења Пресвете Богородице у Лоћики, Арх.
Јовану Миловановићу (Ебр. 1073/20). нам. беличко (Ебр. 1348/20).
ПОДЕЛИТИ БЛАГОСЛОВ ЗА УПИС НА УПОКОЈИЛИ СЕ У ГОСПОДУ:
АКАДЕМИЈУ СПЦ ЗА УМЕТНОСТ Протојереј-ставрофор Радован Ракић,
И КОНСЕРВАЦИЈУ: пензионисани парох јагодински, Арх. нам. бе-
Теодори Марковић (Ебр. 652/20); личко (Ебр. 209/20);
Тијани Митровић (Ебр. 890/20); Монахиња Ана (Ђоковић), сестра манасти-
Марији Нешић (Ебр. 587/20); ра Благовести Пресвете Богородице – Диво-
Гаврилу Црногорцу (Ебр. 588/20). стина у Дивостину (Ебр. 538/20);
Протојереј-ставрофор Живорад Марић,
пензионисани парох младеновачки, Арх. нам.
младеновачко (Ебр. 539/20);
Протојереј-ставрофор Илија Поп Лазић,
пензионисани парох поповићки, Арх. нам. ко-
смајско (Ебр. 598/20);
Протосинђел Николај (Младеновић), на-
стојатељ манастира Вазнесења Господњег –
Саринца у Саринцу (Ебр. 894/20);

20 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА
умировљени парох крагујевачки, Архијерејски Четрдесетодневни парастос
намесник лепенички и в.д. Архијерејског наме-
сника левачког (Ебр. 910/20); блаженопочившем
патријарху српском Иринеју
Архимандрит Јован (Маричић), игуман
Светоархангелске обитељи манастира Тресија Светом заупокојеном архијерејском Ли-
на Космају (Ебр. 925/20); тургијом 29. децембра 2020. године у крипти
Спомен-храма Светог Саве на Врачару на-
Протојереј-ставрофор Живомир Милова- чалствовао је Високопреосвећени Митропо-
новић, умировљени парох крагујевачки, Арх. лит дабробосански и мјестобљуститељ па-
нам. крагујевачко (Ебр. 926/20); тријарашког трона Хризостом уз саслужење
Епископа врањског Пахомија, шумадијског и
Монахиња Ксеније (Гајовић), сестра мана- администратора Архиепископије београдско-
стира Благовести Пресвете Богородице – Бла- -карловачке Јована, будимљанско-никшићког
говештења на Руднику (Ебр. 1352/20); и администратора Митрополије црногорско-
-приморске Јоаникија, крушевачког Давида,
Архимандрит Серафим (Миљковић), ду- нишког Арсенија, буеносајреског и јужноа-
ховник манастира Благовештења на Руднику меричког Кирила, мохачког Исихија и дио-
(Ебр. 1415/20); клијског Методија у молитвеном присуству
Високопреосвећеног Митрополита загребач-
Монахиња Антуса (Ненадовић), сестра ко-љубљанског Порфирија и Епископа бачког
Светониколајевске обитељи манастира Грнча- Иринеја, браничевског Игњатија и ремезијан-
рице (Ебр. 1487/20); ског Стефана.

Монахиња Јовила (Милошевић), сестра Саслуживали су архимандрит Павле (Јо-
Светониколајевске обитељи манастира Грнча- кић) настојатељ фрушкогорског манастира
рице (Ебр. 1488/20). Ново Хопово, јеромонах Петар (Драгојловић)
игуман манастира Светог архангела Гаврила-
-Пиносава у Кусадку; протојереји-ставрофори:
Петар Лукић, старешина београдске Саборне
цркве; Милутин Тимотијевић, ректор Нишке
богословије; Драги Вешковац, архијерејски за-
меник (Епархија крушевачка); Мирољуб Сто-
јановић (Епархија нишка); протојереј Виталиј
Тарасјев, старешина Подворја Руске Право-
славне Цркве; као и протођакони: Стеван Ра-
пајић и Младен Ковачевић из Архиепископије
београдско-карловачке, Иван Гашић (Епархија
шумадијска) и Јован Миленковић (Епархија
крушевачка). На Светој Литургији су прислу-
живали дугогодишњи патријархови најближи
сарадници: лични секретар патријархов, ипо-
ђакон Дејан Накић и ипођакон Владимир Је-
лић, управник Патријаршијског двора.

После свете Литургије одслужен је четрде-
сетодневни парастос блаженоупокојеном па-
тријарху Иринеју.

1. ЈАНУАР 2021. 21

Света заупокојена архијерејска Литургија
служена 29. децембра 2020. године у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару

Слово Митрополита дабробосанског Христос као Глава Цркве. Црква никада није
Хризостома на четрдесетодневном одвојена од Њега и никад није без Њега, нити
остављена као сиротица. Знамо, јер тако вјеру-
парастосу патријарху Иринеју јемо Ријечи Господњој да свако који умрије са
„Ваше Високопреосвештенство, Ваша вјером у Христа Господа пролази кроз смрт и
Преосвештенства, Високопречасни и часни прелази у живот вјечни и бива једно са Хри-
оци, Преподобно монаштво, драга браћо и се- стом Господом. На том искуству наше вјере и
стре, живота Свети апостол Павле тјеши хришћане
Ево нас на 40-дневном помену блажене Солуна и Коринта, а и све нас до данас, да има-
успомене упокојеног патријарха нашег Ирине- јућу ову вјеру не тугујемо као они који вјере
ја. Брзо, као све што бива и пролази, прођоше немају, већ да се духовно радујемо и слави-
и ових четрдесет дана од његовог упокојења мо Милостивог и Човјекољубивог Бога Оца
у Христу Господу. Наша Светосавска Црква, и Његовог једнородног Сина и Духа Светога,
а посебно Архиепископија београдско-кар- Тројицу Једносуштну и нераздјељиву, знајући
ловачка, служењем заупокојених Литургија и вјерујући да је данас наш блаженоупокојени
молила се за блаженоупокојеног патријарха патријарх Иринеј у Царству Божјем.
Иринеја. Осим молења ово је и изараз нашег
поштовање његовог патријарашког лика и Данас се наш блажене успомене патријарх
дјела. Данас смо се у овај четрдесети дан по- Иринеј прибројава сабору својих претходника
себно молили и молимо се Богу и Спаситељу патријараха српских и архиепископа пећких
свих и свега, Богу милости и доброте, да данас и светих Срба светитеља. Данас га дочекују
када душа блаженоупокјеног нашег патријарха и поздрављају патријарси Павле, Герман, Ви-
Иринеја излази на Суд Божји да му Бог буде кентије, Гаврило, Варнава, Димитрије и сви до
Милостив, јер нема човјека који живи, а да не Светитеља Саве и препознају га као мудрог и
гријеши, како каже црквена молитва. вјерног управитеља повјерене му Цркве њихо-
Молитва Цркве за њеног поглавара је ве Светосавске.
велика и моћна молитва. У молитви Цркве,
у самој њеној суштини је Господ наш Исус Десетогодишње патријарашко служење
Свајтејшег патријарха Иринеја било је веома
бурно и тешко по Цркву, како овдје у отаџбини

22 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

тако и широм свијета. Све га је то тешко боле- личанственом храму Светитеља Саве, храму
ло и патио је због тога. Не ријетко питао је чла- на ком су ревновали, али и горке сузе лили,
нове Сабора и Синода: шта нам је чинити? Шта његови претходници. Сјетимо се само колико
да радимо? Неуморно је журио, као ријетко ко је година овај храм био под забраном не само
прије њега, да стигне свуда гдје је било тешко наставка градње, већ и помињања. Блажене
и потребно његово присуство. Бивали смо за- успомене патријарси из безбожног комуни-
течени његовим одлукама да без одмарања пу- стичког периода, Гаврило, Викентије и Герман,
тује на далеке дестинације, е да би се сусрео даноноћно су деценијама и годинама коље-
са нашим народом, да би му проповједао Ријеч нопреклоњено молили и тражили дозволу за
Божју и поучио га шта је свето, честито и ми- градњу, али умјесто позитивних одговора све
ломе Богу приступачно. Настојао је предупре- више су понижавани, Црква исмијавана, а срп-
дити и спријечити негатине исходе свих тих ски народ обесправљиван.
проблема, али, на његову и нашу жалост, неке
случајеве није могао да предупреди и спријечи. Духовна опорука блажене успомене па-
Управљао је мудро бродом наше Светосавске тријарха нашег Иринеја јесте да чувамо једин-
Цркве, настојећи да Цркву сачува у Јединству, ство нашег српског народа кроз Цркву, језик,
Светости и Саборности. Нажалост, неки су ис- писмо и културу; да као зеницу ока свога чу-
пали из тог брода и морске буре су их прогу- вамо нашу Светосавску Цркву у миру, слози и
тале и однијеле не кривицом блаженопочишег јединству; да наше мученичко Косово и Мето-
патријарха нашег и оца Иринеја и наше Цркве, хију очувамо у јединству са Србијом; да нашу
већ непоправљивошћу несрећника. Али, сав браћу и сестре у Црној Гори помогнемо у њи-
суд остављамо Богу и историји. ховој борби да се одупру свим онима који се
боре против Јединства Цркве и нашег народа;
Данас му се осим молитвеног сјећања и за- да Републику Српску никад не заборавимо и
хваљујемо за све што је учинио на славу Божју, не оставимо на милост и немилост оних ко-
на радост, понос и срећу нашег српског рода. јима она смета као освојени бастион слободе
Посебно смо му захвални за велик труд који и јединства. Много је бринуо за нашу бра-
је уложио око завршетка радова на овом ве- ћу и сестре у Аустралији, Сeверној Америци

Четрдесетодневни парастос блаженопочившем патријарху Иринеју 23
1. ЈАНУАР 2021.

Чврсто вјерујемо да он
нас неће заборавити и
да ће се заједно са Све-
титељем Савом и свима
светима молити за нас
и за нашу Цркву. Нека је
вјечни помен и Царство
небеско блажене успо-
мене патријарху нашем
Иринеју. Амин.”



Поред родбине и
најближих сарадни-
ка патријарха Иринеја,
Литургији и парастосу
присуствовали су бого-
љубиво монаштво и све-
штенство и свих епархи-
ја Српске Православне
Цркве; ректори, профе-
сори и ученици цркве-
но-просветних завода;
службеници Патријар-
шије српске; запослени у
Патријаршијској библи-
отеци, Архиву Српске
Православне Цркве, Ин-
формативно-издавачкој
установи Српске Право-
славне Цркве, Верском
добротворном старатељ-
ству, Патријаршијском
заводу за израду свећа,
Издавачкој фондацији
и штампарији Српске
Православне Цркве, Те-
левизији Храм и Радију
Митрополит дабробосански Хризостом, мјестобљуститељ Слово љубве, сарадници
патријарашког трона одслужио је мали помен на гробном месту гласила наше Свете Цркве:
Гласника, Православља и
Мисионара; запослени у
другим црквеним устано-
и Европи. Молио се и наставља да се моли за вама и заводима; директор Управе за сарадњу
њих, прије свега за њихово јединство и слогу. са Црквама и верским заједницама Србије др
Користимо прилику да нашу браћу и сестре Владимир Рогановић са помоћником др Мар-
у дијаспори, а посебно у Њујорку, позовемо ком Николићем; др Милета Радојевић; пред-
у име блаженоупокојеног Патријарха на мир, седник Републике Србије Александар Вучић,
слогу, братски и српски договор, и да их позо- министар спољних послова Никола Селаковић,
вемо да водe рачуна – да тражећи и изгонећи министар унутрашњиих послова Александар
своје правде не изгубе оно што је много прете- Вулин, директор Безбедносно-информативне
жније, а то је њихово јединство у Христу Исусу. агенције Братислав Гашић, представници нај-
виших културних, научних и јавних инсти-
Браћо и сестре, будимо поносни на нашег
блаженоупокојеног патријарха Иринеја и ни- туција, надбискуп београдски Станислав Хо-
када га не заборавимо у нашим молитвама. чевар, представници традиционалних цркава

24 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Апел верном народу
Епархије рашко-призренске

Јер каква је корист човеку
ако сав свет задобије

а души својој науди? Мт 16, 26

Гробница блаженопочившег Драга браћо и сестре, децо духовна, љу-
патријарха Иринеја у крипти бљени у Христу народе Божји!
Спомен-храма Светог Саве на Врачару
и верских заједица, чланови дипломатског Српски православни народ већ вековима
кора, принц Филип и принцеза Даница Кара- живи на просторима старе Рашке, Косова и
ђорђевић, чланови тима који ради на унутра- Метохије, где се налазе и најдубљи корени на-
шњем уређењу Спомен-храма Светог Саве. шег духовног бића, оличени у бројним свети-
Четрдесетодневни парастос блаженопо- њама наше Цркве. Вековима ове светиње све-
чившем патријарху Иринеју служен је у свим тле као светионици, указујући и нама и онима
храмовима Српске Православне Цркве у Репу- око нас да смо овде своји на своме, да не жели-
блици Србији, Републици Српској, Црној Гори мо да отимамо ништа туђе. Све што је отето
и расејању. то је и проклето. Наше је само да очувамо оно
Извор: Информативна служба Српске што нам припада и што су нам наши преци
оставили у наслеђе.
Православне Цркве
Фото: ђакон Драган С. Танасијевић Следујући светолазаревском завету и
овом приликом, као Епископ рашко-призрен-
ски, очински позивам наш верни народ да
остане на својим вековним огњиштима и да не
отуђује имовину коју су наши преци у најтежа
времена турске власти, кроз бројне ратове и
страдања, са муком чували и сачували. Није у
питању само обична земља, која се продаје или
купује, већ је то земља засејана костима наших
предака, освештана молитвама, накапана суза-
ма трудбеника и заливена крвљу мученика.

Остајући на својим имањима и својим ог-
њиштима, ми бивамо чувари нашег идентите-
та и наших светиња које су органски повеза-
не са верним народом и вером православном.
Наша вера нас је вековима очувала на ветро-
метини историјских збивања да бисмо били
народ Божји, наследници Светога Саве и вели-
ких Немањића, Светог Кнеза Лазара и бројних
светитеља мученика који су просијали у земљи
Рашкој и Косовско-метохијској.

Нажалост, сваки пут када чујемо да наши
људи продају земљу и трајно одлазе са својих
огњишта, осећамо бол и губитак. Овде смо сви
повезани у Христу као једно тело и једна душа,
без обзира у ком делу наше заветне земље жи-
вели. Знамо да живот није лак и да се многи од
нас суочавају са тешким материјалним услови-
ма, али знамо и то да су наши преци у много
тежим условима остајали верни својој вери и

1. ЈАНУАР 2021. 25

родној груди и тиме дали огроман допринос НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО
да би и нас данас овде било. Сваки пут када
неко има намеру да прода своју имовину, тре- Свети Сава,
ба првенствено да помисли на своје рођаке и Јерусалим и аутокефалија
комшије, који желе ту да остану. Треба да во- Српске Православне Цркве1
димо рачуна да својом себичношћу њих не до-
ведемо у још тежи положај. Неко ће продајом Урбана топографија и јеротопија Јерусали-
можда привремено решити своје финансијско ма, и шире, Свете Земље, у доба Светог Саве
питање, али се треба питати, да ли та пролазна била је увелико позната и утемељена. Својевр-
утеха вреди да се пореди са свешћу и савешћу сну свештену топографију не само Јерусали-
да смо тиме још више отежали положај наших ма, већ и шире, читаве Свете Земље и Блиског
сродника и комшија. Они су чврстог опреде- Истока, даје Доментијан у житију Светог Саве.
љења да остану на нашој светој земљи, а наш Међутим, још од 4. века, и времена цара Кон-
поступак може да их доведе у још тежи поло- стантина Великог, она је почела да се уобличава
жај. Ниједан човек не треба да мисли првен- и налази своје место у дефинисању свештеног
ствено само на себе, већ да испуњава Христову простора Јерусалима као хришћанског града.
заповест о љубави према Богу и ближњему. Пре свега са обновом цркве Христовог Гроба,
односно Васкрсења, или изградњом хришћан-
Пастирски апелујемо на све вас, браћо и ске базилике на месту Христовог рођења у Ви-
сестре, да се, ако се икада нађете пред овим из- тлејему у истом периоду. Земаљски Јерусалим
бором, дубоко запитате да ли вреди продати је имао директну корелацију са Небеским Јеру-
земљу и зарадити новац, а истовремено понети салимом, са тенденцијом у Ромејском царсту,
тешко бреме савести. Зато, покажимо и у овим опет забележеном већ у доба Константинове
историјским тренуцима хришћанску и изнад владавине, да се идеја, светост и топографија
свега људску одговорност према себи, својој Јерусалима преноси на престони град Царства
деци која треба да знају одакле су потекла, и – Нови Рим, где је Константин у цркви Светих
према својим комшијама којима остављамо Апостола положио мошти Христових најбли-
терет који мислимо да смо олако скинули са жих ученика и одредио место својег гроба као
својих плећа. равног апостолима,2 и каснијем развијањем
идеје Цариграда као Новог Јерусалима током
Зато послушајмо сви, еванђелске речи са- векова када су неке од најзначајнијих светиња
мога нашег Господа и Спаситеља који нам по- које се везују за Христов живот и страдање,
ручује: – Каква је корист човеку ако сав свет пре свега Часни Крст, али и сунђер и копље
задобије а души својој науди? (Мт. 16.26). По-
кажимо трпљење и жртву љубави, држећи се 1 У раду су представљени резултати рада на пројекту
заједно као један народ Божји, угледајући се на Хришћанска култура на Балкану у средњем веку: Визан-
свете из рода нашег, како бисмо се нашли вер- тијско царство, Срби и Бугари од 9. до 15. века. (Евиден-
ним слугама Господа нашег. Сачувајмо љубав циони број 177015).
и братску солидарност како би тиме показали
да смо достојна деца својих предака и како би 2 De vita Constantini, IV, § 58-60. Ипак, примећено је
тиме сачували нашу веру, име и постојаност на да је Нови Рим у Константиново време изграђен као
нашем најсветијем Расу, Косову и Метохији. престоница империје а не као примарно хришћанска
престоница. С друге стране, идеја Константина Великог
С благословом Господњим да пренесе мошти свих Апостола у Цариград никада није
Епископ рашко-призренски заживела, и он и његов син - наследник, Констанције II су
ТЕОДОСИЈЕ морали да се задовоље са оним што су могли да обезбеде.
Једино је Свети Апостол Андреј Првозвани био из броја
У манастиру Грачаница дванаесторице апостола, чије су мошти положене у
23. септембар 2020. год. храм Светих Апостола, док су Свети Апостоли Лука и
Тимотеј били из реда четрдесеторице мањих Апостола.
Cf. P. Magdalino, The Apostolic Tradition in Constantinople,
Scandinavian Journal of Byzantine and Modern Greek Stud-
ies 2 (2016), 120-125; 129-130. Опсежну студију о развоју,
значају и месту култа Светог Андреја Првозваног у
Цариграду приложио је F. Dvornik, The Idea of Apostolicity
in Byzantium and the Legend of the Apostle Andrew, (Cam-
bridge MA: Harvard University Press, 1958).

