novine

sredpoljskola.edu.rs Електронске новине
Средње пољопривредне
школе са домом ученика

Шабац

децембар 2020. бр.1

Ново доба домског живота
10. 6. 2020.

Читајте и поново непобедиви

Година јубилеја у години
короне

Хуманост на првом месту
(уз десету годину
„Школарца“)

Двадесет година од првог
„Класа“

ʼЖивот не сме да стане.

2

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Година јубилеја у години короне

Школску 2019/20. памтићемо првенствено по томе што се у нашим животима
појавио непријатељ ког нисмо очекивали и против којег нисмо имали оружје. У
марту 2020. променили смо начин рада и уобичајени школски простор заменили
виртуелним. Није било лако, али преживели смо и у складу са изреком: „Што ме не
убије, то ме ојача“, дочекали нову школску годину. И она је пуна искушења, мера,
забрана, али за нас она је, пре свега, година великих и важних јубилеја.

Ваља почети новином која ће временом У 2020. присвојићемо један јубилеј. Истина,

прерасти у један од најважнијих датума у новијој можда је више лични јубилеј, али полажемо

историји школе. 10. јуна 2020. отворен је нови свако право на њега, јер смо њему захваљујући,

ученички дом. Наш нови дом. Тешко да ће пре 10 година спознали да морамо и да можемо

2020/21. изнедрити значајнији тренутак од онога да будемо бољи. И од тада, вођени јасном

када су први ђаци ушли у свој нови простор. И визијом оног који се први усудио да сања, ми

упркос епидемији која нас је затекла прилично смо уснили, па оживели тај сан. Видео је више и

неспремне, за овај дан смо били спремни, за даље од нас, али нас је повео са собом и довео

њега смо се дуго припремали и радовали му се. нас тачно довде, до тачке у којој се име наше

школе изговара са уважавањем, а ми немамо

Јубиларну, 20 годину постојања слави наш разлога за стид. Хвала што имамо чиме да се

„Клас“, школски лист који ће ове године добити поносимо. Срећна нам деценија, директоре!

своје прво електронско издање. Од 2000. прати и

бележи важне догађаје у животу школе. Памти А сада и о њој. Зове се корона. Натерала нас је на

све успехе, резултате и постигнућа ученика и карантин, на наставу на даљину, на маском

наставника, све радне и хуманитарне акције, скривене осмехе, на физичку дистанцу... Унела у

представе, прославе, екскурзије, такмичења... нас страх од контаката, од блискости, страх од

Подсећа нас на то ко смо и где били пре две болести и смрти. Одвојила нас од позоришта,

деценије и колико смо далеко стигли удружени путовања, дружења, славља, гласног певања и

и мудро вођени. Али није „Клас“ само навијања, грљења и пољубаца... Али још није

подсетник. Он је и план и обећање онога што крај. Нисмо се предали. Причамо о њој вицеве,

можемо и што ћемо тек постати. певамо песме, збијамо шале на њен рачун и

смејемо се, упркос маскама, упркос свему. И
Прву десетогодишњицу у 2020. слави и победићемо, јер живот не сме да стане. А све
„Школарац“, школски хуманитарни фонд. Ако на наше победе наћи ће своје место у @Класу.

нешто можемо бити поносни, онда је то управо

он. Он је доказ да се добре идеје, удружене са

добрим намерама, не гасе и не губе. Ни после 10

година не мањка инспирације у креирању

хуманитарних акција, нити воље да се у њима

учествује. Нажалост, не престаје ни потреба за

њим, а све док она постоји, постојаће и

„Школарац“.

3

Капитална инвестиција за будућност

У Средњој пољопривредној школи са домом ученика-Шабац почетком јуна отворен
је нови ученички дом. Уз винско-ракијски подрум и јединствени зоо-врт зграда
новог дома употпунила је амбијент школског парка и усрећила своје станаре.

У срцу Мачве, постоји један посебан град. Град Школа је данас модеран центар за образовање у

богате историје, славних битака, великих јунака. пољопривредној струци. Од ратарског смера при

Град првог клавира, првог стакленог прозора, оснивању, данас образује квалитетне кадрове у

првог фијакера. Град светлости и уметности, град 11 образовних, шампион је развоја међународне

кафана и боема. Град спорта и шампиона. Град сарадње и добитник Светосавске награде 2016.

