Кишово перо

Кишово перо 1 Кишово перо ОШ „Д А Н И Л О К И Ш“ Б Е О Г Р А Д , Г О Д И Н А I , Б Р О Ј 2 , Ј У Н 2 0 2 2 Матуранти Приче из наше школе Еразмус+ Они су наш понос Видовдан Српске султаније Дечји уметнички колаж Спортска страна

2 Кишово перо Реч уредника Кишово перо Лист ученика и наставника ОШ „Данило Киш“ у Београду Година I, број 2, јун 2022. Оснивач и издавач ОШ „Данило Киш“ Генерала Штефаника 6 11010 Београд телефон: 011/7856845 мејл: [email protected] веб сајт: www.osdanilokis.edu.rs OŠ Danilo Kiš Beograd Поштовани читаоци, Пред вама је други број Кишовог пера, електронског часописа наше школе. Пред заслужени летњи распуст, са задовољством објављујемо различите записе из ђачког живота наших ученика. Овим бројем заокружујемо приче о бројним успесима и лепим успоменама на школску 2021/2022. годину, у којој су посебно место заузели наши матуранти. Ово лето за њих ће бити раскрсница нових путева, на којој им желимо да изаберу прави, а за остале предах од стицања нових знања и оцена. Тема другог часописа је наша домовина, те стога уживајте у нашим сталним и рубрикама. Желимо вам леп одмор. Останите уз нас у наредној школској години! Уредници Реч уредника 2 Приче из наше школе 4 Еразмус + 7 Излети 8 Ја ♥ Србију 9 Матуранти 10 Кишово перо 14 Занимљивости 20 Сарадња са 21 Historia magistra vitae est 22 Испеци па реци 24 Они су наш понос 25 Да ли сте знали? 32 Шаљива страна 33 Читалачко ћоше 34 Математички кутак 35 Спортска страна 36 Бојама улепшајмо свет 38 Стрип 43 ЧИТАЈТЕ У ОВОМ БРОЈУ: За издавача: Анђелка Мирковић, в.д. директор Главни уредници: Јелена Ђурић Данка Нововић Ана Крунић Ивона Ђукић Милена Богићевић Техничка припрема: Душица Пецељ Наташа Ников Корице: Ива Рашковић, 7/6 Нађа Мијовић, 7/1 Штампа: Вулкан идаваштво Тираж: 100

Кишово перо 3 Домовина Домовина је место у којем си рођен и где се љубав рађа. Где се мој брат са својим другарима мирно игра по парковима. Домовина је спокој, она се негује и чува. Она је ту и и када сунце кишу донесе и када магла преко поља заплови. Домовина је дом наш, штити се љубављу и загрљајима. Домовина се воли и осећа, она је свима друга мама. Домовина се увек у срцу сади, домовину чине сви моји другари. Домовина се грли и њој се служи и када се учи и када се ради. Када виори застава српска, срце моје увек закуца. Куд год да кренем, она је ту није битно да ли на селу, планини или језеру. Домовину осећаш као штит свој ходаш спокојно и крчиш пут свој. Многи су о њој певали, лепим речима је описали. Моја домовина су и ајвар и шљивовица и сва насмејана дечија лица. Сваки војник и полицајац који се за њу бори и чије срце за њу говори. Домовина се воли и јуче и сутра и сад. Домовина је наша планина, њива, боровница у цвету, коњ у трку, осмех до неба, она је заиста што сваком треба. Она је брод којим се плови, анђео мира великих крила. Она је штит, љубав до неба, Србијо дивна, топла и чедна. Ивона Кецман, 5/2 Домовина

4 Кишово перо У оквиру Global Math Project активности, у којој учествују деца целог света, наши ученици 5. разреда су имали запажене радове. Правили су плакат на тему „Math is…“ Светлана Савовић Global Math Project Женидба Душанова у стрипу Н а часовима српског језика у одељењима 5. разреда обрађена је народна епска песма „Женидба Душанова“. Ученици су добили задатак да представе најважније догађаје у песми кроз стрип. Ђаци су били инспирисани да утврде знање стечено на часовима обраде ове песме и да кроз цртеж и стрип илуструју научено. Нарочито су били вредни ученици 5/2 чији су стрипови заслужили да нађу место у школском часопису. Уживајте у стриповима Атине Бабић, Луке Бојановића, Анђеле Брајковић, Теодоре Дамњановић, Ане Димитријевић, Саре Ђокић, Илије Јовановића, Теодоре Капор, Ивоне Кецман, Нине Мунић, Наталије Петковић, Тијане Пржуљ, Павла Симића и Сање Стамболић! Сара Ђокић и Теодора Капор, 5/2 Приче из наше школе

Кишово перо 5 О дељења 3/1, 3/3, 3/5, 3/7, 4/1 и 4/2 су 9.5.2022. године обележила Светски дан птица. У холу школе украшени су панои са дечијим радовима, одржана представа, презентације и плес на тему птица. Након тога у школском дворишту постављене су хранилице за птице. Бојана Блажевић Светски дан птица У холу школе ученици 3/1 и 4/1 су осликавали најкреативније јаје. Конкуренција је била велика, ученици су се веома потрудили и уживали у заједничком раду и дружењу. Бојана Блажевић и Јелена Веселиновић Ускршња радионица У ченици одељења 7/6, заједно са наставницом географије Надом Симановић и наставницом енглеског језика Наташом Сарић, одржали су угледни час на тему друштвених одлика из Англоамерикестановништво и урбанизација. Наиме, ученици су правили занимљиве презентације на енглеском језику и тако држали час својим другарима из разреда, који су их пажљиво пратили. Час је почео асоцијацијама на енглеском језику, а завршио се интересантним квизом за проверу наученог који је наставница Нада посебно спремила. Ученици су спремали презентације у паровима. Презентација је било доста и свака је у ученицима будила узбуђење. Теме су биле: Откриће Северне Америке, Староседеоци – Ескими и Индијанци, Маје, Америчка револуција, Афроамериканци, Вашингтон, Њујорк, Аљаска, Маунт Рашмор. Ученици су се окушали у нечему новом и искористили прилику да побољшају своје знање не само из географије већ и из енглеског језика, док су се успут и забавили. Сви, како наставнице тако и ученици, потрудили су се да се час успешно реализује, што се и остварило. Дуња Јанковић 7/6 Приче из наше школе Друштвене одлике Англоамерике

