The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Пилипенда, Симо Матавуљ, угледни час - Copy

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Тања Ђорђевић, 2019-11-29 08:30:02

Пилипенда, Симо Матавуљ, угледни час - Copy

Пилипенда, Симо Матавуљ, угледни час - Copy

Пилипенда, Симо Матавуљ

1. Подаци о часу
Дефинисање часа
Предмет: Српски језик
Разред: осми
Назив наставне теме: Горак укус живота
Назив наставне јединице: Пилипенда, Симо Матавуљ
Тип часа: обрада / утврђивање
Увођење новине
Обрада приповетке подразумева њено двоструко локализовање: у историјски и
друштвени контекст; корелацију са наставом историје и верске наставе; самостално
проучавање историјских извора - текстова, слика, самостална припрема и презентација
радова у ППТ формату, провера усвојених знања у форми квиза, израда паноа,
коришћење речника МС и САНУ, интернет страница....
Информатичка технологија ми је помогла да оваквим корелативним приступом настави
ученике усмерим и пружим им могућност да сазнања из различитих области обједине и
усаврше. Час је осмишљен и направљен у Power Point-у и изводи се уз помоћ рачунара
и видео бима. На часу је примењен тематски приступ у планирању наставних садржаја,
тимски рад наставника и ученика током организовања и реализације часа, као и
евалуација која се вршила путем евалуационих листова.
Мотивација
Прича о снази, храбрости, истрајности и несаломивости једног малог човека и
подсећање на један тежак историјски тренутак за српски народ, положај Срба у
Далмацији у време унијаћења 1843, у временима великих искушења и пада морала са
којима се суочава савремено друштво, свакако је добра и поучна за ученике.
Сама приповетка пружа низ могућности, да се кроз један креативан приступ обради ове
наставне јединице омогући трајно усвајање знања.
Организацијом овакве врсте часова желела сам да подстакнем активно учешће свих
ученика у свим сегментима анализе и интерпретације часа кроз корелацију више
наставних предмета.
Мотивација је подстакнута коришћењем савремених наставних средстава: видео бим,
рачунар, интернет, креирање квиза и Power Point презентације.

Циљ часа: Упознавање ученика са животом и радом Симе Матавуља, великим српским
приповедачем, лирским реалистом, изврсним мајстором приповедања и великим
узором другим писцима.
Анализа једне од његових најбољих приповедака која говори о постојаности,
доследности и љубави човека према Богу и вери. Указивање на тему приповетке
Пилипенда која представља једну реалну слику живота, на релацији човек - страдање -
Бог. Реалност те слике примењива је на било који период човечанства и вечно је
актуелна. Упућивање и усмеравање пажње ученика на уметнички свет приповетке;
објаснити историјске прилике у којима се радња приповетке одвија, проблем унијаћења
Срба у Далмацији средином деветнаестог века.
Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад;
способност повезивања историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање
аналитичко- синтетичког мишљења; развијање моћи запажања и закључивања;
подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела; неговање естетских
осећања.
Образовни циљ: Упознати ученике са чињеницама везаним за живот и стваралаштво
великог српског приповедача Симе Матавуља и указати на функционалност тих
чињеница за боље разумевање његовог књижевног дела. Извршити локализацију
приповетке; временску и просторну - горња Далмација, сиромашно Петрово Поље, село
К, средина 19. века. Указати на историјске чињенице на које се Пилипенда ослања:
унијаћење Срба, однос православног и католичког света, културног идентитета Срба из
Далмације и државне моћи Аустрије.
Истраживачким читањем и задацима пратити судбину главног јунака Пилипенде и
његов однос према унијаћењу. Ивршити карактеризацију ликова; проникнути у
унутрашњи свет главног јунака, спознати проблеме обичног човека и снагу воље да се
не издају основна морална и људска начела. Указати на универзални смисао
приповетке и богатство њених филозофких, социјалних, културних и естетских порука.
Упознати ученике са одликама реалистичког приповедања. На основу садржаја текста
уочавати реалистичке слике описа ентеријера, екстеријера.
Истицање љубави као најснажнијег људског осећања и вере као покретачког мотива
којим човек савладава све препреке.
Васпитни циљ: Оспособљавање ученика за аналитичко-синтетички приступ анализи
приповетке и откривање њене уметничке вредности. Развијање критичког мишљења и
оспособљавање ученика да препознају и вреднују уметничка дела. Указивање на