вредних и добрих људи. Српски Мали Париз. И за допринос развоју образовања у Србији.

српски Верден. Прва варош Србије - Шабац.

Ту, у Шапцу, вароши која је одувек по много чему Дан за незаборав
предњачила у Србији, на крају или на почетку

града, постоји једна школа скривена у сенци Јуна 2020, 116 година од отварања првог и 16
столетног парка.
година од реконструкције старе зграде у којој је
То је Средња пољопривредна школа са домом обновљен, у школи је отворен нови ученички
ученика – Шабац. Основана је давне 1904. дом. Дом у коме ће становати и стасавати нове
године, а уз школу је отворен и ученички генерације. Дом из кога ће потећи нови паметни
интернат. Отада до данас школа је расла, и добри људи. Дом из кога ће се понети можда
развијала се, и уз све изазове, израсла у најлепше успомене из ђачког доба. Лепа, нова,
образовну институцију вредну поштовања и чиста, савремено опремљена зграда, дом
угледа.
сигурности, разумевања, топлине, учења,
Ратарска школа, основана са идејом да другарства и одрастања.
младићима са села пружи савремена знања из

пољопривреде, посебно из ратарства, како би то

знање након школовања применили на својим

имањима, и у коју су примана само мушка деца

земљорадника којој би по деоби остало најмање

5 хектара обрадиве земље, између 14 и 19

година, здрава, доброг владања и са завршеном

основном школом, прве школске године

уписала је 27 ученика,а ове, 2020, 579.

4

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Инвестиција за будућност

Из домског историјата Објекат смештајног капацитета 110 ученика чине
Дом за ученике пољопривредне школе собе опремљене по највишим
отворен је 1904, заједно са тада европским стандардима, ресторан, кухиња, ТВ
Ратарском школом. Боравак у интернату сала, читаоница, библиотека, теретана. Нова
је био потпуно бесплатан, становање, зграда је топлом везом спојена са већ
храна, одећа, школски прибор и постојећим Домом.
здравствена заштита нису се плаћали.
Живот у интернату је био строг и тежак. Средства од сто милиона динара, потребна за
Устајало се рано, посебно они који су изградњу и опремање дома обезбеђена су преко
радили око стоке. Пре подне је била кредита Развојне банке Савета Европе
настава, а после подне се радило на намењеног за изградњу и реконструкцију
економији – нарочито лети. Забрањено ученичких домова.
је било ићи у кафане, забављати се са
другарицом из дома или одељења. Дом је званично отворен у јуну у присуству
Контакт са професорима и директором министра просвете, Младена Шарчевића и
је био могућ једино преко омладинских начелнице школске управе Ваљево, Зорице
руководилаца. Ученици су дежурали Јоцић, а прве станаре, упркос бројним
викендом, телили краве, прасили искушењима, примио је у септембру 2020.
крмаче... Нико се није жалио што се
устајало у два сата ноћу да се штити
кромпир од мраза. О реду и хигијени су
водили рачуна дежурни професори.
Због бројних проблема интернат је
затворен 1965.

Ново доба – нови дом

Дом Средње пољопривредне школе у Шапцу
поново је отворен 2005.године. Наиме,
приликом реконструкције старе школске зграде
којој се, поводом стогодишњице, приступило
2002. године, указао се простор за изградњу
новог ученичког дома у склопу школе. До тада
неискоришћен тавански простор површине око
500 квадратних метара претворен је у просторије
новог ђачког интерната. Тако је почело ново
доба домског живота, а крунисано је 10.6.2020.
отварањем нове домске зграде.

5

Десет година изазова и успеха

Свој долазак у СПШ доживео је као повратак кући. Његов однос према школи је
управо такав: домаћински. Пре десет година видео је више и даље од свих, а
његова визија је данас стварност. О деценији изазова, искушења, награда и успеха
говори за @Клас директор школе, Предраг Савић.

