The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

1.Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Тања Ђорђевић, 2019-11-29 08:49:45

1.Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић

1.Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић

Све ће то народ
позлатити

Лаза Лазаревић

Предмет: Српски језик
Разред: осми
Број и назив наставне теме: Горак укус живота
Назив наставне јединице: Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић
Тип часа: обрада
Образовни циљ: Упознавање ученика са животом и радом Лазе Лазаревића, једним од најзначајнијих
српских приповедача, који је са само девет својих објављених приповедака успео да се вине у сам врх
српске реалистичке прозе. Анализа једне од његових најлепших и уметнички најуспелијих приповедака
Све ће то народ позлатитити, расветљавање историјских чињеница којима се приповетка бави и
указивање на реалистичке елементе у њој.
Истицање шире теме приповетке - небрига друштва и државе за ратне војне инвалиде, и уже - повратак
младог, тешко рањеног војника из рата и његова судбина инвалида.
Расветљавање ликова са психолошког, социјалног и моралног становишта. Подстицање ученика да
уочавају драматичност збивања преко покрета, говора, дијалога и указивање на згуснутост места,
времена и радње. Усвајање појма психолошке приповетке и обнављање и проширивање знања о новели.
Усмеравати ученике да уочавају основне форме приповедања, пре свега стилску функцију дијалога у
карактеризацији ликова, као и језичко-стилске особености текста.
Васпитни циљ: Развијање критичког мишљења и осећања солидарности према људима који пате и
страдају у ситуацијама социјалне и друштвене неправде. Посебну пажњу посветити развијању
хуманости и човечности, уочавању и осуди нељудских односа у друштву. Будити осећање љубави,
поштовања и саосећања према човеку, страдалнику, јер без саосећања за туђе патње и невоље и осећања
за правду, нема љубави према човеку.
Функционални циљ: Оспособљавати ученике за аналитичко-синтетички приступ битним својствима
књижевног дела, његову тематску, мотивску и идејну основу. Развијати способност препознавања и
тумачења пишчевих поступака везаних за свестрану карактеризацију ликова. Подстицати код ученика
исказивање сопствених доживљаја и навикавати их да у тексту проналазе потврду своје доживљености.
Развијати мисаоне способности ученика као што су запажање, закључивање, доказивање, као и
способности да уочавају и интерпретирају језичко-стилска изражајна средства и њихову функцију у
делу. Мотивисати ученике да прочитају и друге приповетке Лазе Лазаревића.
Специфични циљеви: Појачана мотивација и веће ангажовање ученика за рад; способност повезивања
историјских чињеница и уметничког дела; увежбавање аналитичко- синтетичког мишљења; развијање
моћи запажања и закључивања; подстицање на самосталну процену вредности уметничког дела;
неговање естетских осећања.
Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода истраживања, демонстративна, метода
запажања и показивања, комбиновање обавештајних метода, логичке методе...

Наставна средства: Литература, уџбеници и приручници из српског језика за осми разред, панои,
фотографије, цртежи, листићи за евалуацију.
Корелација:.Постоји корелација унутар самог предмета, на самом часу ученици примењују стечена
знања о основним елементима структуре књижевног дела. Теоријске појмове које су усвојили на
претходним часовима, сада директно користе приликом решавања захтева постављених на овом часу.
Уочљива је корелација са наставним садржајима из историје. Практично се примењују и стечена знања
из рачунарства и информатике
Усаглашеност са наставним програмом: Час је предвиђен наставним планом и програмом за осми
разред основне школе.
Активност наставника: Мотивише ученике за рад, слуша и допуњава њихово излагање, објашњава
историјске околности у којима приповетка настаје, усмерава пажњу ученика на битне елементе дела,
поставља питања, подстиче на размишљање и анализирање, прати активност ученика.
Активност ученика: Група ученика покреће презентацију и наизменично излаже садржаје о животу и
раду Лазе Лазаревића, на основу претходно добијених истраживачких задатака; други ученици слушају,
бележе, активно учествују у анализи приповетке, повезују садржаје, одговарају на постављена питања,
допуњавају једни друге, закључују, смисаоно вербално уче.
Кључни појмови: реализам, реалистичка приповетка, психолошка приповетка, новела, описивање,
ентеријер, екстеријер, пејзаж, портрет, приповедање, психолошка, социјална и етичка карактеризација,
статички и динамички мотиви, Српско-турски рат.
Место рада: Час се реализује у кабинету српског језика.