моралне и исправне поступке главног јунака и истицање особина које испољава у
тешком и пресудном тренутку: племенитост, правичност, постојаност, издржљивост,
непоколебљивост и истрајност у очувању вере и личног достојанства.
Побудити поштовање ученика према националној прошлости, очувању идентитета;
гајити позитивне људске особине као што су: искреност, моралност, преданост вери,
љубав према сопственом народу. Неговати осећање толеранције и човекољубља.
Указати и на значај вере у исправност личних поступака као неизоставног ослонца у
човековом животу.
Функционални циљ: Неговање љубави према књижевности и буђење радозналости за
читање књижевног стваралаштва Симе Матавуља. Оспособљавање ученика за
истраживачки рад, развијање љубави према самосталном проучавању
књижевноуметничког дела, развијање критичког мишљења. Оспособљавање за
коришћење интернета и рачунарске технологије у образовне сврхе. Навикавати ученике
да самостално формулишу водеће идеје и уметничке поруке дела. Подстицати их да
уочавају и тумаче стилску употребу различитих облика казивања, и при томе их
повезују са другим елементима дела: ликовима, композицијом, мотивима.
Учвршћивати и проширивати знања о књижевним терминима: пејзаж, дескрипција,
монолог, дијалог, портрет.
Методе и облици рада
Методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна,
метода запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе,
аналитичко синтетичка, индуктивна и дедуктивна метода
Облици: фронтални, индивидуални, групни
Корелација: историја, верска настава, ликовна култура, информатика, корелација
унутар предмета
Стандарди:
Основни ниво:
CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријум.
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе
(временски след, средство, циљ) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту
СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму
CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту:
нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет,
поређење, ономатопеја)
CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметн. текста: мотив, тему, фабулу, време
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела
Средњи ниво:
CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са
временом које се узима за оквир приповедања
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у
књижевноуметничком тексту (персониф, хипербола, градација, метафора, контраст)
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика
(психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност
CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту
CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или
контекста у коме су употребљени (сложенији примери)
Напредни ниво:
CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава,
контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла
CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу
CJ.3.4.4. проналази и именује све врсте стилских фигура и одређује функцију у тексту
CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже
Кључни појмови: реализам, реалистичка приповетка, новела, ентеријер, екстеријер,
пејзаж, приповедање, статички и динамички мотиви, унијаћење, верски мотиви,
сиромаштво, глад, Петрово Поље, оданост вери, духовна снага
Усаглашеност са наставним планом и програмом
Час је предвиђен наставним планом и програмом за осми разред основне школе.
Постоји корелација унутар самог предмета, на самом часу ученици примењују стечена
знања о основним елементима структуре књижевног дела. Теоријске појмове које су
усвојили на претходним часовима, сада директно користе приликом решавања захтева
постављених на овом часу. Уочљива је корелација наставне јединице „Пилипенда“ са
наставним садржајима историје, верске наставе. Практично се примењују и стечена
знања из рачунарства и информатике и ликовне културе.
Услови за реализацију часова
За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор, презентација,
просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика.Такође, да

би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких
задатака које су ученици добили на неком од претходних часова.
Час може да се реализује у кабинету српског језика или било којој другог учионици.
Укупно време потребно за реализацију теме: два школска часа
Место рада: учионица, свечана сала
Литература:
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике, Београд,2009.
Велибор Глигорић, Српски реалисти, Просвета, Београд, 1970.
Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 2004.
Димитрије Вученов, О српским реалистима и њиховим претходницима, Друштво за
српскохрватски језик и књижевност, Београд, 1970.
Милорад Најдановић, Српски реализам у XIX веку, Београд, 1962,
Љиљана Бајић, Зона Мркаљ, Читанка за осми разред основне школе, Завод за
уџбенике, Београд, 2009.
Љиљана Јанковић, „Симболика имена у приповеци Пилипенда Симе Матавуља”,
часопис „Православље”, 2009.
Библија, Књига о Јову, Глас цркве, 2007.
Сајт „Књижевност'' - http://silvy1102.wordpress.com/
Сајт „Православна Српкиња'' - www. pravoslavnasrbkinja.blogspot.com
Звучни запис приповетке „Пилипенда'' са сајта: http://www.youtube.com
Наставни материјали
Литература, уџбеници и приручници из српског језика за осми разред, панои,
фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.
Вредновање постигнућа ученика
Вредновање се врши:
- на самом часу - преко квиза, одговора на истраживачке задатке, показане
креативности у припреми часа, активности ученика која је већа у односу на класичне
часове обраде приповетке као и у завршном делу часа истицањем порука.
- после реализованог часа - усменим и писменим проверама
- самовредновање и вредновање ученика - попуњавањем листића за евалуацију
Задаци за ученике:
Ученици су добили задатак да прочитају приповетку Пилипенда, Симе Матавуља и
детаљно забележе и образложе своје утиске о њој.