„У школу сам дошао пре 18 година као професор „Када се управља овако великим системом,

практичне наставе и ветеринарских предмета, а за притисак и тешкоће су неминовни, тренуци

директора сам именован 2010. године. За 8 предаха драгоцени. Ретко потрају, али чак и

година у настави схватио сам да ова школа има тада недостаје тензија. Навикао сам на

потенцијал да буде једна од најбољих, можда и целодневно ангажовање, а мотивација не

најбоља пољопривредна школа у држави и мањка. Најтежи су тренуци преиспитивања себе

одлучио да своје знање и енергију уложим у и свог рада, али и они су подстрек за напред“.

остварење те визије“, присећа се почетне За крај разговора?

мотивације директор школе, Предраг Савић. О „За крај, али у ствари на почетку свега, дугујем

стању у школи по преузимању дужности неизмерну захвалност свом колективу на

директора нерадо говори. подршци, стрпљењу, разумевању, иницијативи,

„Школа је била у врло лошем стању, пре свега залагању и преданом раду на остварењу

материјално. Школске зграде су захтевале заједничких циљева. Без те подршке тешко да

реновирање, производња је била лоше би ишта имало смисла. То је оно што ме

организована, углед школе прилично низак. Било уверава да су и године пред нама године

је тешко одредити један приоритет, јер је све успеха“.

било подједнако важно. Било је много посла. И

било је важно уверити људе у школи да су

промене могуће и да ћемо колективним радом и

залагањем успети да остваримо зацртане циљеве.

У том тренутку то није деловало реално, а данас

нереално делују фотографије школе из тог

времена. Све је потпуно другачије. Обе школске

зграде потпуно су реновиране, економија богатија

за читав низ важних инфраструктурних објеката,

сазидан вински подрум, зоо-врт, нови дом за

ученике... Школа је пионир развоја међународне

сарадње са сличним школама у региону и Европи,

озбиљан ривал на струковним такмичењима. О

школи се пише, говори, на нашу школу се рачуна.“

Можда зато што их је било много, тешко је

издвојити највећи успех.

„Светосавска награда, свакако, али и друго место

на Агроолимпијади, чланство у Еуропеи,

подизање рејтинга школе, нови дом, КК Таур..

Можда највећи успеси тек следе, много је

планова за будућност.“

Има ли простора за предах међу толиким

плановима и изазовима?

6

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Нови победнички низ КК „Таур“

Н акон паузе проузроковане епидемијом корона вируса, такмичења у коњичком
спорту поново су почела. За нас је то означило почетак још једног низа
великих успеха КК „Таур“.

Већ први овосезонски викенд за КК „Таур“ је био више него успешан. Са Ride and Shine турнира
наши јахачи вратили су се са три златне медаље којима су се окитили Сава Марковић, Касијана
Марковић и Јована Арсеновић. Након тога КК „Таур“ је био незаустављив.
Са Јесењег турнира, одржаног 19. 9. у Београду стигло је чак 6 златних одличја. Заблистали су Огњен
Јанковић, Сава Марковић, Мина Богдановић, Дуња Пурић, Анђелија Ћасић и Софија Арсеновић. На
Првенству Војводине били смо четврти, што је изванредан успех с обзиром на то да наши јахачи и
коњи немају искуства у такмичењу на трави.
А онда смо се поново попели на највише постоље. И то на Отвореном првенству Србије. Два злата
за КК „Таур“ освојиле су Мина Богдановић и Касијана Марковић. На Трофеју Београда освојена су

још три злата и једна бронза, чиме је окончана још једна успешна сезона.
Овом приликом подсећамо се и прошлогодишњих резултата. На Отвореном првенству Србије Сава
Марковић је поставио да тада најбољи резултат нашег коњичког клуба и понео вицешампионску
титулу. О овом великом успеху наш победник је рекао: „Речено фудбалским језиком, овај резултат
је исти као да је Звезда победила Реал Мадрид. Било је већих и јачих имена јахача, коња и тренера,
али ми смо се нашли на победничком постољу, јер смо се такмичили срцем. Тадеи и мени највећа
подршка су били другари који су навијали са стране и тренери који од самих почетака у нас
несебично улажу своје знање.“
Овај велики успех следило је још 9 златних медаља са различитих турнира, а њих су уз Саву, понеле
и неке од овогодишњих шампионки: Мина Богдановић, Дуња Пурић, Јована Арсеновић и Софија
Арсеновић.

