КИШОВО ПЕРО 1 Кишово перо ОШ „Д а н и л о К и ш“ Б е о г р а д , г о д и н а I I I , Б Р О Ј 5 , ф е б р у а р 2 0 2 4 Приче из наше школе Светосавље Дечји уметнички колаж Росомачки лонци Италија Светозар Милетић Наши најбољи... Еразмус+ Новогодишње чаролије
2 КИШОВО ПЕРО Кишово перо Лист ученика и наставника ОШ „Данило Киш“ у Београду Година III, број 5, фебруар 2024 Оснивач и издавач ОШ „Данило Киш“ Генерала Штефаника 6 11010 Београд телефон: 011/7856845 мејл: [email protected] веб сајт: www.osdanilokis.edu.rs OŠ Danilo Kiš Beograd За издавача: Анђелка Мирковић, директор Главни уредници: Јелена Ђурић Ана Крунић Технички уредник: Душица Пецељ Корице: Тадија Јовановић, 6/2 Принц Миленковић, 7/7 Штампа: Вулкан идаваштво Тираж: 100 ЧИТАЈТЕ У ОВОМ БРОЈУ РЕЧ УРЕДНИКА Драги читаоци, Листајући странице часописа, наићи ћете на наше мале почетке и данашње велике успехе. Надамо се да ћете осетити енергију и снагу које владају школом, а које смо покушали да пренесемо међу корице Кишовог пера. Уживајте у читању, смејте се, радујте се и пустите нека вас Кишово перо однесе у један мали уметнички космос саткан од радова наших ученика. Уредници 2 3 4 13 14 15 16 24 26 28 29 30 31 32 33 34 36 38 39 43 44 Реч уредника Химна школе Приче из наше школе Школске приредбе Еразмус+ Ризница Кишово перо Наши најбољи Они су наш понос Чаробна путовања Ја Србију Historia magistra vitae est Изненадни гост Интервју са... Читалачко ћоше Новогодишње чаролије Математички кутак Шаљива страна Бојама улепшајмо свет Сарадник на пројекту Стрип Први колектив
КИШОВО ПЕРО 3 ХИМНА „КИША“ У белом граду, најмлађа школа У срцу Степе, наш мали рај Ту где су лаке бројке и слова Ти путем звезда сад погледај. Школе су увек чинили ђаци, Без дечјег смеха, празан је дан, Многи ће овде бити прваци, И маште вечне грлити сан. Некако буде, у школи лако, Песме и приче, меке ко свила; Одједном схватиш, волиш је јако, Ту децу уче да шире крила. Причамо вам, другари, како је све било, Усред Степе, наша школа, зову је Данило. Сакријемо чаробњака да машту преслиша, Широм света пошаљемо пољубац из Киша! Драган Живановић, учитељ
4 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе ПРОЈЕКТИ Средњовековна култура - ученици 6/4 и 6/6, наставница Јелена Калезић Паметни уређаји - ученици 1/3, учитељица Татјана Магделинић Бундевијада - ученици 3/7, учитељица Анђела Петровић
КИШОВО ПЕРО 5 Приче из наше школе Откријмо Немачку - ученици 7/2, наставнице Нада Симановић и Николина Рацковић Питагорино дрво - ученици 7. разреда, наставнице математике Милица Васовић, Марија Севић и Светлана Савовић Божићна чаролија - ученици 5/5 и 5/8, наставница Драгана Гојковић Danube4all - ученици 4/8, учитељица Ивана Живановић Дунав - ученица Луна Јовановић, наставница Душица Пецељ
6 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе УГЛЕДНИ ЧАСОВИ Српске династије - ученици 8/2, наставница Јелена Калезић Дигитални свет по мери ученика - ученици 4/10, учитељ Драган Живановић Новогодишња олимпијада - ученици 7/6 и 7/8, наставници Никлоина Рацковић, Оливер Златановић и Миљан Терзић Лет кроз дигитални свет - ученици 4/2, учитељица Маријана Кљајевић
КИШОВО ПЕРО 7 Приче из наше школе ДЕШАВАЊА Новогодишњи базар - ученици 3/ 1 и 4/ 10 Дечја недеља - ученици 3/ 1 и 4/ 10, учитељи Милена Лутовац и Драган Живановић Новогодишње дружење - ученици 4/3, учитељица Маја Петровић Маскенбал у боравку - ученици 1/ 2, 1/ 4, 1/6, 1/8 и 1/9, учитељица Невена Чавић
8 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе ВРШЊАЧКИ ТИМ Вршњачки тим обележио је и Међународни дан толеранције. Чланови тима су кроз радионицу са ученицима подсетили да сви имају право да буду оно што јесу, односно да свако има право на своју посебност. Истакли су да је за њих толеранција - поштовање, прихватање, уважавање богатстава различитости у културама, обичајима, мишљењима, ставовима, боји коже, тежини, висини, начину изражавања итд. Чланови тима, Нада Симановић и Јелена Веселиновић Ч ланови Вршњачког тима обележили су Дечју недељу радионицом Одељењска правила - школа без насиља. Радионица је била посвећена унапређењу подстицајног, здравог и безбедног окружења у којем деца могу да развијају своје потенцијале. Радионица је била посвећена развоју вршњачке солидарности. Дечја недеља је обележена под слоганом Велико срце деце Србије.