26 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

које помиње Ускршња Хроника, биле прено- део кладенца крај којег је Христос разговарао
шене, чуване и поштоване у Цариграду.3 Наве- са Самарјанком, чије су се мошти налазиле у
димо пример цара Ираклија и његовог уласка посебној цариградској цркви посвећеној њој.7
у Јерусалим после победе над персијским ца-
рем Хозројем II, те повратка Часног Крста из Као најзначајнија црква у Цариграду по-
персијске престонице Ктесифона у свети град, свећена Богородици, саграђена у доба царице
али и преноса дела Животворног Дрвета у Ца- Пулхерије (око 450. године), црква Богородице
риград, као и установљење празника Уздизања у Влахерни, чувала је мафорион, односно Бого-
Часног Крста у оквиру којег се славио и прона- родичин покров. У храму се налазила и икона
лазак Часног Крста у Јерусалиму у време цара Богородице Путеводитељке или Одигитрије,
Константина.4 једна од најзначајнијих цариградских светиња
која је спасила Град аварско-персијске опсаде
Четири цркве, на челу са Светом Софијом, 626. године, док је патријарх Фотије Цариград-
заузимале су посебно место као хранилишта ски користио мафорион приликом одбране Ца-
светиња које су се чувале у Цариграду и ве- риграда у опсади 860. године.8 Од осталих ре-
зивале за Христов живот и страдање, али и ликвија везаних за Свету Земљу које су се чу-
осталих личности Старог и Новог завета.5 За- вале у цркви Богородице у Влахерни, помињу
нимљивост представља да се већина реликвија се гроб Светог Симеона Богопримца, мошти
везаних за Христово страдање још од друге по- Пророка Захарије, Светог Јакова брата Господ-
ловине 9. века није налазила у Светој Софији, њег, затим део моштију Витлејемских младена-
већ у две дворске цркве у оквиру Велике Па- ца, као и дванаест котарица у којима је Христос
лате. Крајем 12. и почетком 13. века, Антоније извршио умножење хлебова, као и сами хлебо-
Новгородски помиње да се поклонио делови- ви који су били узидани у стуб цркве.9
ма Гроба Господњег који су се чували у Светој
Софији, као и печату који је стављен на Гроб Ипак, једна цариградска црква, помиње се
после сахране Исуса Христа, који се помиње у већ у доба цара Константина V 769. године,10
Јеванђељу.6 Он још наводи да је видео трпезу имала је посебан статус у оквиру византијске
на којој је Христос са Апостолима обавио Тај- идеје о Цариграду као Новом Јерусалиму, и
ну Вечеру на Велики Четвртак и пелене у које била је донекле изузета из ингеренција цари-
је Христос по рођењу био повијен као младе- градског патријарха, будући да се налазила у
нац, као и златне сасуде у којима су му персиј- Великој Палати, у коју је патријарх могао доћи
ски мудраци принели своје дарове. Такође, на искључиво царским позивом. Дворска црква
галерији Свете Софије, налазили су се сврдло Богородице Фароске од 864. до 1204. године
и тестера којима је направљен Часни Крст и служила је као светилиште у којем су се чува-
ле најважније светиње хришћанства везане за
3 Chronicon Paschale I, 705, 3-14. Христову искупитељску жртву, над којима су
4 Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae, ed. H. бдили византијски цареви, будући да се храм
Delehaye (Bruxellis: Societas Bollandiana, 1902), 43-45; налазио у саставу Велике палате. Од Христових
Nikephoros, §12, 1-6; §15, 23-25; §17, 13-16; §18, 8-21; Theo- реликвија које су се чувале у храму Богоро-
phanes, 327, 10-16; 328, 13 - 329, 10; J. F. Haldon, Byzantium in дице Фароске најзначајнији су делови Часног
the Seventh Century. The Transformation of a Culture, (Cam- Крста, сунђер којим су Христа на Крсту поји-
bridge: Cambridge University Press, 1990) 42-46; W. E. Kaegi, ли оцтом, копље којим је прободен на Крсту,
Heraclius Emperor of Byzantium, (Cambridge: Cambridge као и трнов венац, клинови, пурпурни огртач
University Press, 2003), 78, 205-208; J. W. Drijvers, Heraclius којим је био огрнут после Пилатове пресуде и
and the Restitutio Crucis. Notes on Symbolism and Ideology, трска. Многе од тих светиња налазиле су се у
The Reign of Heraclius (610-641): Crisis and Confronta- цркви Богородице Фароске и у време када је
tion, eds. G. R. Reinink, B. H. Stolte (Leuven - Paris: Peeters, Цариград посетио Антоније, архиепископ Ве-
2002), 175-190; J. Erdeljan, Chosen Places. Constructing New ликог Новгорода. Он још додаје да су се у овој
Jerusalems in Slavia Orthodoxa, (Leiden-Boston: Brill, 2017),
53-62; 96-101 et passim; D. Marjanović, Creating Memories in 7 Јован. 4, 1-42. Cf. Книга Паломникъ, 2- 3; 16
Late 8th-century Byzantium. The Short History of Nikephoros 8 Антоније Новгородски помиње Богородичину
of Constantinople, (Amsterdam: Amsterdam University Press, ризу, појас и њен жезал односно посох. Види: Книга
2017), 99-147. Паломникъ, 21.
5 Током времена, различите светиње су се преносиле 9 Мат., 14, 14-22; Мар., 6, 35-45; Лука, 9, 12-17; Јован, 6,
из једног у други царигардски храм, неке су увек биле 5-13.
везане само за једну престоничку цркву. Ипак, приликом 10 Theophanes, 444, 15-25. Теофан даје најранији помен
описа цариградских светиња које се везују за Јерусалим овог храма у вези са браком Лава IV и Ирине Атињанке
и Христов живот и страдање, користимо се описом 769. године. Cf. C. Mango, The Homilies of Photius Patriarch
реликвија које је дао Антоније, архиепископ Великог of Constantinople. English Translation, Introduction and
Новгорода, будући да је он и хронолошки одговара Commentary, (Cambridge MA: Harvard University Press,
времену када је Свети Сава Српски походио Цариград. 1958), 177-183.
6 Мат, 27, 64-66

1. ЈАНУАР 2021. 27

цркви чували глава Светог апостола Павла, и На основу овог кратког прегледа главних
тело Светог апостола Филипа, као и десна рука светиња које се везују за Христов живот и
Светог Јована Крститеља.11 Интересантне опи- страдање, а које су се чувале у неким од нај-
се овог храма – хранилишта оставили су изме- значајнијих храмова Царигада, очигледно је
ђу осталих патријарх Фотије у својој похвалној да је током векова, у Византијском царству
беседи пред царем Михајлом III (између 864. Јерусалим имао изузетно значајно место на
и 866. године)12 и Никола Месарит крајем 12. идејном нивоу у области формирања и дефи-
века. Последњу реликвију – камен Христовог нисања византијске не само политичке већ и
оплакивања, положио је у цркву Богородице црквене идеје које су се током векова развијале
Фароске цар Манојло I Комнин, 1169/70. годи- и током 12. и почетком 13. века на различите
не.13 Камен на којем је Христос био положен по начине, физички у виду реликвија, али и ми-
скидању са крста пред полагање у гроб пренет саоно или писаном речју ушле у политички и
је из Ефеса у Цариград. културно-духовни простор српског друштва и
државе Стефана Немање и Стефана Првовен-
Није без значаја нагласити да се одређен чаног. Схватање ове идеје Цариграда као Новог
број старозаветних светиња чувао у такозва- Јерусалима проносили су далеко изван грани-
ној „Новој Цркви” (Nea Ekklesia) коју је сази- ца Царства између осталог и бројни покло-
дао цар Василије I Македонац у саставу Велике ници који су походили Цариград. С краја 12.
палате, у којој су се, према Антонију Новго- и почетка 13. века, период који је од интереса
родском, чували појас и плашт Пророка Илије, у овом раду, већ поменути путопис Антонија
затим, сто за којим је Праотац Аврам обедовао Новгородског, са списком светиња које су се
са три анђела, односно Светом Тројицом, као и чувале у цариградским манастирима и црква-
Мојсијев штап, и рог којим је Пророк Самуило ма, посредно сведочи о духовној клими која је
помазао Давида за цара.14 владала у престоници Царства на размеђу ве-
кова, када је и Свети Сава Српски као свето-
11 A. Lidov, A Byzantine Jerusalem. The Imperial Pharos горски монах неретко боравио у Граду. Никола
Chapel as the Holy Sepulchre, Jerusalem as Narrative Space. Месарит, савременик Светог Саве Српског и
Erzählraum Jerusalem, eds. A. Hoffman, G. Wolf (Leiden, великог жупана Стефана Немање, првобитно
Boston: Brill 2012), 63-64 et passim.. Cf. Книга Паломникъ, ризничар – скевофилакс цркве Богородице Фа-
18-19. роске, и касније митрополит Ефеса након 1204.
године, у својем опису цркве и светиња које су
12 Одређена врста посвећења цркве Богородице се чувале у Богородици Фароској, износи став
Фароске одиграла се за владе цара Михајла III, а била је у да су ту, у Великој палати, сабрани Синај, Ви-
вези са обновом иконопоштовања у Византији после 842. тлејем, Јордан, Јерусалим, Назарет, Витанија,
године. У својој беседи тим поводом, патријарх Фотије, Галилеја, Тиверијада, Сион, Тавор и Голгота,
између осталог, наводи да је ова црква Богородице заиста чиме се заправо светост Јерусалима и Свете
дело царског величанства достојно хвале, црква која се Земље преноси у Нови Јерусалим – Цариград.15
налази у самој палати као друга палата, божанствена и Оно што је значајно истаћи у вези реликвија
часна, која прву палату чини да у поређењу са њом изгледа чуваних у храму Богородице Фароске јесте да
као приватна палата/домаћинство, или боље рећи, да су оне биле изношене и ношене у литијама на
ову својом лепотом и нераздвојним сјајем улепшава и различите локације у Цариграду и у друге пре-
просветљује, и даје више части њеном претходном украсу. стоничке цркве попут Свете Софије и Влахер-
Mango, The Homilies of Photius, 185. За шири контекст овог не, у зависности од црквених празника и дру-
догађаја нове посвете цркве која постоји још од времена гих повода који су могли утицати на њихово
иконоборачког цара Константина V, види: В. Станковић, изношење из матичног храма.16 Све то сведочи
Цариградски патријарси и цареви македонске династије, о „активној” функцији светиња које су се вези-
Београд 2003, 270-271. вале за Свету Земљу и Јерусалим, и осмишља-
вале свештени простор кроз који су пролазиле
13 Догађај који се одиграо у време владавине великог или у којем су се чувале, али и у ширем смислу,
жупана Стефана Немање Србијом а у сенци цара Манојла друштво, заједницу, државу и Цркву у којој су
I. P. Magdalino, The empire of Manuel I Komnenos (1143-1180), се налазиле. Дисперзија ове идеје у хришћан-
Cambridge: Cambridge University Press 1993, 291; Erdeljan, ском свету дешавала се на различите начине.
op. cit., 125-127. Епоха Комнина, нарочито доба владавине
царева Јована ΙΙ и Манојла I, означила је ново раздобље тиве њене изградње, види: Станковић, Цариградски па-
имитације или угледања на узоре из свештене историје тријарси, 217-219; 273-275.
Старог и Новог завета, и осмишљавању положаја и сли-
ке цара у хришћанском свету. Cf. В. Станковић, Комнини 15 Nikolaos Mesarites, §14, 31-32.
у Цариграду. Еволуција једне владарске породице, Београд 16 Lidov, op. cit., 80 - 81.
2006, 284-288. За Стефана Немању као новог Манојла и
Студеницу као нови Јерусалим - хранилиште Часног Кр-
ста, по угледу на цариградске моделе, види: J. Erdeljan,
Studenica. All things Constantinopolitan, ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ, Збор-
ник радова у част 40 година Института за историју умет-
ности Филозофског факултета Универзитета у Београду,
ур. И. Стевовић, Београд 2012, 96-100.

