apotekarska_praksa_050

JUBILEJ: 50. broj

SAJAM FARMACIJE

Hotel Metropol, Beograd, 11. i 12. 5. 2006.

Apotekarska praksa 50 | april 2006

Nemamo vremena i vere, ali imamo volje!
Borimo se da bi smo našli, a ne predali se!

Alfred Tenison

SADRŽAJ

Aktivnosti Komore
IZBORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

50 brojeva „Apotekarske prakse“ . . . . . . . . . . .5

Aktivnosti Komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Sajam farmacije – program stručnog dela . . . . .8

Sajam farmacije – poziv za okrugli sto . . . . . . .10

Povodom Svetskog dana zdravlja, 7. aprila . . .11

Ekonomska propaganda galenskih preparata
u apotekama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

Mentalno zdravlje i korišćenje anksiolitika . . .14

Iridologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Da li smo emocionalno inteligentni (EQ)? . . . .16

Nepravilna upotreba lekova . . . . . . . . . . . . . .17

Vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17-18

APOTEKARSKA PRAKSA - Glasnik Farmaceutske komore Republike Srbije
Glavni i odgovorni urednik: Mr. sc. pharm. Gordana Mihajlović
Stručni redaktor: Prim. mr. sc. pharm. Suzana Miljković
Saradnik: Dipl. pharm. spec. Dragana Sovtić

Izdaje: Farmaceutska Komora Republike Srbije, Dečanska 8a, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora
tel/fax: +381 11 32 43 144, 32 46 795, e-mail: [email protected], web:www.farmkomsr.org.yu

poslovni račun: 110-1026010005069-94

strana 3

Apotekarska praksa 50 | april 2006

IZBORI

Poštovane kolege,

Tehnički deo priprema za izbore novih članova Skupštine Farmaceutske
kvootonamdvtSrOkadgoanmkoSojioturndubozarnevželoaopissduSnoontzlslšpaSoksuj.rototerornatbriosvbOjinuapoeotpefibnaketisnjdrkmeiioasnteaamnćoioisFdapje,aoometaisloznggoirpesbseztmmid,ažvrkeialetežesmidankoavmnnvizaacremvssoaeešartaevvižssmoeinuaenkekkndunkgtpooauao.sgmiaarrtnggkoemaimeideezpdzvgrspraiaoranouodeerebdkdromnokramoonriietstsomjabemooaletaunguta.rsođioiavsptenNiir.ietfviavt.aeavziecaizVškoravalinmreeijroseSekejagtrradlaenlvuobsoa.cpatauugjibšeuoejroetuiaimnozvtfčivtaiaaudiiedrćšmđnldszmeuraekaoanuančmoamsošisjcćjivatesiooveeav.steućnuivOsnlkmetiujakakauaunoooubtozjnjoiceieiztasetžabkibrkplšikjoieknoueirtnolbmookeurpeileagt,meikzikagtvpadipeiiaelnovaćalrkojgnoojezopebnlumfniadrueesmsejiisodianzavhsoiogeomaauodglronzčrevlgaoednauiadeloćzsngilaihn-zavuoevbaitrjl-ameoe-i.md-lj-e
društvene egzistencije.
Gordana Simić
konstituisanja
PredispeodčneiktaOk drabdoaraFazramparciperuetmskue Komore Srbije

strana 4

Apotekarska praksa 50 | april 2006

50 BROJEVA ČASOPISA

APOTEKARSKA PRAKSA

Naziv Apotekarska mr pharm. spec. Dubravka Urošev. Časopis sve vi-
praksa na vrhu še obiluje autorskim tekstovima kolega iz prakse i
strane, u donjem le- postaje zanimljiviji. Do Uređivačkog saveta stižu i
vom uglu logo Farma- reakcije iz prakse i interesovanje o tome kada izla-
ceutske Komore Srbije zi sledeći broj.
u donjem desnom broj
1 i sve to ispisano na Od novembra 2003. godine, sa izuzetkom dva
slici poljane sa puno broja, poslednja strana časopisa postaje perma-
žutog i ljubičastog nentni oglasni prostor za Holding kompaniju Vele-
cveća. farm. Od 20. broja mr ph. Gordana Žigić postaje
član Uređivačkog sada već saveta, a od broja 29 do
Tako je izgledao pr- broja 42, dve unutrašnje strane časopisa postaju
vi broj časopisa Far- stalni oglasni prostor za Galeniku a.d..
macetske Komore Sr-
bije čije izlaženje su omogućili eksperti Evropske Broj 31. dobija glavnog i odgovornog urednika,
Agencije za Rekonstrukciju, kao i ovlašćena agenci- mr sc. pharm. spec. Gordanu Mihajlović, stručnog
ja Crown Agents što je u uvodnom tekstu tada ča- redaktora prim. mr sc. pharm. Suzanu Miljković i
sopisa od 8 strana naveo Nenad Vulović, dipl. farm. saradnika dipl. pharm. spec. Draganu Sovtić. Ča-
spec., direktor Farmaceutske Komore. Časopis je sopis menja izgled. Na strani 3, nalazi se poruka,
izašao u decembru mesecu 2001. godine. sadržaj, logo i adresa Farmaceutske Komore Srbi-
Od sledećeg broja, broj strana se povećava na 12 je i uputstvo za pisanje tekstova. U časopisu je
i časopis ima i Uređivački savet: dipl. ph. Zlata Žu- sve više zastupljena boja, obiluje zanimljivim tek-
vela, dipl. ph. Tijana Todorović, mr ph. Jan Komr- stovima iz i van farmacije (npr. o Web pretraživa-
ska, dipl. ph. Vesna Petrović, dipl. ph. Dragana Đor- čima, o izgledu vizit karte, o jubilejima i o drugim
đević, dipl. ph. Gordana Simić i dipl. ph. Svetlana temama) i onim vezanim za pravilnu upotrebu le-
Marković, da bi se od broja tri ustalio u sledećem kova ili prepoznavanje simptoma i lečenje pojedi-
sastavu: dipl. ph. Tijana Todorović, mr ph. Jan Ko- nih bolesti, kao i o zakonskoj regulativi. Trudimo
mrska, dipl. ph. Vesna Petrović, dipl. ph. Dragana se da bude ispunjen slikama kolega ali izgleda da
Đorđević, dipl. ph. Gordana Simić i mr sc. pharm. u tome hronično oskudevamo. Poslednjih nekoli-
spec. Gordana Mihajlović (stručni redaktor) i izlazio ko brojeva ispunjeno je vestima o Komori, odno-
na ukupno 16 strana. sno izborima, pošto se raspisuju izbori za Skup-
U časopisu su objavljivane Aktuelnosti iz prak- štinu Farmaceutske Komore Srbije.
se, Novosti u struci, karakteristike pojedinih farma-
koterapijskih grupa lekova i obavezno Slučajevi iz Nije lako da časopis izlazi mesečno, izuzetak ne-
prakse. Postepeno u časopisu počinju da se obja- koliko dvobroja u letnjim mesecima.
vljuju i reklame.
Od broja 14. umesto dipl. ph. Gordane Simić, Nije lako da časopis kompletno uređuju farma-
mr ph. Jan Komrska i dipl. ph. Vesne Petrović, čla- ceuti.
novi Uređivačkog saveta postaju mr pharm. spec.
Dubravka Urošev i mr pharm. spec. Nenad Vulović. Nije lako da farmaceuti rade kompletnu redaktu-
Časopis od tada menja format, postaje malo manji, ru i korekciju teksta.
ali ima 20 strana, više crno belih nego onih u boji,
ali postaje prepoznatljiv. Već u sledećem broju Ali, naučili smo, koliko jedna strana može da
(15) umesto mr pharm. spec. Nenada Vulovića tu ima karaktera, naučili smo da fotografija ima rezo-
su mr ph. Jelena Mijušković i mr ph. Aleksandra luciju, naučili smo da postoje razne vrste papira,
Anđelković, a glavni i odgovorni urednik postaje naučili smo da napravimo časopis, čijih je 50. bro-
jeva iza nas.