6 Кишово перо У ченици првог разреда наше школе су се представили са драмском секцијом на завршној приредби за родитеље. Показали су своја глумачка умећа,рад и труд током целе школске године и улепшали лица свих присутних на представи. Милена Лутовац Приче из наше школе Драмска секција Прва помоћ У ченице VI/4 Маша Крнетић и Мина Ристић на часовима биологије одржале су радионицу на тему - Прва помоћ. Пошто оне већ иду на Пву помоћ, то за њих није било толико тешко. Прво су објасниле шта треба да се уради када се неко посече. Све повреде су на кожи и нацртале, да би показале како то у стварности изгледа и да се неко можда не би уплашио ако му се нешто тако деси. Затим су показле уједе комараца, крпеља, оса , пчела и осталих инсеката . И шта треба урадити уколико се тако нешто догоди. Након тога причале су о тровању и сунчаници. Ово све можете да видите и прочитате на слици плаката. Али пошто Мина и Маша иду на црвени крст оне се нису држале само лекције већ су испричале шта треба урадити када неко поломи руку, када се неко онесвести, када се некоме забије неко страно тело, западане залогај и сл. Како да поступиш уколико се благо посечеш или огулиш (изгребеш) кожу? Уз надзор или помоћ одрасле особе, важно је урадити следеће: 1. спречити да се рана инфицира је веома важан корак, зато морају да се оперу руке пре него што се било шта ради око ране 2. на рану која крвари ставити стерилну газу или чисту тканину: притиснути на раму док се крварење не заустави 3. повреду нежно испирати хладном или млаком (никако врућом) текућом водом или лагано очистити чистом тканином: за чишћење ране може се користити и флаширана вода; 4. залепити фластер преко ране све док се не осуши или док се не створи краста; када се формира краста, оставити рану на свежем ваздуху да зацепи: када зарасту посекотине и огреботине не треба излагати сунцу јер ће ожиљци бити видљивији: треба их покрити одећом или користити заштитне креме за сунчање 5. уколико је реч о већим и дубљим ранама, мораћеш да потражиш помоћ лекара.

Кишово перо 7 Еразмус + У оквиру Erasmus+ пројекта Поглед даље у периоду од 26. априла до 25. маја 2022. спроведен је међународни еТвининг (еTwinning) пројекат Check in at the museum, коме се прикључило 15 партнерских школа из Србије, Јерменије, Турске, Шпаније, Румуније и Пољске. У нашој школи пројекат је реализован кроз пројектну наставу, а у њему су учествовале наставницe Душица Пецељ и Марија Латиновић, као и ученици 5/5 и 7/3 одељења. За реализацију овог пројекта ученици наше школе су на мобилном телефону користили MIT app апликацију Paint Pot и креирали дигиталне картице за обележавање Међународног дана музеја. Потом су посетили музеје (Спомен-кућа Степе Степановића и Вукова родна кућа у Тршићу) где су се фотографисали и на MIT app апликацији Message in Bottle узели снимак екрана са географским координатама локације музеја. Презентације о музејима су направили у PowerPoint-у на српском и енглеском језику. еТвининг пројект Check in at the museum представљен је 24. 5. ученицима 5-5 и 7-3, као и педагогу школе Ани Тодоровић и наставницама Ани Радић и Ани Крунић. На овом часу ученици су презентовали музеје које су обишли, као и начин на који је реализован пројекат, а посетиоци су имали прилику и виртуелно да обиђу музеје партнерских школа. Ученици и наставници су у предвиђеном року испунили све задатке, циљеве и очекиване резултате предвиђене овим пројектом. Душица Пецељ Check in at the museum

8 Кишово перо Излети Ш ести разреди наше школе су 28. маја отишли на излет. Полазак је организован у 8 сати испред школског дворишта. Прва дестинација je Парк минијатура у коме су реплике најзначајнијих манастира у Србији. На улазу у парк дочекао нас је водич проверавајући наше знање питањима о црквеним задужбинама у Србији. Успомену на шетњу овим парком понели смо са собом у виду сувенира. Прва српска преписивачка школа, Ресавска школа, налази се на нашем следећем одредишту, манастиру Манасија. Иако ће то многима звучати наивно и детињасто, ту смо купили свету водицу да би нам помогла на завршним оцењивањима у овој школској години. Најистрајнији међу нама обишли су са разредним старешином зидине некад неосвојиве тврђаве. Знање може и да умори. Било је време за одмор, игру и ручак. После паузе упустили смо се у можда најузбудљивију авантуру дана, која је почела веселим спустом свих одељења шестих разреда низ брдо. После врелине и дана пријала нам је хладноћа и мрак у пећини. Због мистериозне атмосфере у пећини сви смо утихнули. Одјекивао је глас водича која нас је спроводила кроз сале пећине. Обишли смо Кристалну, Коцертну, Бобанову и Коралну дворану. У Концертној дворани смо се највише задржали дивећи се кипу мајке са дететом направљеним од сталагмита. Киша због које је излет ујутро замало отказан, пратила нас је до водопада Лисине. Призором испред нас природа нас је поново оборила са ногу. Нажалост, било је време за повратак у Београд. Иако уморни, кући смо стигли још усхићени од свих доживљаја са овог излета. Петра Павић, 6/5 Излет у Деспотовац