14 Книга Паломникъ, 18-19. За околности изградње
Нове Велике Цркве и идеју која је била положена у мо-

28 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Она је видљива како на западу, у Паризу, где су вину делатност у контексту стварања Српске
се светиње Богородице Фароске нашле након Цркве. У Солуну је митрополит Константин
похаре Цариграда 1204. године, тако и на исто- Месопотамит Светог Саву, који је дошао са
ку, у Великом Новгороду и Пскову, где се у виду Свете Горе негде око 1204. године, хиротони-
иконографских представа светиња везаних за сао у чин архимандрита, чин за који Домен-
Христово страдање ова представа о „Новом тијан изричито каже да је изведен „по грчком
Јерусалиму” на особен начин усталила.17 У том закону да буде архијереј”, а касније је у истом
смислу, Србија с почетка 13. века имала је свој граду, боравећи извесно време по повратку из
специфичан и оригинални пут ка Јерусалиму и Никеје, уредио српску рецензију Номоканона
успостављању везе између новостворене ауто- за потребе младе Српске Цркве.19
кефалне Српске Цркве и Јерусалима као изво-
ра хришћанске вере и мајке свих цркава.18 Улога и место Цариграда као престонице
Ромејског царства па и значај Никеје за сам
У овом раду покушаћемо да објаснимо чин Савине архиепископске хиротоније 1219.
зашто и на који начин је Јерусалим са својом године, где му је благословом цара Теодора I
богатом традицијом, или традицијама, био од Ласкариса додељена и привилегија трајне ау-
значаја за Светог Саву, и његову делатност на токефалије за новоосновану Српску Цркву су
стварању и утемељењу Српске Цркве као ауто- неоспорни и добро су познати.20 У овом раду
кефалне и у свему равне осталим православ- међутим, одабрали смо да догађај настанка
ним Црквама истока, па и оним најдревнијим, Српске Цркве и Савину делатност на том пољу
од којих је Цариградска, поменимо и то, била анализирамо у контексту града Јерусалима и
заправо најмлађа и са најтањим реалним веза- богате хришћанске традиције коју је тај град
ма са предањем и историјом хришћанства које баштинио и са којом се Свети Сава, први ар-
се формирало у Светој Земљи и ширем про- хиепископ српски, на различите начине пове-
стору Блиског Истока. Овакав правац у истра- зао, личним везама са патријархом Атанасијем
живању настанка аутокефалне Српске Цркве у Јерусалимским, ктиторством, али и миста-
13. веку је донекле нов, будући да се претходни гошким укључењем у богослужбени живот
истраживачи нису дотицали ове теме пре свега Јерусалимске Цркве служењем литургија на
због оскудности релевантне изворне, пре све- значајним местима хришћанске историје као
га писане грађе. Стога, осећајући одговорност што су цркве Христовог рођења у Витлејему и
ка опрезности у изношењу дефинитивних за- Васкрсења и Јерусалиму.
кључака, ми ћемо се у овом раду усмерити на
отварању новог правца у евентуалном даљем Хиландарски монах и Савин ученик, До-
проучавању ове тематике из наше средњове- ментијан, оставио је сразмерно доста помена
ковне историје, предлажући нова питања која Јерусалима у релацији са Светим Савом у ње-
ћемо формулисати у форми хипотеза. говом житију, које, сматрамо, не треба зане-
марити и заслужују да буду анализирани. Из
Ако говоримо о стварању Српске ауто- неких приповести о детаљима Савиног живо-
кефалне Цркве почетком 13. века у контексту та у Светој Гори Јерусалим се открива на по-
градова и градске културе, онда о овом аспек- средан, рекли бисмо идејни начин. Тако када
ту можемо говорити са освртом на најмање
три значајна града источног Медитерана – Ца- 19 М. Живојиновић, О боравцима Светог Саве у
риграда, као престонице Византијског царства Солуну, ИЧ 24 (1997), 63-71; Д. Богдановић, Крмчија
до 1204. године, који је ипак наставио да фи- Светога Саве, у: Сава Немањић - Свети Сава. Историја и
гурира као центар византијског света бар на предање, ур.В. Ђурић, Београд 1979, 91-99. Д. Богдановић,
идејном нивоу и у периоду о којем говоримо, Преображај српске цркве, Историја српског народа I,
затим, Никеје, као нове престонице Никејског Београд 2000³, 317. За смисао и последице односа Светог
царства после 1208. године када се Теодор I Саве и Константина Месопотамита, види: Д. Марјановић,
Ласкарис у њој крунисао за цара, и Јерусали- Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку, Нови
ма као центра хришћанског света у контексту Сад 2018, 55 -65.
божанске икономије спасења која се у њему
десила у Христово доба и где је прва црквена 20 Ст. Станојевић, Свети Сава и независност Српске
заједница и настала у доба светих Апостола. цркве, Глас СКА 161 (1934), 199-251; Н. Радојчић, Свети
Наравно, у истом кључу можемо говорити и Сава и автокефалност Српске и Бугарске цркве, Глас СКА
о Солуну, Антиохији и Александрији, такође 179 (1936), 179-258; Г. Острогорски, Писмо Димитрија
битним градовима који се могу везати за Са- Хоматијана св. Сави и одломак Хоматијановог писма
патријарху Герману о Савином посвећењу, Светосавски
17 Loc. cit. зборник II. Извори, Београд 1939, 89-113; Д. Богдановић,
18 А. Јевтић, Свештени канони цркве, 117, нап. 30. Преображај српске цркве, Историја српског народа I,
Београд 2000³, 315-327; Б. Ферјанчић, Автокефалност
Српске цркве и Охридска архиепископија, у: Сава Немањић
- Свети Сава. Историја и предање, ур.В. Ђурић, Београд
1979, 65-72; Марјановић, Византијски свет, 21-76.

1. ЈАНУАР 2021. 29

описује монашење Растка у грчком манастиру је у Студеници. Свети Сава је за живописање
Ватопеду на Атосу, он каже да га је замонашио саборне цркве Ваведења Пресвете Богородице
игуман Теостерихт, давши му име Сава,21 да у Студеници, 1208/1209. године довео фреско-
би касније у опису Савине посете манастиру писце из Цариграда, као што ће касније, 1225.
Светог Саве Освећеног, недалеко од Јерусали- године за живописање саборне цркве у Миле-
ма, Доментијан Светог Саву Немањића назвао шеви довести сликаре из Солуна, што већ само
„саликостојником” Светог Саве Јерусалим- по себи говори о његовим многоструким веза-
ског.22 Избор монашког имена, тачније, избор ма са градским центрима хришћанске културе
светитеља по којем ће Сава понети монашко на Балкану крајем 12. и у првим деценијама
име, прва је релација са Јерусалимом позната 13. века.25 Оно што је за нас овом приликом од
из његовог житија. Међутим, у истом погла- значаја јесте композиција фреске Светог Саве
вљу, након што је описао околности Савиног Јерусалимског која се по својем месту на југо-
ступања у братство манастира Ватопеда и ње- западном стубу саборне цркве налазила изнад
гово монашење, Доментијан пише да је Сава игуманског трона у којем је тада столовао сам
већ тада „устројио пут у Јерусалим и у Синај, Свети Сава.26 Тиме је читавих двадесет година
и у свако место где се именује име Божије”.23 пре првог поклоничког путовања у Јерусалим
Овај нагласак на имену, упућује управо на и Свету Земљу, и десет година пре стицања ау-
идејну везу Светог Саве са Јерусалимом већ на токефалности за Српску Цркву, Свети Сава на
Светој Гори у раној фази Савиног монашког специфичан начин нагласио јерусалимске тра-
живота које је Доментијан очигледно са наме- диције у српској држави. Други пример идеје
ром истакао. Да је Сава много дубље схватио о Јерусалиму се среће у манастиру Милешеви,
ове везе и да је настојао на њиховом утемеље- где је одавно примећена ликовна веза између
њу у новој средини где је започињао свој мо- фреске првог српског архиепископа Саве и
нашки живот указује и посвета испоснице у Светог Теоктиста, учитеља Светог Саве Осве-
Кареји у име Светог Саве Јерусалимског. Сам ћеног, који је приказан изнад лика Светог Саве
Свети Сава је у Карејском типику на следе- Српског.27 Дакле, за сада можемо закључити да
ћи начин описао мотиве изградње испоснице је Свети Сава положио идејне везе са Јеруса-
„Потом, опет, подигох овде у Ораховици место лимом, односно неким од најпознатијих свети-
за тиховање, Светог и преподобног оца нашег теља који су били део јерусалимског предања,
Саве, за дом двојици или тројици, по речи Го- још од својих првих дана боравка на Атосу,
сподњој ‘где су двоје или тројe сабрани у име касније као игуман у манастиру Студеници, и
моје, ту сам међу њима. Стога ову заповест да- као близак сарадник и саветник својег брата,
јем, свима да је знано, нити прот да има власт краља Стефана Немањића и синовца, краља
над овом ћелијом, нити игуман светог нашег Стефана Владислава.
манастира, нити други неко од братије да не
смућује онога који живи у ћелији овој Светог Када је Фридрих II Хоенштауфен, цар Све-
Саве’.”24 Да је идејна концепција везе између тог римског царства закључио споразум о пре-
првог српског архиепископа и његовог имења- даји Јерусалима и околних области у руке кр-
ка из Јерусалима била знатно дубља, сведочи сташа, 17. фебруара 1229. године са египатским
не само Савино ктиторство на Светој Гори, и ајувдиским султаном Ал Камилом, и ушавши
наравно његово поклоњење гробу Светог Саве у сам град месец дана касније, 17. марта, Свети
Јерусалимског приликом похођења Свете Зе-
мље, већ и касније настало фрескосликарство 25 В. Ј. Ђурић, Свети Сава и сликарство његовог доба ,
у Србији, у два најзначајнија манастира Сави- у: Сава Немањић - Свети Сава. Историја и предање, ур.В.
ног доба, у Студеници, у којој је Свети Сава Ђурић, Београд 1979, 245-246; B. Cvetković, The Painted
неколико година провео као игуман, пре него Programs in Thirteenth-Century Serbia: Structure, Themes, and
што се поново вратио у Хиландар, одакле ће Accents, Orient et Occident méditerranéens au XIIIe siècle.
1219. године отићи у Никеју, и манастир Ми- Les programmes picturaux, eds. J-P. Caillet, F. Joubert, Paris
лешева, задужбина Владислава, средњег сина 2012, 161. Б. Цветковић, Свети Сава и програм живописа
Стефана Првовенчаног и Савиног синовца, у у Милешеви: прилози истраживању, Осам векова мана-
којој је он лично надзирао настанак фрескопи- стира Милешеве I, Милешева 2013, 311-312.
са саборне цркве, као уосталом и нешто рани-
26 Ђурић, Op. cit., 247-248, који говори о специфичној
21 Доментијан, 128. „хијерархији фресака” у Студеници и Жичи, које су
22 Idem, 271-272. настајале под Савиним утицајем, а међу њима се, поред
23 Idem, 131. Светог архиђакона Стефана, Светог Јована Крститеља и
24 Свети Сава, 4,6. Светог Николе, истицао Свети Сава Јерусалимски, којем
је касније у Жичи био посвећен и параклис дозидан уз
северни брод саборне цркве. Ђурић, Op. cit., 251-252.
Cvetković, The Painted Programs, 158-159.

27 Цветковић, Свети Сава и програм живописа у
Милешеви, 314-316.

30 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Сава се већ крајем априла исте године упутио за јерусалимског патријарха, који се не срећу
на своје прво поклоничко путовање у Јеруса- у другим савременим или потоњим изворима,
лим и Свету Земљу.28 Овде најпре пада у очи као што је податак да се и он, као и Сава Не-
близак хронолошки распоред поменутих до- мањић, замонашио у раној младости, истичући
гађаја, и спремности Светог Саве да се у року још један образац сличности између српског
од два месеца од ослобођења Јерусалима при- архиепископа и јерусалимског патријарха.32
преми и крене на путовање са „Диоклитијског Личност патријарха Атанасија Јерусалимског
мора”, како нам саопштава Доментијан, и да необично је истакнута у житију Светог Саве
буде један од првих поклоника са хришћан- од Доментијана, и он се именом или у прене-
ског запада (из перспективе Јерусалима) који сеном значењу помиње укупно петнаест пута,
ће ући у град под влашћу крсташа. чиме заправо спада у личности са највише по-
мена у Савином животопису после самог Саве
Итинерар Савиног путовања и топогра- и Светог Симеона Немање, што само по себи
фија Свете Земље коју је Сава обилазио добро указује на важност односа два црквена првоје-
нам је позната на основу Доментијановог опи- рарха, што је до сада углавном остало неприме-
са.29 Овде ћемо се задржати на најзначајнијим ћено код претходних истраживача односа Саве
местима из описа које нам пружа Доментијан, и Атанасија и упадљиво се разликује од описа
како за питање разматрање аутокефалије Срп- сусрета и односа Светог Саве и осталих источ-
ске цркве, тако и за Савин лични однос према них патријараха у Доментијановом спису.
Јерусалимским светињама и личностима које
су тада у њему живеле. То су пре свега црква Храм Христовог Гроба и Васкрсења био је
Христовог Гроба, манастир Светог Јована Бо- необично важан за архиепископа Саву. Најпре
гослова који је Свети Сава основао у Јеруса- у контексту хришћанске догме о Васкрсењу
лиму, и личност јерусалимског патријарха Христовом као централном догађају на којем
Атанасија са којим се Свети Сава сусретао на се заснива читаво учење Цркве.33 У том сми-
оба своја путовања у Свету Земљу и са којим слу, присуство, поклоњење као и обдаривање
је по свему судећи, али ипак недовољно јасно цркве Гроба Господњег у Јерусалиму, које је
из савремених извора, имао врло блиске а мо- учинио Свети Сава као архиепископ Српске
жда и дуготрајне односе и везе, можда још из цркве, представљало је, поред признања ни-
времена када је боравио на Светој Гори или у кејског цара Теодора I Ласкариса и посредно
Никеји 1219. године.30 У разматрању свих ових Цариградске цркве у Никеји 1219, додатни чин
описа које нам пружа Доментијан, не треба укључења новоосноване аутокефалне цркве у
сметнути са ума да Свети Сава у Јерусалиму традиције православне цркве од Истока онако
борави у својству архиепископа Српске Цркве, како их је баштинила Јерусалимска патријар-
и да сваки његов поступак нужно одражава шија као мајка свих цркава.34
како његов лични ауторитет, тако и ауторитет
Српске Цркве, појединост која можда сувише Активно учествовање у богослужењима са
лако излази из видокруга читалаца Доменти- јерусалимским патријархом Атанасијем укљу-
јановог дела који сав нагласак ставља на Саву чило је Светог Саву у црквенополитичку, али
као личност. и евхаристијску односно мистичку заједницу
са осталим великим патријаршијама на источ-
Јерусалим са црквом Христовог Гроба био ном Медитерану. Тиме је Свети Сава показао
је средиште одакле је Сава као архиепископ да иако је аутокефалност за Српску Цркву до-
Српске Цркве даље полазио у своје обиласке шла из Никеје где је тада столовао у изгнан-
Свете Земље, и увек му се поново враћао. У цр- ству цар Теодор I Ласкарис и цариградски па-
кви Христовог Гроба он као архиепископ слу- тријарх Манојло Сарантен Харитопул, није на
жи литургије са јерусалимским патријархом крају крајева зависило и није се сводило само
Атанасијем, по причању Доментијана, у пот- на признање аутокефалије која је неоспорно
пуности бивајући равноправан са њим.31 До-
ментијан чак инсистира на слици о пријатељ- 32 M. Marković, Saint Sava of Serbia and Athanasios II, the
ству између Саве и Атанасија Јерусалимског, Patriarch of Jerusalem, Ниш и Византија VII (2009), 271.
са одређеним биографским подацима везаним
33 По Апостолу Павлу: «Ако нема васкрсења мртвих,
28 Доментијан, 262-263. D. Obolensky, Six Byzantine то ни Христос није устао. А ако није устао, онда је празна
Portraits, (Oxford: Clarendon Press, 1988), 163. М. Марковић, проповед наша, па празна и вера наша». Види: 1.Кор. 15,
Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај 1 - 14.
за српску средњовековну уметност, Београд 2009, 15.
34 Ова част која је од увек припадала епископији
29 Obolensky, op. cit., 163. Јерусалима као мајке свих цркава, препозната је већ на
30 Марјановић, Византијски свет, 82-84. Првом васељенском сабору у Никеји 325. године који је
31 Доментијан, 266, 271, 302-303. у седмом канону изразио ово схватање. Види: А. Јевтић,
Свештени канони цркве, 72, нап.21.