Gordana Mihajlović

Glavni i odgovorni urednik

časopisa Apotekarska praksa

strana 5

Apotekarska praksa 50 | april 2006

AKTIVNOSTI
KOMORE

13. marta 2006. časova održana
je Skupština Udruženja farmaceuta
Vojvodine. Jedna od tačaka dnevnog
reda bila je posvećena predizbornim
aktivnostima Farmaceutske komore
Srbije. Gordana Simić i Jasminka Bje-
letić su informisale skup na temu
„Konstituisanje i početak rada Far-
maceutske komore Srbije na osnovu
Zakona o komorama zdravstvenih
radnika“. Skup su vodili članovi Od-
bora Srbislav Malešev i Aleksandra
Babić.

28. marta 2006. godine u Nišu je održan pred- ZAKLJUČCI:
kandidacioni skup za ogranak Niš u organizaciji - Mreža apoteka nije urađena. Biće urađe-
članova Odbora za pripremu, konstituisanje i poče-
tak rada Farmaceutske komore Srbije Natalije na kada se bude radila i za ostale
Stanković i Anice Vasić. Gordana Simić i Jasminka zdravstvene ustanove.
Bjeletić su informisale prisutne na temu - Standardi će se raditi u Komisiji koju vodi
„Konstituisanje i početak rada Farmaceutske dr Jelača. Na sastanak Komisije u vezi
komore Srbije na osnovu Zakona o komorama toga treba da budu pozvane Vukica
zdravstvenih radnika“. Kocić-Pešić, direktor AU Beograd i Zlata
Žuvela, direktor Farmaceutske komore.
28. marta 2006. godine održan je sastanak u Kontakt osoba za zakazivanje takvog
Ministarstvu zdravlja Srbije na poziv dr Vasilija sastanka biće Jasna Markov.
Antića i dr Zorice Dinić sa dnevnim redom: Mreža - U 2006 godini neće biti ugovaranja sa
apoteka u Srbiji; Standardi za apoteke javnog i privatnom praksom – apotekama i RZZO.
bolničkog tipa; Ugovaranje privatnih apoteka sa Za to se još nisu stekli potrebni uslovi.
RZZO za 2006.; Privatizacija državnih apoteka. - Farmaceutski sektor ima profesionalnu
obavezu da izradi svoj model privatizacije. Taj kon-
cept će biti dobra platforma za eventualne pred-
loge i sugestije kada to bude stavljeno na dnevni
red. Ministrastvo zdravlja Srbije još ništa nije pred-
lagalo Ministarstvu za privatizaciju. Nije podnet ni
jedan zahtev direktora apotekarskih ustanova, na
zahtev Upravnog odbora, a na inicijativu sindikata
radnika, za dobijanje saglasnosti od strane
resornog Ministarstva u smislu preispitivanja
vrednosti kapitala apotekarskih ustanova.
30. marta 2006. godine u Farmaceutskoj
Komori je održan seminar za moderatore Komore
na temu: „Timski rad“. Predavač je bila dr sc.med.
Vesna Tomić iz Instituta za zaštitu zdravlja
Republike Srbije „Milan Jovanović Batut“.

strana 6

Apotekarska praksa 50 | april 2006

znanja nego i da se stiču nova, da se stalno
prate inovacije u razvoju i primeni lekova, kao
i sve promene koje se odnose na farmaceut-
sku delatnost.

Nadežda Ljubojević

Galenika a.d.

Rekle su o... Ustanova u kojoj sam zaposlena ne pruža
mi dovoljno mogućnosti da iskažem svoje
kontinuiranoj edukaciji i potencijale farmaceuta i dam doprinos
poboljšanju kvaliteta lečenja pacijenata u
obuci moderatora okviru programa farmaceutske zdravstvene
zaštite.
Farmaceutske Komore
Obuka za moderatore u oblasti
Srbije metodologije obučavanja odraslih otvorila mi
je nove mogućnosti za unapređivanje i razmenu
U organizaciji Farmaceutske Komore Srbije, kao znanja i profesionalnog iskustva sa kolegama.
jedan od budućih moderatora, učestvovala sam u Obuka i seminari osmišljeni i organizovani od
obaveznim obukama u periodu novembar 2005. – strane Farmaceutske Komore Srbije i CROWN
april 2006. Obuke iz oblasti metodologije poduča- AGENTS –a sa jasno i koncizno definisanim ciljevi-
vanja odraslih, timskog rada i motivacije za perma- ma učenja, interesantnim sadržajima, savremenim
nentno obrazovanje i upravljanje konfliktima bile interaktivnim metodama učenja uz podsticanje
su zanimljive, dinamične i orjentisane na prouča- kreativnog mišljenja, motivisali su me da se
vanje sa psihološkog aspekta. Nakon njih, moj cilj aktivnije uključim u sprovođenje Strategije za kon-
kao farmaceuta iz javne apoteke, dobio je konačan tinuirano stručno usavršavanje i kontinuiranu
oblik – kako na najbolji način objediniti učenje kroz edukaciju farmaceuta.
posao i učenje putem kontinuirane edukacije, ali i Rad na razvijanju komunikacijskih veština,
da timskim radom kurseve kontinuirane edukacije tehnika slušanja i razumevanja, veštine da se kod
učinimo dostupnim svim farmaceutima Srbije. slušaoca podstakne proces saznavanja omogućio
Mnogo lakše i sa ponosom prihvatam, pored pre- mi je da kao član tima za upravljanje kvalitetom u
davača, obavezu izvršioca u procesu organizacije svojoj ustanovi na drugačiji način organizujem i
kurseva kontinuirane edukacije, uz zahvalnost i sprovedem internu edukaciju svojih kolega iz
pohvalu Farmaceutskoj Komori Srbije. oblasti sprovođenja sistema kvaliteta.
I na kraju, ono što za mene predstavlja najveći
Julijana Ivanović podsticaj za dalji rad je osećaj pripadnosti timu
AU Požarevac kolega moderatora, koji zrače velikim entuzi-
jazmom, izražavaju neprestanu želju za učenjem i
usavršavanjem, pokazuju otvorenost za uvažava-
nje drugačijeg stava i slobodno izražavanje
stručnog mišljenja i imaju zajednički cilj.

Tamara Đurković

Zavod za zaštitu zdravlja, Pančevo

Shvatajući kontinuiranu edukaciju kao
neophodnost i savremenost stručnog usavršava-
nja farmaceuta, pažnju mojih koleginica, kolega i
naravno moju, opravdano je privukla inicijativa
Farmaceutske Komore Srbije za njeno intenzivira-
no sprovođenje u našoj zemlji. Kontinuirana
edukacija je neminovna za savremeni rad farma-
ceuta, ona omogućava ne samo da se obnove

strana 7

Apotekarska praksa 50 | april 2006

DRUGI SAJAM FARMACIJE

»F A R M E K S P O«

Hotel Metropol, Beograd, 11. i 12.5.2006. godine
Generalni pokrovitelj stručnog programa: Velefarm a.d. Holding kompanija

MAGISTRALNA I GALENSKA IZRADA PREPARATA: MOGUĆNOSTI I ZNAČAJ
Hotel Metropol, Beograd, 11.5.2006. godine.