Кишово перо 9 О ве године, Републичко такмичење из предмета Tехника и технологија одржано је у Новом Саду, 13. и 14. маја. Наша школа имала је две представнице, Нину Ђокић и Милицу Петковић, из одељења 6/6. Новосађани су се показали као одлични домаћини, а и ми смо оствариле одличне резултате. Нина је освојила прво место, а Милица прву награду. С обзиром на то да смо имали довољно слободног времена, одлучили смо да са нашим наставницама, Наташом Ников и Весном Башић, обиђемо неке од знаменитости Новог Сада. За овогодишњу Европску престоницу културе изабран је управо Нови Сад, који је један од ретких градова ван Европске уније који је добио ту титулу. Неке од знаменитости овог дивног града су: Српско народно позориште, католичка Црква имена Маријиног („катедрала“), Градска кућа, синагога, тврђава Петроварадин... Српско народно позориште у Новом Саду основано је 1861. године. Прве представе одигране у овом позоришту биле су „Пријатељ“ и „Мушки метод и женска мајсторија“, а изведене су 4. августа исте године. Католичка Црква имена Маријиног („катедрала“) налази се на Тргу слободе, у центру града. Ово је највећа црква овог града, а свој празник слави 12. септембра. Новосађани цркву грешком називају катедралом, што она није, јер се права катедрала налази у седишту бискупије, у Суботици. Градска кућа је зграда у Новом Саду у којој је смештено седиште градоначелника. Налази се на Тргу слободе, а постоји од 1895. године. Новосадска синагога је једна од четири синагоге које постоје у Србији. Налази се у центру града, у Јеврејској улици. Грађена је у периоду од 1906. до 1909. године. Са обе стране синагоге подигнуте су зграде. Једна је била јеврејска основна школа (данас средња балетска школа), а друга је зграда јеврејске општине. На улазу у синагогу стоји натпис: Ки бети, бет тефила икара л’кол хаамим (Нека ова кућа буде дом молтви за све народе). Данас синагога нема своју првобитну намену, већ се у њој одржавају концерти класичне музике. Петроварадинска тврђава налази се на десној обали Дунава. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија, у периоду од 1692. до 1780. године, због сталне опасности од Турака. Према својој величини и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву. Итрпе у гсђбгж простире се око 20 километара подземних тунела, у којима је и бунар из којег је воду пио аустријски цар Јозеф Други, син Марије Терезије. Постоји легенда да се у близини тврђаве налази закопано благо. Поред ових, Нови Сад нуди још много знаменитости, али ми смо ове издвојиле као најзанимљивије. Топло вам препоручујемо посету Новом Саду, као граду изванредне историје и културе. Нина Ђокић Милица Петковић 6/6 Ја Србију Нови Сад

10 Кишово перо Матуранти 8/1 8/2 Учитељица Бојана Блажевић Разредни старешина Олгица Рабреновић Учитељица Диана Чумић Разредни старешина Наташа Илић

Кишово перо 11 Матуранти 8/3 8/4 Учитељица Ангелина Драшковић Разредне старешине Милица Миљојковић и Милица Васовић Учитељице Далиборка Павић, Марина Личина и Тамара Биочанин Разредни старешина Данка Нововић

12 Кишово перо Матуранти Нађа Недић спортисткиња генерације Новак Милинковић спортиста генерације Ђорђе Попов ученик генерације

Кишово перо 13 Фото: Душан Свитлица

14 Кишово перо Кишово перо МИНА Ја се зовем Мина, као моја стрина. Кућа ми је шарена, а ја сам малена. Браон ми је коса, а шишке су ми до носа. Волим своје другарице и са њима играм игрице. Тамара Крстић, II/10 БИРАЈ РЕЧИ, НЕПИСМЕНОСТ СПРЕЧИ Здраво, здраво ђаци, сада сте другаци. Неко воли шалу а неко воли лалу. Свако дете погреши и каже сентиметар а онда после науче и кажу центиметар. Много је боље добар бити него своје несташлуке крити. Зато увек бирај речи и неписменост спречи. Тијана Радојичић, II/10 МОЈЕ МАЛО ЧУДО Има једно мало чудо, ја га волим лудо. Весео је као чигра, радосно се са мном игра. Шапице му брзе, има добар слух, одличан му њух. Моје мало чудо, баш га волим лудо. Ноћу лаје на сав глас, па наравно, кад је пас. Вања Видовић, II/4 НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ Једног јутра кад сам устала замислите, зубар сам постала! Сад морете да верујете да и то може неко дете! Клатио се зубић мали да испадне мало фали! Ухватим га са два прста, ту вам треба рука чврста! Сакупила сам храбрости доста у руци ми зубић оста! Шта још може неко дете брзо ћете да разумете. Девојчица свака мала, верујте ми, није шала, у штиклама воли да хода, то је деци увек супер мода! Круна Читлучанин, I/10