Услови за реализацију часа: За реализацију часа потребан је рачунар, видео бим, пројектор,
презентација, просторија у којој је организован распоред седења према потребама ученика. Такође, да
би се час реализовао како треба, потребна је претходна припрема у виду истраживачких задатака које су
ученици добили на неком од претходних часова.
Стандарди:
Основни ниво:
CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријум.
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след,
средство, циљ) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту
СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму
CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција,
дијалог и монолог
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење,
ономатопеја)
CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметн. текста: мотив, тему, фабулу, време
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

Средњи ниво:
CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима
за оквир приповедања
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту
(персониф, хипербола, градација, метафора, контраст)
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке,
етичке) и њихову међусобну повезаност
CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту
CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме
су употребљени (сложенији примери)
Напредни ниво:
CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме
су употребљени, или на основу њиховог порекла
CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу
CJ.3.4.4. проналази и именује све врсте стилских фигура и одређује функцију у тексту
CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже
Укупно време потребно за реализацију теме: један школски час
Литература:
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2009
Велибор Глигорић, Српски реалисти, Просвета, Београд, 1970.
Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 2004.
Живковић Драгиша, Лаза Лазаревић и Хајзеова теорија о соколу, Београд, 1977.
Димитрије Вученов, О српским реалистима и њиховим претходницима, Друштво за српскохрватски
језик и књижевност, Београд, 1970.
Милорад Најдановић, Српски реализам у XIX веку, Београд, 1962,
Лаза Лазаревић, Приповетке, Београд. 1956.
Кашанин Милан, Светлост у приповеци: Лаза Лазаревић, Београд, 1972.
Љиљана Бајић, Зона Мркаљ, Читанка за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009.
Сајт Знање није баук – http://srpski.in.rs/
Вредновање постигнућа ученика
Вредновање се врши:
- на самом часу - преко одговора на истраживачке задатке, показане креативности у припреми часа,
активности ученика која је већа у односу на класичне часове обраде приповетке као и у завршном делу
часа истицањем порука.
- после реализованог часа - усменим и писменим проверама
- самовредновање и вредновање ученика - попуњавањем листића за евалуацију

Задаци за ученике:
Ученици су добили задатак да прочитају приповетку Све ће то народ позлатити, Лазе Лазаревића и
истраживачке задатке како би се припремили за час обраде поменуте наставне јединице. Истраживачки
задаци дати су у прилогу.