10.00-10.15 OTVARANJE / Pozdravna reč
10.15-10.20 APOTEKARSKI SPECIJALITETI U PROŠLOSTI
10.20 – 10.45 Dušanka Parojčić, Institut za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, Farmaceutski fakultet, Beograd
SAVREMENI NOSAČI LEKOVITIH/KOZMETIČKI AKTIVNIH SUPSTANCI – PRIMENA U IZRADI
10.45 – 11.00 MAGISTRALNIH I GALENSKIH PREPARATA
11.00 – 11.15 Marija Primorac, Institut za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, Farmaceutski fakultet, Beograd
11.15 – 11.30 OBEZBEĐENJE KVALITETA LEKOVA – PRIMENA PROPISA
11.30 – 11.45 Ljiljana Pitašević, Farmaceutska komora
SISTEM MENADžŽMENTA KVALITETOM (JUS ISO 9001:2001) U USLOVIMA GALENSKE PROIZVODNJE
Vesna Svilar, AU Novi Sad
OBEZBEĐENJE KVALITETA U IZRADI MAGISTRALNIH I GALENSKIH LEKOVA/PREPARATA U APOTECI
Vukica Kocić-Pešić, Sanja Stojanović, AU Beograd
SAVREMENO MEDICINSKO SNABDEVANJE I NOVI TRENDOVI U FARMACIJI
Rade Lazarević, Velefarm a.d. Holding kompanija

11.45 – 12.15 VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

12.15 – 12.30 ZNAČAJ MAGISTRALNE IZRADE LEKOVITIH PREPARATA U APOTECI
12.30 – 12.45 Mirjana Gajdaš , AU Beograd
IZRADA LEKOVA U BOLNIČKIM USLOVIMA
12.45 – 13.00 Mirjana Antunović, Marija Toskić-Radojičić, Emilija Gazikalović, Vesna Putić,
13.00 – 13.15 Institut za farmaciju, VMA, Beograd
IZRADA SPECIFIČNIH PREPARATA U USLOVIMA BOLNIČKE APOTEKE
13.15 – 13.30 Maja Ribar, Milena Gojković, Apoteka i medicinsko snabdevanje KCS
13.30 – 13.45 ZNAČAJ LJUDSKIH RESURSA U IZRADI MAGISTRALNIH I GALENSKIH PREPARATA
Marina Uzelac1, Vesna Svilar2, Mirjana Vasković3, Vesna Veljković4
AU Sombor1, AU Novi Sad2, AU Beograd3, AU Niš4
OPREMA I PROIZVODNI KAPACITETI GALENSKE LABORATORIJE
Vesna Veljković, AU Niš
ORGANIZACIJA PROSTORA U GALENSKOJ LABORATORIJI
Ivana Jovičić, AU Zaječar

13.45 – 14.45 VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

14.45 – 15.00 DOBIJANJE PREČIŠĆENE VODE METODOM REVERZNE OSMOZE
15.00 – 15.15 Jelena Trifunović, Anica Lazarević, AU Požarevac
15.15 – 15.30 MAGISTRALNA IZRADA OFTALMOLOŠKIH PREPARATA
15.30 – 15.45 Nataša žŽivanović, AU Beograd
15.45 – 16.00 TEČNI FARMACEUTSKI OBLICI – SAVREMENI PRISTUP IZRADI U USLOVIMA GALENSKE LABORATORIJE
Nada Vučinić-Milanković, Pharma product doo, Beograd
16.00 – 16.15 VALIDACIJA PROCESA PROIZVODNJE SIRUPA U USLOVIMA GALENSKE LABORATORIJE
Nataša Čobeljić, Biljana Radovanović, AU Kruševac
PREPARATI SA AKTIVNIM MATERIJAMA BILJNOG POREKLA U TERAPIJI I UBLAžŽAVANJU PROBLEMA
HRONIČNE VENSKE INSUFICIJENCIJE, VARIKOZNIH VENA I HEMOROIDA
Dragana Mihailović, Aleksandra Mirić, Dragana Krklješ, Pharmanova Co, Beograd
TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE ČVRSTIH FARMACEUTSKIH OBLIKA U GALENSKOJ LABORATORIJI
Miloš Mogorović, Ekofarm, Novi Sad

16.15 – 16.45 VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

16.45 – 18.00 OKRUGLI STO: »Zakonska regulativa i problemi galenske i magistralne izrade«
18.00 – 19.30 Moderatori: Ljiljana Lupšić, Ruzica Nikolić, Milena Radojičić
LEPO I ZDRAVO VREME SA VELEFARMOM - INSTALACIJA UŽžIVO

strana 8

Apotekarska praksa 50 | april 2006

IV Simpozijum
“ZAŠTITA OD SUNCA – ZNAČAJAN DEO BRIGE ZA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA”

Hotel Metropol, Beograd, 12.5.2006. godine

10.00 – 10.30 OTVARANJE / Pozdravna reč
10.30 – 10.45 VARIJABILNOST SUNČEVOG ZRAČENJA I ATMOSFERSKOG OZONA, TREND I UTICAJI
10.45 – 11.00 Verica Gburčik, Dragan Todorović, Tomislav Grozdić, Centar za multidisciplinarne studije, Beograd
MONITORING SOLARNOG UV ZRAČENJA U 2004. i 2005. GODINI
11.00 – 11.15 Zoran Mijatović1, Dragutin Mihailović2, Ilija Arsenić2, Zorica Podraščanin2 i Selena Grujić3
11.15 – 11.30 PMF, Departman za fiziku, Novi Sad1, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad2, Fakultet tehničih nauka, Novi Sad3
UTICAJ SUNČEVE AKTIVNOST NA ZEMLJU I NA ČOVEKA - Miroslav Hrnjak, VMA, Beograd
11.30 – 12.00 ENERGIJA SUNCA I VETRA U SPREČAVANJU PROMENA KLIME I SLABLJENJA OZONSKOG OMOTAČA
12.00 – 12.15 Petar Gburčik, Verica Gburčik, Vladimir Srdanović, Centar za multidisciplinarne studije, Beograd
12.15 – 12.30
12.30 – 12.45 VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