Наступ на коњичком такмичењу у прескакању препона погледајте на:
https://www.facebook.com/447695385399231/posts/1727536690748421/

7

„Клас“ двадесетогодишњак

Школски лист „Клас“ први пут је изашао 2000. године као резултат труда и
ентузијазма тадашњег професора српског језика, Драгослава Јовановића. Четири
странице одштампане на школском штампачу означиле су почетак рада на
издавању школских новина, данас једне од најважнијих ваннаставних активности у
школи.

Од свог постанка „Клас“ је чувао све „Трудили смо се да свака нова школска година
најважније догађаје у животу и раду школе. буде испуњена са што више дешавања која су
Његове странице исписивали су и ученици и своје место налазила у „Класу“. Као да нас је
наставници. Он је важно сведочанство о сазнање да ће „Клас“ изаћи терало да будемо
школи у протеклих 20 година. О томе како се активније и креативнији. Ученици, чланови
током година развијао говоре његови главни новинарске секције, припремали су материјале
уредници. са својим професорима и на тај начин давали
допринос раду на сваком новом броју школских
„Постала сам главни уредник „Класа“ 2002. новина. „Клас“ је са генерацијама наших ђака
године, као нови и најмлађи члан актива стасавао у један комплетан школски лист
српског језика и књижевности. За мене је то какав је данас. Наравно, увек може боље, а
био огроман изазов, јер сам била почетник и „Клас“ то из године у године и потврђује.“
у наставничком послу, о креирању новина
нисам знала ништа. Но, задатак је био ту. Не можемо не споменути да „Клас“ негује још
Мислим да ме је мој први „Клас“ очеличио у једну важну људску особину: племенитост.
професионалном смислу. Био је изазов са Наиме, половину свог века „Клас“ је средство
којим сам успела да се носим. Када је коначно у хуманитарним акцијама „Школарца“.
одштампан, била сам врло поносна, јер је Његовом продајом обезбеђују се средства за
помак у садржају и дизајну био очигледан. помоћ материјално угроженим ђацима наше
Биле су то праве новине. И више није било школе.
назад. „Клас“ је све брже растао и бројем
људи укључених у његово настајање и Двадесет година од првог броја „Клас“ добија и
тематски и визуелно. Данас је он огледало своје електронско издање, „@Клас“. Ово је
нашег рада, наших активности и његово прво појављивање пред читаоцима,
интересовања током једне школске године“, али немамо сумњу да ће расти и у наредним
каже професорка Драгица Станковић. годинама постати незаобилазан део активности
у нашој школи.
У позицији главног уредника „Класа“ била је и
професорка Ана Симић-Ризнић. Преносимо и
њене утиске.

8

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

10 година хуманитарних активности у школи

Развијање осећања солидарности одувек је један од примарних задатака васпитног
рада у школи. У нашој школи хуманитарне активности систематски се реализују са
оснивањем „Школарца“ 2010. године.

Удружење “Чеп за

хендикеп” представља

грађанску иницијативу коју

су покренуле особе са

инвалидитетом (ОСИ) –

корисници механичких и

електричних ортопедских

помагала, у циљу

унапређења сопственог

положаја. Акција траје од

септембра 2012. године и

функционише тако што

грађани добровољно

прикупљају чепове са пластичних флаша, које

затим шаљу у удружење, а они продају

“Школарац“ компанијама које се баве рециклажом тврде
пластике. За добијени новац купују особама са
школски хуманитарни фонд чија су

средства намењена за помоћ инвалидитетом нова или половна ортопедска

материјално угроженим ученицима помагала.

наше школе. Свој допринос овој хуманитарној акцији,

традиционално, дају ученици дома са својим

васпитачима, сакупљајући чепове током године,

чиме се подиже свест ученика о потреби

На иницијативу Наставничког већа наше школе пружања помоћи другима, али и рециклажи као

„Школарац“ је основан 2010. године. Од тада до специфичном виду очувања животне средине.

