АЊА

МИСЛИМ НА СЕБЕ - ЧУВАМ СЕ ОД ДРУГИХ;
МИСЛИМ НА ДРУГЕ - ЧУВАМ ИХ ОД СЕБЕ

Дешава се понекад да нам неке неочекиване ситуације
промене планове, циљеве, ток живота. То се десило и појавом
овог вируса (COVID-19). У једном дану је све стало,
проглашена је вандредна ситуација у земљи, затворене су
школе, вртићи, ограничено је кретање, уведен је полицијски
час... Од свих планова тренутно нам је само један
приоритетан: да сачувамо себе и друге, да сачувамо живот.
Људи су сколони да трче за каријером, успехом, да јуре леп
живот, а шта је најважније у том животу често забораве. Имам
утисак да се једна оваква пошаст (као што је коронавирус)
појави баш из тог разлога, да нас подсети да је у животу свих
нас најважније здравље људи, здравље породице. Нажалост,
изгледа да нам је било потребно нешто овако страшно, да нас
продрма, освести и уз велики тресак спусти на земљу. Неко је

давно рекао: ,,Прави планове да
ти се Бог смеје“, изгледа да је
тачно. Сада овако пробуђени из
бунила, треба да се расанимо и
коначно постанемо одговорни,
одговорни за себе, али и за све.
У овој изолацији имамо
времена на претек да завиримо
у дубину својих душа, да
напокон упознамо сами себе.

Прави је моменат да поведемо рачуна о себи, али и о другима.
Није баш толико тешко бринути о личној хигијени, није
страшно ставити рукавице и маску на лице када из неког
разлога морамо да изађемо из куће. Одговорност је тренутно
на сваком од нас, а поента одговорности није да седимо и
жалимо себе или да се понашамо као да се ништа не догађа,
поента је да научимо како да се носимо са новонасталом
ситуацијом. Најодговорнији приступ је управо и
најједноставнији, треба да чувамо и заштитимо себе и све
друге. Љубав се не показује речима, већ поступцима па зато
хајде да покушамо да заштитимо оне које волимо. Хајде за
сада да их волимо само из
делека, да им љубав
поклањамо путем позива,
поруке... Да обајсноимо
свима да је љубав управо то
што их држимо на
одстојању, да ће загрљај
бити много чвршћи када све ово прође, да је љубав управо то
што их чувамо, да би сутра имали кога чврсто да загрлимо.
Чини ми се да је нама много лакше када за љубав треба да се
против неког боримо, када имамо правог противника, а много
нам теже пада када треба да се боримо против себе самих.
Када једном добијеш рат против себе, схватиш да су ратови
који предстоје смешни у поређењу с њим, а човек који успе да
победи себе, рођени је победник.

Тренутна ситуација је тешка, али ће свакако проћи. Морала
бих да замолим све људе да се приржавају свих мера, да
будемо одговорни, да чувамо себе од других и друге од себе,
јер је то једини начин. Одаљите своје вољене од себе да би
ваш загрљај био чвршћи када ово прође, чувајте их да бисте
имали кога да загрлите.

Ања Обреновић II1