12.45 – 13.00 SKRINING PIGMENTNIH TUMORA KOŽžE
13.00 – 13.15 Dejan Nikolić1, Aleksandra Nikolić2, Violeta Stanimirović3, KBC Bežanijska Kosa1, KVB Dedinje2, ALIMS3
PROGRAM PRIMARNE PREVENCIJE MELANOMA U BEOGRADU 2005. GODINE
13.15 – 13.30 Aleksandar Adamović, Gradski Zavod za kožne i venerične bolesti, Beograd
13.30 – 13.45 MOBILNA TELEDERMATOLOGIJA U PRIMARNOJ PREVENCIJI MELANOMA
Gorana Isailović1, Aleksandar Adamović2,
13.45 – 14.45 Viša medicinska škola, Beograd1, Gradski Zavod za kožne i venerične bolesti, Beograd2
14.45 – 15.00 ULOGA FARMACEUTA U EDUKACIJI STANOVNIŠTVA O ZAŠTITI OD SUNČEVOG ZRAČENJA
15.00 – 15.15 Danica Basarić, Vesna Petrović, AU Beograd, Beograd
ANALIZA TRŽžIŠTA PROIZVODA ZA ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA
15.15 – 15.30 Suzana Miljković1, Ljljana Tasić2, Nataša Korizma3, Vladana Jovičić3
Galenika a.d., Marketing, Beograd1, Farmaceutski fakultet, Institut za farmaceutsku tehnologiju
15.30 – 15.45 i kozmetologiju, Beograd2, nezaposleni farmaceut3
ZAŠTITA OKA OD SUNČEVOG ZRAČENJA – MODA ILI POTREBA?
15.45 – 16.00 Miroslav Vukosavljević, Nenad Petrović, Klinika za očne bolesti, VMA, Beograd
OKSIDATIVNI STRES – NOVI PROIZVODI I AKTIVNOSTI NA TRžŽIŠTU UNAPREĐENJA ZDRAVLJA
16.00 – 16.30 Mirjana Đukić1, Ljiljana Tasić2, Farmaceutski fakultet, Institut za toksikološku hemiju, Beograd1,
16.30 – 18.00 Farmaceutski fakultet, Institut za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, Beograd2

18.30 – 19.30 VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

NANOTEHNOLOGIJE U MEDICINI I KOZMETICI
Đuro Koruga, Odeljenje za biomedicinsko inženjerstvo, Mašinski fakultet, Beograd
ČVRSTE LIPIDNE NANOČESTICE – PRIMENA U PREPARATIMA ZA ZAŠTITU OD UV ZRAČENJA
Jela Milić, Snežana Savić, Anđelka Kovačević, Gordana Vuleta, Farmaceutski fakultet,
Institut za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, Beograd
PRIMERI PRIMENE NANOTEHNOLOGIJA U ZAŠTITI OD SUNCA
Đuro Koruga1, Lidija Matija2, Jadran Bandić3, Nikola Ilanković4
Odeljenje za biomedicinsko inženjerstvo, Mašinski fakultet, Beograd1, SANU, Institut tehničkih nauka,
Beograd2, ORS bolnica, Beograd3, Medicinski fakultet, Institut za neuropsihijatriju, Beograd4
MULTIFUNKCIONALNOST BILJNIH SIROVINA U PREPARATIMA ZA NEGU I ZAŠTITU KOŽžE
Ivana Arsić.1, Irena Homšek2, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Beograd1
Galenika ad, Institut, Beograd2
KRISTALIZACIJA BENZOFENONA-3 SMANJUJE NJEGOVU MOĆ APSORPCIJE ULTRAVIOLETNIH ZRAKA
Marija Toskić – Radojičić1, Miloš Pavlović2
Institut za farmaciju, VMA, Beograd1, Klinika za kožne bolesti, VMA, Beograd2

VREME ZA MINI SIMPOZIJUME

RADIONICE
I Preparati za zaštitu od sunca – zahtevi i problemi u izradi
II Briga za zdravlje – mesto i uloga farmaceuta u edukaciji stanovništva o zaštiti od sunca
NANO COSMETICS – promocija
MISS YU KOMPANIJA I TOP-TEN 10 najlepših devojaka SCG,

MODNA REVIJA

strana 9

Apotekarska praksa 50 | april 2006

II SAJAM FARMACIJE “FARMEKSPO”

Okrugli sto: u kliničkom ispitivanju lekova, Dobra laboratorijska
“Zakonska regulativa praksa.
i problemi galenske i
magistralne izrade lekova” Na žalost, značajan segment kao što je oblast
magistralne i galenske izrade lekova, tradicionalni
Na zahtev kolega iz prakse, u okviru drugog Saj- lekovi, Pravilnik o uslovima koje mora ispunjavati
ma farmacije, 11.05. 2006 od 16.45 – 18h pravno lice koje se bavi prometom na malo (Pravil-
održaće se okrugli sto o regulativi u farmceutskoj nik o apotekama), Pravilnik o biohemijskim labora-
oblasti, sa praktičnim osvrtom na probleme pri ma- torijama, kao i smernica Dobra apotekarska praksa,
gistralnoj i galenskoj izradi lekova. do sada nisu bili na adekvatan način obuhvaćeni.
Zbog toga u praksi često dolazi do mnogih proble-
Prvi korak ka putu evropskih integracija Srbije i ma, koji proističu iz činjenice da zakoni koji su stu-
Crne Gore bio je usvajanje paketa zakona harmoni- pili na snagu, obavezuju na usaglašavanje farmace-
zovanih sa zemljama EU, među kojima je bio i Za- utskog sektora sa
kon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je propisanim evrop-
stupio na snagu u julu, 2004. Sledilo je usvajanje skim i globalno har-
Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o komorama, monizovanim stan-
Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojima se zna- dardima, a “stari
čajno uređuje zdravstveni i farmaceutski sektor. pravilnici” iz deve-
desetih godina pro-
šlog veka (koji su na
snazi, do trenutka
donošenja novih
podzakonskih pro-
pisa) su često u ko-
liziji sa novim za-
konskim proevrop-
skim rešenjima.

Poštovane kolege,
da bismo što bolje osmislili ovaj okrugli sto, imali
neke zajedničke predloge i izveli zaključke iz disku-
sija, molimo Vas da dostavite pitanja na koja biste
želeli da dobijete odgovor na e-mail adresu Farma-
ceutske Komore Srbije: [email protected];
RE: Pitanja za okrugli sto

Ljiljana Lupšić
Hemofarm koncern “Zorka Pharma”

U okviru dela projekta regulatorne pomoći Mini- Kotizacija za oba dana:
starstvu zdravlja Republike Srbije, koji je finansiran 1200,00 dinara + PDV
od Evropske Agencije za rekonstrukciju, putem
brojnih radnih grupa u kojima su učestvovale mno- Za rad u radionicama (12.5.2006.):
ge kolege farmaceuti – stručnjaci za pojedine obla- 1000,00 dinara + PDV
sti, dobijeni su usaglašeni Nacrti pravilnika - koji
proističu iz Zakona o lekovima, a koje Ministar Zbog bolje organizacije i ograničenog broja mesta,
zdravlja propisuje uredbama (dostavljeno Ministar- molimo kolege da se prijave i izvrše uplate na
stvu zdravlja). Prevedene i terminološki usaglašene Farmaceutsku Komoru Srbije najkasnije do
su 4 smernice kojima se propisuju standardi rada u 20.4.2006. godine.
farmaceutskom sektoru: Dobra proizvođačka prak-
sa, Dobra praksa u distribuciji lekova, Dobra praksa