Подељени су у шест група. Свака група добила је истраживачке задатке како би

припремила садржаје који су касније, у сарадњи са предметним наставником, уврштени

у ППТ презентацију. Истраживачки задаци дати су у прилогу.

Први час:

- I група – биографија и књижевни рад Симе Матавуљ

- II група – о приповеци, временска и месна локализација; унијаћење Срба у Далмацији

- III група – облици казивања, језичко - стилске фигуре, поруке

Други час:

- IV група – карактеризација – социолошка и психолошка

- V група – карактеризација – морална (етичка) и језичка

- V група – верски мотиви у приповеци

- задаци за рад на часовима; домаћи задаци;

- на часу ликовне културе ученици су илустровали одабране сцене из приповетке.

У просторији у којој се одржавао час изложени су најбољи ученички радови.

Ток часова:

Први час (обрада):

планирани активност активност методе и начин Очекивани
ученика облик рада праћења ефекти
садржај наставника
излажу монолошка, рада мотивација
рада садржаје дијалошка за прихватање
презентације, метода; слушчеанњиек,а новог начина
Уводни најављује тему информишу, индивиду- посматрање, рада,
објашњавају ални и подстицање укључивање у
део часа часа, мотивише фронтални рад,
15 ученике за рад, слушају, oблик рада слушање, заинтересованост
покреће повезују, разговор, радозналост
одговарају на дијалошка, дискусија, мисаоно
презентацију, питања, монолошка,те степен пре- ангажовање,
допуњавају, кстуална, познавања разумевање и
слуша и допуњава закључују метода изнетог повезивање,
запажања и садржаја јачање
излагање ученика показивања; радозналости,
индивиду- заинтересованост
Главни чита приповетку, ални и за рад,
део часа мотивише фронтални повезивање
ученике за рад, oблик рада градива,
25 поставља питања, прихватање
подстиче на новог начина
размишљање, рада
анализира,
закључује

Завршни резимира садржај, проналазе, дијалошка, слушање, активно учешће у
део часа игра асоцијације повезују, фронтални разговор процени
4 даје информације закључују активности,
о активностима на закључивање,
Евалу- следећем часу попуњавају индивиду- прати мотивисаност за
ација листиће, ални попуњавање даљи рад
1 дели листиће са оцењују час листића
питањима за искреност у
евалуацију процени часа,
разумевање
изнетих садржаја

Ток наставног часа

Уводни део часа

Наставник у уводном делу часа упознаје ученике са биографским подацима о писцу,

као и са историјским чињеницама неопходним за правилно и целовито тумачење

текста. Посебна пажња се посвећује положају Срба у Далмацији деветнаестог века,

термину унијаћења.

Наставник покреће припремљену презентацију коју прати излагање ученика, као

одговор на постављена питања.

- Кад и где се дешава радња приповетке Пилипенда?
- Каква је неприлика задесила становнике Петровог Поља?
- У каквом је положају православно становништво далматинског села К.?
- Због чега је наратор осетио потребу да ово село означи скраћеницом?
- О чему говори приповетка? Који проблем обрађује?
- Шта значи термин унијаћење? Ко су били унијати?
- Шта значи уписати се у царску вјеру? Које привилегије тај упис доноси?
- Размисли зашто аустријске власти имају потребу да по сваку цену поунијате
православно становништво.

- Откријте како је Матавуљ у својој приповеци представио борбу часног човека са
животним неприликама које им намећу други људи, али и природа која их окружује.

O приповеци
Приповетка Пилипенда Симе Матавуља први пут је, са под насловом „Из горње

Далмације", објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку

„С мора и с планине“. Приповетка говори о тешком животу сиромашног српског
православног сељака, који не жели да промени веру, иако би тиме пребродио тешку

економску ситуацију у којој се налази. Приповетка је базирана на историјским

чињеницама, односно обрађује проблем унијаћења Срба у Петровом пољу у Далмацији,

у 19. Веку. Ова је најдубљи израз поверења и љубави писца према Србима у селима
далматинског залеђа, који, и поред свих притисака, помора и глади,нису хтели да приме
туђу веру
Временска и месна локализација
Радња приповетке дешава се у зиму 1843. године у селу Кричке, у Петровом Пољу, у
Далмацији. Село К. је насељено само православцима, од којих су се неки већ уписали у
„царску вјеру“, односно постали унијати. У центру села налази се мала православна
црква, док се огромна унијатска гради на крају села. Зима је и влада глад међу
становништвом, због изузетно слабе летине. Људи су почели умирати од глади што је
искористила аустроугарска власт - среска власт дели жито народу, католици добијају на
почек (отплаћују након нове летине), док православци добијају на поклон, под условом
да постану унијати. Искушење је премашило снаге многих, али не и снагу Пилипа
Бакљине. Онима који су продали веру за кукуруз Пилипенда је био „живи,оличени
пријекор„. Како би се решили своје савести, неуморно су понижавали Пилипенду,
говорећи му да ће и он кренути њиховим стопама.
- Међутим, он је и био непоколебљив:
„Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му
хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!”