Кишово перо 15 Кишово перо ТРЕШЊА БЕЗ WiFi-a Ово стабло су звали Мајска принцеза. Не, то није била ни липа, ни бреза. Висока трешња наше је дрво, у пролеће она процвета прво. Цветови крупни красе јој гране, врапци на њој проводе дане. Њена је крошња царство за пчеле, њен медни нектар сви жарко желе. Једног сам дана под трешњу села, чуло се само зујање пчела. Али, одједном, глас са висине рече ми „Здраво!“, позва ми име. Трешња што прича, зар то постоји? Рекох у себи, другари моји. „Тако је дете“, шапну принцеза. „Дрвеће прича, то није зеза“. И разговор крену, прича већ лети. Трешња ми прича све што се сети. Некад су јој клинци били другари, сад за њу нико више не мари. Некад су на њој бројали звезде, сањали како до Сунца језде. Данас је ретко да ико дође, под крошњу стане, крај трешње прође Јер ово MINECRAFT игрица није, FORTINE се битка овде не бије. Плодови сочни, уместо WiFi-a крошњу јој красе свакога маја. Анастасија Аранђеловић, IV/2 ПРИРОДА У дворишту свом ти посади цвеће, природа ће тако да се хвали и размеће. Остави компјутер, изађи напоље, засади дрво, у природи је најбоље. Да би у природи било више кисеоника, људи треба да схвате треба нам више биљака. Нема ружног цвета, лепи су сви, пожури по алат, нек ти помогну другови. Таква је природа за игру и радовање, за излет и уживање. али и за бригу и уређивање. Матеј Бејатовић, VI/3 МОЈА ДОМОВИНА Моја домовина је цвет који расте на слободи. На ливаде и пашњаке она нас води. Домовина је цвет који не вене, јер у њој постоји нешто више од мене. Домовина је море које испарити неће, домовина је слобода и средина дечије среће. Ђорђе Вучетић, I/10 Вук Николић, 8/2

16 Кишово перо Кишово перо ПРОЛЕЋЕ У пролеће се сунце више смеје, Али у марту и снег зна да завеје У пролеће се природа буди И мама за цвећем почне да луди. Птице све више и гласније певају Медведи се буде и зевају. Лептири с цвета на цвет лете, Док се у парку игра дете. Слушамо тихи жубор воде А са југа се враћају ласте и роде. Уморило нас пролеће, стигао нас сан И сутра нас чека нови сунчан дан. Евгенија Тодоровић, V/5 ПРОЛЕЋЕ Дрво је процветало, природа се пробудила. Животиње се шетају јер зима је одјурила. Птице сада цвркућу, на зелено дрво налећу. Зечеви по трави скакућу и расдују се пролећу. Сва се деца радују, свуда је весеље, Од пролећа очекују да им испуни све жеље. Хладноћа је већ прошла и расте зелена трава. Пролеће је дошло, а над нама је пољана плава. Назар Мељничук, V/7 СЛИКАР Сликање је лако јер то може свако. Само узмеш оловку и скицираш нешто, онда боје замутиш, па обојиш вешто. Важно да се шарени, да се боје друже, јер нам такве слике праву радост пруже. А шта је на слици, кога брига? Уметност је супер јер је као игра. Миа Мирковић, I/10 ВРЕДНА ПЧЕЛА Била једна пчела. Каква пчела? Вредна пчела. Она је по цео дан нектар јела, около летела. Скакала је на цвет да би деци поклонила УКУСАН МЕД. Андреј Тодоровић, I/5

Кишово перо 17 Кишово перо ПРОЛЕЋЕ У КРАЈУ Топи се снег под сунчевим сјајем, нека чудна топлота завладала крајем. Први цвркут птица се чује, висибаба се из земље радује. Гране се ките лишћем зеленим, ливада је посута цвећем шареним. Из школа се весели узвици чују, и деца се у двориштима радују. Птице се с југа враћају у гнезда, на ноћном небу сија стотине звезда. Сунце у наранџастој пиџами излази, а за брда у ватреној хаљини залази. Шарене патике друмом шетају. Бубе свих величина људима сметају. Пијаца од укусних плодова мирише, Цела Земља пуним плућима дише. Пролеће нам се у крај прикрало и зиму хладну украло. Ускоро ће и лето пролеће да украде, тако то годишња доба раде. Марија Јоцић, VI/6 УБЕРИ МИ ЗВЕЗДУ Хеј, ти, странче, што луташ звезданим пространством, дај подели са мном ту крошњу свежине. Не тражи ништа и не памти ми име. Али, убери ми једну звезду... врапци на њој проводе дане. Убери је, окупај бар једним трачком среће, нека блиста од спокоја јер знаш да је живот само један. А док рука додирује ти листове њене, даруј јој снагу, радост и поштење. Можда ће се та златна јабука опирати рукама твојим. И можда не зна да сам ту, да постојим. Али не остављај за собом све те звездане крошње што чекају на бербу. Промоли међ њих руку, Приступи том блиставом гнезду. И молим те, странче, убери ми звезду... Ивона Илић, VIII/2 ЕХ, ТА ШКОЛА Јел ти драга ова школа? Не, ту иде само ко мора. Зар ти нису драги ови другари? Који другари? Мислиш на Мишу који све квари? Зар ти се не свиђа математика? Јеси ли луд? Њу и кад сањам, мени је мука. Зар ти није драго читати лектире? Ма какви. Више волим игрице, оне ме смире. Зар ти се не свиђа Марија из другог два? Добро, па шта? Ех, та школа. Делује да је прави смор. Није баш тако, Волим распуст и одмор. Хана Златановић, II/2 Анастасија Влахович, 8/3

