Prevencija suicida

Online test

PREVENCIJA SUICIDA

Akreditacioni broj: A-1-1938/17
Autor testa: dr Azem Mandal
Broj bodova: autor 7, učesnik 5

Materijal za rešavanje testa

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u celom svetu umre oko 800.000 ljudi usled
samoubistva. Suicid je jedan od najvećih svetskih javno zdravstvenih problema, ističe se u izveštajima
Svetske zdravstvene organizacije.

Činjenice koje zabrinjavaju su:

 Procenjuje se da su pokušaji samoubistva oko 20 puta češći nego izvršena samoubistva.

 Iako su stope samoubistva tradicionalno bile najviše u populaciji starijih osoba muškog pola, stope
suicida među mladim ljudima su u toj meri porasle da su oni postali grupa pod najvećim rizikom u
jednoj trećini svih zemalja. Samoubistvo je drugi uzrok smrtnosti osoba među mladima između 15
i 29 godine oba pola.

 Mentalni poremećaji (naročito depresija i zloupotreba psiho aktivnih supstanci) su povezani sa više
od 90% svih slučajeva samoubistava. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je samoubistvo
kompleksni fenomen koji je rezultat različitih sociokulturnih i ličnih faktora, te da se rizik od
samoubistva povećava u periodima socioekonomskih, porodičnih i individualnih kriza (npr. gubitak
voljene osobe, prekid emotivne veze, gubitak posla ili imovine, kriza identiteta i sl.).

 U Srbiji je stopa samoubistva u 2015. godini iznosila 15,0 (broj samoubistava na 100.000 stanovnika)
i viša je od Evropskog proseka koji iznosi 13,8.

 Vojvodina je godinama bila regija sa izuzetno visokom stopom suicida, s najvišim vrednostima u
ranim devedesetim, u periodu velike ekonomske krize u zemlji. Godine 1993. stopa suicida u
Vojvodini iznosila je 34,3. Tokom 2015. godine zabeležen je najniža stopa u poslednjih 15 godina, i
iznosi 18,9.

Iako podaci govore o opadajućem trendu stope samoubistva u Srbiji ohrabrujući, nikako ne znači da je
problem postao manje aktuelan. Činjenica da je stopa koja se trenutno beleži i dalje značajno iznad
evropskog proseka, ukazuje na potrebu da se preventivni programi primenjuju u svim mogućim aspektima.

Emil Durheim (1897) je razvio teoriju da je suicid rezultat poremećene socijalne ravnoteže između pojedinca
i socijalnih instititucija te razvrstava samoubistava na:

 altruistička (udovice, stari, harakiri-primitivna dru.)

 egoistička (gubitak soc. interesa-fizički i mental. oboleli)

 anomička (pad socijalnih kontrola)

Jung napušta Frojdovu teoriju i ističe Self kao dublji centar ličnosti od Ega smatrajući da postoje dve strane
ličnosti: svetlu i tamnu -kada prevlada tamna, nastupa suicidnost.

1 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Multifaktorijalna teorija

B. Kapamadžija (1975) - sistematizacija faktora u 4 grupe:

1. Dispozicije-trajni sklop karakteristika ili okolnosti (psihoze depresivnog reda, stari, neizlečivi,
hronični alkoholičari, socijalno izolovani, “sindrom rasturenog doma”)

2. Motivi-suicidni endogeni pokretači (autoagresija, apel )
3. Uzroci-objektivni egzogeni faktori-na nivou svesnog (traume-gubici, psihofizička patnja)
4. Povodi-stimulativni faktor-“okidač” (aktuelni konflikti)

Jedan od faktora suicida:

1. Pol-dominacija muškaraca u izvršenju suicida i dominacija žena u pokušaju suicida

Ostali faktori

 profesija  zlostavljanje
 mentalne bolesti
 fizičke bolesti  problemi polne orijentacije
 etno-kulturalni factor
 godine starosti  seksualni problemi (frigidnost,
impotencija)
 gubitak drage osobe
 dugotrajna nega (briga) za člana
 gubitak posla, bankrot (svaki gubitak) porodice

 problemi u međuljudskim odnosima  prethodni pokušaji samoubistva ili suicid
u okviru porodice

Namere suicidnih osoba su raznolike: dozivanje pomoći, skretanje pažnje, izbegavanje promene, bekstvo od
realnosti, dokazivanje posedovanje kontrole, ne verovanje da je smrt konačna, samokažnjavanje,
samožrtvovanje.