strana 10

Apotekarska praksa 50 | april 2006

Povodom Svetskog dana
zdravlja, 7. aprila

Svetski dan zdravlja, 7. april 2006. godine, posve- moraju prvenstveno usmeriti na već zaposlene
ćen je zdravstvenim radnicima širom sveta. Ove zdravstvene radnike.
godine geslo je „Zajedno za zdravlje“ zdravstveni
radnici i zaštita zdravlja ljudi. 4. Razmatranje pitanja neravnoteže i nepraved-
nosti – danas postoji sve veći disbalans i nepraved-
Očuvanja zdravlja ljudi ne može biti bez dobro nost u pogledu mogućnosti korišćenja zdravstvene
organizovanog sistema zdravstvene zaštite i odgo- zaštite. S obzirom na obezbeđenost pojedinih pod-
varajućih kadrova, pre svega zdravstvenih, ali i dru- ručja zdravstvenim radnicima, to ozbiljno ugrožava
gih profesionalaca koji su uključeni u brigu o zdra- mogućnost da se obezbedi pravična i univerzalna
vlju. Opasnosti po zdravlje su sve veće, potrebe za zdravstvena zaštita.
zdravstvenom negom rastu jer i globalno, populaci-
ja stari, a zdravstveni radnici se, naročito u zemlja- 5. Vlade moraju da preuzmu vođstvo – da bi se
ma u razvoju, suočavaju sa socijalnim i ekonomskim u ovoj oblasti ostvario napredak, vlade moraju da
problemima, koji izazivaju i krizu morala i gubitak obezbede ljude za planiranje, formulisanje i sprovo-
poverenja. Sve su to razlozi da je i broj zdravstvenih đenje potrebne politike.
radnika sve manji i nepravilno raspoređen, a to di-
rektno ugrožava funkcionisanje zdravstvenih siste- 6. Promocija partnerstva i saradnje na svim ni-
ma i očuvanje zdravlja stanovništva svake zemlje. voima – za iznalaženje ispravnih rešenja za stručne
i političke izazove u razvoju zdravstvenih kadrova
Svetska zdravstvena organizacija je poslednjih treba stvarati saveze ključnih učesnika u zemlji, kao
godina posebnu pažnju usmerila na rešavanje ovih i jačati saveze na regionalnom i globalnom nivou.
problema i ove godine tome posvetila i Svetski dan
zdravlja, 7. april. 7. Izgrađivanje poverenja među ključnim učesni-
cima – poverenje između vlada, zaposlenih, zdrav-
Glavne poruke za Svetski dan zdravlja 2006. go- stvenih stručnjaka i zajednica mora se izgrađivati i
dine su sledeće: održavati.

1. Školovani i dobro obučeni zdravstveni radnici Konkretne aktivnosti koje treba preduzeti po sva-
spasavaju živote – oni su neophodni da bi se obez- koj od ovih tačaka, kao i druge informacije vezane za
bedilo sprečavanje bolesti, lečenje i zaštita svih lju- aktivnosti povodom Svetskog dana zdravlja, 7. apri-
di, uključujući i one koji žive u krajnjem siromaštvu. la 2006. godine, možete naći na
sajtu Ministarstva
2. Podrška i zaštita zdravstvenim radnicima – zdravlja Republike Srbije:
moraju se omogućiti bezbedni radni uslovi i podr- www.zdravlje.sr.gov.yu.
ška, povećati plate, iznaći sredstva i rukovoditi.
Suzana Miljković
3. Povećanje efektivnosti u radu zdravstvenih
radnika putem novih strategija – u mnogim sredi- stručni redaktor
nama postoje ogromne mogućnosti da se ostvari
poboljšanje u pogledu efektivnosti, pa se strategije časopisa Apotekarska praksa

strana 11

Apotekarska praksa 50 | april 2006

EKONOMSKA PROPAGANDA
GALENSKIH PREPARATA
U APOTEKAMA

Ekonomska propaganda je svaka delatnost koja na menadžera.
pomoću vizuelnih, auditivnih ili kombinovanih Najbolja preporuka za realizaciju ekonomske
sredstava obaveštava potrošače i trudi se da kod
njih stvori pozitivnu sliku o određenim proizvodi- propagande proizvoda široke potrošnje je situacija
ma ili uslugama. Na taj način ona vrši neposredan u kojoj ekonomsko-propagandna poruka sadrži po-
uticaj na njihov stav kod izbora i kupovine tih pro- nudu koju adekvatan broj potrošača prihvata ili ga
izvoda. na relativno jednostavan i brz način može navesti
na to.
Svakoj ekonomsko-propagandnoj poruci pretho-
di studiozno istraživanje proizvoda koji se promo- Neki od ciljeva koji se tom prilikom mogu ostva-
više i detaljna analiza njegovih karakteristika. Neka riti su:
od standardnih pitanja koja se tom prilikom koriste
su: 1. Postizanje superiornosti nekog proizvoda ko-
ji se reklamira u odnosu na marke konkurentnih
1. Da li se proizvod troši ili koristi? proizvoda,
2. Koja reč bi najbolje odredila proizvod?
3. Da li je proizvod skup ili jeftin? 2. Ostvarivanje adekvatnog tržišnog učešća ko-
4. Kakav je položaj konkretnog proizvoda u od- jim bi se opravdala ulaganja u ekonomsku propa-
nosu na isti takav konkurentni proizvod? gandu,

Planovi ekonomske propagande determinisani 3. Motivisanje potrošača za kupovinu proizvoda
su utvrđenim strateškim pravcem integrisane mar- sa prednostima koje su iskazane ili skrivene na pr-
keting komunikacije i razvijaju se i koordiniraju u vi pogled,
okviru globalne marketing politike. Izdavanje sred-
stava za ekonomsku propagandu, njenim zadacima 4. Povoljni uslovi poslovanja.
u konkretnom programu i integrisane marketing
komunikacije rezultat su temeljnih analiza i proce- Kreativna strategija planiranja ekonomske pro-
pagande je i donošenje sledećih odluka:

- u kojoj formi će da bude iskazana ekonomska
propaganda, da li će ona da sadrži slike, pisane po-
ruke, mentalne asocijacije, teme, informacije itd.

strana 12

Apotekarska praksa 50 | april 2006

Bazična funkcija ekonomske propagande, ubeđi- - imitacija koja je bazirana na angažovanju po-
vanje i motivisanje kupca za kupovinu proizvoda znatih ličnosti ili predstavljanju situacija u kojima
postiže se odgovarajućim tekstom koji se tiče tog bi kupci želeli da se nađu.
proizvoda. Dobar tekst jedne ekonomsko propa-
gandne poruke predstavlja jednu od najmoćnijih Politika i program ekonomske propagande ga-
sredstava komunikacije. Samo ukoliko je ubačen vi- lenskih proizvoda naših apoteka treba da se razvi-
sok stepen kreativnosti u opis načina na koji proiz- jaju unutar marketinških i komunikacionih okvira
vod može zadovoljti potrebe kupca i njegove želje menadžmenta apoteke sa integrisanim ciljevima
ekonomsko-propagandnom porukom može se po- marketing komunikacije celokupnog farmaceutskog
stići željeni efekat. sektora.