18 Кишово перо Кишово перо Д омовина има разне дефиниције. Историчари је зову постојбином, баштином или просто земљом. Песници јој дају романтичније називе каo што си колевка, очевина, дедовина. Домовину ја просто зовем душом и домом народа. Моја домовина је лепа земља. Сигурно не бих погрешила ако кажем да је једна од најлепших. Дивна је и питома. Њена снага нису оружје и војска већ златно жито, плави Дунав, поносна Тара и још много блиставих драгуља. Често слушам вести и доста ствари не разумем, али знам једну истину, а то је да наша землља није зла. Србија је земља дивних људи који су пуни доброте и разумевања, упркос бројним неправдама које су нам чиниле друге, моћне и безосећајне земље. Много векова Србија је патила, али опет је остала часна земљa. Зато ја своју домовину осећам као да је живо биће, поносно, сигурно и пуно топлине. Дужност свих нас је да чувамо нашу Србију, како знамо и умемo. Мислим да је најбоље да помешамо знање, мудрост, правичност и пуно љубави, да наша дивна поносна земља часно носи своје име и још часније брани своју децу. Волим Србију због много ствари, a одлучујућа је што у њој живе моји најмилији. Морамо сви да је чувамо да опстане и да расте. Нека јој небо буде граница. Тијана Пржуљ, 5/2 Моја домовина

Кишово перо 19 Кишово перо С рпска књижевност нам говори о мноштву значајних јунака који су прославили нас, наш народ. Један од најзначајнијих и најистакнутијих јунака је Марко Краљевић . Марко Краљевић је био познати српски јунак који се помиње и у историји подједнако као и у књижевности. Био је син славног краља Вукашина Мрњавчевића и мајке Јевросиме, а ујак му беше славни војвода Момчило. О Марку је написано и испевано толико епских песама да је о њему направљен цео циклус у народној књижевности. Марко је јунак који не зна за страх. Одликују га јачина, храброст, доброта... У народу се сматра да је митско биће које има толику снагу да заједно са својим буздованом побије целу војску. Када би пролазио путем нема човека који се не би повукао у свој дом од страха. Толико је био познат да је цела варош брујила причајући о њему. Уз то, имао је и невероватног коња Шарца, који је био толико јак, мишићав, а његовом скоку ништа није равно. Марко и он су били попут најбољих пријатеља. Нису се одвајали. Шарац је био уз Марка у свакој борби. Гајили су велику љубав један према другом. Када Марку не би полазило од руке,њему је у помоћ долазила његова посестрима Вила која би га саветовала и помагала би му. Марко беше добар човек. Помагао би нејакима, слабима. Увек би био ту када затреба помоћ слабијем, иако његов физички изглед не говори тако. Наравно, Марко је човек као и ми те и он има мане. Мисли да је најјачи, да нема никог јачег и бољег од њега. Да не постоји сабља боља и оштрија од његове, или буздован бољи и јачи од његовог. Изузев ових мана, Марко је човек који би сву своју снагу употребио ради одбране свог народа. Марко Краљевић је онај који увек побеђује и чија се храброст и дела преносе са колена на колено вековима. Маша Поповић, 6/6 Епска биографија Марка Краљевића Лара Цревар, 7/1 Тамара Даниловић, 7/2

20 Кишово перо Занимљивости Драги другари, Шта знате о српским султанијама, проверите своје знање и научите нешто ново, истражите: Српске султаније С рпско-османски однос из 14. и 15. века обележиле су и две српске племкиње које су постале и османске султаније. У време када је Србија постојала као држава (1389–1459), као и у првим деценијама њене историје под османском окупацијом (1459–1487) живела је ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице – Оливера Лазаревић (1373–1444), као и унука Вука Бранковића ћерка деспота Ђурђа Бранковића и деспотице Јерине, Марa Бранковић (1418–1487). Ове две српске принцезе биле су блиске рођаке и савременице. У веома драматичним тренуцима српске средњовековне историје прва је постала супруга османског султана Бајазита I, а друга султана Мурата Мара је, као и њена баба – тетка Оливера остала доследна у својој хришћенској вери и са Муратом II није имала деце. Да ли је и њој, као и Оливери, урађен хируршки захват који је требало да спречи трудноћу, не зна се поуздано. То што се није остварила као мајка, вратило јој се, међутим, кроз велико уважавање и поштовање Муратовог наследника, Мехмеда II Освајача – Мара је била и нека врста дадиље и учитељице принцу Мехмеду, јер је њено образовање било далеко веће него образовање његове мајке – робиње. Зато не чуди писање Карловачког родослова да Мару “цар Мехмед љубљаше и поштоваше као рођену мајку.” После Муратове смрти, 1451. године Мехмед пушта своју маћеху да се врати у Србију, даривајући јoj њеним миразом, областима Топлица и Дубочица. Могла је Мара да постане византијска царица, али је одбила брачну понуду Константина XI Палеолога, који је био удовац без деце. Она је одбила просце рекавши да се заклела да се више неће удавати. Тако је и било. Окренула се цркви. Била је велики ктитор, али се није замонашила. Боравила је чак и на Светој Гори, поред опште познате забране женама да је посете. Љубица Ненадовић, 6/2