2 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Osećanja suicidnih osoba su takođe raznovrsna: nizak nivo samopoštovanja, samomržnja, samoprezir,
osećanje krivice, bezvrednost, osećanje ne pripadanja ili ne uklapanja, stid, beznadežnost, samosažaljenje,
strahovi, osećanje odbačenosti.

Bitno je usvojiti koji su to vremenski periodi rizični za izvršenje samoubistva: na početku bolesti, faza
oporavka, proleće ili rano leto i rani jutarnji sati. Značajno je uočiti znake upozorenja za suicid kao što su:
ranije pretnje ili pokušaji samoubistva, porodična istorija samoubistva, simptomi depresije, nedostatak
zanimanja za nešto za čega je ranije postojalo zanimanje...

Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori malo ili kroz sistem
predrasuda -tako se suicidne osobe često percipiraju kao kukavice i slabići, grešnici, manipulatori i sl.
Ovakvo socijalno obeležavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva osećanja srama, straha i krivice kod
suicidalnih osoba što ih sputava da glasno zatraže pomoć. Socijalnim obeležavanjem pogođene su, ne samo
suicidalne osobe, već svi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem.

Jedna od najpoželjnijih tehnika komunikacije jeste tzv. aktivno slušanje koja podrazumeva: ponavljanje,
reflektovanje, razjašnjavanje, sumiranje, dopuštajuća tišina...

Tehnike aktivnog slušanja:  dopuštajuća tišina (sabiranje misli)
 korišćenje potvrdnih faza (“aha”, “da”...)
 ponavljanje (doslovno ponavljanje onoga što  adekvatna boja glasa
sagovornik kaže)  gledanje u oči

 parafraziranje (ponavljanje svojim rečima)

 razjašnjavanje (pitanjima izdvojiti detalje)

 sumiranje (povezati sve ideja i osećanja u
jedno)

Vremenski periodi posebno rizični za izvršenje suicida:

 na početku bolesti (pre dobijanja pomoći)  proleće ili rano leto

 faza oporavka (ima snage da se ubije)  rani jutarnji sati

Četiri stepena u procesu gradacije samoubistva - svaku fazu shvatiti ozbiljno !!!
1. Postojanje suicidne želje-misli o bezvrednosti života, kako bi bilo bolje da ga nema...
2. Suicidne misli + ideja o suicidu kao načinu prekidanja patnji
3. Suicidna namera-razmišlja o mogućim načinima izvršenja samoubistva
4. Pokušaj samoubistva

Postoji potreba za promenom stava javnosti i povećanje nivoa svesti o samom problemu i o tome da on
može da se prevenira.

3 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Najčešće predrasude o samoubistvu

1. Ako je neko jednom bio suicidalan, ostaće suicidalan zauvek.
Netačno. Osobe koje žele da se ubiju su suicidalne samo ograničeni vremenski period.

2. Ako je neko jednom pokušao samoubistvo, mnogo su manje šanse da će opet pokušati da se ubije.
Netačno. Oko 80 % svih izvršenih samoubistava desilo se nakon prethodnih pokušaja.

3. Ako je neko rešio da će da se ubije, ništa ga neće zaustaviti.
Netačno. Ambivalencija (neodlučnost u odnosu na život i smrt) je izražena karakteristika
suicidalnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno žele da pobegnu iz
nepodnošljive situacije iz koje ne vide ni jedan drugi izlaz.

4. Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlja o samoubistvu. Time bismo joj mogli dati ideju da
razmišlja u tom pravcu.
Netačno. Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa osobom koja razmatra
tu opciju (ili za koju sumnjamo da pomišlja da digne ruku na sebe). Naprotiv, razgovor može
pomoći suicidalnom pojedincu da obradi teška osećanja i smanji nepodnošljivu tenziju.
Spremnošću da osobu saslušamo šaljemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo.

5. Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo jer im je to samo način da
manipulišu drugim ljudima. Oni koji izvršavaju samoubistvo inače ne govore o tome već to
jednostavno urade.
Netačno. Većina ljudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je na direktan ili
indirektan način nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju. Nema potrebe da krivite
sebe ako niste primetili te znake, ali ako ste zabrinuti za nekoga koga znate, možete da se
informišete o tome šta možete da učinite da pomognete.