Артикулација: уводни део часа 10 минута, главни део 30, завршни 5 минута

Ток наставног часа
Уводни део часа
Мотивациони разговор о Лази Лазаревићу. Покретање презентације коју прати излагање ученика о
животу и раду Лазе Лазаревића.
На позив војске Лаза Лазаревић учествује у српско-турском рату (1876-1878) као лекарски помоћник.
Када је 1879. године постао доктор медицине, враћа се у Србију. Именован је за лекара Београдског
округа, а касније и за примаријуса београдске болнице. Био је и лични лекар краља Милана. Био је
веома образован и говорио је руски, немачки и француски, преводио је и читао у оригиналу
Чернишевског, Гогоља, Тургењева... Умро је од туберкулозе 1891. године, у 40. години.
Објавио је седамдесет и два стручна и научна рада из медицине.
Прву приповетку под називом „Звоно са цркве Н” -„Први пут са оцем на јутрење” објавио је по
завршетку медицине. Те године му излази и докторска дисертација на немачком језику
„Експериментални прилози о дејству живе”.
Иза себе оставио је осам, за живота, објављених и једну постхумно објављену приповетку: Школска
икона, У добри час, хајдуци, На бунару, Вертер, Све ће то народ позлатити, Ветар, Он зна све!,
Швабица” (постхумно).
Лазаревић се сматра најбољим уметничким приповедачем свога доба. Творац је психолошке
приповетке. Први је писао о моралним и психолошким проблемима, о сукобу појединца и
патријархалног друштва.
Члан Српске краљевске академије наука постаје 1888. године.
Лаза Лазаревић се као лекар током рата 1878. године, који је Србија водила с Турцима, суочио са
многим људским драмама. Био је дубоко повређен чињеницом што, после рата, ратни војни инвалиди
нису били на достојан начин збринути, многи од њих били су приморани да просе.
Велибор Глигорић каже: Лаза Лазаревић је као војни лекар имао прилике да после ратова са Турцима и
Бугарима сагледа бедан положај, трагедију ратних инвалида. Лазаревић се осведочио да су ратни
инвалиди после ратова које је водила владајућа класа, били брзо заборављени, да нико више није водио о
њима рачуна, да су безобзирно и нечовечно одгурнути у просјаке.
Лазаревић је на одличан начин у овој приповеци показао како сви ти људи заврше свој живот на улици,
као просјаци.
Све ће то народ позлатити, једна од најбољих реалистичких приповедака,
објављена је 1882. године.

Приповетка говори о трагичној судбини ратног инвалида, последицама рата, небризи и нехуманом
односу друштва према онима који су се за њега жртвовали.

Главни део часа

Приповетка Све ће то народ позлатити је изванредно уметничко дело, природно и реалистично по
стилу, складно у композицији и грађењу ликова. Својом идејом и снагом приповедања приповетка је
надживела доба у којем је настала.
Лазаревић је кроз ову приповетку изрекао најстраховитију оптужбу рата и незахвалног друштва,
горчину општег народног разочарања у Србији после 1878. године.
Потресно је испричана једна друштвена истина, која је уједно и актуелни национални проблем
Наставник препричавањем уводног дела приповетке подсећа ученике на њен садржај и припрема их за
гледање инсерта из филма Све ће то народ позлатити.

 Приповетка почиње описом пристаништа и узбурканог мноштва људи који очекују долазак лађе.
Из те гомиле издвајају се капетан Танасије који очекује жену и дете, од којих га је ратни вихор
раздвојио, и казанџија Благоје који чека рањеног сина. Јунаци приче проводе ноћ заједно, у прљавој
крчми, чекајући лађу, дубоко забринути шта ће им лађа донети.
Благоје стално понешто запиткује, зановета, сам се разговара. Сваки час улази у станичну гостионицу и
унезверено истрчава, упире поглед низ равничарски равнодушну реку.
Заједничку неизвесност не могу да поделе - она их и повезује и раздваја. Сваки је трпи и на свој начин
исказује:
- Нема је па нема! - рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта.
- Нема је - рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи
класа.
Следи – I инсерт из филма Све ће то народ позлатити

 И Благоја и капетана слутње тиште, страхови нагризају; предосећања су им иста.
Благојев немир је говорљив, опседнут је црним сликама и злим слутњама. Свака његова реч звучи као
вапај за утехом. Све су то потресно неуспели покушаји да се у мислима удаљи од предосећања које га
муче, боле, разарају. Свим тим бесмисленим причама, он, у ствари, унапред изриче свој бол.
Следи – II инсерт из филма Све ће то народ позлатити
После другог одгледаног инсерта из филма, ученици износе утиске, емоције, доживљеност приповетке.
Следи разговор и тумачење текста према истраживачким задацима датим на претходном часу.

- Шта је у тексту оставило најјачи утисак на тебе? Образложи.
- Када и где се дешава радња приповетке?
- Који временски период је обухваћен у приповеци?
- Шта је тема приповетке?
Књижевни род: епика
Књижевна врста: психолошка приповетка
Временска и месна локализација:
Србија у доба Обреновића, српско-турски ратови 1876−1878.