КИШОВО ПЕРО 9 Приче из наше школе С лушајући о животу сељака, грађана и властеле у доба Немањића, ученици одељења 4/2 заинтересовали су се за изглед кућа из времена ове владајуће династије. Користећи глину и дрво, баш као што су некада радили наши преци, направили су куће и своје идеје претворили у креативне радове. Маријана Кљајевић, учитељица КУЋЕ У ДОБА НЕМАЊИЋА Т оком септембра, октобра и новембра 2023. године ученици 6. разреда су кроз пројекат Моје острво из маште вежбали картографску писменост. Kако је напредовала област Картографија, ученици су стицали знања и уз наставникове сугестије креирали острво из маште. Душица Пецељ и Нада Симановић, наставнице географије МОЈЕ ОСТРВО ИЗ МАШТЕ
10 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе
КИШОВО ПЕРО 11 Приче из наше школе
12 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе Р едакција Кишовог пера разговарала је са двема дамама које су се дружиле са нама у првих десет година постојања школе и имале ту част да прве оду у заслужену пензију. То су Марина Станковић, библиотекарка, и Софија Љубинковић, наставница ликовне културе. 1. Колико година сте радили у просвети? Марина (М.): У просвети сам радила 37 година. Од тога, последњих осам година у „Кишу“. Софија (С.): У купно 25 година. 2. Шта Вас је посебно инспирисало у раду с децом? М.: Пре свега љубав према деци. Жеља да у њима развијам интересовање за читање књига, откривање нових светова, ликова и судбина и наравно циљ да из свега тога извуку поуке. Да препознају праве животне вредности. С.: Као и већина девојчица, и ја сам се често у игри поистовећивали са својом учитељицом, касније са наставницом ликовног. Уметност је нешто што је био мој први избор, тако да сам на најбољи начин спојила то у диван, посебан рад са децом у школи. Боље и лепше није могло! 3. По чему памтите дане проведене у „Кишу“? М.: Дане проведене у „Кишу“ памтим по невероватно талентованој деци са којом сам радила у библиотеци. По дружењу са колегама у школи и ван ње. По неким занимљивим колективним путовањима... С.: Била сам најстарији члан колектива, тако да сам осетила велико поштовање ученика и колега. Сваки час и дан проведен у школи је био обојен ведрим бојама, од првог до последњег. 4. Шта Вам недостаје из рада у школи? М.: Највише читање нових дечјих књига које смо куповали за библиотеку. Представљање тих књига ученицима и прављење „листе чекања“ за нову књигу која би их заинтересовала. Читање ученичких радова, песама „Читалачких дневника“, где су исказивали своју машту и креативност. С.: Из претходних одговора се наслућује и овај - дечији смех, разговор и рад са њима. И време у зборници уз кафу са драгим људима.... 5. Како проводите пензионерске дане? М.: Дивно. Буђење без сата, ритуал испијања јутарње кафице, шетње, читање, дружење са двоипогодишњим унуком. С.: Мислила сам да ћу бити организованија, да ћу врем е знати да усм ерим на праве ствари. Али креативности не недостаје и у малим дневним активностима. 6. Имате ли нешто да поручите колегама и деци из „Киша“? М.: Колегама желим прво здравље, срећу на личном плану, а онда и много воље и истрајности у послу који обављају. С.: Баш м и је необично да одговарам на питања као неко ко је БИО део школе „Данило Киш“. Али порука постоји — са вама од самог почетка рада школе и поносна што сад заједно славимо овај мали јубилеј! ВЕЕЕЛИКИ ЗАГРЉАЈ ЗА СВЕ! Редакција Кишовог пера МАРИНА И СОФИЈА
КИШОВО ПЕРО 13 Школске приредбе П оводом обележавања школске славе „Свети Сава“, наставници и ученици ОШ „Данило Киш“ приредили су богат и садржајан културно-уметнички програм након традиционалног ломљења колача и обраћања заменика директора Наташе Ников испред руководства школе. Након „Химне Светом Сави“, коју је извео хор наше школе под диригентском палицом наставнице музичке културе Маје Николовски Михајловић, присутне су пригодним рецитацијама поздравили: Вида Думановић 2/8 („Малено сам ђаче“) у име наших малих ђака и Михаило Гачић 8/3 („Славски поздрав“) у име великих ђака. За овогодишњу представу изабран је текст „Детињство“ Драгана Радичевића, који смо адаптирали и прилагодили нашој замисли да у одређеним секвенцама радњу драме прате рецитације и хор. Публици се импресивном глумом представила глумачка екипа од 22 глумца, коју су водиле вероучитељица Христијана Гоцић и библиотекарка Александра Шаренац. За сценографију и пригодну презентацију о српским средњовековним владарима и манастирима побринула се наша наставница ликовне културе Војислава Врцељ, а за тонску реализацију наш колега Милутин Вујадиновић. Као и сваке године, приредба је окончана фантастичним играма КУД-а „Глумац“. Ове године они су се представили играма: „Три минута игара из Шумадије“ и „Влашке игре“. Александра Шаренац, библиотекарка СВЕТОСАВЉЕ
14 КИШОВО ПЕРО Еразмус+ ЕРАЗМУС У АНДАЛУЗИЈИ У чествујући у другом по реду Еразмус пројекту наше школе, под називом Stop! Loading... Go!, наставнице Александра Вујатовић, Анђела Петровић, Јелена Ђурић, Душица Пецељ, Ана Крунић и директорка школе Анђелка Мирковић боравиле су у јануару ове године у андалузијском граду Уелви, где су похађале курсеве Learning and Teaching in Social Media Networks и Flipped Classrom Methodology. Поред упознавања са иновативним методама рада, наставнице су имале прилику и да посете школу у граду који их је угостио, да поразговарају са тамошњим предавачима и ученицима. Шпански школски систем унеколико је другачији од нашег па је интересантно да се на једном простору срећу ученици од две године до шеснаест година. Боравак у овом делу Шпаније пужио је могућност и за обилазак оближњих градова – Севиље, Кадиза и Кордобе, који су, сваки на свој начин, осликали дух Андалузије.