данас реализоване су бројне хуманитарне Ове године ученици су од чепова направили

акције са циљем прикупљања новца за помоћ натпис и тиме поред своје хуманости, испољили

оним ученицима којима је најпотребнија. У свим и креативност.. Одабрани представници свих

активностима „Школарца“, удружени у жељи да пет васпитних група су са васпитачима и

помогну, учествују ученици и запослени у школи. управницом дома сакупљене чепове однели у

Удружење параплегичара у Шапцу.

9

Онлајн настава—пример добре праксе

Корона је променила начин рада у школи, па је онлајн настава постала наша
свакодневица. Неки јој се радују, другима је проблем. Да има и предности и мане
сложиће се сви. Стављени у нови оквир школских активности сви смо се
прилагодили новом начину рада. Није било лако, али смо свесрдно једни другима
помагали делићи сазнања и искуства. Ево једног које је пример добре праксе у
раду на даљину.

Да настава на даљину не мора нужно значити и погодан за исказивање креативности на ову
тему, али и за повезивање ученика, за групни
отуђење и изолацију појединца од групе рад. Тако сам открио Canva“, каже професор
Елор и дели своје знање. „Canva је брз и
показује нам професор Жељко Елор који је са једноставан алат за веб дизајн, не захтева
скупу опрему и уз мало вежбе, лако је
својим ученицима реализовао планирану савладив,а омогућава богат избор ресурса за
креирање плаката, постера, летака... Наш
активност и то у облику групног рада на задатак, тј. задатак ученика био је да

даљину. Немогуће? Не, није. направе постер презентације за
обележавање једног еко–дана по избору.
У оквиру својих наставних активности ученици Направио сам кратку обуку ученика за рад
у алату и остало препустио њиховој
наше школе имају традицију обележавања машти.“
Њихови радови сведоче да су били
важних еколошких датума. Професор Жељко
итекако маштовити и мотивисани да
Елор на часовима биологије
покажу шта су научили и на који начин
и екологије и заштите
размишљају о задатој теми. Размислимо и
животне средине са својим
ми о задатој теми: настава на даљину.
ученицима тим поводом
Непознато нам је, али не и несавладиво.
реализује мини пројекте , са
Потребно је само да се у интересу својих
циљем буђења еколошке
ђака запитамо како најбоље да
свести и одговорности за
реализујемо наставу у датим околностима.
животну средину и
Радозналост, истраживање, учење и жеља да се
указивања на еко проблеме
напредује, саставни су део живота и рада и
глобалних размера, али и

развијања ученичке

креативности у начину

исказивања својих ставова.

Прелазак на онлајн наставу

био је изазов за реализацију

оваквих активности, али одустајање није било

опција. Тражећи начин да се повеже са

ученицима, али и они међусобно, професор је

посегнуо за веб-алатом који је омогућио да се

и ове године обраде планиране еколошке

теме.

„Желео сам да се и у овим условима бавимо

важним еколошким проблемима, они су

такође питање опстанка за човечанство.

Био је изазов осмислити такву активност,

пошто је настава на даљину новина за све

нас. Истраживао сам који би веб алат био

10

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

позитивне особине сваког професионалца. А кад научимо, поделимо, као
професор Жељко Елор, јер знање је да се дели.
Представљени радови дело су Милице Богдановић, Таре Цветковић, Мине
Јовановић и Милана Велојића, ученици одељења 3-3.

Креативност наших ђака

Упркос измењеним животним околностима мода остаје незаобилазни део наше
свакодневице. Да се може бити модеран и одговоран доказала је Цвета, модни
гуру наше школе. Њена јесења креација дело је матураната смера техничар
хортикултуре.