Унијати, гркокатолици
Верска заједница, која је постојала у 19. и 20. веку, у Далмацији. Појавили су се 1832.
године, а нестали у Другом светском рату, вративши се у православну веру. То су били
Срби православци, који су склопили унију са Римокатоличком црквом и признали
врховну власт Папе, чиме су изашли из оквира Српске православне цркве. Задржали су
православне црквене обичаје – крстили су се са три прста, славили славу, служили
литургију на квасном хлебу...
Унијаћење је спровођено уз потпору државе, а цар је лично финансирао изградњу
верских објеката. Срби су прелазили у унијате под различитим обећањима државе, тада
Аустријског царства - онима који приме „царску веру“ обећавана је помоћ у храни за
време гладних година, запослење у државним пословима... Срби и Српска православна
црква су то доживљали као насилан покушај покатоличења и затирања православног
становништва. Проблем унијаћења једно је од великих питања у српској култури 19.
века. Унијати су постојали у Кричкама до краја II светског рата, када су се вратили
православљу

Главни део часа

- Изражајно читање приповетке или слушање звучног записа исте.
Ученицима је лексика старе Далмације недовољно позната, па наставник, у уводном
делу часа, тумачи непознате и мање познате речи које су им ометале разумевање текста
Следи тумачење текста према истраживачким задацима датим на претходном часу.
- Одреди књижевни род и књижевну врсту прочитаног дела?
- Покушај да објасниш идеју и одредиш тему?
Књижевни род: епика
Књижевна врста: реалистичка приповетка, новела
Новела је кратка епска прозна форма уметничке књижевности у којој писац бира тему
која представља део живота главног јунака који је изузетно важан и који одређује
његову судбину или карактер. Сама реч новела је италијанског порекла и значи новина.
Новела је настала у Италији, у 14. веку, а њеним творцем сматра се Ђовани Бокачо.
Тема: Борба за достојанство и веру.
Веома тежак положај православног живља у Далмацији за време унијаћења у 19. веку
Пилипендина храброст, постојаност и одлучност да ни по коју цену не превери упркос
тешким околностима у којима се налази и притисцима које стоички подноси
Идеја: Пишчева жеља да истакне и сачува од заборава све оне храбре мале људе који су
у временима тешких искушења успели да сачувају своје достојанство и своју веру
- Указати на начине изражавања заступљене у тексту и на функцију коју врше.
Начини изражавања
Описивање, дескрипција
Највише има описа који су пластични, језгровити и оригинални. Писац се највише бави
ентеријером, а мање екстеријером. Велику пажњу посвећује и описивању својих
ликова.
- Ентеријер:„Запаљено смреково корење давало је више дима него пламена, дим је
плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров покушавајући да изађе кроз једини
отвор на крову.“
- Екстеријер: „сламни кров”, „два бременца смрекових пањева” у дворишту,
„неколико ситних грабових цепаница”.“
- Пејзаж:„Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа,
у средини.“

- Портрет: Бјеше кракат, дуга врата и обле главе. Беневреци на њему бјеху сама
закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад
зијехну, чинило се да ће прогутати лонац.“
Приповедање, нарација
- Хронолошко приповедање - „Кад стигоше на колски пут, Пилипенда се осврте на
планину Динару, која се бијељаше од снијега...“
- Ретроспективно приповедање - Наратор се удаљава од Пилипове свести и постаје
хроничар дешавања у Далмацији 1843. - приповедање о узроцима гладовања и
уценама власти у прошлости.
„То је било зими године 1843. Због необично слабе љетине, још с јесени, завлада глад
по горњој Далмацији...“
Монолог
Посебно драматичан и узбудљив моменат је Пилипов монолог, у коме се осећа трагика
човека и његова морална величина који у издаји своје вере види издају своје личности и
моралног достојанства.
„- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и
стоке кад гладује!?“
Дијалог
У делу имамо два кратка али садржајна дијалога који откривају драматичну судбину
јунака: дијалог Пилипенде и Јеле и дијалог Пилипенде и Јована Кљака.
Издвојити стилске фигуре и примере који их илуструју.
Персонификација: Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом
гомилом кућа у средини. (...)
Метафора: (...) учини му се да види како по равни лети она страховита утвара, која
већ од четири мјесеца дави народ. (...) једући га очима ... (метафора за глад)
Контраст: Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом
кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, богомоља
Поређење: Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!
Хипербола: (...) сама кост и кожа. (магарац)
Ономатопеја: глаголи хукну, букну ...