Радња се дешава током ратних година велике источне кризе, 1876, на обали Саве.
Тема: Повратак из рата младог, тешко рањеног војника и његова судбина инвалида
Тежак положај ратних инвалида и небрига државе и друштва за њихову судбину
Идеја: Пишчева жеља да укаже на тежак положај ратних инвалида и осуди нехуман однос државе и
власти према њима.
Небрига државе о материјалној и здравственој заштити тешких ратних инвалида.
Поента: Пишчев иронично-сатирични коментар: Све ће то народ позлатити
Сачињавање плана текста током тумачења.
План текста:
- И сумрак се поче хватати, а лађе још нема - Приказ савског пристаништа
- Свет се разиђе, на обали стајаху још само два човека - Казанџија- капетан-контраст
- Нема је па нема! Психички немир Благоја казанџије
- Мој син? Казанџија! Тај где удари, ту трава не ниче!
- Ту ти је отац. Чекај да му кажем... - Сусрет капетана и рањеног Благојевог сина
- Благоје се као муња брзо окрете …па онда тресну о земљу. - Сусрет оца и сина
- Хвала Богу само кад си ти жив − ово ће народ позлатити - Варљива утеха
- Народ поче редом спуштати у капу - Однос присутних према инвалиду
- А шта ће ми све ово? – Очајање
- Епилог - Син проси да би преживео
Лаза Лазаревић је ову приповетку проткао разним описима. Без обзира да ли је њихов предмет човек,
природна појава или ентеријер, они су тако верно дочарани да читалац стиче утисак да је сведок свега
тога.
- На који начин су приказани догађаји пре рањавања Благојевог сина?
- Како се понаша Благоје казанџија у механи?
- Шта на основу капетановог и Благојевог понашања, док ишчекују долазак лађе, закључујемо о

њиховом психолошком стању?
- Шта је узрок Благојеве узнемирености?
- Које нам појединости говоре да отац ипак слути несрећу?
Благоје је нервозан, стално трчи и распитује се за долазак лађе. Помиње коње јер лађа споро путује; пре
би се стигла коњима. Присећа се коња из прошлости. Усред сећања, почиње да прича о ратним
инвалидима.
Иако би да води дијалог са официром, он прича сам јер нема стрпљења да сачека одговор (монолог).
Приметан је страх у његовој подсвести да ће му се син вратити као инвалид. Јасно истиче небригу
државе. Прича о инвалиду без ноге који се понаша нормално, али је грозно што проси, јер га држава
није обезбедила.
Својим нестрпљивим ходањем и наглим покретима казанџија показује своје унутрашње стање. Понаша
се '' као да га цела снага сврби '', ''као да ће одоцнути ''.

Све то чини да би побегао од црних мисли, да би заборавио оно што му изједа душу. Зато је толико
нестрпљив да види свога сина, да види да ли је повреда озбиљна.

- Како се за то време понаша капетан Танасије Јеличић?
Док Благоје својим монологом покушава себе да утеши, без жеље да било кога увреди, капетан
покушава да брани државу, али безуспешно. Он ишчекује долазак жене и тек рођеног сина. И он је
уплашен и нестрпљив, али на другачији начин подноси своју нестрпљивост. Антипод је, супротност
Благоју.
Благоје је екстровертан (причом се ослобађа страха).
Капетан је интровертан (страхове задржава у себи и дубоко их проживљава).
- Објасни зашто Благоје започиње разговор с капетаном и вади писмо масно и згужвано од