Најживописније годишње доба, јесен, остало је ове године у сенци
приче о корона вирусу. Боје природе око нас су се промениле, а ми
то као да нисмо приметили, сивило страха нас је обузело. На лепоту
јесени и њене неописиве боје подсетили су нас ученици одељења 4-2
и наша Цвета. Још једном су својом креативношћу оплеменили
школски ходник и показали нам да лепота увек пронађе свој пут.
Цвета је поново променила своју одећу и прилагодила га годишњем
добу. Обукла се у јесење боје и заблистала на својој модној писти.
Ипак, ове године њена мисија је нешто веће од промоције модних
стилова и детаља. Тема њеног овогодишњег стила је лепота уз
одговорност. Облачећи своју омиљену манекенку, наши ђаци нису
показали само креативност, него и разумевање тренутка у коме
живе. Маска коју Цвета носи подсетник је да живот не сме да стане,
али и да ништа није важније од живота.

11

Стечена теоријска знања ваља проверити у пракси. То наши ђаци знају и раде у
оквиру својих свакодневних школских активности.
Провера знања спроведена је и у виду пробног матурског за смерове цвећар-
вртлар и узгајивач спортских коња.
Ученици развијали компетенцију за одговорно учешће у демократском друштву на
радионицама о породичном и партнерском насиљу у организацији и реализацији
Центра за социјални рад.
Обележен Дан јабуке.
Ученицима са сметњама у развоју додељени пакетићи у оквиру обележавања
међународног дана особа са инвалидитетом.

Најважније активности из првог полугодишта у сликама.

Прехрамбена струка
ангажована на припремању
зимнице, пољопривредна

на
обезбеђивању за то
потребног материјала.

Дан јабуке у 3-1 Оплемењивање дворишта
Економске школе, техничари

хортикултуре 2-2

12

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Удружени против насиља

Пробни матурски

13

Н аш зоо-врт у 2020. добио је нове станаре, неочекиване, бескрајно симпатичне
и изнад свега, добродошле. А све је почело рођењем једне Лоле.

Лола, лепоока лама,, родила се 21. маја. Поносни родитељи, Лари и Лариса, становници су нашег
врта већ три године, а сада су се први пут нашли у улози
родитеља. Њихова принова лепо је изненађење за све.
„Имали смо намеру да подмладимо зоо-врт. Скупљали смо
информације који би од већих могао да нам подари малу ламу
и баш у тим тренуцима трагања десила се Лола.Током
ламљења сви смо бдили над Ларисом. Први пут смо се сусрели
са порођајем једне дивље животиње и страховали смо да
нешто не крене по злу“, сећа се професоркаТамара Вешић.
Срећом, није. Лола је данас здрава, задовољна млада лама
која већ искусно позира знатижељним посетиоцима. Ако још
увек нисте упознали нашу Лолу, не знате шта је права дива

Лама или обична лама је домаћа врста, настала доместификацијом гванака.
Гаји се у подручју Анда, првенствено као теглећа животиња, а мање
због меса и длаке. Припитомљена је око 3500 година пре нове ере у Перуу.
Јавља се у различитим бојама, од беле, преко смеђе и сиве до црне. Често је
шарена, у комбинацији ових боја. Висина до врха главе јој износи око 1,8 м, а
маса између 130 и 200 кг.

Током радова на школској економији пронађен је јежић. Ученице одељења 2-3, смер ветеринарски
техничар, Вања и Уна, учествовале су у спасавању и организовању смештаја за овог ненаданог
госта.

14

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Лисац Срећко, као беба усвојен у породицу из
мачванског села Причиновић. Растао је у кући, научио да
хода с повоцем, био окружен љубављу и пажњом.
Сазревање и одрастање, а нарочито Срећков улазак у
пубертет, постали су изазов за његове удомитеље, а
повратак у природу за њега би био погубан. Са жељом да
њихов необични љубимац и даље буде брижљиво и са
нежношћу гајен поклонили су га нама. После периода
привикавања на нову средину, Срећко је постао
мезимац наших ученика, а своју улогу је прихватио
достојанствено. Знаке пажње и поклоне радо прима,
мада му његов динамични карактер не дозвољава и да
их сачува. План је да на пролеће Срећко добије нови
животни простор у оквиру нашег зоо-врта, а са њим и
риђу лепотицу, па да се убрзо радујемо подмлатку.