КИШОВО ПЕРО 15 Ризница
16 КИШОВО ПЕРО Кишово перо МОЈА УЧИТЕЉИЦА Моја учитељица је вредна као пчелица. Сваког дана она нас научи слово за један глас. Оловкама пишемо, гумицама бришемо. Сваког дана учимо да читамо и пишемо. Сњежана нас увек пази, грли, љуби и понекад мази. Ми смо њен цео свет, „Данило Киш“, прво пет. Милица Дуњић, 1/5 MOJ КРАЈ У мом крјау сва деца знају, како је лепо пролеће у мају, и да су овде најлепши дани, када чују се птице на грани. У мом крају досадно није, увек се напољу нешто крије, дружимо се сваког дана, играмо се док не позове мама. Са осмехом у школу идемо, иамам да учим, али не бринем, највише волим петице и на физичком разне игрице. Теодора Тимотић, 3/8 ЖУТЕ ДУЊЕ Сваке године јесен долази и разне нам поклоне доноси. Тако нам је и ове године јесен донела укусне плодове. Када сам била код баке у гостима, видела сам корпе пуне дуња. Цела соба је била испуњена прелепим мирисима жутих дуња. Дуње су не само чаробног мириса већ су и јако лепог укуса. Слатко, џем, компот или сок нека свако изабере омиљени оброк. Тамара Крстић, 4/10 УЧИТЕЉИЦА Ко је то ко нас чува и пази? Ко је то што све проблеме са нама гази? Ко је то ко нас мази? Ко је то тако леп и марљив? Ко је то ко о свему брине? Ко је то што као сунце сине? Ко је то ко је нежан као лане? Ко је ту за помоћ свима нама? Е па рећи ћу вам свима гласно: то је наша учитељица Маја! Милица Кнежевић, 3/2
КИШОВО ПЕРО 17 Кишово перо ЗИМА Када је зима пада снег, који прекрива шуму и брег. У даљини све је бело, бели се и град и село. Деца воле снег и пахуље сјајне, јер у снегу играју игре бајне. Деца се санкају, клизају и скијају, праве Снешка Белића, јуре се и грудвају. Стара година одлази, а стиже нам нова, коју дочекујемо са пуно жеља и снова. Китимо јелке да сијају што више, А Деда Мраз нам доноси поклоне и слаткише. Тамара Крстић, 6/10 ЗИМА Стигла нам је зима завејан је брег. Не треба нам клима, пао нам је снег. Стигла нам је зима, весели смо сви. Беле боје свуда има, дођите и ви. Стигла нам је зима, деца кренула на спуст. Зима свима јако штима, почео је распуст. Нина Вујичић, 3/10 ЗИМА Деца стално гунђала, ово зима није нема Снешка Белића, само киша лије! А зима их слушала, проговорила је године ове, одмах се одлучила на подвиге нове! Скупила је облаке и северце грубе показала срдито своје беле зубе! Миа Видаковић, 3/10 ЗИМА Док од првих пахуља ствара се рој, Нестрпљиво гледам кроз прозор мој и будно пратим какво је стање, хоће ли бити снега за санкање! Ујутру први на брдо журим, Санкама својим да се сјурим. Другари стижу са свих страна, сви су жељни санкања! Пресрећан ја сам док санке лете, зими се радује свако дете! Виктор Петровић, 3/10
18 КИШОВО ПЕРО Кишово перо СВЕ ЈЕ ТО КУЋА МОЈА Тамо где златна пшеница расте, Где сунце за планине залази, Тамо где цвркућу ласте – Ту се мој дом налази. Бескрајна шарена поља цвећа, Све жуто у јесен дрвеће, Које краси шуме своје – Све је то кућа моја. Планине високе моје Које се буде рано пре јутарње зоре, Мирно и замишљено стоје И гледају у далеко блиставо море. У густом зеленом дрвећу Птичица пева свим својим срцем. А шума јој одговара Тихим благим поветарцем. Назар Мељничук, 7/7 РАСТКОВА ДИЛЕМА Он је био будући жупан, Ситан, не крупан, Породици недоступан, Јер је волео да чита. Волео је да чита више од свега, Можда је хтео и да пише своја дела, Али како поред овога свега? Није желео оставити породицу. Није желео бити жупан. Желео је слушати Бога и Богородицу, А не браћу како се свађају. То је била мука за њега. Да ли ће Растка шеснаестогодишњега, Примити? Да ли за то уопште постоје лимити? Растко није знао. Тако једног дана себи је признао: „Замонашићу се!“, рече он самоуверено, Узимајући хартију и налив перо. Док је писао писмо, све му се вртело по глави, Није хтео ни оцу ни мајци да се јави, Знао је да ће га спречити, Шансе за то биле су огромне, Али ако га воле, разумеће. Зар не? Милица Крунић, 6/7
КИШОВО ПЕРО 19 Кишово перо Н ико не може да живи довека, али ако оставимо нешто вредно иза себе током живота, остајемо упамћени заувек. Наша дела, наше речи могу да живе и после нас. Постоји много примера како су људи остали запамћени. Наши преци који су храбро, достојанствено и безусловно голим животима бранили отаџбину заиста живе довека. У времена без садашње технологије, интернета, уређаја усмено се преносило са генерација на млађе потомке тако да све што је било од значаја, остало је да живи. Тако сам негде прочитао да је српски сељак у ослободилачки рат из свог села у Шумадији понео ланац којим је везивао волове како би га подсећао за шта се бори и вратио га после рата кући. Други је током фронта јуришајући гладан носио и као злато чувао кекс који су добијали страни војници како би га донео својој деци у Србију не знајући ни да ли су живи. Средњовековни владари који су неустрашиво пружали отпор непријатељу, хајдуци који су чували свој народ од Турака заиста су личности које неће умрети никада. Чак и мала, скромна, наша дела некоме могу много да значе. Много тога људи временом заборављају, али мислим да туђа помоћ и доброта увек остају упамћени. Нашим лепим понашањем, разумевањем, саосећањем према другима и љубављу изнад свега чинимо овај свет бољим местом. Допринос свету доносимо нашом жртвом и бригом за друге. А добро се добрим враћа. Врло је једноставно. Треба се интересовати за следеће генерације и будућност и радити на томе да њима направимо леп, пре свега духовни свет, где ће се сачувати јединство, традиција, обичаји, култура, као што су то наши преци урадили за нас. Нисмо их заборавили, а тако ни наши потомци неће нас ако добро у садашњости сејемо. Вероватно ће неки од њих размишљати: Имали су се зашта и родити. Илија