Veliki broj organizacija koje shvataju značaj i Ova integracija sugeriše da je neophodna sarad-
kompleksnost ovog procesa angažuje specijalizo- nja farmaceuta menadžera ekonomske propagande
vane agencije za tu vrstu posla. sa farmaceutom menadžerom marketinga, sa far-
maceutom menadžerom prodaje kao i drugim rele-
Da bi se obezbedila efektivnost teksta ekonom- vantnim menadžerima zaduženim za planiranje ak-
sko-propagandne poruke i postiglo ispunjenje cilje- tivnosti koje su usmerene ka tržištu. Njihova sa-
va za bolje pozicioniranje galenskih preparata, mo- radnja treba da bude usmerena na određivanje glo-
ra biti premošćen jaz između interesa našeg kupca balne farmaceutske marketing politike, kao i razvo-
i apoteke koja reklamira svoj proizvod. Ekonomska ja celokupnog farmaceutskog komunikacionog si-
propaganda za galenski proizvod svake apoteke stema koristeći pri tome utvrđene ciljeve kao osno-
predstavlja veštinu kojom će se farmaceut obratiti vu za formiranje programa ekonomske propagande.
nekoj ciljnoj grupi tekstom i saopštiti joj sve ono Ukoliko se ovo ne ostvari, nastaće situacija koja će
što će za nju biti značajno. Poruka mora biti prven- onemogućiti uspostavljanje efektivne komunikacije
stveno jasna, dinamična, originalna i maštovita. i u značajnoj meri umanjiti ukupne rezultate proda-
je galenskih preparata u našim apotekama.
Farmaceuti moraju da koriste standardne meto-
de u ekonomsko-propagandnim porukama, a to su: Apotekarska ustanova „Beograd“ je prošle godi-
ne proslavila značajan jubilej – 30 godina galenske
- informisanje koje se bazira na iznošenju činje- proizvodnje. Ove godine 2. sajam farmacije „Far-
nica i neophodnih objašnjenja, mekspo“ u programu stručnog dela ima temu:
„Magistralna i galenska izrada preparata – moguć-
- navođenje argumenata za kupovinu konkret- nosti i razvoj“. Želimo da verujemo da je ovo poče-
nog proizvoda, tak jednog novog vremena, modernog marketinga
koji obuhvata sve komunikacijske aktivnosti izme-
- motivacija, kojom će ekonomska propaganda đu apoteka i njenih ciljnih grupa.
poprimiti emotivnu konotaciju i predstavljati oblik
psihološke poruke, Zlata žŽuvela

- ponavljanje koje ima najsnažniji uticaj na „ak- Farmaceutska komora Srbije
tiviranje“ potrošača,

- korišćenje simbola koji stavlja akcenat na rob-
nu marku,

strana 13

Apotekarska praksa 50 | april 2006

MENTALNO ZDRAVLJE
I KORIŠĆENJE ANKSIOLITIKA

Pričati o mentalnom zdravlju, danas, više nego de u okviru terapijskog procesa koji ima svoj poče-
ikada, predstavlja nostalgičan pokušaj. Mental- tak, trajanje i završetak. Lekar treba da rukovodi
no zdravlje čitave populacije je ugroženo delova- ovim procesom i ne sme da dozvoli da se pacijenti
njem stresova i trauma, kao sveprisutnijih fenome- sami leče, što je čest slučaj u praksi. Ne toleriše se
na današnjice. Psihološke bolesti, poremećaji i te- primena benzodiazepina “po potrebi”, osim ako
škoće, posledica su udruženog delovanja biopsiho- odredi lekar, jer se tako najčešće dešava da se lek
socijalnih faktora. Naročito u poslednjih petnae- pogrešno koristi, zloupotrebljava, ili se nepotrebno
stak godina, izloženi smo nega-
tivnim uticajima socijalnog mi- stvara zavisnost. Ovo kompro-
ljea u kome živimo: počev od de- mituje sam lek, koji je osvedoče-
stabilizacije države, ekonomske no efikasan, veštinu lekara, čak i
katastrofe, bombardovanja, ra- celokupno lečenje.
zaranja porodice, preko lošeg
školskog sistema, nezaposleno- Farmaceut ima ulogu da upu-
sti, nesigurnosti i neizvesnosti ti pacijenta u ispravno lečenje
egzistencije. koje je odredio lekar, a da bi to
uradio, mora da ima osnovno
Traumatizujuća i frustrirajuća znanje o mentalnom zdravlju i
moć sredine neminovno ima za da razume uzroke u našem soci-
posledice poremećaje prilagođa- jalnom miljeu. Ponovo ističemo
vanja, raširenost i učestalost psi- veštinu komunikacije sa pacijen-
hopatoloških fenomena. tima, kao i sa ostalim kolegama-
zdravstvenim radnicima. Ne vo-
Nema čoveka koji u kontek- dimo računa samo o leku, već i o
stu ovakvih socijalnih zbivanja individualnim potrebama paci-
nije iskusio osećanja straha i jenta. Ovi pacijenti imaju dodat-
ugroženosti, anksioznost, apati-
ju, depresivnost, ljutnju, bes, ne probleme, koje mi
nemoć, teskobu, nesigurnost, treba da rešimo:
besmisao… strah od leka ili pre-
terana upotreba leka,
Jedan od načina za redukovanje individualne kao dve krajnosti; lo-
patnje, kome često pribegavamo, je primena ank- še navike kada je u
siolitika. Anksiolitici, čiji su najvažniji predstavnici pitanju hrana i kon-
benzodiazepini, predstavljaju farmakološku grupu zumiranje alkohola,
lekova, čija je potrošnja, na žalost, u našoj zemlji u koje mogu uticati na
stalnom porastu. delovanje leka, pa
farmaceut mora dati
Društvena dimenzija upotrebe anksiolitika je adekvatna uputstva.
praktični problem: benzodiazepini su po peporuci
SZO uvršćeni u grupu esencijalnih lekova-neop- Zaključujemo da
hodnih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ali, po- je uloga farmaceuta
trebno je korišćenje u strogo indikovanim okvirima, u prevenciji pogrešne upotrebe i zloupotrebe ank-
pod stalnim nadzorom lekara, koji je odgovoran za siolitika, kao i u pravilnoj i racionalnoj upotrebi ve-
njihovu primenu u terapijskom procesu. Praktični oma važna, jer su lekovi bili najčešće korišćen na-
problemi su: određivanje terapijske doze i dužine čin za borbu protiv svakodnevnih problema. Njiho-
lečenja, neželjeni efekti, interakcije, neefikasnost i vim dejstvom, pokrivaju se napetost i tuga, poni-
mogućnost zloupotrebe, a na kraju lečenja - obu- štavaju nepodnošljiva osećanja itd…
stavljanje njihove primene i pojava zavisnosti.
žŽeljka Mitrović
Lečenje ovom grupom lekova uvek mora da bu-
AU “Beograd”

strana 14

Apotekarska praksa 50 | april 2006

IRIDOLOGIJA

(lat. iris – dužica, obojeni

deo oka; logos-nauka)

Iridologija je nauka koja omogućava lekaru da na trakta (bronhitisa, preuritisa, i tuberkuloza),
osnovu izgleda dužice oka odredi stanje organa u - reumatska i neurološka oboljenja,
organizmu. - osetljivo srce i bubrezi,
- češća pojava katarakte.
Iridodijagnostika pruža veliki broj informacija o Hematogeni tip ima veće predispozicije ka sle-
zdravstvenom stanju pojedinih organa mnogo pre
ispoljavanja kliničkih simptoma, pa se koristi i kao dećim bolestima:
preventivna metoda. - bolesti gastrointestinalnog trakta (čir na dva-