Завршни део часа

Резимирање обрађених садржаја, игра асоцијације.
Давање упутстава и информација о активностима на следећем часу.

Други час (утврђивање):

планира активност активност методе и начин Очекивани
ни наставника ученика облик рада праћења ефекти
садржај рада ученика
покреће квиз повезивање дијалошка мотивисање и
Уравдоадни метода; слушање, активно
део презентацију, обрађених индивиду- посматрање, укључивање
часа ални и подстицање, ученика у рад,
мотивише ученике садржаја, фронтални дијалог закључивање,
10 oблик рада мотивисаност за
за рад, подстиче активно слушање, даљи рад
Главни дијалошка, разговор,
део на размишљање и учествовање, текстуална, подстицање, мисаоно
часа метода посматрање, ангажовање,
30 резимирање одговарање на запажања и степен пре- разумевање и
показивања познавања повезивање
Заврш обрађених питања, изнетог градива, развој
ни део индивидуал садржаја радозналости,
часа садржаја допуњавање ни и заинтересованост
4 фронтални слушање, за рад
излагање, датих одговора облик рада разговор
Евалу- праћење активно учешће у
ација дијалошка, процени
1 репродуковање излагања на ПП фронтални активности,
закључивање,
презентације, презентацији, мотивисаност за
даљи рад
објашњавање, активно искреност у
процени часа,
усмеравање учествовање, разумевање
новог градива
пажње, изношење

мотивисање, ставова,

разговарање, повезивање,

постављање проналажење,

питања, допуњавање,

подстицање на смисаоно

размишљање, вербално учење

анализирање и

закључивање

закључивање, закључивање и

подстицање на изношење порука

препознавање дела

порука

наставник дели попуњавање индивиду- прати
листиће са попуњавање
питањима за листића, ални листића
евалуацију
оцењивање часа

Ток наставног часа

Уводни део часа

Преко квиза креираног у Power Point-у врши се резимирање садржаја обрађених на
претходном часу. Следи драматизација кључних делова приповетке, дијалог између

Јеле и Пилипенде и Јована Кљака и Пилипенде (три ученика, два дечака и једна

девојчица, имали су задатак да припреме и изведу поменуте дијалоге).

Главни део часа

Овај део часа, који прати ППТ презентација, замишљен је као расветљавање поступака
уметничког обликовања књижевног лика, односно бави се социјалном, психолошком,
етичком и језичком карактеризацијом ликова.
Социјална карактеризација

- На који начин нас приповедач уводи у причу? Како она почиње?
- У каквом стању затичемо главног јунака, Пилипенду?
- На који начин је представљено Пилипендино имање?
- Којим се обликом казивања наратор при том служи?
- Које реченице најбоље описују материјално стање?
- Како је описана Јела, Пилипендина жена?
- Ко још спада у чланове Пилипендиног скромног покућства?
Све у Пилипенди подешено је тако да укаже на трагику и тешкоћу далматинског човека
У функцији стварања снажне социјалне слике која доминира приповетком дат је:
- Реалистички опис куће, ентеријер - слике Јелиног и Пилиповог покућства и
одсуства основних животних потрепштина
- Набрајање имовине Пилипа Бакљине суров је, потпуно реалистичан приказ
њиховог материјалног стања: расклиман кревет, нахерена столица, неколико хаљина,
неколико комада посуђа, два-трилонца и троножних сточића.
- Реалистички опис главног јунака, портрет - Пилипендин изглед одражава
немаштину његове породице: црвена, плесњива капа, беневреци који су постали сама
закрпа...
- Мотив дима симболише немаштину у Пилиповој кући; смријеково корење указује
на сиромаштво, штедњу дрвета, али упућује на тешко животно стање са којим се
суочавају главни јунаци. У Пилиповој кући нема ватре, само тиња корење и ствара дим.
- Мотив глади и степен сиромаштва - приказани су у призору спремања оброка
Оброк се спрема од две прегршти кукурузова брашна, више црног него жутог, са
неколико зрна соли. Спремање је пропраћено бројним свесним и несвесним реакцијама,
како Јеле, тако и Пилипа.
Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ! To несвесно и потајно
одмеравање представља сам ужас људског трпљења.
- Персонификована слика домаћих животиња употпуњује Пилипово животно