непрекидног ишчитавања.
- Како Благоје описује свог сина? На које његове особине је поносан?
- Како је Благојев син изгледао пре рањавања? Како сада изгледа? Са чиме га писац пореди?
Изглед пре рањавања:
Ех, да видите како тај ради. У њега рука, видите, овде дебља него у мене нога овде. Ја сам због ових
оскудних времена продао све што сам имао, шта ће ми, само сам алат оставио. Али док је његових
руку и алата, биће нама двојици хлеба, па баш да нас је десеторо.
Изглед после рањавања:
Свет се расклони у два реда пуштајући инвалида: једрог момка, с мушким лицем и жалостивим
осмехом око усана. Све беше у њега: и снага, и здравље, и лепота; и, опет — ничега не беше! Све
личаше на разлупану скупоцену порцуланску вазу.
Лазаревић је често сликао личности у тренуцима њиховог емоционалног реаговања. Зато су његови
портрети врло динамични, а елементи портретне дескрипције често су расути по читавом делу и
испреплетани са нарацијом и дијалошким казивањем.

- Како је капетан одмах препознао Благојевог сина?
- Како је на Благоја деловала вест да му је син тешко рањен?
- Зашто се Благоје упорно држи писма и његове садржине?
- Зашто у почетку не препознаје сина?
- Шта се на крају десило са Благојем? Објасни такав расплет приче.

Док је Благоје у кафани, стиже лађа. Благојевог сина прво види официр и изненади се кад угледа младог
и кршног момка, без десне руке и леве ноге, осакаћеног у рату, уплашеног, тужног, психолошки и
физички сломљеног.
Бунован од сна, истрчава Благоје и не препознаје сина. Када га коначно препознаје, онесвести се. Овој
дирљивој и потресној сцени, сусрету оца и рањеног сина, присуствују сви људи окупљени на
пристаништу.
Када се коначно освестио, Благоје се трудио да буде храбар пред сином, али то није помогло сину да се
осећа боље и да заборави на сурову чињеницу да је инвалид.

Младић схвата своју трагичну судбину. Схвата да више нема повратка пређашњем животу. Занат неће
наставити, јер је остао без једне руке и једне ноге, попут порцеланске вазе, како каже писац.

- Објасни његово психолошко стање при сусрету са оцем.
- У ком тренутку Благојев син схвата да је инвалид?
- Којим детаљима се откривају младићева осећања?
- По чему је закључио да је постао богаљ и просјак?
Аутор преплиће капетанову радост и казанџијин бол.
Капетан грли жену и дете, а казанџија трчи поред инвалида не видећи да је тај човек "без десне ноге и
леве руке" његов син.
Падају дарови окупљеног света у капу рањеног војника, који "као да сад први пут осети, са свом
снагом непоколебљивог уверења, да је богаљ и просјак. И најзад, просуше се тихе, крупне сузе, као
мајска киша".
Благоје се херојски отимао, али је на крају и он бризнуо у плач: - А што ће ми све ово?
Одговор нису дочекали ни он ни његов син. Казанџија се пропије и умре. А његов син прима издржање
из инвалидског, фонда и - проси!"
Писац каже: Војник се захваљиваше непрестано са: „Хвала, браћо!“,,хвала браћо“, али му глас
постајаше све више и више загушљив…“
- Зашто је Благоје бацио капу са поклонима?
Речи казанџије Благоја: "Све ће то народ позлатити", и "Све ће то Бог позлатити", постају само
фразе, утеха и нада очајника.
- Објасните како сте разумели реченицу на крају приповетке:
Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни
Топузова вранца, који е некад добивао сваку трку, а сад окреће сухачу“
Сажаљење и милост народа према њему полако су нестајали. Заменила их је људска равнодушност и
небрига државе која му је давала издржавање толико да може да проси.
- Опиши све фазе Благојевог душевног стања, пред сусрет и за време сусрета са сином.