6. Ako se depresivna ili suicidalna osoba bolje oseća, to znači da je problem prošao.
Netačno. Ako neko ko je bio depresivan ili suicidalan odjednom deluje raspoloženije, ne mora
da znači da je opasnost prošla. Osoba koja je čvrsto odlučila („prelomila”) da oduzme sebi
život, može imati osećaj olakšanja zbog načinjene odluke. Takođe, ponekad se dešava da nakon
prvih poboljšanja od depresije i povratka energije osoba konačno skupi snage i realizuje svoje
suicidalne ideje.

4 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Samoubistvo je složena pojava na koju utiče

veliki broj činioca

Ipak, suicidalni rizik je veći tamo gde postoji:
 mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni
poremećaj;
 alkoholizam i druge zavisnosti od psiho aktivnih supstanci;
 hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružena sa neizdrživim bolovima i patnjom;
 psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla,
neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd., ili razvojnog karaktera -npr. adolescentska
kriza);
 pretrpljena trauma ili zlostavljanje;
 raniji pokušaj samoubistva;
 samoubistvo člana porodice ili prijatelja.

VAŽNO !!! – ne etiketirati suicidne ljude - ne nazivati kukavicama ili hrabrima - to su ljudi koji ne vide
drugo rešenje za svoj problem.
Već je bilo reči o tome da je samoubistvo vrlo kompleksna pojava koja zavisi od velikog broja faktora.
Samim tim je i teško dati precizna određenja o pokazateljima suicidalnih namera.
U literaturi se često navodi impulsivnost kao jedna od karakteristika osoba koje su izvršile ili pokušale
samoubistvo.
Međutim, veliki broj pojedinaca koji su izvršili ili pokušali samoubistvo, prethodno su intenzivno razmišljali
o tome, odlučujući se da li da to učine i planirajući kako, kada i gde.
Zato je jako važno znati da se znaci ovog procesa često mogu prepoznati – i da se može ponuditi ili potražiti
pomoć.

5 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Istraživanja su pokazala da oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju
neke od sledećih znakova:

 promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad
uznemireni i hiperaktivni

 promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze,
nezainteresovani su za svoj izgled

 promene u spavanju – preterano dugo spavaju, imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju
noćne more

 promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu
 gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
 mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)
 plaše se gubitka kontrole, da će “poludeti”, da će povrediti sebe ili druge
 opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje
 nemaju nade za budućnost – “nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati”
 zloupotrebljavaju droge ili alkohol
 nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid...) ili nešto drugo što im je važno (posao,

novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru...)
 sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
 imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva
 ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola...)
 bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog)
 učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.

Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih
često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo.

Efikasna prevencija samoubistva podrazumeva široki, multisektorski pristup koji uključuje, ne samo ulogu
zdravstvenog sektora, već i angažovanje različitih društvenih struktura i profesija, kao i neprofesionalce –
volontere.

6 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Neke od konkretnih mera koje se predlažu za
prevenciju samoubistva su sledeće:

 Edukovanje osoblja iz primarne zdravstvene zaštite za rano identifikovanje i adekvatan pristup
mentalnim poremećajima koji su značajno povezani sa pojavom samoubistva, ali i edukovanje
zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte o primećivanju i reagovanju na ponašanje koje
ukazuje da osoba razmišlja o samoubistvu;

 Kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog
oružja, prodaje pesticida, sedativa...);

 Osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. SOS telefonske
službe, psihološka savetovališta);

 Rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice, adolescenti, zatvorenici...)

Tokom poslednjih godina naročita pažnja se posvećuje značaju odgovornog izveštavanja medija o
samoubistvu -postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju
o samoubistvu.

Centar Srce je izradio brošuru u kojoj se nalaze uputstva o tome kako bi u medijima trebalo, a kako ne
izveštavati o samoubistvu u cilju njegove bolje prevencije.

Svakako je potrebno izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je
izvršeno; izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda, te senzacionalistički izveštavati o
samoubistvu.

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj
razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.

Stavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da
reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite
šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o
samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće
olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”,
ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se
usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o
vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o
njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

7 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i
da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite
sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite
joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti
rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i
društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da na zemlji gotovo milion ljudi godišnje
izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

8 | Prevencija suicida Materijal za rešavanje online testa