1. ЈАНУАР 2021. 31

Сави дата од цара и цариградског патријарха ја оспоравала канонски статус цариградских
ако он као архиепископ Српске Цркве није патријарха у Никеји из разлога сасвим поли-
био у јединству са осталим великим патријар- тичке природе насталих након 1204. године и
шијама Истока. Зато је Јерусалим као седиште подела које су наступиле у Византијском свету.
патријаршије, и место на којем су се одигра- Може се рећи да је Свети Сава Немањић сво-
ли неки од најзначајнијих догађаја из истори- јим присуством у Јерусалиму, које је обележено
је спасења људског рода кроз проповед Исуса и стварањем српског манастира на Сиону, све-
Христа, Сина Божјег, био од велике важности тог Јована Богослова, са благословом и помоћи
за формирање идентитета аутокефалне Срп- јерусалимског патријарха Атанасија, заправо
ске Цркве и као православне цркве на којем је надишао и некадашње границе Византијског
Свети Сава као први архиепископ радио. царства које је 1204. године пропало у налету
Четвртог крсташког похода, са његовим соп-
Цариградска патријаршија, као једна од ственим политичким и црквеним тумачењи-
млађих патријаршија на Истоку, формирана ма улоге и значаја Цариграда за хришћански
тек у 4. веку, и то из политичких процеса пре- свет, и успео да повеже Српску Цркву са знат-
ношења престонице Римског царства из Ста- но старијим извором хришћанског наслеђа Је-
рог Рима у Визант – Нови Рим, није имала чак русалима као „Цркве Педесетнице”.38 Његово
ни апостолско порекло своје катедре,35 него се саслуживање са јерусалимским патријархом
та идеја о апостолском пореклу цариградског на видљив начин је пројавило каноничност
трона развијала и наметала током каснијих ве- аутокефалије добијене неколико година раније
кова на један систематичан али ипак вештачки у Никеји, будући да без видљиве евхаристиј-
начин, између осталог, и сабирањем светиња ске заједнице предстојатеља локалних цркава
везаних за Христово страдање. Преимућство нема, не само саборности, већ ни канонског
Цариградске црквене катедре се у вековима статуса сваке помесне православне цркве.
после Константина, наиме, наметало у односу Може се рећи да је на такав, практичан начин,
на остале патријаршије и Рим, пре свега уз по- Свети Сава одговорио на оптужбе охридског
моћ царске власти и њеног ауторитета,36 да би архиепископа Димитрија Хоматина и његово
се до 13. века када је Српској Цркви додеље- агресивно оспоравање Савиног архиепископ-
на аутокефалија такав чин признавао као део ског посвећења и последично каноничности
предања које је већ формирано у претходним аутокефалности Српске Цркве стечене 1219.
вековима.37 Међутим, Цариград нити његов године у Никеји.
патријарх, није имао, чак ни у 13. веку онај ду-
ховни и традицијски значај у контексту хри- У диптисима Јерусалимске Цркве сачувала
шћанског предања какав је имао Јерусалим, у се стихира састављена у част славних патри-
који су се већ вековима сливале хиљаде покло- јараха јерусалимских, међу којима је опеван и
ника са истока и запада како би се укључили и Атанасије као звезда која је дошла са запада и
надовезали на ту традицију коју је само Јеру- засијала на Сиону, што алудира на његово по-
салим имао. Напоменимо само да је управо у рекло.39 Из овога се може претпоставити да је
то време када је Свети Сава у Никеји од цара и Атанасије заправо дошао у Свету Земљу нај-
патријарха добио допуштење за оснивање ау- вероватније из Никејског царства, мада израз
токефалне Српске Цркве, што је било у складу
са византијским схватањем о канонском по- 38 Сматрамо да се читав опис Савиног поклоништва,
реклу аутокефалије, Охридска архиепископи- као архиепископа аутокефалне Српске Цркве у Јерусали-
му, како нам то описује Доментијан, по својем смислу и
35 У замену за недостатак апостолског порекла катедре последицама надовезује управо на приказ настанка саме
Цариградске цркве и уопште Новог Рима, непостојање Цркве Христове у Јерусалиму на дан Педесетнице како
апостолске традиције у Цариграду надоместио је култ је догађај описан у Делима Апостолским, где се између
Пресвете Богородице као заштитнице Града. Види: осталог помињу многи народи који су присуствовали
Magdalino, The Apostolic Tradition in Constantinople, 119. силаску Светог Духа на Апостоле, што је утицало на при-
О важности култа Светог Апостола Андреја за идеју о сутне народе да и сами поверују у Христа - «Парћани,
апостолском пореклу Цариградске цркве, види: Idem, 129 Миђани, Еламити, и они који живе у Месопотамији и
et passim. Dvornik, op. cit., 138 et passim. Јудеји, Кападокији и Понту и Азији, у Фригији и Памфи-
лији, у Египту и крајевима Либије, и дошљаци Римљани и
36 Осим што је 28 канон Четвртог васељенског сабора Јудеји и прозелити» чиме се на један специфичан начин
у Халкидону 451. године изједначио права и углед катедре описује васељенски карактер Цркве, и што представља
Новог Рима са Римском црквом, Цариградска црква догађај на који се надовезао Свети Сава као архиепископ
је уз помоћ царске власти у доба Лава III проширила српски. Види: Дјел. 2, 1 - 11.
своју црквену управу над областима некдашњег
источног Илирика, односно Балканског полуострва, 39A.Papadopoulos-Kerameus,‘Ανάλεκτα Ιεροσολυμιτικής
његовог источног и јужног дела, које су раније биле под βιβλιοθήκης I, St. Petersbourg 1891, 133, 22-27. Ово место
јурисдикцијом Римске цркве. први је приметио V. Grumel, La chronologie des patriarches
grecs de Jérusalem au XIIIe siècle, REB 20 (1962) 198-199.
37 Ферјанчић, op. cit., 66-67.

32 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

„запад” у средњовековном контексту може Јерусалима на видљив начин који је требало
означавати и Цариград, као и Свету Гору, где да сведочи о трајном присуству Српске Цркве
се култ Светог Атанасија Атонског, као оснива- на ширим просторима источног Медитерана и
ча првог општежитељног манастира на Атосу његове хришћанске цивилизације.
особито поштовао, по којем је Атанасије Јеру-
салимски могао понети своје монашко име – проф. др Драгољуб Марјановић
манастир који је Свети Сава као монах не само Универзитет у Београду
обдарио поставши његов други ктитор, већ је Филозофски факултет
по Доментијану био близак и са манастирским
братством.40 Све ово у контексту делатности Катедра и Семинар за византологију
Светог Саве на оснивању аутокефалне Срп-
ске Цркве и њеном прихватању у оквирима Извори:
васељенског православља само значи да је уз Chronicon Paschale I, ed. L. Dindorf, (Bonnae:
митрополита Солуна Константина Месопота-
мита, такође оданог никејским царевима по- Webber, 1832)
сле 1204. године, Атанасије Јерусалимски мо- De vita Constantini, Eusebii Pamphilii, Patrologiae
гао бити још један јерарх који је припадао том
кругу византијских епископа са којима је Све- Cursus Completus, Series Graeca, ed. J. P. Migne, vol. 20,
ти Сава био изузетно близак, што се посредно Paris 1857, 797-1230.
закључује из описа њиховог односа у Домен-
тијановом житију Светог Саве. Nikolaos Mesarites, Die palastrevolution des Johan-
nes Komnenos, ed. A. Heisenberg, (Würzburg: Univer-
Све до сада речено указује на развијене sitätsdruckerei von H. Stürtz, 1907)
везе Светог Саве на широком простору источ-
ног Медитерана, које се само повремено на- Papadopoulos-Kerameus, Athanasios, ‘Ανάλεκτα
зиру из оскудних извора, али које указују да Ιεροσολυμιτικής βιβλιοθήκης I, St. Petersbourg 1891.
је цивилизација коју називамо Византијом,
у оквиру које посматрамо и Србију Савиног Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae, ed. H.
доба, чак и када је после 1204. године престало Delehaye (Bruxellis: Societas Bollandiana, 1902)
да постоји Царство, задржала своје законито-
сти и процесе започете с краја 12. века. Један Theophanis, Chronographia I, ed. C. de Boor,
од њих је настајање Српске Цркве у релацији (Lipsiae: In aedibus B. G. Teubneri, 1883)
према различитим центрима културних и по-
литичких традиција којима је Јерусалим увек Доментијан, Живот светога Симеуна и светога
био темељ хришћанског предања на које су се Саве, изд. Ђ. Даничић, Биоград 1865.
током векова политички и црквени центри
попут Цариграда наслањали али га и прева- Книга Паломникъ, Сказание мѣстъ святыхъ во
зилазили у складу са политичким амбицијама Царѣградѣ Антоніѧ архіепископа Новогородскаго
и моћи који су имали, али чија моћ је могла въ 1200 году, ред. Хр. М. Лопарев, (С.-Петербургъ:
бити и угрожена, као 1204. године, у доба када Типографія В. Киршбаума, 1899)
настаје Српска Црква. Јерусалим, чак и под
влашћу крсташа, или исламских господара Острогорски, Георгије, Писмо Димитрија Хо-
Блиског Истока, је ипак задржао свој духов- матијана св. Сави и одломак Хоматијановог писма
ни ауторитет и био је способан да новоство- патријарху Герману о Савином посвећењу, Свето-
реним црквеним организацијама на Западу, савски зборник II. Извори, Београд 1939, 89-113.
попут Српске Цркве подари на духовном или
идејном нивоу еклесијалну пуноћу легитими- Свети Сава, Сабрана дела, предговор, прире-
тета и образац православља. Међутим, Свети дио и превео Т. Јовановић, (Београд: СКЗ 2018)
Сава се није задржао само на идејним везама
са Јерусалимом, већ је успоставио чврсте везе Литература:
са јерусалимским патријархом и са светињама Cvetković, Branislav, The Painted Programs in

40 Доментијан, 136-138, описује случај када је Свети Thirteenth-Century Serbia: Structure, Themes, and
Сава на путу за Лавру Светог постао заробљеник гусара. Accents, Orient et Occident méditerranéens au XIIIe
Описујући овај догађај, Доментијан каже да су се игуман siècle. Les programmes picturaux, eds. J-P. Caillet, F.
Лавре и братство «Ожалостили веом за светог јуношу» Joubert, Paris 2012, 157-176.
пославши изасланство из манастира да Сава буде пуштен
на слободу. Drijvers, Willem, Heraclius and the Restitutio
Crucis. Notes on Symbolism and Ideology, The Reign of
Heraclius (610-641): Crisis and Confrontation, eds. G.
R. Reinink, B. H. Stolte (Leuven – Paris: Peeters, 2002)

Dvornik, Francis, The Idea of Apostolicity in Byzan-
tium and the Legend of the Apostle Andrew, (Cambridge
MA: Harvard University Press, 1958)

Erdeljan, Jelena, Studenica. All things Constanti-
nopolitan, ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ, Зборник радова у част 40
година Института за историју уметности Фило-

1. ЈАНУАР 2021. 33

зофског факултета Универзитета у Београду, ур. И. Станковић, Влада, Комнини у Цариграду. Еволу-
Стевовић, Београд 2012, 93-101. ција једне владарске породице, (Београд: Византоло-
шки институт САНУ, 2006)
Erdeljan, Jelena, Chosen Places. Constructing New Jeru-
salems in Slavia Orthodoxa, (Leiden-Boston: Brill, 2017) Станојевић, Станоје, Свети Сава и незави-
сност Српске цркве, Глас СКА 161 (1934), 199-251.
Grumel, Venance, La chronologie des patriarches
grecs de Jérusalem au XIIIe siècle, REB 20 (1962), 197-201. Ферјанчић, Божидар, Автокефалност Српске
цркве и Охридска архиепископија, у: Сава Немањић
Haldon, F., John, Byzantium in the Seventh Century. – Свети Сава. Историја и предање, ур.В. Ђурић,
The Transformation of a Culture, (Cambridge: Cambridge Београд 1979, 65-72.
University Press, 1990)
Цветковић, Бранислав, Свети Сава и програм жи-
Kaegi, E., Walter, Heraclius Emperor of Byzantium, вописа у Милешеви: прилози истраживању, Осам веко-
(Cambridge: Cambridge University Press, 2003) ва манастира Милешеве I, Милешева 2013, 311-328.

Lidov, Alexei, A Byzantine Jerusalem. The Imperial Карловачки митрополит
Pharos Chapel as the Holy Sepulchre, Jerusalem as Мојсије Путник
Narrative Space. Erzählraum Jerusalem, eds. A.
Hoffman, G. Wolf (Leiden, Boston: Brill, 2012), 63-103. као духовни, просветни
и културно – национални
Magdalino, Paul, The Empire of Manuel I Komnenos
(1143-1180), (Cambridge: Cambridge University Press, прегалац
1993)
Митрополит Мојсије Путник је релатив-
Magdalino,Paul,TheApostolic Tradition in Constan- но кратко време био на митрополитској кате-
tinople, Scandinavian Journal of Byzantine and Modern дри карловачких првојерараха. За време свог
Greek Studies 2 (2016), 115-141. столовања од девет година (1781 – 1790) он је
истовремено био иницијатор, актер и сведок
Mango, Cyril, The Homilies of Photius Patriarch of свих важних догађаја у националној и цркве-
Constantinople. English Translation, Introduction and ној стварности свог времена. Тим пре што су
Commentary, (Cambridge MA: Harvard University се управо у то време догађали, ништа мање
Press, 1958) као и пре и после њега, судбоносни догађаји
по српски народ на просторима Угарске.
Marjanović, Dragoljub, Creating Memories in Late
8th-century Byzantium. The Short History of Nikephoros Рођен је 25. марта 1728. г.у Новом Саду од
of Constantinople, (Amsterdam: Amsterdam University оца Алексе и мајке Миле, добивши на кршењу
Press, 2017) име Василије. Већ од раног животног доба по-
свећује се личном црквеном подвигу и обра-
Marković, Miodrag, Saint Sava of Serbia and зовању, а учитељ му је био познати карловач-
Athanasios II, the Patriarch of Jerusalem, Ниш и Визан- ки педагог Петар Ранковић. После стечених
тија VII (2009), 267-272. основних знања у својој средини одлази у Ки-
јевску духовну академију, а по повратку остаје
Obolensky, Dimitry, Six Byzantine Portraits, у Карловцима где после извесног времена бива
(Oxford: Clarendon Press, 1988) рукоположен за јерођакона 15. августа 1746.
г. од стране патријарха Арсеније IV, док ће га
Богдановић, Димитрије, Крмчија Светога Саве, 4. октобра 1749. г. митрополит Павле Ненадо-
у: Сава Немањић – Свети Сава. Историја и преда- вић произвести у архиђакона. Замонашио га је
ње, ур.В. Ђурић, Београд 1979, 91-99 исти митрополит у манастиру Раковцу (Срем)
1. новембра 1753. г. Био је потпуно одан пра-
Богдановић, Димитрије, Преображај српске цр- вославно-хришћанској вери, мудар, окретан,
кве, Историја српског народа I, Београд 2000³, 315- проницљив и предан свештеном опредељењу,
327. тако да је препознатљив брзо напредовао у
свештеној служби. Као архимандрит боравио
Ђурић, Ј., Војислав, Свети Сава и сликарство је извесно време у Велико-варадској епархи-
његовог доба , у: Сава Немањић – Свети Сава. Исто- ји, штитећи свој народ од утицаја уније, која
рија и предање, ур.В. Ђурић, Београд 1979, 245-258.

Живојиновић, Мирјана, О боравцима Светог
Саве у Солуну, ИЧ 24 (1997), 63-71.

Јевтић, Атанасије, Свештени канони цркве,
Београд 2005.

Марјановић, Драгољуб, Византијски свет и
Српска црква у 13. и 14. веку, (Нови Сад: Mediterran
Publishnig, 2018)

Марковић, Миодраг, Прво путовање Светог
Саве у Палестину и његов значај за српску средњове-
ковну уметност, (Београд: Византолошки институт
САНУ, 2009)

Радојчић, Никола, Свети Сава и автокефал-
ност Српске и Бугарске цркве, Глас СКА 179 (1936),
179-258.

Станковић, Влада, Цариградски патријарси и
цареви македонске династије, (Београд: Византоло-
шки институт САНУ, 2003)

34 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Карловачки митрополит Мојсије Путник црквеном животу. Углед епископа Мојсија био
је имала приличног успеха у Румунији. Као је веома изграђен.„Потомак угледне породице,
поуздан, проверен и изграђен јерарх своје Цр- с јаком позитивном традицијом и чврстим мо-
кве, изабран је за епископа бачког 6. јула 1757. ралом, владика Мојсије је био љубитељ науке и
г. Хиротонију је извршио митрополит Павле просвете и одани пријатељ сиротиње. По уче-
Ненадовић. ности није био једнак Рајићу, али по љубави
према науци није за њим заостајао; а по отме-
Између других и бројних дужности ми- ном схватању црквених, народних и друштве-
трополит Мојсије је посвећивао велику пажњу них обавеза, несумљиво га је надмашио. Био је,
црквено-националној просвети. Љубав према заиста, на високом и одговорном месту прави
богословском подмлатку показивала се на сва- човек” (Еп. Сава, Српски јерарси, 339).
ком кораку, а између осталога, и на тај начин
што је својим личним средствима издржавао, После 18 година службовања у Бачкој
управо, целу богословију. Епископ Мојсије епархији прелази 1774. г. на Темишварску
је добро знао да се просвећивањем отварају епархију са већ врло оствареном епископском
путеви за све оно што је добро, честито и од репутацијом. Прво је биран за царског тајног
вредности за духовно и животно напредовање саветника. Истовремено, са тим задужењима у
једног народа. Тим пре што се све налазило у два маха је администрирао Карловачком ми-
својим зачецима и „стидљивом” напретку. Он трополијом: 1773. г. после смрти митрополи-
је био толико испред свог времена да је, упра- та Јована, а 1780. митрополита Викентија. На
во, његова педагошка визија била далеко шира Карловачком сабору 21. јуна 1781. г. једногла-
од оне горуће и неопходне. Као бачки епископ, сно је изабран за митрополита карловачког.
поред неопходних предмета, стављао је нагла- Поставши карловачки митрополит, сад са дру-
сак на квалитет наставе и кроз друге помоћне ге позиције и ауторитетом покренуо је многа
предмете, а између осталих и латинословенске просветна питања.
језике, за које је довео ванредне професоре
тога времена, попут Крижановског и Јована Међу првим одлукама и пре него је дошао
Рајића. Сам Рајић је записао да је ту провео у Карловце, обратио се двору у Бечу за отва-
четири врло значајне године, учећи и поуча- рање семинарије у Темишвару за српску и ру-
вајући свештенство богословљу и практичном мунску децу, у чему му је много помогао Јо-
ван Рајић. Замисао му је била да на савремени
начин отвори школу са модерним наставним
програмом. Разуме се да су му биле намере да
савремене школе буду по узору на најмодер-
није школе онога времена. Српске школе у
Монархији могле би и даље остати идентичне
руским школама, али никако више оне пре-
живеле, традиционалне богословије, већ нови
тип савремених школа, каквих је у Русији, као
што и сам каже, још увек било. Изградња ви-
соке богословске школе у Темишвару за све
православне из Карловачке митрополије стал-
но је одлагана. Тек после сељачког устанка у
Ердељу и доласка цара Јосифа II у Карловце, у
визитацију, 11. јула 1788. „стао је енергично да
се залаже да се ова семинарија што пре оснује,
па је обећао да ће за њену изградњу издвојити
потребна лична новчана средства” (Душан К.
Петровић, Историја сремске епархије, 37). Ми-
трополит Мојсије је био обазрив у многим по-
словима и одлукама. Између осталог, није био
задовољан понуђеним римокатоличким мана-
стиром као алтернативним простором за згра-
ду богословије, тако да је сва идеја око осни-
вања семинарије пропала. Али са том идејом
није пропала могућност оснивања грађанске
основне школе, која је нешто касније отворена
у Карловцима.