Лисице су сисари мање или осредње величине и припадају
неколико родова породице паса. Имају пљоснату лобању,
усправне троугласте уши, зашиљену, благо окренуту њушку и
дуги грмолики реп .Лисица је висока од 40 до 50 cm, а дужина
јој износи око 110 cm, док само на реп отпада око 40 cm. Маса
јој је обично од 8 до 10 kg. Што се тиче старости лисица, оне
могу да доживе до 15 година, мада је просек око 12.

Ракун је сисар средње величине који настањује
Северну Америку. Дуг је од 40 до 70 цм и тежи
између 3,5 и 9 кг, а исхрана му се састоји од око
40% бескичмењака, 33% биљака и 27% кичмењака.
Има сивкасто крзно, од којег је скоро 90% густо
поткрзно које га штити од хладноће. Ракуни су
познати по својој интелигенцији, а истраживања су
показала да решења задатака могу памтити до три
године.

У непосредној близини Срећка живе шармантна
браћа близанци, ракуни Тода и Бода. Код нас су
дошли са Палића пре три године. Мирни су и
помало лењи, а највише уживају у сунцу и доброј
храни. Као и већина близанаца деле гене и физичку
сличност, а карактери су им потпуно различити.
Тода је отворен и воли да се игра, ужива у пажњи
ученика, једе им из руке и позира за фоткање, док
се Бода стидљиво крије иза брата и не спада у
јунаке. Плаши се и најмањег звука, па га је тешко
видети када је гужва. Сваки је на свој начин
неодољив. Тако нас уче ономе што је суштина свега
што нас окружује: лепота је у различитости.

15

Представљамо

Млади, талентовани, успешни и наши. Представљају нас у различитим
активностима и на различитим такмичењима. Својим талентом и наградама које
освајају најбоља су препорука за нашу школу.

На недавно завршеном Међународном

фестивалу игре у Новом Саду освојила је златну КК „Таур“ постао је заштитини знак наше школе.
медаљу за соло наступ, у категорији учесника од
16 до 18 година, а за наступ у дуету и специјалну Све већи број деце уписује се у нашу школу
награду жирија. И то су само последња у низу јахања. Популаризацији клуба, али и саме
школе највећи допринос дају наши ђаци

успешни у овом

спорту. Један од

њих је Огњен

Јанковић из 3-

2.

Почео је да

тренира јахање

када је имао 9

година.

Одмалена воли

животиње, а

посећивање

коњичких трка

признања за вансеријски балетски таленат Таре усмерило га је
Цветковић, ученице 3-3. Одличан ђак у нашој ка коњичком
школи истовремено похађа и престижну спорту. На наш захтев Огњен нам приближава
балетску школу „Луј Давичо“ у Београду. коњичко такмичење и објашњава неке појмове
везане на њега.
Успешна балерина именом река свој таленат „Постоје разне дисциплине коњичког спорта:
оплемењује хуманошћу, па је ове године
препонско јахање, трке коња, уметничко
организовала и концерт добротворног јахање. Ја се бавим препонским јахањем. По
карактера. Концерт је одржан у позоришту, а
новац усмерен за лечења двоје наших малих доласку на такмичење, по пресвлачењу, са
„Програм смо носиле моје тренером улазимо у паркур. Проучавамо га и
суграђана.
балерине из балетског студија „ABSSOLUTE“ и ја. припремамо се за наступ.“
Шта је паркур?
Иницијатива је добро прихваћена, па су се у „Паркур је место на ком се налазе препреке
акцију укључили и другари из мог одељења.

Огњен Живановић, мој друг из школе, свирао је

на гитари и наступили смо као дуо у две

кореографије. Своју подршку дали су и Милан

Велојић сјајним фотографијама са наступа и

Весна Вукобратовић, безрезервном подршком

из публике.“

Представљамо је са жељом да нам својим радом

и посвећеношћу постане узор. Браво, Тара!