Николић, 8/2 БЛАГО ОНОМ КО ЖИВИ ДОВЕКА М ој омиљени књижевни лик је Пипи из романа Пипи Дуга Чарапа. Пипи има девет година. Она је висока и витка. Најјача је девојчица на свету. Има нос који изгледа као кромпирић, лице јој је истачкано наранџастим пегама. Коса јој је наранџасте боје и стално носи две кике које штрче у страну. Пипи је сама сашила хаљину. Прво је одлучила да хаљина буде плава, али је морала да дода мало црвене тканине на њу. На ногама су јој две дуге и распарне чарапе, носи црне ципеле које су много велике, али она никад није пожелела друге. Упознала је дечака Томија и девојчицу Анику. Чудно јој је да се дружи са њима, јер су они лепо одгојени и отмени, док она нема родитеље. Пипи је чудна јер хода унатрашке, неваспитана јер није имао ко да је научи лепом понашању, маштовита јер је измислила да људи у Египту ходају наопачке. Она воли животиње, има коња и мајмуна који јој стоји на рамену. Пипи је пример да пријатеље не треба бирати по изгледу, већ по особинама које испољавају. Милица Јаковљевић, 4/2 МОЈ ОМИЉЕНИ КЊИЖЕВНИ ЛИК
20 КИШОВО ПЕРО Кишово перо П онекад, у тренуцима доколице, волим да замишљам како је то било некад давно, пре телевизије, телефона, радија и сличних уређаја. Тада би се људи скупили и сели заједно крај нечијег камина или у нечијем дворишту и причали приче, певали песме, свирали, а чак понекад у заиграли коло, уколико имају воље и простора. Када бисмо желели, могли бисмо да покушамо да проживимо једно њихово вече или дан. Али такав доживљај би нам био неопипљив да песме и приче нашег народа никада нису записане. Сви већ знамо да је све облике народне књижевности записао Вук Стефановић Караџић, али људи често данас не размишљају о томе колико су Вукови певачи заправо били значајни и колико бисмо данас дивних народних прича и песама изгубили да није било њих. Вратимо се, бар на тренутак, у XIX век, када је Вук ишао по Србији тражећи људе који би му певали и чије би песме записао. Тражио је оне који су имали најлепше верзије песама и приповедака и били најталентованији у свом казивању. Неки од њих нису умели своје песме да казују, већ само да их певају уз гусле, и те песме Вуку су биле најтеже за записивање. С друге стране, то су биле верзије песама које је Вук највише желео, те му њихово записивање није тешко падало. Али ни живот тих певача није увек био лак. Многи од њих просили су за новац и храну певајући своје песме. Неки, попут Филипа Вишњића, били су и слепи. Питам се да ли су тада схватали колико ће благо њихове песме представљати нашем народу за неколико стотина година и да ли су размишљали о томе да народ у будућности неће више певати песме и да их људи неће памтити и казивати као тада. У сваком случају, не верујем да су били свесни колико ће њихов рад вредети њиховом народу. Сада, када знам да су њихови животи често били тешки, схватам да је најмање што можемо за њих да учинимо да наставимо да читамо и изучавамо народну књижевност. Она, осим што је сама по себи дивна и разноврсна, носи у себи сећања наших предака, њихова веровања и свакодневни живот. То је нешто што не смемо никад заборавити. Нека је вечна слава Вуку и Вуковим певачима. Милица Петковић, 8/6 МЕЂУ ВУКОВИМ ПЕВАЧИМА Н екада давно, у једном селу, у једној штали, живео је магарац. Свакога дана је имао довољно хране, јер су га људи редовно хранили, али он није био задовољан. Магарац је гледао како се дивљи коњи слободно крећу у природи, па је и он пожелео исто. Људи су магарца користили за рад, а пошто је чезнуо за слободом, магарац одлучи да побегне. После дужег пута човек одлучи да магарцу скине терет са леђа како би се одморио и пусти га на поток да се напоји. Док је пио воду и пасао траву поред потока, магарац је приметио да је његов власник од умора заспао. Полако се спуштао низ поток и када му се указа прилика да уђе у шуму, одлучио је да побегне. Шетајући шумом, радовао се сусрету са коњима, али је на том путу налетео на чопор вукова. Чим их је угледао, магарац хитро појури назад ка потоку и свом власнику. Када је видео вукове, човек опали из пушке увис, вукови се разбежаше, а магарац је спасен. Човек врати терет магарцу на леђа и наставише свој пут... Литерарна секција, ученици 3/10 MАГАРЕЋА ЖЕЉА
КИШОВО ПЕРО 21 Кишово перо Б ио једном један вук који је био мудар и постизао је у животу све што жели. Устајао је сваког јутра да иде да лови. Једне ноћи је касно заспао, па се касно и пробудио, због чега ништа није уловио тог јутра. Наредних дана је наставио дуже да спава и постајао је све гладнији. Кад је то чула, дивља свиња му је донела нешто своје хране. Вук није хтео да једе шта му је донела, јер он не једе жиреве. Како је вук дуго гладовао, одлучио је да поједе дивљу свињу. Након што ју је појео, био је задовољан, али је приметио да се испред његове јазбине окупљају животиње из шуме. Тада је схватио да је у опасности и почео је да бежи кроз шуму. Угледао је пећину, брзо ушао у њу и тамо срео медведа. Вук исприча своју причу медведу и замоли да га заштити. Медвед му рече да ће га заштитити ако му обећа да ће убудуће поштовати све шумске животиње, јер ће само тако обновити добар глас о себи, као мудрој животињи, који је давно изгубио. Вук је дао обећање и схватио је да је боље бити вредан и поштовати друге, него у сукобима стално уваљивати себе у невоље. Литерарна секција, ученици 3/10 ЛЕЊОСТ ОПАСНИЈА И ОД ВУКА Д а сам ја јунак бајке, моја прича почињала би... Некада давно у селу скривеном у лишћу познатом по магији живео је дечак, ученик петог разреда и знао је штошта. Много је волео да тренира, учи нову магију и лови. Тако је једног дана кренуо у лов на чувену петоглаву аждају. Она је била једна од најопаснијих звери, такорећи