1. ЈАНУАР 2021. 35

Овај велики јерарх широких видика отво- сан, који их је инвентивно, зналачки и право-
рио је у Новом Саду грчку школу за цинцарску времено сачувао од заборава.
децу, што је до тада било незамисливо. Његова
љубав према просвети пренела се и на црквену Поред великог и дивног управљања Ми-
уметност, јер су се почела јављати многа дела трополијом, митрополит Мојсеј је на просто-
уметничких вредности, драгоцена за будуће рима свога епископовања, посебно у Банату,
улепшавање храмова и манастира. Једна од али и у западним пределима Карловачке ми-
кључних и често наглашаваних оставина био трополије, чувао манастире и светиње од њи-
је бакрорез Захарија Орфелина, који отпочиње ховог унијаћења, укидања и гашења, где, на-
свој парадигматски уметнички правац- бакро- жалост, како се он вајкао није имао потпуног
рез, између осталих уметничких праваца. успеха. Уз сагласност осталих епископа митро-
полије (и уз пратњу епископâ темишварског,
У Карловачкој митрополији се наставља вршачког и бачког), он долази у Беч да ради
са посебним радом какав је наслеђен од Пут- на узакоњењу српских народних привилегија.
никових претходника, али не те важности и Ослањао се на већ постојећи мађарски устав
доминантности, а то су циркуларна писма која и да на основу тих повластица српски народ
је он слао свештенству, у коме га саветује, упу- добије право учешћа у грађанским слободама,
ћује, учи, подстиче на сваку активност, па их као и да издејствује дозволу за сазивање народ-
често прекорева и опомиње... И данас се у не- но-црквеног сабора, који је био планиран да се
ким парохијским и добро сачуваним архивама одржи у Темишвару. Неке од претпоставки су
могу наћи његови акти из којих се може виде- да се, суштински, митрополит Мојсије ставио
ти много чега из проблематике пастирског жи- против тог сабора. По његовом мишљењу, са-
вота на просторима Карловачке митрополије. бор је ишао наруку Бечу, а, с друге стране, ми-
слило се да је био упућен против Угара, што би
Као карловачки митрополит хиротонисао било „неко страшило Мађарима. Сабор, који је
је Петра Првог Цетињског за митрополита касније одржан, био је уистину место и начин
црногорско-приморског. Сам догађај и начин који је умекшао угарску Дијету” (П. Пузовић,
рукоположења био је изненадан и другачије Прилози за историју СПЦ IV, 41).
предвиђен, али је промисао Божји био друга-
чији. Због временски неусловљених прилика и По кратком поступку је добијена дозвола
путовања у пространу Русију Петар је остао у за Сабор, али је митрополит изненада умро у
Карловцима. Погрешна су била размишљања Бечу 28. јуна 1790. г. Околности његове смрти
да је митрополитски кандидат Петар намер- ће остати заувек нерасветљене. У једном свом
но одабрао Беч да дозволи своје хиротоније обраћању митрополит Стефан Стратими-
у Карловцима зато што је у два маха, једном ровић, наследник Путников, написао је да су
пре, а други пут после хиротоније, одлазио у Немци тврдили како су га Мађари отровали, а
Москву за материјалну помоћ цркви у Црној ови, опет, да су то урадили Немци. Другим ре-
Гори коју није уоште добио. У својој слобод- чима, пребацивали су сумњу и разлог митро-
ној, али одговорној констатацији, тврдим да је политове смрти једних на друге. Стратимиро-
митрополит Петар провео шест месеци у Кар- вић је тврдио да Мађари нису имали разлог за
ловцима (због пада и поломљене ноге) и да се митрополитово смакнуће, јер је Мојсије Пут-
потом вратио на Цетиње. Али то време поред ник са њима желео и остваривао слогу и да се
мудрог и вредног митрополита Мојсија било „српске привилегије инартикулишу од угарске
је од изузетног значаја за каснији рад и живот Дијете како би нестале трзавице између њих”.
самог митрополита Петра Цетињског. Између Сутрадан у Бечу је као администратор Карло-
осталог, однео је митрополит Петар леп при- вачке митрополије именован Петар Петровић,
мер поучавања кроз циркуларна писама, која који је био отворени заговорник Темишвар-
је митрополит Путник слао свом свештенству ског сабора, који је одржан исте године, 26.
и пастви. Касније, попут ових примера је и августа. Митрополит Мојсије Путник уз ра-
митрополит Петар Цетињски упућивао слич- зумљиву тугу својих епархиота је сахрањен у
на циркуларна писма својој пастви, нарочито Саборној цркви у Сент Андреји.
међу завађеним црногорским племенима. По-
зната су 332 писма, од којих се 219 чувају као Тешко би било истаћи шта је значајније и
посланице у рукопису у Државном музеју на чему дати предност када је у питању брига ми-
Цетињу. Поред њихове свештено-пастирске трополита Путника о животу Цркве у области-
поруке и првоважеће улоге, у новије време их ма Карловачке митрополије. Да ли је то његов
својатају као књижевно-историјске епистоле. богословски опус, где се види једна комплетна
Први их је сабрао и објавио 1935. г. Душан Вук- теолошки изграђена личност, да ли пастирска
делатност и старање за свој поверени народ,

36 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

свештенство и монаштво, да ли црквено-прав- Живот Цркве на земљи морао је бити, без
на и законодава мудрост и потреба, посебно у обзира на спољње околности, дисциплинован,
тим временима, духовника који ће кроз честе одговоран, јерархијског поретка и у свештеној
поруке својим савременицима сведочити ста- чистоти. На то нас упућују многе циркуларне
ње у правоверју, или, пак, беседника и учитеља, посланице митрополита Мојсија. Прва, хроно-
молитвеника, оца љубави..? А да је све то био, лошки, његова посланица (упућена свештен-
доказује нам богатство његових циркуларних ству са прага његовог првојерарховања од 18.
посланица, које се чувају, између осталога, и у јуна 1781.) говори управо о тим елементима
библиотеци румског храма Вазнесења Господ- успешног свештенодејства кроз обраћање на-
њег. Посланице су слане на адресе протопре- рочите пажње на чистоту вере и врлинског
звитеријата, а онда су преписиване и дола- начина живота по истој вери. Тон писања по-
зиле су до парохијских свештеника и управа сланице, као и оних њој сличних упућених ка-
манастира. Ако су биле намењене подручном сније, није искључиво правно-прокламованог
народу, онда су читане у храмовима који их је садржаја, него је то глас старања, опомене и
примао на поуку. очинске топлине. Уз њих се могу одмах дода-
ти циркуларне посланице о богослужбеном
Митрополит Мојсије Путник је писао Бо- поретку и о ревности приликом богослужења,
жићне и Васкршње посланице свом свештен- као и осталих свештених обреда. Свештенство
ству, монаштву и народу од почетка своје и монаштво опомиње да одсуство са парохија
управе митрополијом (Божићна од 25. децем- и из манастира буде што краће и да се без неке
бра 1781. и Васкршња од 24. марта 1782.), да би невоље не удаљавају од своје пастве и светиња.
их из ревности готово сваке године писао, и
касније из године у годину упућивао свештен- Да не понављамо митрополитову бригу о
ству и народу. По својој структури, богослов- свештенству, које му је било крајње одано кроз
ствовању, поруци и поуци, рекло би се да ни све време његовог службовања У том смислу
по чему не заостају за данашњим, архипастир- морамо споменути две посланице којима се
ским савременим посланицама. Прожете су митрополит Мојсије на посебнији начин обра-
цитатима Светога Писма, како јеванђељима, ћа њима (једна посланица од 9. јануара 1783, а
тако и новозаветним посланицама, а уз то су друга од 25. децембра 1784.), у којима се све-
обилато коришћени цитати из светоотачког штенство на најнепосреднији начин упућује да
предања и што је исто тако важно, даван је се чува сваког греха, нечистоте и порока; сваке
лични печат и осећај на поткрепљујуће цита- саблазни, јарости, међусобних расправа, пи-
те. Њихов христолошки карактер задивљује јанства, блуда, лењости... Да их краси благост,
данашњег читаоца својом актуелношћу, ори- смиреноумље, дуготрпљење, красота прашта-
гиналношћу, а истовремено лакоћом израза, ња, свештена мудрост и однос сваке доброте
макар била реч и о најдубљим тајнама наше према ближњима. Пастирска брига мора се
вере. Његове циркуларне посланице се односе показивати и приликом опела и сахрана, кад
и на тумачење годишњих празника и библиј- свештенство мора бити крајње обазриво пре-
ских догађаја, лако се долазило до актуелних ма онима који нису у стању финансијски одго-
догађаја његовог времена чинећи на тај начин ворити трошковима ових догађања (послани-
једну ондашњу савремену синфонију. Између ца од октобра 1784.). Чистоћа храмова, порти и
осталих, дргацене су посланице поводом пра- подручних гробаља мора бити увек на висини.
зника Богојављења, али и других Господњих и
Богородичиних празника (посланица из 1786.). Харитативна делатност свих у Цркви мо-
Тумачења недељних проповеди (посланица од рала би бити ништа мање заступљена него као
4. августа 1783.) потпуно су погружене у јеван- и богослужбена. Помоћ сиротој деци (посла-
ђељску тематику, тако да би и данас била жива ница од 20. фебруара 1787.), болеснима и си-
и савремена његова реч када би се објавила ромашнима (посланица од 26. августа 1787.),
на српски језик. Био је неприкосновен борац убогим удовицама и свима онима којима је
за очување чистоте православне вере, без об- помоћ потребна, мора се организовати у гра-
зира на искушења која су га пратила. Између ницама могућности и прикупљати је и делатно
осталих, поменућемо исправно исповедање указивати на ту мисију као на сваку другу оба-
и тумачење Символа вере (посланица од 12. везу. Брачна правила се морају поштовати, као
фебруара 1787.), потом посланицу о начину и услови женидбе (поред осталих опомена, по
саживоту са римокатолицима, евангелистима том питању се највише говори у посланици од
(посланица од 25. јуна 1783.), као и о сујеверју 4. фебруара 1787.).
које је делом владало у народу.
Као педагошки заљубљеник радио је мно-
го на отварању српских школа за своју, срп-
ску децу. У неколико својих посланица (попут

1. ЈАНУАР 2021. 37

оних од 28. маја 1786. и 18. новембра 1789.) говорио на гробу митрополита Павла Ненадо-
отворени је заговорник да се сва деца морају вића.
образовати у школама, што до тада није била
пракса. По том питању и просветној бризи он После Мојсија Путника за Карловачког
је, чини се, прилично отишао напред од сво- митрополита је дошао Стефан Стратимиро-
јих претходника, а постао је сјајан претходник вић, који ће 1791. основати Карловачку гим-
својих наследника који су толико много оста- назију, а 1794. г. прву Карловачку богословију,
вили својим поколењима. Његове посланице о којој се много писало. Важно је напоменути
су обиловале много ширим садржајем него да је Богословија била смештена у згради коју
што се у овом покушају могло наговестити. је за те потребе сазидао Мојсије Путник 1786.
Вреднијим истражитељима овог, надасве, ве- г., и то својим личним средствима. Од тог вре-
ликог јерарха и црквеног барда за будућност мена, па касније, после Мојсијеве смрти мењао
специфичног, по много чему, у временима срп- се статус школа, јер се мењао „курс” општих
ске црквено-националне прошлости, препору- националних прилика, било да су школе биле
чујемо бољој анализи трудољубља митрополи- подведене под државну управу или не, али су
та Мојсија Путника. већим делом остајале у саставу црквених оп-
штина, а тиме, истовремено, надлежних цркве-
Тек после његове смрти гласно се говорило них власти.
да је митрополит Мојсије достојан наследник
Мојсија Петровића (1726-1730) и Викентија Јо- Протојереј ставрофор др Драгомир Сандо
вановића (1731-1737), када су за њихово време
први учитељи доведени из Русије и оснивали О васпитању деце.
школе које су радиле под управом и надзором Таленат и изазов
поменутих митрополита. Школски континуи-
тет је настављен на најбољи и још упечатљи- Од свих светих дела васпитање деце је нај-
вији начин и касније. Сви ученици који су би- светије (Свети Теофан Затворник).
вали укључени у „школски програм” за време
митрополита Мојсија слушали су исте пред- Много пута сам морао да исповедим људе
мете: будући монаси, свештеници, занатлије, на самрти. Њихове исповести нису у томе
па и будући официри. Учило се читањем из што нису зарадили милион долара, изгради-
богослужбених књига, па се према књизи која ли луксузни дом или што нису били успешни
је служила као уџбеник (часослов, псалитир) у послу. Људи у последњим сатима препуни су
нису ни мало разликовали. У вишим разреди- жаљења, пре свега, због тога што нису учинили
ма кандидати који су спремани за свештенике, нешто добро, што нису помогли или подржали
уколико нису могли бити рукоположени, по- своју породицу, пријатеље или чак случајног по-
стајали су учитељи. Средства за издржавање знаника. Друга ствар која готово све мучи пред
школа била су скромна, и ретко која школа је смрт јесте то што су толико мало времена
имала своју зграду. Положај наставника је био посветили својој деци 1. – Митрополит Тихон
неизвестан, а уџбеника готово да није ни било. (Шевкунов).
Тиме је труд свих учитеља на челу са митропо-
литом Мојсијем бивао израженији. Претходни Без обзира на то који посао обављаш, та-
труд митрополита Павла Ненадовића, који је ленти и природна обдареност су важни, поред
отворио богословије у Костајници и Плашком, напорног рад рада и марљивости. Па и када је
а у Карловцима чувену Покрово-Богородичи- реч о васпитању деце, постоје неки људи који
ну школу, потом Мојсија Петровића и Викен- су попут Моцарта и Салијерија. Неки родите-
тија Јовановића, није спласнуо нити ишчезао, љи одгајају децу користећи сопствену интуи-
него, напротив, само је накратко застао, јер се цију, не прибегавајући никаквим теоријама,
истински почео целокупни труд претходника
препорађати и утврђивати за време овог тру- * Разговор са руским породичним психологом Олгом
дољубивог прегаоца – Мојсија Путника. И на- Лисовом-Бродином (са аутором разговарала свештеничка
рочито је важно истаћи да је Мојсије учинио супруга Татјана Вигилианскаја)
велику припрему за долазак свог наследника.
Колики је духовник, беседник, а и љубитељ 1 Цитирани извор: https://pravoslavie.ru/57365.html
речи био Путник, види се, између осталог, из
садржине опроштајне његове беседе коју је из-