- Како се друштво понело према ратним војним инвалидима?
- Какав је однос писца, а какав однос људи према ратним инвалидима?
- Објасни иронију наслова приповетке.
- Објасни паралелу између војника и Топузовог вранца.
- Шта нам то поређење говори?
Однос писца према ратним инвалидима – Писац је ганут нехуманим односом друштва према ратним
инвалидима, а ова приповетка представља оштру осуду и критику друштва. Уједно је апел, позив,
позивање, свима да забораве на себичност и да се више окрену туђим невољама и патњама.
Однос људи према ратним инвалидима – Тренутно сажаљевају богаља. Радознали су и у тренутку
спремни да помогну. Јасно се види да су истовремено и себични због своје среће. Приповедачевим
даром осликана је срећа људи што је неко други несрећан, а не они. Из тога се јасно издваја лажно
милосрђе и притајена нехуманост. Људи су тренутно дарежљиви, безосећајни у глобалном смислу,
сујеверни, а како су измучени несрећним причама, брзо заборављају.
Однос државе према ратним инвалидима – Држава је незаинтересована. Та незаинтересованост је
највише и погодила Лазаревића. Овом приповетком је апеловао на државне органе да се осврну на ове
несрећнике који су страдали у име родољубља.
Лазаревић је посебну пажњу посветио портретисању ликова. Сликајући физички изглед јунака,
нарочито њихове очи, поглед, покрете и гестове, у ствари је сликао њихову унутрашњу страну,
темперамент, емоције, мисли...

Јован Деретић, пишући о овој приповеци наводи да су„људи, као увек код Лазаревића,
добри и осећајни, па опет је све друкчије. Човек који се унесрећио у рату узалуд тражи своје
место у друштву. Он бива препуштен улици и пролазном милосрђу света. Основно пишчево
становиште није се ипак променило. Лазаревић и овде, као и у другим својим приповеткама вредност сва
ке људске установе процењује по ономе шта она може пружити човеку”
У наведеној приповеци брига државе је затајила. Насупрот заједници, која води рачуна о појединцу,
држава не води бригу ни о онимакоји су се за њу борили, тако да ратни инвалид, какав је син Благоја
казанџије, без помоћи државе, остаје беспомоћан и отуђен у новом, савременом друштву.
Облици изражавања
Приповедање, нарација
Хронолошко приповедање – праћење догађаја који су унутар приповедног сижеа, како се они нижу
кроз саму структуру приче
Ретроспективно приповедање – представљање догађаја који су се одиграли пре оног тренутка радње у
коме се саопштавају у приповеци, роману или драми
Описивање, дескрипција
- изглед пристаништа и механе (ентеријер и екстеријер);
- понашање и изгледи ликова (портрет)
Антиципација – представљање појаве која тек треба да се деси, као да се већ десила

Врсте карактеризације ликова:
- психолошка карактеризација
- социјална карактеризација
- језичка карактеризација

- Која су најучесталија језичко-стилска средства употребљена у приповеци?
Стилска изражајна средства:
- иронија (наслов приповетке)
- контраст (у сликању атмосфере и ликова; понашање капетана и Благоја казанџије, опис војника

Драмски заплет је остварен преко контраста, што се види на самом почетку приповетке када је
описано савско пристаниште)
- поређење (војника са порцеланском вазом са Топузовим вранцем)
- епитет
Хумор у приповеци.
- Шта је психолошка приповетка?
Психолошка приповетка
- Усредсређена је на осећајни, унутрашњи свет главног јунака.
- Представља људске свести, размишљања и осећања.
- Најчешће је писана у првом лицу.

Завршни део часа

- Које су поруке ове приповетке?
Поруке ове приповетке су:

- Треба осудити државу, власт и друштво у целини због овако немилосрдног поступања према
ратним инвалидима.

- Нема ничег вреднијег од живота.
- Трагедија ратних инвалида нема граница у времену и простору.
- Јадно је друштво где нема солидарности према људима који пате и страдају у ситуацијама

социјалне и друштвене неправде.
- Без саосећања за туђе патње и невоље и осећања за правду, нема љубави према човеку.
- Родитељска љубав је најплеменитија и најнесебичнија љубав.
- Ратни инвалиди су задужили свој народ. Ако држава о њима не брине, трагедија је колективна

и потпуна.