демон. Ишао је тако, кад одједном из језера искочи двоглава аждаја. Одмах је одреаговао и одсекао јој једну главу, а она заслепљена његовом претходно искоришћеном магијом није могла да види и тако јој је одсекао и другу главу. Она је после тога потонула на дно језера. Наставио је даље и успут је угледао доста упозорења да је пећина звери близу, али он одлучно настави даље. Када је стигао у пећину, видео је десет страшних очију које, ако ми верујете, уносе језу у кости. Аждаја излете из пећине и поче да бљује ватрене кугле на њега. Он их је својом магијом преусмерио назад ка аждаји, а она их је својом другом главом заледила и тако се одбранила. Аждаја је својом трећом главом зарикала и добила брзину десет пута већу него пре. Она је појурила да га смаже, али је дечак искористио магију високог скока и избегао напад. Ала је побеснела и почела са својом четвртом главом да испушта отрован гас. Дечак је био у шкрипцу, али у задњој секунди чуо је свој унутрашњи глас који му је говорио да он то може. Затим је својом претходно постављеном папирном бомбом спречио аждају да испусти сав гас. Она, љута и бесна, својом петом главом покуша да га уједе, али он се измаче и на тренутак застаде. Знао је да је има у шаци: ватра, лед, брзина, отровни гас и електрични ујед, само треба да јој одсече све главе одједном. То је могао направити само једном магијом, магијом елементарног скалпела. Аждаја се дигла и појурила на дечака, он је сакупио енергију у шаку и чекао. Када је аждаја покушала да га поједе, докрајчио ју је, одсекао јој је свих пет глава и срећно пошао кући. Стигао је кући, његово име се прочуло свуда, а дечак је тренирао и постао најјачи чаробњак. И тако... Лепо је сањарити и бити херој приче. Стефан Ђорђевић, 5/4 ДА САМ ЈА ЈУНАК БАЈКЕ
22 КИШОВО ПЕРО Кишово перо ОНА ЈЕ ПОСЕБНА О соба која је мени посебна је моја бака Радмила. Сви је зову баба Ђула јер јој је ујак, када је била мала, рекао да је лепа као ђул, што на турском значи ружа. Она има тамну косу и дивне црне очи у којима се и километрима види радост.Јако је брижна, блага и нежна. Има предивну нарав. Иако није висока, има велико срце испуњено и љубавњу према деци. Њена башта је увек сређена и пуна мирисног цвећа. Много волим да јој помажем и да је чиним срећном. Она има и пса који се зове Локица. Сваки пут када код ње дођемо, она нам спрема колаче. Она је увек с радошћу ту за мене и када имам било какав проблем, ја је позовем. Заједно идемо у шетње, причамо и шалимо се. Њу увек занима да ли сам добро, што је мени веома важно. За мене су џемпери које ми моја бака исплете најлепши џемпери на целом свету. Мама и бака кажу да изгледам исто као и њих две. Када ме бака види, њене очи буду радосније. Сваког дана након школе ја је позовем телефоном како бих чула њен топли, нежни глас. Бака Ђула је за мене посебна зато што је тако брижна и нежна. Јако је волим и срећна сам када је она срећна. Лена Симић, 4/4 ДА САМ ВЛАСТ В ише пута сам од свог деке чуо изреку: ,,Дај човеку власт, па ћеш видети какав је он човек''. Раније нисам разумео шта је то толико чудновато истинито у овој декиној изјави. Кад год је гледао ,,Дневник'' и предизборну кампању коментарисао је тако неког политичара. Сада, када сам мало одрастао, читајући комедије на тему исмевања власти и слушајући коментаре одраслих, схватам како то власт може некога променити. Често размишљам и питам се зашто се дешавају ружне ствари на овоме свету. Зашто се ратује и недужна деца гину? Зашто поједини немају пара да плате лечење, рачуне, иду на летовања? Да ли је новац моћнији од пријатељства, срећне породице и љубави? Одувек је борба за територијом, влашћу и тежња за богатством била негативна страна власти у некој држави. Многи наши књижевници су на шаљив начин представљали право лице власти у држави, као што је и Бранислав Нушић у својој комедији ,,Власт''. Смејао сам се док сам читао одломак овог дела, ликовима Арси и Милоју када су окусили чари Тозине власти. Лако је друге гледати и осуђивати, али како бисте се ви понашали када бисте били министар или председник неке државе? Родитељи су ме васпитавали да помажем другарима у невољи. Учили су ме да старијима придржим врата, да не причам док други говоре, да нисам злопамтило, без обзира што ме сестра некад изнервира. Другари о мени имају лепо мишљење. Кажу да сам смешан јер волим често да се шалим. Умем и да се наљутим, али ме љутња кратко држи и не желим да се осветим ономе ко ме наљути. Стога мислим да мене власт не би променила. Остао бих исти, не бих се уобразио. Трудио бих се да што више помогнем људима који су ме изабрали за лидера. Наравно, немогуће је потпуно искоренити зла и невоље овог света, али бих се трудио да буде што мање гладних и сиромашних. Волео бих да имам тако велику моћ да променим садашњи свет и данашње политичаре. Да искореним болест, сиромаштво, ратове, глад и себичност. Наравно, та моја жеља би била остварљива уколико би сви људи били поштени и добри. Сложићете се да је то немогуће. Често се добри људи промене када дођу на власт, а ја мислим да љубав, породица и пријатељи треба да буду испред свега, па чак и испред власти. Андрија Милосављевић, 7/8