38 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

методологијама или техникама. Воле своју мима? На крају крајева, оштроумност је дар, а
децу, која онда узврате племенитошћу, сједи- племенитост и љубав се негују дугогодишњим
њени са њима искреним пријатељством. Сећам радом на себи. А у међувремену може вам се
се једне своје старије познанице која би ми са десити да предузимате све погрешне, па чак и
таквом нежношћу испричала све о свом сину штетне кораке.
(који је годинама био у браку). И једног дана
сам видела како су се срели – мајка у годинама Како избећи пропуштене прилике
и њен одрасли син трче једни према другима и расти заједно?
попут старих пријатеља који се нису видели
вековима. Раиса (мајка) не само да није чула Истинска јеванђељска племенитост и му-
о методама васпитања деце. Једва да се икад дра, пожртвовна љубав ретки су дарови, али
питала како треба да васпитава сина. Једно- ако закључимо да је успешно родитељство
ставно га је волела. То је оно што мислим под нешто што може осварити само изузетно ин-
обдареним родитељима и „Моцартима” у одга- туитиван родитељ – неко духовит, ведар, пле-
јању деце. Други родитељи, који чине већину, менит и способан да воли самопожртвованом
непрестано су збуњени понашањем своје деце љубављу – онда већина нас би се врло брзо
и њихова интуиција је углавном пригушена. И осећала као залутали и завршили бисмо ком-
они воле своју децу, наравно, али то чине на плексом инфериорности као родитељи. Ретко
неуобичајен начин. Ми родитељи смо спремни је да и једна особа комбинује све горе поме-
да положимо живот за своју децу, да не једе- нуте „једноставне људске особине”. Ако по-
мо и не спавамо због њих, али на своју жалост врх свега тога мислимо да и добри родитељи
често видимо да је наша љубав непотпуна, да морају да поседују увиђавност и тактичност,
често повредимо децу, нервирамо се и свађамо тада ћемо се осећати тотално обесхрабрено.
с њима, не гледамо се очи у очи и отуђујемо се Кад ми родитељи дођу као психологу, многи-
једни од других. ма је болно признати да воле своју децу, али
не онако „мудро” колико би они то желели.
Шта можете учинити ако сте мама и тата Често осећају огроман недостатак стрпљења и
и немате ту природну обдареност за родитељ- топлине у општењу са децом, а признање тога
ство, нисте имали најбоље примере од соп- доводи до странпутице и обесхрабрења. Пси-
ствених родитеља како одгајати децу, имате холог мора да уложи много напора да помогне
више питања него увида заснованих на својој родитељима да схвате да то није разлог да се
интуицији? Да ли би требало да читате књиге осећају малодушно или да буду утучени; већ
и „доказујете помоћу алгебре?” 2 Књиге мно- је пре разлог за креативан рад на суочавању
го надахњују. Често их читамо и размишљамо: са тешкоћама које настају у њиховом општењу
„Сад ћу урадити све како треба”. Али у пракси са децом, на стицању нових знања и неговању
није све лако – знање добијено из књига на- својих способности. Важно је схватити да ако
илази на озбиљне, а понекад и непремостиве је Бог некоме дао дете, то значи да има повере-
препреке – нашу природу, навике, дубоко уко- ња у њега, да има талент за родитељство, мада
рењене моделе понашања које смо стекли од је то можда у ембрионалном, скривеном ста-
родитеља, нашу сусталост, усредсређење на њу! То такође значи да је родитељство огромна
себе и сопствене проблеме . одговорност пред Богом и својом децом. Овај
таленат треба развијати.
Штавише, оно што нам недостаје, често
није неки специфични педагошки талент, већ Да би избегли да се осећају збуњено, ро-
су то неке једноставне људске особине – дови- дитељи треба да имају на уму да могу научити
тљивост, племенитост и љубав. Децу, чак и ону како да стекну племенитост, љубав и тактич-
са тешким темпераментима, увек привлаче ве- ност заједно са својом децом, подржавајући се
селе, племените одрасле особе с којима се лако међусобно умно и молитвено, имајући на уму
слажу. да никад није касно за учење. Психолози често
морају да се суоче са озбиљно пропуштеним
Према томе, шта би требало да раде они приликама када је љубав између деце и роди-
родитељи који нису генијалци? Који су маме и теља прерасла у међусобно непријатељство,
тате, али нису баш и ,,стручњаци”?” Они који отворени сукоб и понекад мржњу. Али чак и
схватају да тешкоће које носи родитељство у таквим случајевима не може се одустати. Кад
нису толико у њиховој деци колико у њима са- љубав између родитеља и деце спласне (што
се често дешава када дете постане тинејџер),
2 Чувени цитат из песничке драме Моцарта и Сали-
јерија Александра Пушкина. Израз значи оценити умет-
ничко ремек-дело са строго рационалне тачке гледишта-
-Прев.

1. ЈАНУАР 2021. 39

може помоћи савет Светог Амвросија Оптин- Витамини Љ и П: Љубав и Приврженост
ског: „Ако желите да имате љубав, онда чини- Како родитељи треба да започну
те дела љубави. Господ ће видети вашу жељу и
напор и метнуће љубав у ваше срце”. И не само самоедукацију и на које теме посебно
у срце родитеља – Он ће подарити деци обил- треба да обрате пажњу?
ну љубав и поштовање према родитељима и
захвалност њима! Постоји неколико основних тема. По мом
мишљењу, следеће су суштинске: безусловна
Основна дужност родитељске љубави је љубав, прихватање, поштовање. Без њих је те-
прочишћавање срца од страсти шко ићи напред. Такође је суштински значајно
познати главне васпитне моделе и њихов ути-
Васпитна интуиција је директно повезана цај на формирање карактера. Сваки модел има
са људским срцем. Заиста, мудра љубав дола- своје предности и недостатке и њихово по-
зи из прочишћеног, смерног срца. Ова љубав знавање је од велике помоћи. Такође је важно
не може ићи уз самовољу, бес, нестрпљење и поседовати основне информације о врстама
гордост. Дакле, једна од најважнијих дужности темперамента, првим симптомима неурозе и
родитељске љубави једте прочишћавање срца психопатије. Чак и минимално знање о њима
од страсти. А поука Светог Серафима Саров- помаже вам да не нашкодите детету (захтева-
ског може послужити као најчвршћи темељ: јући ствари које су ван његових могућности)
„Стекни спасење и хиљаде око тебе биће тако- и да у право време приметите да му је потреб-
ђе спасено”. на помоћ или да не може да се носи са својим
емоцијама и стресом или да се осећа лоше због
Међутим, пречишћавање ума и срца дуг је методологије коју примењујете Ако сте па-
процес, и притом је важно избегавати озбиљне жљиви, ово знање вам може помоћи да откри-
грешке у првим родитељским корацима. Пси- јете прве симптоме неурозе или психопатије.
холошко и педагошко знање овде може бити Тада ћете, ако је потребно, моћи да се обратите
од помоћи. Тешко је разлучити између „пока- професионалцу и на тај начин спречите развој
затеља љубави” који ће донети добро и онога болести. Ово је веома важна дужност љубави,
што може нанети штету у одређеној ситуаци- али не и кључна!
ји ако родитељски метод поучавања виси на
„штапу и шаргарепи”. Ова метода најчешће Знање је од велике важности, али не би
заводи родитеље (посебно родитеље адолесце- требало прецењивати његову моћ. Оно вам
ната) на странпутицу. Без креативног присту- може помоћи да избегнете велике грешке, али
па процесу васпитања деце тешко је сачувати не може пружити ствари које су деци најпо-
топле, пријатељске, поверљиве односе с њима. требнија: љубав и приврженост. Не плашим се
баналности и рећи ћу нешто што сви знају, али
Да бисте креативно, прилагођено и мудро често заборављају да примене у свакодневном
приступили питањима васпитања потребна животу: ја то зовем „витамин Љ и витамин П”
вам је богата педагошка палета. Зато је стица- – љубав и приврженост. Психолози непреста-
ње педагошког и психолошког знања, чак и на но говоре да деца имају основну потребу за
минималном нивоу, веома важна страна роди- љубављу и приврженошћу. Обично, када дете
тељске љубави. Данас постоји пуно прилика одрасте, претвори се у непослушног тинејџера
за стицање основних знања: књиге, интернет, и престане да показује природна нежна осећа-
консултације са психологом или нека едука- ња, када тема љубави остаје пострани. Али да
тивна радионица. Све ово може вам помоћи би пребродило кризе, дете се све време мора
да избегнете грешке и пређете са застарелог и осећати вољено. За дете је важно да схвати да
површног васпитног приступа на креативан и други верују у њега и виде у њему добре ства-
конструктиван приступ. ри. Дакле, не би требало да заборавимо да деци
кажемо топле и нежне речи, не чекајући да до-
брота и нежност дођу у нас саме по себи. Чак и
ако споља чинимо све како треба – развијамо
своје дете духовно, физички и интелектуално
– ако не тежимо да му пружимо једноставну
топлину, безусловно прихватање и поштова-
ње, онда га подстичемо да емоционална иску-
ства и радости тражи изван куће. А последице
тога могу бити врло непредвидиве.

40 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Многи родитељи који воле децу једностав- гом активношћу, људи би били жељни да зна-
но нису у стању да изразе своју љубав. Они се ју разлоге за неуспех ... Први корак који треба
плаше да кажу превише нежних речи како не би предузети јесте да постанемо свесни тога да је
„покварили” своје дете, мислећи да ће га оштар љубав умеће ... Ако желимо да научимо како да
тон чувати од испада. А многи су по природи волимо, морамо поступати на исти начин као
хладни и верују да је свакодневна брига о њи- и кад желимо да научимо било које друго уме-
ховим малишанима довољан израз родитељске ће. .. Али, осим учења теорије и праксе, постоји
љубави. Међутим, такви родитељи осећају да и трећи чинилац ... – овладавање умећем мора
је однос са дететом донекле затегнут. бити ствар од највеће важности; на свету не
сме бити ничег важнијег од умећа.”3
Родитељи губе могућност изградње топлог https://orthochristian.com/136098.html
односа заснованог на поверењу. А без тога про-
цес васпитања је попут неког пуког тренинга. О ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ.
ШТА ЈЕ БЕЗУСЛОВНА ЉУБАВ?
Ако се осећамо превише рационалним или Недавно је један ТВ канал приказао при-
хладним, морамо поставити правило да сав лог за родитеље са правилима о томе како ва-
свој посао оставимо по страни, тако да само спитавати децу. Једно од главних правила било
једном недељно седнемо поред свог детета, за- је следеће: Дете се мора прихватити тачно она-
грлимо га, кажемо да га волимо и питамо га да кво какво јесте са свима његовим врлинама и
ли му треба помоћ. Ако не жели да га загрли- манама. Тачка! И ништа више. Свако ко раз-
мо, само га замолите да заједно попијете шољу мишља, одмах му се рађа пуно питања. Глав-
чаја или разговарајте тихо, без журбе, без уз- но питање је: Зашто да прихватим све његове
државања и моралисања, погледајте добар мане? Ко ће му помоћи да их превазиђе? Да би
филм или међусобно размените искуства. Че- се пронашао одговор на ова питања, било би
сто прецењујемо моћ осуђивања и строга (чак корисно разумети порекло појма „безусловна
и када су оправдана) упутства, а потцењујемо љубав” и историју његовог развоја у психоло-
снагу једноставног, топлог родитељског осмеха гији и педагогији. Појам љубави је превелик и
и племенитог, умиљатог бодрења. Управо то је исувише дубок да би се у потпуности могао
оно што, уз нашу молитву за нашу децу, може разумети, мерити или описати речима, што и
учинити чуда. ствара многе заблуде.
Пре него што истражимо нијансе, поку-
Пре неколико година обрадовала ме јед- шајмо да схватимо шта подразумева ова лепа,
на мајка. Док смо се возили подземном желе- терапеутска фраза, „безусловна љубав”.
зницом, причала ми је о озбиљној кризи своје
одрасле ћерке – била је оштра са мајком, из- Безусловна љубав? Самопожртвовање и
бегавала предавања, имала је компликоване Пресвета Богородица!
односе са момцима и намеравала је да напу-
сти студије медицине. Рекла сам да ћемо јој Према Речнику руског језика Сергеја Оже-
помоћи да заједно преброде тежак период, да гова, љубав је „осећање самопожртвовања,
са њом разговара психолог и да се људи око искрене привржености”. Дефиниција се одно-
ње наоружају стрпљењем ... Одједном је мама си на тему пожртвовне, безусловне љубави,
извадила мобилни телефон и почела да шаље а Ожегов даје мајчинску љубав као основни
поруке. Минут касније добила је одговор и пример. Ово је невероватно тачно. Историја
насмешила се. Пошто сам била врло блиска с појма „безусловне љубави” директно је повеза-
њом, показала ми је своју преписку. Постојале на са чудом материнства Пресвете Богороди-
су само две фразе – по једна од сваке од њих це. Захваљујући Њеној чистоти и смерности,
двеју: „Волим те”. И одговор: „И ја тебе волим.” жртвована и безусловна Љубав се оваплотила
Сада су најбоље пријатељице. Њена ћерка је на Земљи. А управо је Мајка Божја била њен
постала медицинска сестра и уписала је меди- први пример и извор (помислите на икону
цинске студије; удала се и постала мајка. „Живоносни Источник”).

На крају првог говора желела бих да ци- 3 Цитирани извор: https://artandthoughts.fr/2016/04/26/
тирам Ериха Фрома, изванредног психоанали- is-love-an-art-erich-fromm-peter-seelig/
тичара и философа који је темељно проучио
тему љубави:

„Овај став – да ништа није лакше од љу-
бави – и даље је превлађујући појам о љуба-
ви, упркос огромним доказима који говоре
супротно ... Да је то случај са било којом дру-

1. ЈАНУАР 2021. 41

Појам безусловне љубави води порекло од них алтернатива, тежећи савршенству, посто-
хришћанског погледа на свет. Она је у потпу- јећим у процесу формирања и промене током
ности откривена у Причи о заблуделом сину, јер њиховог живота. По Масловљевом антропо-
најупечатљивије оличава Божју свемилосрдну лошком схватању, човек је једна јединствена,
љубав према човечанству, без обзира на нашу организована целина. Ова школа испитује мен-
љубав и послушност Њему! То је жртвена љу- тално здраву личност која је достигла врхунац
бав, љубав на Крсту. Видимо крајње њено ова- развоја и самоактуализације.
плоћење у Христовој љубави који је жртвовао
Себе за сваког човека појединачно, без обзира Хуманистички приступ
на то како му ми узвраћамо – без обзира на Хуманистичка психологија пуно говори
то да ли му узвраћамо, почињемо да се мења- о безусловној љубави, али полази од хумани-
мо и тежимо да уђемо у царство вечне љубави стичког постулата да је људско биће добро по
или кренемо путем неговања и задовољавања природи, и једноставно би га требало остави-
сопствених страсти. Управо је Јеванђеље наш ти на миру (овај погрешни постулат лежи у
главни водич за царство безусловне љубави. основи идеологије оних служби које се боре за
заштиту деце). Али невоља је у томе што такве
А сада погледајмо како се овај појам уобли- здраве личности које су достигле врхунац са-
чио у философији, психологији и васпитању. моактуализације, чине тек око четири процен-
та укупне популације. Упркос томе, Маслов је
Многе психолошке и духовне школе Два- сматрао да је људска природа добра или барем
десетог века почеле су да безусловну љубав неутрална. И то је пресудна ствар! Овде запо-
сматрају најузвишенијим обликом љубави. чиње суштинска разлика у погледима (на људе,
Према њима, главна разлика између безуслов- њихову природу и тему безусловне љубави)
не љубави и условне јесте у жељи за давањем, између духовно оријентисане православне
не захтевајући ништа заузврат, без обзира на психологије и хуманистичке психологије! При-
околности и личне особине особе на коју је сталице хуманистичке школе не слажу се да су
усмерена. Временом су почели да супротста- страсти и греси кључне деструктивне моћи у
вљају два појма: безусловну љубав и условну човеку. Они тврде да сви проблеми произлазе
љубав. То је довело до полемике око тога да ли из фрустрације (резултат неиспуњених очеки-
се условна љубав уопште може сматрати љу- вања) или недостатка задовољења основних
бављу. Дошли су до закључка да је мајчинска потреба. Управо та идеологија зависности од
љубав по природи ближа безусловној љубави, спољашњих околности лежи у основи психо-
док се очинска љубав меша са условном, јер логије конзумеризма и удобности. Ако постоји
очеви припремају своју децу за живот у суро- удобност, постоји срећа и правилан и складан
вом спољном свету, који ће стално диктирати развој личности. Ако нема утехе и ако основ-
своје услове. Психолози су такође дошли до не (инстинктивне) потребе нису задовољене,
закључка да ће, ако је доминантан приступ ро- особа закржља.
дитеља условна љубав, њихово дете бити да-
леко мање срећно и мање отпорно на стрес и Дубоки, духовно оријентисани приступ
невољу, за разлику од деце која безусловну љу- Православни поглед на свет се у основи
бав добијају од бар једног родитеља. Ако је ро- разликује од хуманистичког, јер поред доброг
дитељска љубав увек условна, дете ће развити и врлинског аспекта, узима у обзир дубоко
низ поремећаја личности, па чак и менталних укорењену поквареност људске природе, пр-
поремећаја. вородни грех, урођене мане, наше страсти и
личне грехе који се сматрају главним препре-
Хуманистичка психологија је настала 1960- кама безусловној љубави и за родитеље и децу.
их у Америци. Ова школа психологије постала Према светоотачком учењу о човековој при-
је платформа на којој је развијен западноевроп- роди, душа је често заражена страстима до те
ски концепт безусловне љубави. Израз „безу- мере да родитељ, премда разуме (својим умом)
словна љубав” предложила је група психолога потребу да покаже љубав, топлину и стрпљење
у Америци, са Абрахамом Масловим (1908— у развоју врлинског дела дететове душе (у рет-
1970) на челу, која се окупила почетком 1960- ким приликама употребљавајући само благу
их да би створила алтернативу двема главним
психолошким теоријама тог доба – фројдизму
и бихевиоризму. За разлику од ових школа које
сматрају да су људи потпуно зависни од око-
лине или подсвесних нагона, хуманистичка
психологија сматра људе одговорнима за своју
судбину, доносећи слободне изборе од понуђе-

42 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

казну), не може то спровести у дело. Недостаје боље и племенитије, не занемарујући испоља-
му довољно мудрости и снаге, и преко му је вање његових интересовања. Једна од битних
потребна божанска помоћ. компоненти безусловне љубави јесте мудра и
уравнотежена строгост, која нежно, али одлуч-
Због тога ћемо у дубоком, духовно ори- но чисти део дечје душе од страсти и споља-
јентисаном приступу родитељству појам без- шњег зла. Често видим грешку када родитељи
условне љубави размотрити из неколико угло- мисле да ако детету строго кажу да не сме да
ва, јер он има много више компонената него буде непристојно, не сме да повреди ближње и
што их западноевропска хуманистичка школа млађе, не треба да игнорише захтеве и не про-
препознаје. То су јеванђељски корени, тема води читаве дане у беспослици, и ако га казне
Божје лика и обличја у човеку, слобода, мудра за то, онда га не смеју волети безусловно. Они
строгост, поштовање личности детета, тема греше. Спорадични сукоби са децом никако не
страсти и греха које се исцељују стицањем указују на то да се безусловна љубав аутомат-
благодати. ски нарушава. Нимало!