Na osnovu izgleda dužice mogu se dijagnosti- naestopalačnom crevu, gastritis),
kovati akutna, subakutna i hronična oboljenja, na- - labilni nervni sistem (podložni depresiji, anksi-
gomilavanje toksičnih supstanci u organizmu i na-
sledne predispozicije prema određenim bolestima. oznosti).
Kombinovani tip ima predispozicije:
Prema razvoju, građi i svojim funkcijama, dužica - oštećenje parenhima jetre,
predstavlja sliku mozga u čijim se receptorima stal- - bolesti žučne kese i žučnih puteva.
no dešavaju promene koje su povezane sa jedne Na dužici se mogu uočiti znaci upalnih i dege-
strane svetlosnim zracima, a sa druge strane sa pa-
tološkim procesima u organizmu. Pretpostavlja se nerativnih procesa u organizmu. Oni se javaljaju u
da pod uticajem svetlosnih impulsa u tkivima duži- obliku tzv. lakuna (udubljenja). Dijagnostička oce-
ce dolazi do opštih i strogo lokalizovanih adaptaci- na lakuna bazira se na njihovim sledećim karakteri-
onih zaštitnih promena. Ove promene se javljaju u stikama:
vidu udubljenja, fleka, crtica, prstenova i drugih ob-
lika. One imaju određen raspored što omogućava - veličina
da se sa velikom preciznošću odredi mesto patolo- - dubina
škog procesa u organizmu. - oblik
- boja
Dužica sa kompaktno sabijenim vlaknima karak- - lokalizacija
teristična je za ljude sa dobrim regenerativnim spo- One mogu biti duboke i površne. Njihova dubi-
sobnostima, dok su rastresita vlakanca karakteri- na zavisi od intenziteta upalnog ili degenerativnog
stična za ljude sa slabom imunološkom odbranom procesa. Naime, što je jači upalni proces lakuna je
i urođeno slabim regenerativnim sposobnostima. dublja i obrnuto. Ako se na dnu lakune pojavi sve-
Iridolog kod postavljanja pravilne dijagnoze mora tla ili tamna tačkasta promena ona ukazuje na te-
da prouči strukturu dužice i njenu boju. Boja oka žinu oštećenja. Duboke crne lakune sa centralnom,
zavisi od broja pigmenata ćelija (hromatofora) u oštro ograničenom svetlom tačkom govore u prilog
stromi dužice. Plave oči imaju malu količinu pig- teškom oštećenju dotičnog organa uz mogućnost
menta - melanina, smeđe oči srednju, a najveća ko- postojanja zloćudnog procesa.
ličina pigmenta - melanina je kod crnih očiju.
Iridodijagnostika je uvedena kao poseban pred-
LIMFATIČKI TIP – osobe sa plavim očima met u nastavi na medicinskim koledžima (Kanade,
HEMATOGENI TIP – osobe sa smeđim očima Francuske, Sjedinjenih Američkih Država). U bliskoj
KOMBINOVANI TIP – osobe sa sivim ili zelenim budućnosti topografska iridodijagnostika bi trebalo
očima da zauzme zasluženo mesto jer se pomoću nje mo-
Na osnovu ove podele teorija iridologije govori že dobiti informacija o ljudskom organizmu koju ne
da je kod limfatičkog tipa pojačana funkcija limfnog može da pruži ni jedna druga od danas široko pri-
sistema i da se kod takvih osoba češće javljaju sle- menjivanih dijagnostičkih metoda. Ona je potpuno
deća oboljenja: neinvazivna, jer se dijagnoza postavlja isključivo na
- adenomi, polipi u nosu, uvećani krajnici, pove- osnovu posmatranja.
ćanje limfne žljezde na vratu, povećana štitna žlje-
zda na vratu, Zlata žŽuvela
- predispozicija prema bolestima respiratornog
Farmaceutska komora

strana 15

Apotekarska praksa 50 | april 2006

DA LI SMO EMOCIONALNO
INTELIGENTNI (EQ)?

Do sada smo uglavnom slušali i govorili da smo - MOTIVACIJA – SPOSOBNOST DA POKRENE-
pametni na osnovu toga kolika nam je racional- MO I USMERIMO NA PRAVI NAČIN ONO ŠTO
na inteligencija odnosno IQ. U poslednje vreme NOSIMO U SEBI - SVOJE ZNANJE I STRUČNOST I
mnoga istraživanja u svetu demantuju ovu tvrdnju TO KA PRAVIM CILJEVIMA. DA PREUZMEMO
i nedvosmisleno ukazuju da racionalna inteligenci- INICIJATIVU I TEŽIMO BOLJITKU ALI I DA BUDE-
ja (IQ) na naš život i uspeh utiču svega 20-30%. MO ISTRAJNI KADA SE DESE NEUSPESI I RAZO-
ČARENJA. U PRAVO VREME POKAZATI DA SMO
Mnogo važnije za naše životno postignuće, ka- OPTIMISTI
žu naučnici, je emocionalna inteligencija (EQ). Ona
nam omogućava da ono najbolje što nosimo u se- - EMPATIJA – IMATI OSEĆAJ ZA EMOCIJE
bi prezentujemo na pravi način i u pravo vreme DRUGIH LJUDI, BITI S DRUGE STRANE OGLEDA-
pred pravim osobama i na pravom mestu. Da ose- LA. KADA SPOZNAMO SEBE I SHVATIMO DRUGE
timo ono što u sebi nose svi oni sa kojima živimo i SIGURNO ĆEMO BOLJE FUNKCIONISATI I MOĆI
radimo. Ona nam omogućava da budemo svesni ĆEMO I DRUGIMA DA UKAŽEMO KAKO DA ONI
znanja i mudrosti koje posedujemo. BOLJE ŽIVE I EFIKASNIJE RADE

Opsežnu studiju o emocionalnoj inteligenciji - DRUŠTVENE VEŠTINE – ŠTO TAČNIJE
napisao je poznati psiholog Danijel Golomar. On je OSEĆATI DRUŠTVENE SITUACIJE I MREŽE FUN-
osnovne karakteristike emocionalne inteligencije, KCIONISANJA, INTUITIVNO I SAMOSVESNO I
koje su važne kako u privatnom životu tako i u po- STRUČNO POKRETATI AKCIJE, PREDVODITI,
slu kojim se čovek bavi, odredio na sledeći način: RAZREŠAVATI SUKOBE, TEŽITI SARADNJI , PO
POTREBI ANGAŽOVATI SE U TIMSKOM RADU.
- SAMOSVEST - SVEST O VLASTITIM OSEĆA-
NJIMA U DATOM TRENUTKU I UPRAVLJANJE Koliko je sada sve ovo gore navedeno potrebno
ODLUKAMA U SKLADU SA TIM; PROCENJIVANJE preispitati u funkciji jedne dobre organizacije sa od-
SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI UZ DOVOLJNO SA- govarajućim timom menadžera možete i sami pro-
MOPOUZDANJA suditi. Ali u svakom slučaju, treba da se pozabavi-
mo sa emocionalnom inteligencijom, pre svega na-
- SAMOKONTROLA – UPRAVLJANJE NAŠIM ših pretpostavljenih, a onda i nas samih.
OSEĆANJIMA TAKO DA NAM TO OLAKŠAVA
POSAO KOJI OBAVLJAMO. SVEST O POTREBI DA Zlata Žžuvela
SE BUDE SAVESTAN I SNAGA DA PO POTREBI
ODGAĐAMO ZADOVOLJSTVO DA BISMO ŠTO Farmaceutska komora Srbije
PRE OSTVARILI SVOJ CILJ