16

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Успешни и наши

различитих боја и висина распоређене редним „На овогодишњем државном првенству

бројевима по реду прескакања“. освојио сам 2 златне медаље као члан

Често се говори и о предутакмици, шта је то? четверца на 1000 и двоседа на 500 метара,

„Предутакмица је паркур до 70 центиметара три злата у кадетској конкуренцији и једну

висине, који служи за младе коње и јахаче који сребрну медаљу у једноседу у трци на 100

се први пут такмиче“. метара за јуниоре.“

Као свој највећи успех у овом спорту Огњен О својим спортским плановима каже:

издваја 3. место на овогодишњем турниру Трофеј „Волео бих да наставим са успесима на

Београда. Прескакао је паркур од 120 такмичењима и да на европским и светским

центиметара. План му је да следеће сезоне освоји првенствима и Олимпијади представљам

првенство државе и покуша да уђе у своју земљу и побеђујем.“

репрезентацију Србије. Ми му желимо много

успеха. Придружујемо се Лукиним жељама.

А Лука Мањенчић, ученик 2-5, неко је коме се
дечачки сан о репрезентацији већ остварио.

Одличан ђак успешан је и кајакаш са већ Креирајте са нама страницу Успешни и
оствареним завидним резултатима у наши. Представите своје вршњаке које
репрезентативном дресу.
Кајаком се бави од 2013. године. препознајете као узор.
„Само тренирање захтева доста одрицања и
подразумева физички напор, тренира се два пута
дневно, али осећај слободе када сте на води је
непроцењив. Волим овај спорт, јер се реализује у
природи, под отвореним небом , на ваздуху.“
Највећи Лукин спортски успех је што је већ две
године члан кадетске репрезентације Србије.

17

СПШ СА ДОМОМ УЧЕНИКА—ШАБАЦ

Недостаје нам у доба короне

Без увода, сувишних речи и статистичке обраде. Оно што недостаје говори све. Зато
је све и написано.

Кафићи, ресторани, ноћни клубови после 17

часова.

Изласци, зато што седим код куће и не идем
нигде да не бих негде покупио вирус и донео га Учење у школи.
Блискост са људима. Осећај усамљености је све
кући.
већи, све смо отуђенији.
Нормалан одлазак у школ јер је тада лакше.
Нормално радно време кафића и школе, без
Нормално дружење са другарима.
Одлазак у иностранство, јер тамо имам сестру. Гугл учионице.
Слобода.
Нормалан живот. Корона је све променила, а
највише људе. Ништа више није као пре. И када Журке.
прође ово чудо, ако прође, живот неће бити исти. Слобода кретања и дисања.
Пливање на базену. То ми је најбоља
Отишло је све неким погрешним путем.
Весеља и упознавање нових људи, јер волим да рекреација, опустим душу, релаксирам тело...
То је једино за чим страшно патим. И кад се
се дружим.
излечим од короне, како би ми пријало
Редовна настава у школи.
пливање за напаћено тело и скрхану душу.
Дружење са пријатељима.
Дечја игра у дворишту, гуркање, опуштена кафа
Мало шале и позитиве.
са пријатељима, без маске.
Новац.
Ноћни клубови.
Посећивање пријатеља.
Путовања, она су извор нових искустава и
Смех.
представљају ми велико задовољство.
Школски другари и дружење у школи.
Друштво из Родитељи, јер не могу да их видим.
Школа, јер волим све предмете. Нормалан живот и функционисање.

дома и изласци у град.
Нормално похађање наставе, јер је овако теже. Загрљаји са блиским људима.
Несметано кретање, без маске, без дистанце.
Ништа.
Конобар.
Другарице.
Осећање безбрижности и спокоја.
Фудбал.

Изласци, због дружења.

Одмор: море, зимовање. Листа је дуга, а чине је само мале

Кошаркашке и фудбалске утакмице. велике ствари, мислимо о томе. И кад
Школа. све ово једном прође, не заборавимо да
Клубови.

Пријатељи, друштво, лутање, скитање. управо оне чине наш живот испуњеним

Моја браћа и сестре из школе, немам с ким да и срећним.
лудујем. Код куће је досадно.

Непосредан контакт у раду са ученицима, кад је у

питању школа. Ограничења сваке врсте стварају

нелагоду. Немогућност контаката, путовања,

окупљања...

18