КИШОВО ПЕРО 23 Кишово перо К ако би се рекло, свако од нас, када се тек роди, јесте празна табла, ,,табула раза”. Кроз живот ми ту таблу пунимо сазнањима и чињеницама из живота, обликујемо своју личност. Спознајемо чари, али и мане света, учимо чиме треба да се водимо кроз живот и који су то идеали ка којима треба тежити. На овом путу обликовања наше табле на нас утичу и усмеравају нас људи из околине. Најчешће су то родитељи, баке и деке, чак и старија браћа и сестре. Међутим, некада то могу бити и људи са интернета или можда другари из школе. Многи од нас су некада рекли: ,,Ја желим да будем као он!” или ,,Он је мој идол”, па тада ти људи постану управо наш узор и почињемо да следимо њихове кораке. Моји узори су моја мајка и моја бака. Оне су жене којима се истински дивим. Бака је једна мила особа и уједно највреднија и најупорнија особа на целом свету. А знате како кажу: каква мајка, таква и ћерка. Сматрам да је мама управо то наследила од баке. Она се заиста намучила кроз живот. Било је ту успона и падова, али се храбро изборила са свиме и доспела веома далеко упркос условима које је имала. Направила је огроман корак напред у односу на баку, односно изборила се за још боље услове за свој живот. Наравно, не потцењујем сада моју баку, не напротив, као што сам рекла, ја се њој дивим. Она је такође напредовала у односу на своју мајку. Тако треба да буде у свакој генерацији и зато је мени циљ да направим корак даље од моје маме. Мени је много лакше него њој. На пример, ја имам ту одскочну даску да живим у Београду, док је она живела у малом селу, али скупила храбрости да оде у непознато, школује се и дође у Београд како би нашла добар посао. Њих две су особе које су највише утицале на моје досадашње обликовање, јер су оне управо проводиле највише времена са мном. Желим да тежим ка што већим успесима. За то је наравно потребно пуно рада, храбрости и истрајности, али мислим да сам то научила од њих. Спремна сам да се намучим да постигнем велике резултате. Па, на пример, да имам бољи, можда чак и лакши посао од маме. Потрудићу се да им улепшам и олакшам старије дане живота, јер су то заслужиле. Нажалост, многој деци су данас узори јутјубери од којих је већина насилна, снима нимало поучне видее. Док су мала, деца су лаковерна и подложна променама, лако се дају научити погрешним стварима. Деци узор треба да буду родитељи, наравно, ако они знају праве вредности и воде се њима. Родитељи треба да уче своје дете, док је још мало, како се треба понашати, шта не треба радити, једноставно речено, усмерити их на прави пут. Не треба допустити свету да дете обликује сам, јер је данашњи свет пун људи и ствари које управо децу одводе на лош пут. Нина Ђокић, 8/6 МЛАДА ЈЕ ДУША МЕКОМЕ ВОСКУ ПОДОБНА ЦРНИ ЗЕЦ И БЕЛИ ВУК Ј едном давно, у шуми поред потока живео је велики, црни зец. Он има велике уши, мали реп и воли шаргарепу. Време је углавном проводио сам и био је усамљен. У једном тренутку пришао му је бели вук и питао га да ли могу да буду другари. Зец му одговори да могу бити другари ако се буде играо са њим жмурке. Зец је знао какве намере вук има, па док је вук жмурио, зец се даде у бег. Вук је кренуо у потрагу за зецом, али није успео да га нађе. Док је трчао, зец се саплео о камен и пао. Због те незгоде вук је стигао зеца и одлучио да му помогне. Зец је тада схватио да вук нема лоше намере и закључио је да не треба судити о другима на основу прича о њима, већ о томе какви су према нама. Литерарна секција, ученици 3/10
24 КИШОВО ПЕРО Наши најбољи... УЧЕНИЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ Стефан Жарковић, 2014/2015. Ирина Огненовска, 2015/2016. Марија Поповић, 2016/2017. Александар Зимоња, 2017/2018.
КИШОВО ПЕРО 25 Наши најбољи... Јанко Дубљанин, 2018/2019. Драга Марјановић, 2019/2020. Илијана Баљак, 2020/2021. Ђорђе Попов, 2021/2022. Слобода Дубљанин 2022/2023.
26 КИШОВО ПЕРО Они су наш понос Наша ученица Анђела Вуковић дала је интервју за „Вечерње новисти“. Х тела је да тестира знање из природних наука. И успела је. Анђела Вуковић, ученица осмог разреда ОШ "Данило Киш", освојила је злато из математике, физике и хемије, а из биологије сребро. Још једно најсајније одличје припало јој је из математике, на истом такмичењу у новембру. У Центру је тек од прошле године, али резултати које је за тако кратко време постигла говоре о великом таленту. Иако је за већину њених вршњака математика баук, Анђела је обожава. Исто је са физиком и хемијом. Каже да јој многи не верују да се не спрема за писмене задатке. - Увек сам се питала како се постаје научник. Нисам знала да Центар постоји, сазнала сам од другарице. Решила сам да пробам и тако је све кренуло - прича Анђела. - У школи учимо све без практичне наставе, поготово за природне науке. Јер, на лабораторијским вежбама би ђаци учили да примене стечено занње. Из хемије их никад нисмо радили, јер немамо где. Из физике смо имали вежбе, али се то ученицима не објасни на прави начин, па деци то буде досадно и сувопарно. Анђела сматра да треба променити систем рада у школама и укључити ђаке у наставу, да учествују, постављају питања, дискутују. Мишљења је да професори треба да буду креативнији и учине предавања занимљивим, а не само да дођу, испредају лекцију из књиге и после траже да се то понови при одговарању. - Ја сам имала среће да сам имала дивну учитељицу Маријану Кљајевић, због које сам заволела математику. Сада је то професорка математике Ивана Јанковић, којој сам неизмерно захвална на припремама за такмичења. Ту је и подршка разредне Јелене Калезић и, наравно, моје породице, која је увек уз мене - каже Анђела. - Мени другови не верујУ да се не припремам за писмене из ових предмета. За остале учим дан пред одговарање или контролни. Највише учим историју и енглески. Мени организација никада није била проблем, тренирала сам гимнастику, ишла на глуму. Ако вас нешто занима, увек ће се наћи времена. Млада научница, упоредо са припремама за наредно такмичење, пише рад о синтези наночестица, али се спрема и за полагање мале матуре. Планира да упише Четврту или 14. београдску гимназију. Иако се већ одлучила за науку, животна жеља јој да путује и обиђе свет. Не сумњамо да ће то и остварити. МЛАДА НАУЧНИЦА