strana 16

Apotekarska praksa 50 | april 2006

NEPRAVILNA

VestiUPOTREBA LEKOVA

Širom sveta, više od V Skupština FdS-a održana je 15.03.2006. godine.
50% svih lekova su Na sastanku su donete sledeće odluke:
propisani, izdati ili pro- · za predsednika Skupštine FdS-a izabran je
dati na neodgovarajući prof.dr. Darko Ivanović
način i više od 50% paci- · za zamenika predsednika Skupštine FdS-a dipl.
jenata uzima lekove neis- ph. Miomir Nikolić
pravno. Ova uznemirava- · doneta je odluka o formiranju:
juća činjenica prezento-
vana je od strane zvanič- - sekcije studenata farmacije i
nika SZO na sastanku - sekcije za farmakoekonomiju.
„Iracionalna upotreba le-
kova šteti zdravlju i troši resurse“. 34. sastanak Upravnog odbora održan je
15.03.2006. godine i donete su sledeće odluke:
Podaci pokazuju da se prosečan broj lekova ko-
ji se koriste povećava u periodu od 1990-2003. go- · za predsednika Upravnog odbora, koji je po
dine sa 2,2 – 2,7 po pacijentu. Od toga samo 40- funkciji i predsednik Društva izabrana je prof.dr.
50% pacijenta lekove uzima u skladu sa standardi- Ivanka Miletić
ma tretmana bolesti.
· za zamenika predsednika Društva izabrana je
Sledeći podaci jasno govore o posledicama ne- doc.dr Mirjana Antunović
pravilne upotrebe lekova:
· doneta je odluka o organizovanju 48. Simpozi-
- 2,3 -4,7 miliona novih slučajeva hepatitisa B i juma i IV kongresa farmaceuta Srbije
C i 160.000 novih slučajeva HIV godišnje, posledi-
ca je 15 milijardi injekcija godišnje, od kojih polo- · za predsednika Naučnog odbora Kongresa iza-
vina nije sterilna brana je prof. dr Nada Kovačević

- 4 - 10% hospitalizovanih pacijenata pokazuje · za predsednika Organizacionog odbora Kon-
nepovoljnu reakciju na lekove u razvijenim zemljama. gresa izabrana je doc.dr Mirjana Antunović
Ovo je četvrto od šest vodećih uzroka smrti u SAD i
košta ovu zemlju 130 milijardi dolara godišnje. · doneta je odluka o iznosu članarine u FdS-u od
1200,00 dinara za 2006 godinu i visini godišnje
- U značajnom porastu je i rezistencija na anti- pretplate na časopis „Arhiv za farmaciju“ od
biotike, sa rezistencijom od 70-90% na prvu liniju 1200,00 dinara.( PRILOG 2)
antibiotika za dizinteriju, pneumoniju, gonoreju i
hospitalne infekcije. · doneta je odluka o ponovnom pokretanju ča-
sopisa Bilten.
Bez obzira na alarmantne podatke još uvek se
veoma malo ulaže u promociju racionalne upotre- Doneta je i odluka da pored opštih uslova nave-
be lekova. U 2002-2003 ukupni troškovi SZO bili denih u članu 3. Pravilnika o uslovima za dobijanje
su 2,3 milijardi dolara ali je od toga samo 0,2% po- zvanja „primarijus“, kandidat treba da ispunjava
trošeno na takve vrste promocija. još dva uslova Farmaceutskog društva Srbije:

Gde smo mi u odnosu na svet? Koliko se kod · da je član FdS-a najmanje 5 godina u kontinu-
nas lekova godišnje propiše, izda i koristi nepravil- itetu,
no? Kako rešiti gorući problem rezistencije na anti-
biotike? Kolika je stopa smrtnosti zbog neadekvat- · da je aktivan član odgovarajuće stručne sekci-
nih terapija lečenja i loše komplijanse pacijenta? je FdS-a.
I na kraju koliko nas sve to košta?
Napomena: Lica koja konkurišu za zvanje „pri-
DA LI SMO SPREMNI DA DAMO ODGOVOR? marijus“, izdavanje potvrde o članstvu radi odlaska
u inostranstvo ili za priznanja Društva moraju biti
Dragana Sovtić članovi Društva najmanje 5 godina u kontinuitetu
(ukoliko neki član nema ovaj kontinuitet, za sve
Saradnik časopisa godine van kontinuiteta plaća iznos godišnje čla-
narine u duplom iznosu).
Apotekarska praksa
Za sve retroaktivne uplate primenjuje se visina
članarine određena za godinu u kojoj se vrši
uplata.

Dubravka Urošev, FdS

strana 17

Apotekarska praksa 50 | april 2006 SKUPOVI

Vesti Kongresi:
Savez privatnih apotekara i veledrogerija Srbije
(SPAS) održao je Četrnaesti stručni sastanak u subo- 10.-12. maja 2006. godine u
tu 1. aprila 2006. godine. Sarajevu će se održati Prvi Kon-
Skup je otvorila mr ph. gres farmaceuta Bosne i Herce-
Aleksandra Dimitrijević-Sa- govine sa međunarodnim uče-
lom, predsednik SPAS-a, a šćem. Tema: „Savremeni trendo-
posle pozdravne reči prof. dr vi u farmaciji“. Više informacija
Darka Ivano-vića dekana možete dobiti na sajtu:
Farmaceutskog fakulteta www. kongresfarmaceuta.ba.
Univerziteta u Beogradu
održan je stručni deo. 25.-31. avgusta, 2006. godi-
Nakon predstavljanja ne, održaće se 66. Svetski Kon-
preparata Ecomer, veoma in- gres Farmaceuta F.I.P., Salvador
teresantno i savremeno pre- Bahia, Brazil. Tema: „Unošenje
davanje o antidepresivima inovacija u zaštiti pacijenata“.
održala je prof. dr Radica Više informacija možete dobiti na sajtu: www.
fip.org.
Stepanović. Pred-
stavnik firme Glaxo- 17.-21. oktobra 2006. godine, u Novom Sadu
SmithKline dao je održaće se 15. Kongres medicinske biohemije i la-
osvrt na svoje regi- boratorijske medicine sa međunarodnim učešćem.
strovane preparate Glavne teme kongresa:
iz te farmakodinam-
ske grupe. S druge - nove tehnologije
strane predstavnici - organizacija laboratorijske službe
firme F. Hoffmann- - edukacija
La Roche izneli su - genetska epidemiologija
iskustva sa dosada- - genom i proteini u kancerogenezi
šnjom primenom - biomarkeri
Xenical-a, a o leku - lipidni poremećaj
Tamiflu aktivno le- - hemostaza
čenje gripa, govorio - oksidativni stres
je dr Predrag Kon. - analitika telesnih tečnosti
Prof dr Ivan Stanković u okviru predstavljanja Diflaga- - slobodne teme
l-a veoma pregledno i iscrpno izneo je regulativu u
oblasti dijetet- Više informacija: www.dmbj.org.yu
skih proizvoda.
Na to se nado- Ostali skupovi:
vezalo i izlaga-
nje Doc. dr Teo- 13-15.aprila 2006. u Budvi, seminar Sekcije za
dore Beljić o bolničku farmaciju. Tema: „Suportivna terapija
multivitaminima obolelih od malignih oboljenja“. Generalni sponzor
i mineralima za Roche. Održaće se radionice na temu:
dijabetičare, i
preparatu firme 1. Prevencija, lečenje mučnine i povraćanja iza-
SibexLine. zvane hemoterapijom
Radni deo nastavljen je internim obaveštenjima za
članove SPAS-a i informacijom da je postavljen i sajt. 2. Prevancija i lečenje kancerskog bola
Druženje je potom, uz koktel završeno u prijatnom
ambijentu hotela Interkontinental u Beogradu, gde se 07.-09. juna 2006. seminar farmaceutskih teh-
ovaj skup i održavao. ničara „Sveti Sava“, na Tari, u organizaciji Farmace-
utske komore Srbije. Tema „Uloga farmaceutskog
Gordana Mihajlović tehničara u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti ado-
lescenata“. Rad organizovan u okviru radionica.

strana 18