окружење. Њима су подарена властита имена, Пирга и Куријел, и омогућен
специфичан вид комуникације. Куријел постаје више од обичне животиње; његов
жалостиви поглед омогућава свестраније сагледавање Пилипендине ситуације.
- Персонификована слика глади оличена у лику страховите утваре, која дави народ
Петровог поља, које се црни на сухомразици пружа најверодостојнији доживљај
положаја далматинског сељака.
- Из описа малог села види се да је сиромаштво свакодневни део живота свих
православаца у селу,а цела слика је употпуњена контрастом између мале православне
цркве и велике раскошне грађевине која ниче одмах поред, бацајући у сенку не само
малу цркву, већ и цело село.
Тако се тежак положај једне далматинске породице шири на макроплан и истичући
положај православних породица у целом Петровом Пољу.
Психолошка карактеризација
- Обрати пажњу на Пилипендине реакције приликом спремања обеда. Уочи и притом

подвуци којим речима су оне описане.
- Шта је узбудило Јелу Пилипову? Због чега је њихово сиромаштво нарочито погађа?
- Какав избор предстоји Пилиповој породици? На шта се одлучују? Због чега?
- Какав је Пилипенда у очима Јована и његових другова?
- Имају ли они поштовања према Пилипу? Због чега?
- Како се окончава дијалог два познаника?
- Шта чини Пилипенда у гневу? Да ли је то његова уобичајена реакција?
- Пронађи у тексту реченицу која потврђује твој потврдан или одричан став.
- Каквог Пилипенду видимо на крају? Размисли о разлозима такве реакције
Пилипенда је све време шкрт на дијалогу, одсечан, снужден, гневан. Његов гнев је гнев
човека који је дошао у процеп између глади и части
Пилипенда испољава пркос и чврстину, али и дубоку осећајност.
- Приликом одлуке да се Пирга прода, Јела и Пилип осећају жалост за животињама,
које су им омогућавале опстанак у тешком времену.
- Пролазећи поред нове цркве, oн пљуну пут радника, изражавајући тиме свој гнев и
прекор према унијаћењу, аустријској страходвлади и онима који су јој се повиновали.
- Пилипенда у очима Кљаке, некадашњег борца против унијаћења, и његових
познаника беше живи, оличени пријекор - они осећају поштовање према њему и
немају жељу да му се супротстављају
Посебно је упечатљива и веома дирљива последња слика приповетке због животне

истинитости, задивљујуће једноставности и објективности и представља један од
врхунаца српске реалистичке прозе.
Уморан од тешке ситуације и испровоциран разговором са Јовом Кљаком,
разочарани Пилипенда, у гневу удара свог изнемоглог магарца Куријела, верног
помагача у борби за опстанак.
Тужни Куријелов поглед постидео је крупног и снажног Пилипенду изазивајући у
њему грижу савести и он постиђен и жалостан плаче.
То је последњи израз немоћи човека над субином која, последњи трзај осећајности и
човечности који се боре да опстану у суровом свету; којем преостаје једино нада и вера
у спас.
Персонификована последња слика приповетке указује на немоћ, патњу, стид и
страх главног јунака.
Морална, етичка карактеризација
На основу истраживачких задатака и анализе приповетке ученици, уз помоћ
наставника, треба да дођу до следећих закључака:
- Пилипенда је оличење честитости и доброте, истрајности и животне снаге.
- Непоколебљив је и доследан у најтежим околностима које могу задесити човека.
- Тврд у вери и принципијелан у поступцима, Пилип је јака личност
- Чувајући част, показао се као човек високих моралних начела
- Пилипендина чврстина и истрајност у тешком животном тренутку личи на легенду
- Његова присност у обраћању Богу показује његову истинску веру, још више ојачану
и продубљену тешким положајем у коме се нашао. Он се обраћа Христу, „Бого мој“,
наглашавајући своју непоколебљивост и истрајност духа у тој присвојној заменици
„мој“. Он иде за магарцем с товаром дрва и разговара с Богом као са неким од својих
сељака: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе кад је мени, јадном тежаку, жао
и стоке кад гладује!?...”
- Онима који су продали веру за кукуруз Пилипенда је био "живи,оличени пријекор"
Како би се решили своје савести, неуморно су понижавали Пилипенду говорећи му да
ће и он кренути њиховим стопама.
- Валај, нећу, па сад цркао од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар
поклонио цијело Петрово Поље!
Грчевито држи српскога Риста, за оне који су поклекли има осуду и презрење:
- Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни
довијека, ни докле вам буде трага!

Пилипенда је непоколебљив:Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи,

хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и

душу!

Језичка карактеризација

Језик приповетке Пилипенда је веома богат, изворан, необично моћан, специфична

лексика, провинцијални говор, препознатљива особеност

Матавуљев језик је на граници између народног и књижевног, има доста дијалекатске

лексике чиме се језик функционализује као средство за карактеризацију и

индивидуализацију ликова.