Мање познате и непознате речи
- земичка - округли хлепчић
- практикант - чиновнички приправник
- грош - назив за сребрни новац рфазне вредности код Француза, Немаца, Чеха и др; у Србији грош је
вредео двадесет пара
- шпаг - џеп у војничком оделу
- пршњак - крзнени прслук као део народне ношње
- магазаџија - власник магазе (складишта робе, дућана, радње), трговац
- тепелук - део старе женске градске ношње, мала капа која се носила поврх главе, украшена дукатима,
нискама бисера, златом
- фес - капа од црвене чохе какву обично носе муслимани
- чакшире - панталоне
- мундир - свечани капут или блуза од униформе
- ћилибар - фосдилна смола која потиче од четинара
- чибук - шупаљ прутић (цев) за лулу
- депеша - вест најхитнијим путем дојављена
- осорно - грубо, набусито
- подбочити се – ставити руке на бокове
- блудити - лутати, варати, грешити
- оједен - нагрижен
- омарина - оморина; спарина
- ћерамида - цреп за покривање куће
- рехаво - ретко, разређено
- геак - неотесан, прост, необразован човек
- кадрил - врста плеса у фигурама са четири плесача и музика за тај плес
- острица - оштрица
- пексијан - прљав, нечист човек
- пушкомет - домет пушке
- бадава - врло јефтино; узалудно
- ћурче - кратак, крзном постављен капут, место за документа, обично марама у оно време
- механа - крчма, гостиониоца, пивница, кафана
- зембил - ручна корпа од рогоза (трске), плетена корпа за пијацу
- спровод - сахрана
- крајцара - аустријски бакарни новац у некадашњој вредности од две паре
- богаљ - инвалид
- каруца - луксузна кочија
- сухачa - воденица на сувом, бунар за наводњавање
- локум - ратлук, врста слаткиша
- покрити кућу хартијом - зидати на дуг, узевши новац на меницу
- перваз - опшив на одећи
- сахат – сат

Истраживачки задаци:

- Шта је у тексту оставило најјачи утисак на тебе? Образложи.
- Шта је тема приповетке?
- Када се дешава и где радња приповетке?
- Који временски период је обухваћен у приповеци?
- Шта наговештавају зраци сунца који личе на „грдну шаку, са раширеним и нагоре окренутим

прстима“?
- На који начин су дати догађаји пре рањавања Благојевог сина? Од кога их сазнајемо?
- Шта на основу капетановог и Благојевог понашања, док ишчекују долазак лађе, закључујеш о

њиховом психолошком стању?
- Шта је узрок Благојеве узнемирености?
- Које нам појединости говоре да отац ипак слути несрећу?
- Како Благоје описује свог сина?
- На које његове особине је поносан?
- Објасни зашто Благоје започиње разговор с капетаном и вади писмо масно и згужвано од

непрекидног ишчитавања.
- Зашто Благоје упорно понавља да је у питању само огреботина?
- Како је капетан одмах препознао Благојевог сина?
- Како је на Благоја деловала вест да му је син тешко рањен?
- Зашто се Благоје упорно држи писма и његове садржине?
- Зашто у почетку не препознаје сина?
- Опишите фазе душевног стања Благоја пре сусрета са сином.
- Какво је Благојево душевно стање од тренутка када је сазнао да му је син рањен.
- Како је Благојев син изгледао пре рањавања? Како сада изгледа? Са чиме га писац пореди?
- Како се понаша народ према војнику који је страдао у рату?
- Обрати пажњу на говор, поступање и покрете ликова у наведеној приповеци.
- На који начин писац приказује психичка стања својих јунака?
- Запази однос између драматичних збивања у причи и описа сцене.
- Обрати пажњу на стилске карактеристике приповетке.
- Обрати пажњу на интерпункцијске знакове (цртица и три тачке, везник и).
- Које облике приповедања користи писац у приповеци?
- На који начин пејзаж мотивише радњу?
- Шта је писац постигао употребом имперфекта у опису Благојевог понашања?
- Објасни паралелу између војника и Топузовог вранца. Шта нам то поређење говори?


Click to View FlipBook Version