Кишово перо 21 Сарадња са... Уз велики труд и посвећеност свих ђака, моје одељење 4/2 је током маја 2022. године успешно реализовало пројекат „Твоје знање мења све“, посвећен ширењу знања о штетности дроге и опасностима које психоактивне супстанце носе са собом. Наш пројекат су чиниле бројне презентације о различитим дрогама, али и веома креативни наступи свих ученика, почевши од маштовитих реп песама, па све до мањих драмских насупа, чија је главна тема била борба против дроге и осталих болести зависности. Драго ми је да смо током рада на овом пројекту сви пуно научили о опасностима које дрога доноси и њеном деловању на људе. Прочитали смо многе материјале и текстове на ову тему и доста истраживали о свему. У свему смо заиста уживали, јер смо се одлично дружили, забављали и радили као један велики и сложан тим. Захваљујући нашој учитељици Диани Чумић, која нас је подстакла да се бавимо овом темом и све време охрабривала и усмеравала у припреми материјала и наступа, ова презентација није приказана само у оквиру нашег одељења. Током маја, своја сазнања о штетности дроге и болестима зависности поделили смо и са нашим другарима из осталих одељења четвртог и трећег разреда. Такође, наступ смо имали и пред родитељима, којима се све оно што смо припремили и показали заиста свидело. Али то није све. Наша презентација је добила и посебно признање Градског завода за јавно здравље „Београд“, чији су стручњаци препознали наш рад и жељу да из свог угла и својим речима представимо опасности које доноси употреба психоактивних супстанци. Драго ми је да смо имали прилику да учествујемо у једном овако важном пројекту. Дроге су опасност која данас вреба на сваком кораку. На часовима се та тема спомиње, али смо тек сада били у прилици да се овом темом бавимо много детаљније и озбиљније. Верујем да ћемо својим примером подстаћи и остале ученике у ОШ „Данило Киш“, али и широм Србије да са својим наставницима и родитељима отворено причају о дрогама и, наравно, да ћемо пренети поруку како је у животу изузетно важно да свим дрогама, увек и свуда, кажемо велико „НЕ!“ Анастасија Аранђеловић, 4/2 Утисцу ђака о пројекту: Аница Милошевић: Овај пројекат ми се свидео јер смо кроз игру, глуму и песму приказали лош утицај дроге на човека, као и колико је она опасна. Највише ми се допало кад смо реповали. Лена Милошевић: Уз пројекат „Твоје знање мења све“ сам научила много тога. У почетку сам само чула за реч дрога, али нисам знала колико је то опасно и штетно по нас. Занимљиво ми је било реповање и свака реп песма ме је одушевила. Своје знање смо поделили са многим ученицима ОШ „Данило Киш“. Свидело ми се да радимо у групи и драго ми је што нас је наша учитељица кроз креативан пројекат и забаву научила битним лекцијама. Нађа Бошковић: Кроз овај пројекат смо развијали машту и креативност. Помоћ у раду пружали су нам учитељица, специјални педагог и родитељи. Сара Јаневски: Дрога није решење за наше проблеме. Суштина овог пројетка је била РЕЦИ ДРОГИ НЕ. Нађа Јестић: О дрогама смо учили кроз игру; приказали смо многим ученицима колико је дрога опасна. Јана Сташевић: Овај пројекат је много помогао да не прилазим непознатим људима и да узимам ствари од њих. Смишљали смо реп песму, развијали машту и пуно научили о дроги, хероину, марихуани, кокаину... Твоје знање мења све У сарадњи са Градским заводом за јавно здравље „Београд“, ученици одељења 4/2 спровели су током маја 2022. године пројекат „Твоје знање мења све“, посвећен здрављу и борби против дроге.

22 Кишово перо Historia magistra vitae est Сарајевски атентат Видовдан В идовдан је непокретни верски празник који славе Српска православна црква као и Бугарска православна црква. Празник се обележава 28. јуна по грегоријанском а 15. јуна по јулијанском календару. На овај празник догодили су се најважнији догађаји за српски народ. Убедљиво најважнији од свих био је Косовски бој. За наш народ овај бој представља симбол борбе против Турака као и отпора окупаторима свих врста. Током боја погинуо је кнез Лазар који ће у српској култури постати херој и борац за слободу Србије. Око овог боја постоји више легенди него чињеница. У неким турским изворима Милош је убио Мурата након битке правећи се да је мртав. У српским изворима постоји и прича да је са још једанаест витезова успело да се пробије кроз турску војску и убије Мурата. Данас најприхваћенија верзија догађаја је та да се Милош предао Турцима само да би могаo да се поклони султану. Када се поклонио, искористио је прилику и убио султана. Зајденичко свим овим причама је то што је у све три верзије Милош жртвовао своји живот да би убио султана. За Косовски бој везује се и мотив издаје који представљају дела Вука Бранковиића. Он је, због својих несугласица са Лазаром, наводно, побегао са ратног поља да би Лазар пропао. Данас знамо да Вук Бранковић јесте отишао са бојишта, али не док је ситуација изгледала победоносно, него када је већ било јасно да је Лазар изгубио. Његово повлачење му је сачувало војску и он није угрозио наследство или државу деспота Стефана, Лазаревог сина. Због саме важности овог боја, епске песме у којима је централни мотив Косовски бој заузимају најзначајније дело у нашој усменој, а и целокупној књижевности. Неке од најзначајнијих песама су: Бановић Страхиња, Цар Лазар и царица Милица, Кнежева вечера, Пропаст царства српскога, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића. К осовски бој био је веома важан за културу Србије, али није имао значајне последице по ванбалканске земље. Неки историчари сматрају да је Маричка битка била много битнија за политику региона, што је тачно. За разлику од тога, Сарајевски атентат је имао велике последице за цео свет. Аустро-угарска монархија га је искористила као разлог за објаву рата Србији чиме почиње Први светски рат. Атентат је организовала тајна револуционарна група Млада Босна уз помоћ неких чланова Црме ртке, ајне чиновничке организације у Србији коју је предводио Драгуин Димиријевић Апис. Организатор атентата је био Данило Илић који је био члан обе организације. Атентаторе је обучио члан Црне руке Војислав Танкосић. Тура Сарајева од стране Франца Фердинанда и његове жене Софије била је објављена у напред тако да је организације била једноставна. Дуж целе руте шест атентатора је постављено, али само двојца су пуцала. Први је био Недељко Чабриновић које је бацио бомбу на ауто. Она се одбила и погодила официре иза. Након овога, поворка је заустављена, али је договорено да се наставни са посетом само другом рутом. Нико нијe обавестио Францовог возача који је, као по пређашњем плану, скренуо код Латинске ћуприје, данас познате као Принципов мост. Ту се ауто зауставио тачно испред кафане у којој је Принцип седео. Пуцао је два пута. Први метак је прошао кроз вратну жлезду Франца Фердинанда, а други кроз Софијин стомак. Овај атентат је био прекретница политике 20. века и он је један од најважнијих догађаја у модерноји историји Србије.