Функција и значење верских мотива у приповеци Пилипенда Симе Матавуља

Верски мотиви чине средишње језгро приповетке, из њих све извире и у њих све увире

У Пилипендиној борби за егзистенцију, у његовом „ рату за опстанак“, верски мотив

постаје примарни, укршта се филозофија егзистенције и филозофија православне вере.

Проблем вере и опстанка - определити се за душу или тело, суштински православни

принцип – без душе тело је мртво, као вера без добрих дела.

Исконска и суштинска, непомућена вера Пилипенде и Јеле чини смисао и суштину

њиховог живота. Непоколебљиви чувари вере, православља и светосавља Матавуљеви

јунаци живе богоугодан и честит живот.

Пилипенда је као и Јов постао симбол постојаности у искушењима.

Наставник изводи паралелу између новеле Пилипенда, Библије и Књиге о Јову,

ослањајући се на стручни чланак Љиљане Јанковић, Између вере и вечере - проблем

идентитета“ (детаљније у ППТ презентацији).

Завршни део часа

Истицање порука: П.П. Његош
Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

Где се част купује новцем, она траје док има новца. немачка пословица

Слава је оно што се мора освојити, част је оно што се не сме изгубити. Шопенхауер

Ко часно умре, људи га памте и стотину година, а онога без части и рођена деца

забораве. монголска пословица

Људска постојаност и национална гордост не могу се ни са чим купити.

Злато се у ватри пробира, а човек у несрећи.

Чисту образу мало воде треба.

За образ све, образ ни за шта.

На муци се познају јунаци. Најсиромашнији су најтврђи у вери.

Истраживачки задаци

Подстицаји који претходе истраживачким задацима:
Нагласити ученицима вредност и значај приповетке Пилипенда Симе Матавуља, која је
својом лепотом, драматичношћу и снагом фасцинирала читаоце од свог објављивања па
све до данашњих дана.
Истраживачки задаци су благовремено подељени ученицима, на неком од часова који
претходи обради приповетке.
Једно од најважнијих упутстава у оквиру истраживачких задатака је кратак лексикон
непознатих речи, који треба да буде што исцрпнији како би отклонио све потенцијалне
недоумице у разумевању текста.
То је било зими 1843. године

- Због чега те је ова прича нарочито узбудила?
- Пронађи и подвуци оне реченице које су те узбудиле и подстакле на
размишљање.
- Шта је у овој приповеци нарочито привукло твоју пажњу?
- Која осећања су доминирала за, током, и након читања ове приповетке?
- Забележи утиске који су доминирали током читања ове приповетке и спреми се
да о њима
дискутујеш на часу.
И то беше цело покућство!
- На који начин нас приповедач уводи у причу? Како она почиње?
- У каквом стању затичемо главног јунака, Пилипенду?
- На који начин је представљено Пилипендино имање?
- Којим се обликом казивања наратор при том служи?
- Које реченице најбоље описују материјално стање?
- Како је описана Јела, Пилипендина жена?
- Ко још спада у чланове Пилипендиног скромног покућства?

Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!
- Како је Пилип Бакљина добио свој надимак? Шта нам то говори о њему?
- Какав је Пилипеднин унутрашњи и спољашњи портрет?
- Обрати пажњу на Пилипендине реакције приликом спремања обеда. Уочи и
притом подвуци
којим речима су оне описане.
- Шта је узбудило Јелу Пилипову?
- Због чега је њихово сиромаштво нарочито погађа?
- Какав избор предстоји Пилиповој породици? На шта се одлучују? Због чега?

Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у
средини.

- Каква је неприлика задесила становнике Петровог Поља?
- У каквом је положају православно становништво далматинског села К.?
- Због чега је наратор осетио потребу да ово село означи скраћеницом?
- Шта значи уписати се у царску вјеру?
- Које привилегије тај упис доноси?
- Размисли зашто аустријске власти имају потребу да по сваку цену поунијате
православно
становништво.
- Погледај у непознатим речима шта „унијаћење“ подразумева.
- Шта постижу тиме? Уочи какав је Пилипендин однос према несрећи која их је
задесила.
- Коме се он обраћа? У чему проналази нову снагу?

Ја не знам хоћете ли и како ћете, али знам да ваш образ не опра нико, ни довијека,
ни докле
вам буде трага!