Безусловна љубав је највиши стандард И више од тога, када су у питању лоше
којем родитељ може да тежи, то је племенити стране које сви имамо, њихово примећивање
циљ о коме је апостол Павле писао: и помагање детету да их превазиђе саставни
је део безусловне љубави! Не нарушава љубав
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не строгост, већ родитељски гнев, нестрпљење и
завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини строгост при осуђивању.
што не пристоји, не тражи своје, не раздра-
жује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а Ако се окренемо Божанској педагогији,
радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се примерима које налазимо у Јеванђељу, видеће-
нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док мо како тачно треба да се боримо са страсти-
ће пророштва нестати, језици ће замукнути, ма и гресима код своје деце. Прво, пружајући
знање ће престати (1Кор 13, 4-8). им знање о људској природи и говорећи им
са чиме тачно треба да се боримо (страсти и
Најлепши пример родитељске безусловне грешне мисли) и зашто; друго, просвећујући
љубави је кротка, чиста и пожртвовна љубав њихова срца и умове учењем Светих отаца о
Пресвете Богородице. У нашим молитвама нашим вечним душама. Важно је не само да им
Њој за нашу децу дотичемо се тајне безуслов- кажемо о страстима, већ и да их подстакнемо
не љубави и добијамо прилику да је покренемо на унутарњи духовни рад, постављајући себи
и растемо у њој. Њено средиште је Христос, а и својој деци лепе и узвишене циљеве, откри-
једини поуздани темељ је смерни ум. вајући тему Божје љубави према нама и наше
љубави према Њему и ближњима. Господ нам
ЈОШ О БЕЗУСЛОВНОЈ ЉУБАВИ је пружио то учење преко јеванђељских при-
Камење спотицања ча и Блаженстава, и ми их морамо преносити
својој деци.
Главно питање са којим се многи родите-
љи суочавају када сазнају за безусловну љубав Али у томе је тајна: ако погледамо колико
јесте то да волети безусловном љубављу зна- пута је Господ пројавио свој праведни гнев то-
чи прихватити дете онаквим какво оно јесте, ком три године Свога служења на земљи, виде-
укључујући све његове мане. Овакво закљу- ћи сву људску поквареност, открићемо да је то
чивање постаје погрешно и камен спотица- било само три пута: протеривањем трговаца
ња на путу до безусловне љубави, збуњује и из Храма, (индиректно) проклињући неплодну
компликује ствари када људи пређу са теорије смокву и говорећи, О роде, неверни и покваре-
на праксу. Проблем је у томе што волети дете ни! Докле ћу бити с вама и трпети вас? (Лк.
безусловно значи волети га само зато што по- 9,41). Све остало време Он би лечио, хранио,
стоји, као захвалност Богу за чудесни дар ро- тешио, поучавао, опраштао, обрадовао и на-
дитељства, а не због нечега. дахњивао Својим чудима. Неки ће негодовати:
„Он је Бог! Тај ниво је практично недостижан!”
Поуздан камен који можемо поставити у Тачно, али бар стоти део овог нивоа можемо
темељ безусловне љубави јесте свест да је наш узети као норму: да будемо њоме надахнути;
родитељски задатак да волимо дете не зато да се чешће надахњујемо, тешимо и обрадујемо
што је оно фино, послушно и марљиво, него друге; да чешће показујемо флексибилност и
зато што је наше тело и крв коме је потребна трезвеност. Усредсредите се на онај чисти део,
наша топлина, заштита и помоћ! И да га воли- на обличје и подобије Божје у дететовој души
мо упркос свим негативним стварима, са стр- и будите срећни његовим добрим особинама.
пљењем и молитвом, помажући му да постане

1. ЈАНУАР 2021. 43

За време размирица усмеримо своју и дететову водећи рачуна да његове гране расту. Такође
пажњу на нешто чисто и мудро, уместо да се га може окружити оградом тако да га козе не
усредсредимо на негативно или нешто са чиме обрсте, јер ако козе обрсте гране, дрво ће се
дете из неког разлога још увек није у стању да оштетити. Оштећено дрво не може ни родити,
се избори. Ако је дете уморно или не може да ни пружити хлад. Тек када гране буду велике
контролише емоције, можемо му скренути па- и јаке, тада баштован уклања ограду, а дрво
жњу на игру, пустити га да се одмори, прочи- својом сенком може донети плод и удовољи-
тати му нешто, одвести га у шетњу или отићи ти козама, овцама и људима. Међутим, вођени
у цркву и помолити се с њим ако је проблем прекомерном бригом за своју децу, родитељи
озбиљан. И када се његова пажња преусмери, их често покушавају везати тврдом жицом
дете ће постати смиреније и послушније. уместо меком жицом. Правилно је нежно ве-
зивање како их не бисте повредили. Родитељи
Од животне је важности у ваш однос пу- треба да покушају да помажу деци на племе-
стити дух љубави, радости и молитве! Старац нит начин. Тиме се гаји побожност у њиховој
Свети Пајсије Светогорац навео је следећи души, а деца ће тад осетити потребу да и сама
пример: чине добро”. 4

„Родитељи би требало, колико је то могу- Извор гнева и гордости, фарисејски дух
ће, да објасне деци добре ствари на љубазан у општењу са децом изазивају њихово про-
начин: љубављу и болом. Сећам се једне мајке тивљење (тинејџери су посебно осетљиви и
која је, видевши да се њен син лоше понаша, са могу се снажно бранити), док енергија смерне
сузама у очима и болом говорила: ‘Не чини то, и мудре безусловне љубави, молитве, доброг
моје драго дете!’ Видевши овај пример, њена смисла за хумор и креативни приступ доноси
деца су се научила да се боре и радошћу из- љубав, поштовање и промене на боље.
бегну искушења у животу, да се не препусте
тешкоћама, већ да их превазиђу молитвом и Шта нам може помоћи да створимо про-
поуздањем у Бога „. стор безусловне љубави? Прво и најважније
јесте жеља да се дететова душа заокружи то-
Али понекад то није довољно, и после плином, потрага за мирним решавањем наста-
многих прекора дете наставља да упорно игно- лих проблема, срдачност, попустљивост према
рише родитељску заповест или забрану. Тада је туђим слабостима, великодушност, молитвено
потребна мудра строгост, па чак и конкретна стрпљење, строг став према себи а милосрдан
казна. Али да бисте остали у простору безу- према деци – такође, жеља да им се помогне,
словне љубави, морате јасно дефинисати гра- саосећа, дели њихов бол и топло их подржа-
нице дозвољеног и казнити без гнева или вер- ва. У случајевима кад треба да обуздате дете и
балног злостављања. Позната је светоотачка доведете га к себи, помаже му мудра строгост
изрека која сажето објашњава да се ономе што заснована на дубоком поштовању личности
је изречено у бесу и с горчином душа не учи и детета, као и на такту. При стварању просто-
не прихвата га. „Истина без љубави је клевета”. ра безусловне љубави код куће посебну улогу
игра просветљење дечјег ума и срца мудрим
И сада долазимо до следећег камена спо- светоотачким учењима о души и Царству
тицања: родитељског гнева који дететова Божјем у његовим дубинама, спасоносном тај-
подсвест и душа доживљавају као недостатак ном смиравања и пожртвоване љубави.
љубави. Страст гнева, заједно са гордошћу и
нестрпљењем, у већини случајева спречава ро- Са енглеског превела
дитеље да створе простор безусловне љубави у Сања Симић де Граф
породици. О томе би свети Пајсије Светогорац Извор:
говорио врло сликовито: https://orthochristian.com/136078.html

„Родитељи који присиљавају, не помажу 4 Извор цитата за већи део овог пасуса је овде: http://
својој деци – гуше их. Бескрајно понављање orthodoxwayoflife.blogspot.com/2013/07/
‘Не дирај ово! Не иди тамо! Уради овако!’ Не би
требало да затежеш узду толико јако да пукне.
Децу треба укорити тактично како бисте им
помогли да схвате своје грешке, али не бисте
смели да дозволите да се међу вама створи јаз.
Родитељи би требало да раде оно што добар
баштован ради када засади мало дрво – нежно
га веже за снажни колац да не би расло кри-
во и да му ветар не би нанели штету кад дува
прво удесно, а затим улево. Редовно га залива,

44 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ИЗ АРХИВЕ ГЛАСНИКА Према томе, као што видите, вера у Бога, и
Је ли вера приватна ствар? све што је у вези са том вером, није и не може
бити само приватна него је и друштвена или
Поред многих заблуда претпрошлог века, државна ствар. Значи: верска начела тичу се
остала нам је из тога доба и парола: „Вера је како појединаца, тако и целог друштва људ-
приватна ствар”. За непријатеље света и свеко- ског, те због тога вера, као такав чинилац, мора
ликог данашњег друштвеног уређења, као што обухватати сав друштвени или државни жи-
су бољшевици, она је заблуда и данас и морал- вот. Она треба да се манифестује и у науци, и
на и политичка аксиома. Та опака парола у нас у просвети, и у уметности, и у законодавству,
тек што није постала део програма извесних па чак и у политичком животу. Она најбоље и
политичких партија. Чак се и од стране неких најсавршеније регулише све појаве социјалног
универзитетских професора довикује: „Вера је развића, јер да није вере, човечанство би се
приватна ствар”. брзо поживотињило.

Па је ли вера приватна ствар? Рећи Србину: „Вера је приватна ствар”, то
Не! Вера је основ моралног живота: од значи: можеш брате Србине, бити и идолопо-
вере зависи и лични и друштвени напредак. клоник! Али знате куда ли то води? Знате ли да
Вера је регулатор свих појава људског живота. свака вера има и своју етику? Шта би било од
Од вере зависи не само морално него и поли- наше народности, кад би се лишила вере као
тичко стање државно. Вера има својих начела свог највећег чувара? За данас, можда, то начело
која се тичу сваког човека у држави. Ако су не би било одмах фатално по Србина, али после
та начела лажна и штетна по друштвени или 20 и 50 г. оно би било фатално за нашу нацију.
државни живот, онда вера није ни за лични То начело било би опасно и за друге народе, који
или приватни живот човеков, јер је јавни или су кудикамо јаче верске и моралне културе, а
друштвени живот скуп свих личних или при- камоли за нас, с оваквом верском и моралном
ватних односа. Зато је правило: какав је лични декаденцијом. Није свеједно бити хришћанин
или приватни живот, такав је живот и целог и бити идолопоклоник, а камо ли бити безбо-
друштва. Дакле, ако је вера неко зло и није по- жник и животиња у моралном погледу. Ни од
требна друштву, онда она не треба да буде ни каквог броја покварених људи не постаје народ
лична ни приватна ствар. Али то се не може и држава, нарочито народ и држава сигурне и
казати ни за једну веру. Чак је бољи и ламаи- срећне будућности. Народ без вере и цркве није
зам него безбожништво или стање у коме не ништа друго него велики чопор!
би било никакве вере, а камо ли наша вера,
која, као извор најсавршеније културе и најве- Прокламовати: „Вера је приватна ствар”
ћи хуманитет човечанства, спасава и чува како значило би исто као кад бисмо прогласили ап-
личност, тако и државу као највећу творевину солутну слободу свим верама, или као кад би-
људску. смо оставили државу без икакве државне вере.
Зато таква вера, као што је наша са својим Другим речима: то би значило исто што и раз-
начелима, нарочито начелима моралним, тре- градити своју домовину, па допустити сваком
ба да се реализира и у приватном и у друштве- да под фирмом верске слободе барата, како
ном животу. Правда и истина, као суштина хоће и колико хоће, по нашој кући. А смемо ли
морала, није потребна само за приватни или то учинити?
лични живот него и за свеколико друштво, за
цео народ. Јасно је, дакле, да вера није и не може бити
Дакле, правда и морал, као ступови држав- приватна ствар, него увек мора бити и ствар
ни и људске среће, који налазе најјачег ослонца друштвена или државна, и то најважнија дру-
у заповести Христовој: „Воли ближњег свога штвена или државна ствар. Зато се и сматра
као себе”, морају се реализирати и у приват- Црква као нешто најбоље у свим културним
ном и у друштвеном животу. А друга заповест земљама, јер од вере зависе све личности које
Христова: „Не укради”, такође се тиче не само чине државу. Чим би вера постала приватна
приватне личности, него се тиче и свеколиког ствар, онда би држава сама поднела нож под
јавног живота људског. грло својој нацији и својој будућности. Држава
која би се држала принципа: „Вера је приватна
ствар”, сама би негирала и себе и Цркву.

Јесте, један је Бог и један је Христос за све
људе, али не уче подједнако о Богу сви хри-
шћани и нехришћани. Јесте, један је Бог, али су
у народа разне вере различне тежње и други
циљеви живота личног и друштвеног. Зато ја

1. ЈАНУАР 2021. 45

и не могу и не смем допустити неком да у мо- Ламброс Кацонис, опремила мању флоту коју
јој кући ради оно што ће ми срушити кућу. У су послали у отаџбину с циљем да омета тур-
својој кући ја морам бити господар, иначе неће ску пловидбу. То је значајно утицало на под-
бити ни мене ни куће. стицање борбеног морала, а тиме и на повећа-
ње броја родољуба који су се прикључивали
Вера не сме бити мост за дружбу са непри- устаничким одредима.
јатељима нашег бића државног.
Иако се мученичка смрт грчког револуци-
Чеси су свима државним елементима каза- онара, песника и националног јунака Риге од
ли: „одавде довде”, и не даље! Зашто бисмо ми Фере (24.06.1798) догодила 23 године пре по-
толерисали целом свету и повлађивали непри- четка одлучујућег рата за независност земље,
јатељима својим? Зашто? несумњиво је имала велики утицај за наци-
онално буђење Грка. Рига од Фере је рођен у
Темељ државни и будућности народа није богатој породици у Велестину у Тесалији, због
приватна ствар! Ако прогласимо да је вера чега су га звали и Рига Велестинац. У раној
приватна ствар и допустимо неограничену младости се придружује монасима на Светој
слободу свима верама, што је у суштини то Гори, где га је примио Козма, старешина мана-
исто, онда ћемо лако погодити куда ће нас то стира Ватопеда. Потом одлази у Константино-
одвести. пољ, где је био секретар фанариота Алексан-
дра Ипсилантија, а потом и у Букурешт, где је
Прота М.С. Анђелковић овладао с неколико језика и постао службеник
Гласник бр. 4, година 1921. влашког кнеза Николе Маврогенаса. Када је
чуо за Француску револуцију, поверовао је да
ИЗ ХРИШЋАНСКОГ СВЕТА се нешто слично може подузети и на Балкану.
Заправо, веровао је у самоопредељење право-
Грчка обележава 200 година славног становништва унутар Османског цар-
од устанка ства. С тим у вези Рига од Фере се састајао са
грчким епископима и побуњеничким вођама
за независност земље од којих је тражио подршку за устанак. После
Маврогенисове смрти Рига се вратио у Буку-
„Боље је живети само један сат слободан решт, где је једно време радио као преводилац
него четрдесет година бити роб” при француском конзулату. У то време је на-
писао чувену грчку верзију Марсељезе, хим-
За Републику Грчку је 2021. година од ве- не француских револуционара. Она је поста-
ликог значаја с обзиром на то да се ове године ла позната преко Бајроновог цитата „Синови
обележава 200 година од устанка за незави- Грка, устаните”.
сност земље. Грчки рат за независност (1821-
1829) успешно је окончан, у првом реду због Циљ Риге од Фере је био да затражи по-
изузетне храбрости грчких револуционара, моћ од Наполеона, због чега је 1793. г. отишао
али и помоћи великих европских сила против у Беч, где је у то време живело много Грка. У
Отоманског царства, којем су у помоћ прите- Бечу је уређивао грчке новине „Ефемерис”, а
кли његови вазали као што је египатски Кеди- потом нацртао и штампао мапу Велике Грчке,
ват. Први устанак се догодио још 1603. године која је обухватала и Константинопољ. Штам-
на Пелопонезу, а циљ му је био да се обнови пао је и памфлете по узору на идеје Француске
Византијско царство. Треба нагласити да су то- револуције, у којима се истицала Декларација
ком читавог 17. века избијале побуне против о правима човека и грађанина, као и његово
Турака на Пелопонезу, као и другим деловима најважније дело Ново политичко устројство
земље, од којих бих издвојио устанке у Епиру становника Румелије, Мале Азије, Архипелага,
које је предводио Дионисије Философ у време- Молдавије и Влашке. Значајно је напоменути
ну од 1600. до 1611. године. С обзиром на то да да је Рига од Фере имао преписку са францу-
је немогуће навести све детаље из ослободи- ским царем Наполеоном, коме је у знак пажње
лачких ратова Грчке, треба издвојити да је за послао табакеру направљену од ловоровог ко-
време Руско-турског рата (1787-1792) заједни- рена из Аполоновог храма. Настојао је да се
ца грчких трговаца из Трста, коју је предводио са француским сувереном састане у Венецији,
не знајући да га је у међувремену издао један
трговац из Трста. У том граду су га ухапсиле
аустријске власти које су тада биле савезник
Османског царства. Аустрија га је предала тур-