КИШОВО ПЕРО 27 Они су наш понос Свечани дефиле С вечаним дефилеом балета Народног позоришта и Балетске школе Лујо Давичо прославили смо стогодишњицу балетског ансамбла 22. новембра, на дан обележавања 155. рођендана Народног позоришта. Велика част је што смо заједничким снагама исписали историју. Уметничка директорка Ана Павловић осмислила је програм у којем је представљено концертно извођење из одломка Жизела, Лабудово језеро, Краљица Марго, као и Гусар, који је по први пут постављен на сцену поводом обележавања 100 година од прве балетске представе код нас. У завршној сцени учествовало је око 120 играча, ученика балетске школе и чланова балетског ансамбла Народног позоришта, што представља до сада никад виђени подухват који слави прошлост и будућност балетске уметности у Србији. Наша ученица Лена Ђокић из 5/4 била је део овог спектакла. Лена Ђокић, 5/4 Just Dance Н аша плесна група се зове Legacy и у њој нас има десет. Имамо тренинге сваког петка од 19 h до 20 h, а суботом и недељом од 11 h до 12 h. Од градова у иностранству смо путовале у Босну и Херцеговину, у Сарајево и у Северну Македонију, у Скопље. У Скопљу смо биле на светском првенству и освојиле смо прво место. Тамо смо биле три дана. Такмичење се одржавало последњег дана и било је баш много земаља. У прилогу је неколико слика са такмичења. Пуно вас поздрављају Нађа Ћебић, Нина Радивојевић, Миа Јовановић и Ружица Јовановић ПЛЕСОМ ДО СНОВА
28 КИШОВО ПЕРО Чаробна путовања П утовање кроз Италију оставило је велики траг у мом сећању, захваљујући посетама Фиренци, Риму и Напољу. Сваки од ових градова пружа јединствена искуства и незаборавне тренутке. Након посете Болоњи, Риминију, Сан Марину... Пут нас је одвео до Фиренце, града ренесансе и уметности. Ходајући његовим трговима осећате се као део нечег великог и инспиративног. Печат овог дела путовања је Понте векио, један од најпознатијих мостова на свету, оивичен златарама, као и Галерија Уфици, где смо уживали у бројним уметничким делима, међу којима су најзначајнија Ботичелијево Рађање венере и Каравађова Медуза. Наравно да то нису једине цењене грађевине, овде такође можете наићи и одушевити се Фирентинском катедралом, Тргом Сињорија, Палатом Векио, Тргом републике... Уживање је ходати улицама Фиренце, али је наша авантура морала да се настави одласком у вечни град Рим. Колосеум нас је освојио својом лепотом, као и Римски форум. Ове знаменитости су заједно са Ватиканом оживеле слике прошлости. Поред истакнутих знаменитости постоје Шпанске степенице, Фонтана ди Треви, Трг Венеција, који запањују својом лепотом и значајем. Летовање се завршава у Напуљу, граду који пулсира стрепњом, фудбалом и енергијом. Док сте на овом подручију, осећате ритам живота којим живе, али и мирис праве пице и наполитанске кухиње. Градић је такође богат значајним местима од којих сам ја посетила само фудбалски део града, који је посвећен Марадони. МОЈЕ НЕЗАБОРАВНО ПУТОВАЊЕ Путовање кроз Италију пружа незаборавно искуство. Сваки град нуди своје јединствене чари и тајне, истовремено нас подсећа на богату историју и наслеђа ове изванредне медитеранске земље. Евгенија Тодоровић, 7/5
КИШОВО ПЕРО 29 Jа Србију С рбија је земља коју красе разнолики пејзажи. Међу њима се крију чуда природе која одузимају дах својом лепотом. Једно од њих налази се и на Старој планини, а до њега се долази кроз густе шуме, живописна села и вијугаве планинске путеве. Ово место у народу је познато као Росомачки лонци. На обронцима Старе планине, на свега 40 км од Димитровграда и 30 км од Пирота налази се кањон Росомаче. Росомачки лонци, Славињско грло или Росомачко грло су неки од назива за овај кањон, који је усекла река Росомача, која тече кроз источну Србију. Кањон се налази у Парку природе „Стара планина“, на територији општине Пирот, у непосредној близини села Славиња, од кога се пружа до села Росомач у дужини од око 500 метара. У околини кањона налазе се живописна старопланинска села интересантна за туристе, а ту је и црква Светог Ђорђа из 16. века, у селу Славиња. Стара планина припада венцу Карпатско-балканских планина, у којем преовлађују седиментне стене, међу којима доминирају кречњаци, али и магматске стене, настале као последица вулканске активности у прошлости. Карактеристика кањона Росомаче је појава пречага у току реке, које стварају импресиван низ слапова и вирова, познатих и као лонци. Овај рељеф настао је услед процеса вертикалне флувијалне ерозије, дешавајући се на местима где река нагло пада низ каскаде у своје корито. Велика кинетичка енергија воде довела је до урезивања дела речног корита одмах иза каскаде. Низводно, Росомачка река протиче кроз село Росомач, по коме је и добила име. Кањон реке Росомаче, познат и као Српски Колорадо, настао пре више милиона година на свом току од Старе планине ка Височици пробијањем пећине, широк је пет метара, не виши од седамдесет и дугачак око пет стотина метара. По димензијама не може да се пореди са кањоном Колорада, али ја мислим да је наш кањон много лепши. Огњен Мићић, 8/3 РОСОМАЧКИ ЛОНЦИ