- Пажљиво прочитај дијалог Пилипа и Јована Кљаке. Обрати пажњу на портрет
Пилиповог
Познаника Јована Кљаке.
- Какав је Јован Кљако био у прошлости? Шта је то коначно успело да поколеба
Јованову веру?
- Какав је Пилипенда у очима Јована и његових другова?
- Имају ли они поштовања према Пилипу? Због чега?
- Како се окончава дијалог два познаника?
- Шта чини Пилипенда у гневу? Да ли је то његова уобичајена реакција?
Пронађи у тексту реченицу која потврђује твој потврдан или одричан став.
- На који начин нас приповедач изводи из своје приче?
- Каквог Пилипенду видимо на крају? Размисли о свим разлозима такве

Пилипендине реакције.

Непознате и мање познате речи и изрази

Ученицима је лексика старе Далмације недовољно позната, па наставник, пре
реализације угледног часа, тражи од ученика да издвоје све непознате и мање познате
речи које су им ометале разумевање текста приповетке.
унијаћење - прелажење у „царску веру”, православно становништво које прихвата
папску власт
хаљак - јадни капутић
лискати - грејуцкати, ватра која једва постоји, дотицати, додирнути
вериге - држач за лонац изнад ватре, ланци („Писма из Италије” Љ.Ненадовић)
смрек - врста биљке, клека; расте као грм и има игличасте листове
утолити - смирити, обично неку потребу (глад, на пример)
разбој - справа за ткање
нахерена - накривљена
позидак - доњи део зида
граб - врста дрвета
зубун - јелек, прслук
повезача - марама
товар - терет, бреме
крма - сточна храна, крмиво
особито - посебно
шевар - сламнати кров
клепаст - клемпав
беневреци - панталоне
плијесан - буђ
пура - каша, качамак, палента
љетина - пољопривредни приходи сакупљени током лета
бели смок - млечни производи
ока - мерна јединица за тежину, 1,28 кг
агитација - утицати на некога и подстицати га на нешто
паства - скуп православних људи једне локалне заједн. у надлежности једног
свештеника
тежак - људи у тешком материјалном стању, који живе са тешкоћом
Лацман - туђинац, странац, нарочито из западне Европе, често и презриво
преверити - прећи у другу веру
Рист - Исус Христ (сугласник х у Далмацији није заступљен)
мучити - мук, ућутати
цеста - пут, друм

Дијалог Пилипенде и Јована Кљака

Питао је Пилипенда бога:
- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке
кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо
него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми
најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...
У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован
Кљако. Бјеше то живолазан старчић, који је прије двадесет и пет година учествовао у
шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне
Далматинце, а сад Кљако, под старост, ипак превјери! Назва бога Пилипенди и додаде:
Јован Кљако: А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?
Пилипенда: Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!
Јован Кљако: А јадан, а што ти... а што се ти не би уписао?
Пилипенда: Пилипенда одврати: Валај, нећу, па сад цркао од глади! А нећете дуго ни
ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово Поље!
Кљаку и друтовима му Пилипенда бјеше живи, оличени пријекор; ипак се насмија и
поче извијати:
Јован Кљако: Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учинисмо ни ми то од
бијеса, нити мислимо остати у поганији, него... знаш... докле изимимо, докле опасемо
нејач и чељад, па онда ћемо лако!
Пилипенда пљуну.

Пилипенда: - Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра
нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!
Јован Кљако: Кљако се намршти, те ће опоро: - Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити
унијат прије Ускрса!
Пилипенда: Пилипенда стаде и викну:
- Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му
хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти...
Јован Кљако: Кљако га прекиде. - Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!
Пилипенда: - А, пасји сине, - викну Пилипенда измахнувши штапином... - чекај да ти
притврдим ту вјеру!
Али Кљако побјеже.
Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете
главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе
на перваз од цесте и заплака се!

Дијалог Пилипенде и Јеле

Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвјесно, брзо и
кришом једно другом залогаје.
Кад већ бјеху при крају, Јела ће:
- Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче! Како ћу сјутра на причешће без
повезаче?
Пилипенда слегну раменима, напи се воде, па изађе из куће. Жена изађе за њим. те
натоварише магарца. Онда обоје стадоше као скамењени, посматрајући товар, магарца
и кокоши. Поњекад, тренутно, сукобили би се њихови празни, тужни погледи, али би
их брзо одвратили. Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!
Најзад опет ће Јела, као за себе:
- Јадни ти смо, шта ћемо? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за
брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали!
Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве
очи на жену, запита кроз зубе:
- А хоћеш ли да се упишемо у ту... ту... вјеру?
- Сачувај Господе! - рече Јела устукнувши и прекрстивши се.
Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела, ужаснута, викну:
- Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пирту?
Пилипенда само рече: "Е, ја!" па дохвата дугачки штап и пође за магарцем.


Click to View FlipBook Version