46 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ском управнику Београда. Одмах по хапшењу ких добровољаца, који су били на служби у ру-
покушао је да изврши самоубиство, знајући ској царској војсци, прешао реку Прут и ушао
да га очекују заточеништво и страшно муче- на територију Отоманског царства. Нажалост,
ње. У почетку су турске власти намеравале овај покушај је врло брзо доживео неуспех и
да га спроведу до султана у Цариграду да му био разбијен од стране турских снага.
он одреди казну, што је по тадашњем зако-
ну било предвиђено, али су се уплашили да У међувремену је избила нова побуна, 17.
га његов пријатељ Осман Пазваноглу, турски марта 1821. г. на јужном Пелопонезу, где су
војни заповедник и управник Видинског па- устаници из града Ареополија под командом
шалука, иначе пореклом из Босне, не покуша Петра Мавромикалиса напали град Каламату
ослободити. Због тога су га са пет сарадника и после дводневне борбе заузели га. Забеле-
погубили у кули Небојша у Београду, и њихо- жено је да су велики хероји овог устанка били
ва тела бацили у Дунав. Заувек су остале за- Колокотронис, Никитарас и Папафлесас. Ве-
писане Ригине последње речи: „Ја сам посејао ома важан догађај и велики подстрек устан-
богато семе, а долази час када ће моја земља ку на Пелопонезу догодио се 25. марта 1821,
брати славно воће”. Рига од Фере је писао са- када је патријарх Патраса Герман благословио
временим грчким језиком и својим песмама је заставу устаника у манастиру Велика Лавра
изазивао револуционарни жар у земљи. Укази- (Agia Lavra) на планини Хелмосу. Овај датум
вао је на сву окрутност турског система данка има велико значење у Грчкој, због чега се слави
у крви и систематског мучења народа, забране као Дан државности. Убрзо после тога пламен
учења грчке историје и језика, као и конфиска- устанка је захватио цео Пелопонез и проши-
ције хришћанских цркава и њихово претва- рио се на велики део континенталне Грчке, на
рање у џамије, чега смо, нажалост, сведоци и острва Крит, Кипар и многа друга у Егеју. Грч-
у данашње време. Написао је много књига и ки устаници су под вођством Теодора Колоко-
песама о грчкој историји, које су постале вео- трониса заузели тадашњи главни град отоман-
ма популарне. Једна од најчувенијих је „Турио” ског Пелопонеза, Триполи. Потом се бележе
у којој је написао: „Боље је живети само један велики успеси устаника, и већ 22. јануара 1822.
сат слободан него четрдесет година бити роб”. г. проглашава се независност Епидауруса, до-
носи први Устав Грчке и оснива прва влада на
Удружење Грка у Србији „Рига од Фере”, чије чело долази Димитрије Ипсиланти (брат
као и српски црквени и државни функцио- Александра Ипсилантија).
нери, организовали су 24. јуна 1998. г. велики
скуп код куле Небојша подно Калемегдана по- У каснијој фази устанка, уз подршку вели-
водом обележавања 200 година од мученичке ких сила је одржана народна скупштина 1827. г.
смрти великог грчког хероја и револуционара, у малом месту Троезенеу у северно-источном
који се залагао за ослобађање свих балканских Пелопонезу, где је донет нови Устав и изабран
народа од турског јарма. Црквеном делу овог нови председник владе – гроф Каподистријан.
величанственог скупа, коме су присуствовале После тог догађаја Турска је одбила захтев Ве-
угледне политичке, културне и јавне личности, лике Британије и Француске да Грчкој да ау-
чинодејствовао је блаженопочивши патријарх тономију, после чега су се савезници отворено
српски Павле. укључили у сукоб. Када је стигла вест да за-
једничка египатско-турска флота плови према
Значајно је нагласити да је устанку претхо- острву Хидри, савезници су упутили заједнич-
дило оснивање тајне револуционарне органи- ку флоту која је код града Наварина нанела
зације Филики Етерија (грчки: Φιλική Εταιρεία) тежак пораз турско-египатској флоти. После
или Удружење пријатеља, 1814. г. у Одеси где тога је на Пелопонез стигао један француски
је живела многобројна грчка заједница. Ова корпус под командом Nicolas Joseph Maison-а,
организација се 1818. г. преселила у Констан- који се 30. августа 1828. г. искрцао код места
тинопољ, где је уз помоћ многобројних Грка и Петалиди. У исто време је и Русија званично
грчких исељеника који су живели у емиграци- објавила рат Турској, и отпочела са нападима
ји (Велика Британија, Америка, Италија), као на њене севене границе.
и уз помоћ великих сила (Велика Британија,
Француска, Русија), активно радила на орга- Последња већа битка се водила код ме-
низацији устанка грчког народа. ста Петра у северној Атици. Грчке устанике је
предводио Димитрије Ипсилант, када је напао
И коначно, устанак је избио у дунавском и поразио трупе Аслан бега. У исто време, због
крају 6. марта 1821. г. када је Александар Ип- пораза у Руско-турском рату (1828-1829), Пор-
силант, председник Етерије (иначе, руски офи- та је пристала на савезничке захтеве за ауто-
цир грчког порекла), са одредом од 2000 грч- номијом Грчке, који су претходно договорени

1. ЈАНУАР 2021. 47

налази и данас. Европски посланици и америч-
ки конгресмени нагласили су у свом допису да
би такав гест британске владе био од великог
значаја, имајући у виду да Грчка и њен народ
ове године обележавају 200 година од устанка
за независност земље.

На крају, и данас, када Грк изведе свог по-
томка у свакодневну шетњу атинским буле-
варима и застане у центру Атине у булевару
Стадиу, код споменика славног националног
јунака Теодора Колокотрониса, на обично деч-
је питање: „Оче, шта је ово”?, почиње да се раз-
лива прича о славној херојској борби грчког
народа за слободу и стицање независности,
јер је боље живети само један сат као слободан
него четрдесет година бити роб.

Диогенис Д. Валаванидис,
оснивач и први председник
Удружења Грка у Србији „Рига од Фере”и
председник Српског Одбора за репатријацију
партенонских скулптура „Мелина Меркури”

Рига од Фере (1757 - 1798) НОВЕ КЊИГЕ

у Лондону 1827. г. Коначно, 1829. г. потписива- Календар
њем мира у Једрену Турска је признала неза- Српске Православне Патријаршије
висност Грчке.
ЦРКВА
Када је реч о међународном угледу земље,
несумњиво да је слика чувеног француског за просту 2021. годину
уметника Eugene Delacroixa „Масакр на Хио-
су”, инспирисана турским масакром над грч- Календар Српске Православне Патријар-
ким живљем овог острва, имала велики утицај шије за просту 2021. годину, Издавач Свети
на стварање европског јавног мњења и тиме Архијерејски Синод Српске Православне Цр-
допринела успеху устанка. кве, главни и одговорни уредник протојереј-
-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2021.
Незабораван је и поступак чувеног енгле-
ског песника лорда Џорџа Гордона Бајрона, Ево, већ је осма година како Календар
који је уложио сав свој иметак, славу и углед за „Црква” Српске Православне Патријаршије,
успех устанка грчког народа. публикацију коју издаје Свети Архијерејски
Синод Српске Православне Цркве, уређује
И данас као и тада, Грчка ужива висок углед протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, његов
у међународној заједници, што је потврдио и главни секретар, који је у овом чињеницом
поступак 30 чланова Европског парламента најпостојанији уредник поменуте престижне
из 12 земаља ЕУ, као и 18 чланова америчког публикације у новијој историји српског цркве-
Конгреса, који су 17. новембра 2020. г. упути- ног издаваштва. Календар је приручник сваког
ли захтев премијеру Велике Британије Борису православног дома, парохије и монашке обите-
Џонсону да Велика Британија врати партенон- љи. Он даје основне смернице богослужењима,
ске скулптуре које је Лорд Елгин, тадашњи ам- указује на библијска читања и помаже читао-
басадор Британског Краљевства, на незаконит
начин однео из Грчке с циљем да украси дво-
рац који је градио у Шкотској. Недуго затим је
банкротирао и целокупну колекцију античког
блага преузео је Британски музеј, где се оно

48 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

цу да сагледа „црквено време” којим се узноси ЦРКВА 2021 – КАЛЕНДАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ КАЛЕНДАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
до непролазности. Обично мерљиво време је ЗА ПРОСТУ 2021. ГОДИНУ
ковитлац огреховљености, лишено пуноће, а
„црквено време” је освештани простор ко- Коледарење се преко првих штампаних
смичких координата, где је релативитет опле- календара, на многим местима и крајевима на-
мењен котвом златног тежишта преко Ова- шег народа, преобразило средином 19. века у
плоћења Божанског Логоса. једну јасну црквену и националну свест. Значај
таквих календара који су претече и даљи ро-
Коледарске песме, свакако познате у срп- ђаци овоме „Црква 2021.” је велики и управо
ском фолклору, записиване код проучавалаца је мерљив њиховом еклисијалном одговорно-
усменог наслеђа, асоцирају на староримске ка- шћу. Српски годишњак, црквени календар ве-
ленде (calendae), а то су били дани на почетку ћег штампарског формата, има своје паралеле
месеца, тј. сваки је месец имао своје календе. у сличним календарима помесних православ-
Тако су постојале јануарске, фебруарске и сва- них цркава. Међутим, од многих се он разли-
ке друге календе у свих дванаест месеци током кује наглашавањем, разумевањем и тумаче-
године. Да је име знамен (nomen est omen) и њем јубилеја преко пропратних наративних,
некакво назначење налази се, свуда око нас, популарно-историјских текстова.
посејано на много места, попут оних „семених
логоса” о којима је писао Св. Јустин Философ. Овогодишњи календар „Црква 2021. годи-
Гледано кроз ту призму и начин: једна од паро- не” започиње успоменом на блаженоупокоје-
хија у којој је на почецима своје свештеничке ног поглавара наше Свете Цркве, патријарха
службе, прота Саво Б. Јовић био народни па- српског Иринеја који се преселио у вечност
стир и учитељ, носи чудесно име – Календе- 20. новембра 2020. године и подсећањем на,
ровци, а то је главног секретара Светог Архи- такође, преминуле архијереје митрополита цр-
јерејског Синода, на неки начин, предодредило ногорско-приморског Амфилохија и епископа
да буде сочинитељ црквених календара свих ваљевског Милутина.
ових година.
Такође, ово издање обележава 350 година
У библиографији српских народних и цр- од упокојења Св. Василија Острошког (епи-
квених календара 19. века почетна места зау- скоп Јован Пурић), 700 година од упокојења
зимају стари коледари, публикације различи- Св. краља Милутина (проф. др Драгољуб Мар-
тих крајева и аутора где су бележени црквени јановић), 800 година од Жичке беседе Св. Саве
празници, сајмови и сабори, поучни текстови (архимандрит др Тихон Ракићевић), 80 година
и цртице од користи за земљораднички и те- од мученичке кончине епископа Саве Трлајића
жачки живот наших предака. Такви коледари,
првобитни календари имали су дидактички
значај јер су са мало речи просвећивали народ
везујући га додатно за Цркву и њен канонски,
богослужбени, морални и општи духовни по-
редак. Српске коледарске песме кореспонди-
рају са правим штампаним календарима који
се штампају и пуштају у свет око Божића – Ро-
ждества Христовог. Наши далеки преци су пе-
вали, прослављајући Оваплоћеног Спаситеља
и библијску слику његовог Рођења кроз топле
месијанске наде старе вере:

„Бог се роди,
Коледо, у вечери, Коледо.
Људи му се, Коледо,
Радујеју, Коледо,
Понајвише, Коледо,
Божја мајка, Коледо,
Божић поје, Коледо,
На сва врата, Коледо,
Нека поје, Коледо,
Слава му је, Коледо”.

1. ЈАНУАР 2021. 49

и митрополита Петра Зимоњића (протојереј- Духовне поуке и савети
-ставрофор проф. др Предраг Пузовић), као и црквеног пастира – пастви
80 година од мученичког страдања епископа
Платона Јовановића (проф. др Владислав Пу- Аутор: Душан Н. Петровић; издавач: Епар-
зовић). Такође, у овогодишњем црквеном ка- хија сремска; рецензент: протођакон Радомир
лендару се налазе текстови о 30-годишњици Ракић, Drh.c.; Сремски Карловци 2019, стр. 292.
преноса моштију Св. Николаја Жичког (јереј
др Сава Милин), 170 година од смрти Петра II Благоухани венац духовне ризнице про-
Петровића Његоша (др Немања Девић), 30 го- те Душана Петровића благословио је Епископ
дина од упокојења патријарха Германа Ђорића сремски Василије, чијом милошћу је ова књига
(протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пу- проповеди под називом „Духовни савети и по-
зовић), 200 година од рођења и 140 година од уке црквеног пастира пастви” угледала светло
упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског дана. Прота Душан је обрадио стотине тема и
(проф. др Богдан Лубардић), 650 година од изложио читаво богатство поука и сaзерцања,
Маричке битке (др Радован Пилиповић), 150 давао је савете, уздижући своје читаоце – па-
година од оснивања Призренске богословије рохијане да и сами богословствују, пре свега
(ђакон Будимир Кокотовић). „О чудотворству црквено, православно, саборно да размишљају,
као пројави Божанског човекољубља” пише да имају ум Христов, јер смо Црква сви ми, и
протојереј проф. др Љубивоје Стојановић, а рукоположени и нерукоположени.
око централног календарског дела ове лепо
илустроване публикације свијају се познате „Протојереј-ставрофор Душан Петровић,
рубрике као што су „Архијереји Српске Пра- ректор Карловачке богословије у пензији, по-
вославне Цркве”, „Црквена тела” и „Црквено- чео је своју делатност при Вазнесенској цркви
-просветне установе Српске Православне Цр- у Београду, а наставио у Новом Саду у Свето-
кве”, „Нови посленици на њиви Господњој”. успенском храму, и сместа је почео, можда и
као узор другим паросима који то нису чини-
Календар „Црква 2021” остаје сведочан- ли „страха ради јудејскаго” (Јн 20,19), издавати
ство и водич једног времена кога је и овога билтен Виноград Господњи, намењен парохија-
пута зналачки уредио протојереј-ставрофор нима. И то у време кад је нашој Цркви верник
др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Ар- могао доћи једино до Православног мисионара,
хијерејског Синода Српске Православне Цр- Светосавског звонца и Православља. Наиме,
кве. црквени живот је просто наметао теме све-
штенослужитељу да их објасни народу, да пру-
др Радован Пилиповић жи савет, приближи му умовање Цркве, уводи
у живот парохијске заједнице, дочара му то да
је Црква саборна и да се саборно спасавамо, да,
по речима апостола Павла, носимо бремена је-
дан другога како бисмо испунили Закон Христов
(Гал 6,2)...

Писац неколико историјских монографија
о значајним црквеним јерарсима, о установама,
првенствено у Епархији бачкој, протојереј Ду-
шан Петровић је носио духовно бреме других,
што је и смисао свештениковог призива, и то
годинама, у њиховом духовном назидању, јер
излагати учење Цркве у појединостима, а ипак
лако и разумљиво – за световна лица, па и за
његове колеге – уопште није лако, пошто захте-
ва непрестано консултовање темељних догмат-
ских дела, богослужбених књига и литургика,
типика, учења светих отаца, све то изражено
у оросима (одлукама) васељенских сабора и у

50 ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