30 КИШОВО ПЕРО Historia magistra vitae est С ветозар Милетић је рођен 22. фебруара 1826. године у селу Мошорину. У фебруару 1826. рођена је и Матица српска. Тако је српски народ у истој години добио и најзначајнију културну институцију и најеминентнију политичку фигуру северно од Саве и Дунава. На исти дан, само 109 година касније, рођен је српски књижевник и академик Данило Киш. Светозар Милетић био је један од најобразованијих Срба свог времена. Основну школу је завршио у Тителу, а Српску гимназију у Новом Саду, као најбољи ђак од њеног оснивања. Потицао је из сиромашне породице. Озбиљан, вредан и марљив, увек међу првима по успеху, тешко би завршио школовање да му није помогао знаменити правник и писац Јован Хаџић. На Хаџићеву реч, Милетићу је вршачки владика и будући патријарх Јосиф Рајачић подарио стипендију од 100 форинти, која му је омогућила да заврши школовање у Новом Саду. После матуре, уписује се 1844. године на Евангелистички лицеј у Пожуну (Братислава), а право уписује у Пешти. Окружен напредном, слободоумном омладином, стиче нове либералне идеје. Постаје друштвено активан, па га 1845. године српски ђаци у Пожуну бирају за председника ђачке дружине, која је бројала 40 чланова. Њихова парола била је: Не дајмо се! Учествује у знаменитој Мајској скупштини која образује Срспку Војводину. Из револуције 1848/49. Милетић је изашао свестан неповољног положаја српског народа у Хабзбуршкој монархији. Захваљујући стипендији коју је добио од кнеза Михаила, 1854. завршава студије и постаје доктор правних наука. На сцену српске политике долази после увођења устава у Хабзбуршкој монархији 1860. Постаје градоначелник Новог Сада 20. марта 1861. године, као први Србин на тој функцији и истовремено најмлађи градоначелник у историји. Било му је 35 година. Милетић је око себе имао људе озбиљног инетелектуалног инетегритета. Први сарадници су му били Јован Јовановић Змај и Лаза Костић. Као градоначелник, прогласио је српски језик званичним, а укинуо немачку реалку. Бурне 1869. године. оснива Српску народну слободоумну странку, а три године пре је покренуо најзначајнији дневни лист код Срба Заставу. Оволико залагање није могло проћи без одговора из Пеште. Угарска влада га прво склања са места градоначелника, а онда га 1870. затвара на годину дана. По изласку са робије је било време његове највеће популарности. Постао је херој, а чика Јова му је спевао и песму. Међутим, најгоре тек долази… У монтираном процесу јула 1876. oсуђен је на шест година затвора. За време тамновања најближи сарадници су га издали, а Застава је отворено стала на страну Аустроугара. Милетића је 1879. године помиловао сам цар и то на молбу његове ћерке Милице. До краја живота се више није опоравио, а последње године је провео код сина, доктора Славка Милетића у Вршцу. Умро је у том граду 4. јула 1901. године. Сахрањ ен је у Новом Саду, где су га на вечни починак испратиле хиљаде људи. Тијана Пржуљ, 7/2 СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ
КИШОВО ПЕРО 31 Изненадни гост К рајем новембра 2023. године, нашу школу посетио је вишеструко награђивани дечји песник Радислав Јовић. Том приликом, он је представио ученицима млађих разреда: збирку изабраних песама У чему је фора, збирку песама Царство спорта, која је код деце изазвала нарочито интересовање, као и драмске текстове Наше мале представе. Била је ово још једна у низу песничких посета, којима школска библиотека жели да истакне значај поетске речи, као и значај упознавања и дружења наших ученика са савременим песницима. Александра Шаренац, библиотекарка ПОСЕТА ПЕСНИКА
32 КИШОВО ПЕРО Интервју са... С портски успеси наших ђака одавно већ нису новост. Много је успешних младих ђака - спортиста, а међу најуспешнијим нашао се Виктор Вишнић, млади тенисер, ученик шестог разреда. Са само 12 година може се похвалити титулама државног првака у различитим узрастима, освојеним европским турнирима, статусом репрезентативца и бројним наградама за најуспешнијег младог тенисера и спортисту. Ових дана вратио се са припрема са репрезентацијом и, пун утисака, дао интервју за наш часопис. Кишово перо (К.п.): Најпре да упознамо читаоце - ко је Виктор Вишнић? Виктор: Ја сам Виктор Вишнић, имам 12 година и ученик сам шестог разреда ОШ „Данило Киш“. Бавим се тенисом и засада ми добро иде. К.п.: Када си почео да тренираш? Виктор: Почео сам да тренирам са три године, а свој први турнир одиграо сам са четири године. К.п.: Како успеваш да ускладиш школске обавезе са тенисом? Виктор: Веом а је теш ко све ускладити, тренинзи су чести и напорни, али имам велику подршку школе. Желео бих да се захвалим директорки, разредној, свим наставницима и својим другарима на подршци и разумевању, без њих ово не бих успео. К.п.: Освојио си много турнира и награда. Шта би издвојио? Виктор: Издвојио бих Мастерс најбоља 32 играча у Европи на Академији Рафаела Надала у Шпанији, на ком сам учествовао прошлог новембра. К.п.: Какви су ти утисци са тог турнира? Виктор: У тисци су сјајни. Организација је била баш добра, има пуно одличних терена, а било је и доста добрих мечева. То је било једно велико искуство за мене. К.п.: Имаш ли узора? Виктор: Мој тениски узор је Новак Ђоковић, волео бих да постанем савршен играч као што је он. А лични узор ми је тата. К.п.: Какви су твоји планови и циљеви? Виктор: Циљ м и је да одиграм што више турнира, остварим што боље резултате на њима и да следеће године уђем у топ десет најбољих играча Европе. Виктора чекају бројни мечеви и турнири, а ми ћемо му пожелети срећу да оствари свој велики сан. Теодора Лекић и Ања Миросављев, 6/6 ...Виктором Вишнићем ТЕНИСКИ БИСЕР
КИШОВО ПЕРО 33 Читалачко ћоше
34 КИШОВО ПЕРО Новогодишње чаролије РЕШЕЊА: 1. б; 2. в; 3. б; 4. в; 5. а; 6. в; 7. а; 8. б; 9. б; 10. в; 11. г; 12. а; 13. в; 14. б; 15. в; 16. б; 17. б; 18. в
КИШОВО ПЕРО 35 Новогодишњи квиз ученика и наставника РЕШЕЊА: 19. а; 20. б; 21. в; 22. а; 23. а; 24. в; 25. б; 26. а; 27. б; 28. б; 29. б; 30. а; 31. б; 32. в; 34. а; 35. а ПОБЕДНИЦИ
36 КИШОВО ПЕРО Математички кутак
КИШОВО ПЕРО 37 Математички кутак Виктор Александрић, 6/1
38 КИШОВО ПЕРО Шаљива страна Одељење 6/7
КИШОВО ПЕРО 39 Бојама улепшајмо свет
40 КИШОВО ПЕРО Бојама улепшајмо свет
КИШОВО ПЕРО 41 Бојама улепшајмо свет
42 КИШОВО ПЕРО Бојама улепшајмо свет
КИШОВО ПЕРО 43 Сарадник на пројекту
44 КИШОВО ПЕРО