Кишово перо 23 Од осталих догађаја издвајамо: 1869 - донесен Намеснички устав Кнежевине Србије за време намесништва кнеза Милана 1876 - проглашен рат Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе који ће се завршити неуспехом 1878 - започета расправа о Србији на Берлинском конгресу , која ће се завршити независности Србије 1881 - потписана Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске 1913 - почетак Другог балканско рата, у ком Србија побеђује 1919 - потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат 1921 - српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1941 - усташки покољ Срба у Бугојну 1948 - на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока 1989 - на Газиместану Слободан Милошевић одржао је до данас највећи говор поводом 600 година од Косовског боја 2001 - Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу. Бој на Косову, Адам Ст ефановић, 1870, уље на платну Петар Вековић, Сара Вуксановић, Анастасија Влаховић, 8/3 Емилија Петровић, 8/3 Historia magistra vitae est

24 Кишово перо Испеци па реци Језичке цртице А ко вас интересује, Косовска битка се пише овако, а битка на Косову овако. Први балкански рат, Први светски рат, Други светски рат, Рат двеју ружа, Пустињска олуја, Априлски рат пишу се великим почетним словом прве речи, јер су то устаљена имена историјских догађаја, а руско-јапански рат, пунски ратови, крсташки ратови, балкански ратови овако зато што су дати описно или су употребљени у множини. Зато се пишу малим словом. – Свашта човек сања! Замисли, молим те, сањала сам да стојим пред фрижидером, у некој хотелској соби. Отварам тако врата фрижидера, а у њему… – Шта, шта? Шта је било у њему? – Фотоалбуми пуни мојих фотографија! И стари фотоапарат, што ми га је тата купио за дванаести рођендан. Биле су тамо још и неке фотокопије сведочанстава из средње школе и уредно поређане стране из часописа с неким фотомонтажама и фоторепортажама. – Е свашта човек сања! Што ли си све то држала у фрижидеру, баш се питам?! – А ја сам се, чим сам се пробудила, прво запитала како се све ово што почиње с фото пише! – И како се пише? Јеси ли проверила? – Наравно да јесам! Фото (који се односи на фотографије) пише се спојено кад је друга саставница несамостална: фотограф, фотографија, фототека, а с цртицом се пише: фото-апарат, фото-копија, фото-монтажа, фото-репортажа, фото-копирница, па и они моји фото-албуми из сна. – А онда вероватно и фото-модел, фото-сафари, фото-робот и фото-опрема… – Тако је! Али бих више волела да се пише фотоапарат, као некада кад сам га добила! Што се нијанси боја тиче, српски правопис налаже да се пишу спојено, па треба писати: светлоплав, бледожут, тамноцрвен, модроплав, плавозелен, црнобели (филм), црвенкастосмеђ, мркосив итд. Комбинације боја пишу се, међутим, с цртицом. Зато имамо црвено-бели дрес, наранџасто-жуту комбинацију, плаво-белу заставу, лимун-жуту боју и небо-плави поглед (мада мене увек вуче да напишем лимунжут и небоплав). Равна, права линија, црта назива се права. Права у овом случају није придев прав у женском роду, већ именица, и мења се по падежима – права, (генитив) праве, (датив–локатив) правој (а не прави)… Множина гласи праве (од правих, правима…). Имамо и пресек двеју правих. Именица крива, која означава криву линију, кривуљу, мења се као и реч права – крива, (генитив) криве, (датив–локатив) кривој (не криви)… У множини кажемо – криве (од кривих, кривима…) Виолета Бабић Не пише се: Увећај број 10 за два (10+2=12) Плус, минус, знак једнакости, правописни знак две тачке и сл. пишу се с размаком, а не спојено. Зато је исправно овако: Увећај број 10 за два (10 + 2 = 12) x + y = z 28 – 2 = 26 4 x 5 = 20 120 : 3 = 40 Такође и: Резултат је 2 : 0 Размер карте је 1 : 50.000

Кишово перо 25 Они су наш понос СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ГРАДСКО ТАКМИЧЕЊЕ ПЕТИ РАЗРЕД Вељко Јанковић, 1. МЕСТО Даница Стаменовић, 2. МЕСТО Немања Петровић, 2. МЕСТО Филип Виденовић, 3. МЕСТО ШЕСТИ РАЗРЕД Андреа Вељовић, 1. МЕСТО Јана Жаркић, 1. МЕСТО Кристина Недељковић, 1. МЕСТО Лена Гавриловић, 2. МЕСТО Коста Марковић, 3. МЕСТО Николина Нанић, 3. МЕСТО СЕДМИ РАЗРЕД Јана Јевтић, 1. МЕСТО Огњен Николов, 1. МЕСТО Петра Перишић, 2. МЕСТО Слобода Дубљанин, 2. МЕСТО Јован Милисављевић, 2. МЕСТО КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА ГРАДСКИ НИВО Слбода Дубљанин, 1. МЕСТО Лука Зечевић, 2. МЕСТО Јана Јевтић, 2. МЕСТО Наталија Марић, 2. МЕСТО РЕПУБЛИЧКИ НИВО Слобода Дубљанин, 7/2, 2. МЕСТО Лука Зечевић, 7/6, 3. МЕСТО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ Огњен Николов, 7/2, 3. МЕСТО Слобода Дубљанин, 7/2, 3. МЕСТО Слобода Дубљанин, 7/2 Огњен Николов, 7/2 Лука Зечевић, 7/6 Јана Јевтић, Слобода Дубљанин и Лука Зечевић Петра Перишић, Јана Јевтић, Огњен Николв и Слобода Дубљанин

26 Кишово перо Они су наш понос Окружно такмичење из математике 4. разред 2. место: Мирослав Динчић, Лазар Ракић, Кристина Тишма и Растко Минић 5. разред 1. место: Лука Бојановић 2. место: Петар Марашевић 3. место: Даница Стаменовић и Сања Стамболић 7. разред 2. место: Анђела Димитријевић 8. разред 2. место: Миа Прибић и Ђорђе Попов МИСЛИША - финале 2. разред 1. место: Коста Милошевић 3. разред 1. место: Раде Ћосић 3. место: Љубица Дробац похвала: Алемпијевић Ђина 5. разред 3. место: Лука Бојановић Државно екипно такмичење - „АРХИМЕДЕС“ ЕКИПНО 2. МЕСТО 1. место: Виктор Александрић, 4. разред 3. место: Петар Марашевић, 5. разред 3. место: Урош Митрашиновић, 6. разред похвала: Анђела Димитријевић, 7. разред 2. место: Ђорђе Попов, 8. разред BRAINFINITY Екипа КАЛКУЛАТОРИ 5. разред 2. место: Драгутин Радоичић, Милан Клашња, Филип Виденовић и Лука Лубовац Миа Прибић 8/1 и Анђела Димитријевић 7/4 на Републичком такмичењу из математике у Краљеву Екипа Калкулатори, Brainfinity

Кишово перо 27 Они су наш понос Ана Багаш, 5/4 Лука Зечевић 7/6 на Републичком такмичењу из хемије у Нишу Нина Ђокић и Милица Петковић Окружно такмичење из хемије 7. разред 1. место: Лука Зечевић и Јована Вукићевић 2. место: Алекса Јанковић, Слобода Дубљанин и Лазар Бешић 3. место: Лука Пржуљ и Андреа Боровић Окружно такмичење из технике и технологије 6. разред 1. место: Нина Ђокић и Милица Петковић Републичко такмичење из хемије 2. место: Лука Зечевић, 7/6 Републичко такмичење из технике и технологије 6. разред 1. место: Нина Ђокић и 1. награда: Милица Петковић Републичко такмичење у шаху 1. место: Ана Багаш 5/4

28 Кишово перо Они су наш понос Окружно такмичење из географије 7. разред 2. место: Јован Милосављевић и Лука Зечевић 3. место: Јован Раденковић, Стефан Косорић и Хана Бојовић 8. разред 3. место: Ана Петровић и Ања Пењишевић Јован Раденковић, Хана Бојовић, Јован Милосављевић, Стефан Косорић и Лука Зечевић Окружно такмичење из физике 6. разред 3. место: Нина Ђокић 7. разред 3. место: Анђела Димитријевић Нина Ђокић, 6/6 Назар Мељничук, Лана Стоиљковић и Невена Милић Матеја Вукашиновић, 2/7 Најбољи читалачки дневник Окружно такмичење из биологије 5. разред 2. место: Игор Вељић, Назар Маљничук и Лана Стоиљковић 3. место: Невена Милић 6. разред 1. место Михајло Изгаревић 3. место Милена Цветковић

Кишово перо 29 Они су наш понос „Мајски песнички сусрети“ млађи узраст: 1. место: Анастасија Аранђеловић, 4/2 2. место: Хана Златановић, 2/2 Вања Видојевић, 2/4 3. место: Андреј Тодоровић, 1/5 Миа Мирковић, 1/10 старији узраст: 1. место: Ивона Илић, 8/2 2. место: Марија Јоцић, 6/6 Евгенија Тодоровић, 5/5 3. место: Назар Мељничук, 5/7 Матеј Бејатовић, 6/3 Евгенија Тодоровић, 5/5 Окружно такмичење из немачког језика 2. место: Дуња Ристовић 8/4 Окружно такмичење из енглеског језика 2. место: Ива Томић 8/4 Дуња Ристовић, 8/4 Мали Пјер—градско такмичење 2. место: Дуња Трмчић 8/1 Ива Томић, 8/4

30 Кишово перо Они су наш понос Мала олимпијада - 2. разред Општинско такмичење: 2. место Мала олимпијада - 3. разред Општинско такмичење: дечаци: 1. место, девојчице: 1. место Градско такмичење: дечаци: 3. место, девојчице: 3. место НБА Екипа Atlanta Hawks Међу 4 најбоље екипе у Србији Рукомет Девојчице: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 2. место 7. и 8. разред: општинско такмичење - 3. место Футсал Девојчице: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 1. место Дечаци: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 3. место Пливање Вишња Радовановић: градско такмичење - 1. место, републичко такмичење - 2. место Мала олимпијада - 1. разред Општинско такмичење: 1. место Градско такмичење: 2. место Међуокружно такмичење А2: 1. место Републичко такмичење: 2. место

Кишово перо 31 Они су наш понос Кошарка Девојчице: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 3. место 7. и 8. разред: општинско такмичење - 1. место, градско такмичење - 2. место Дечаци: 7. и 8. разред: општинско такмичење - 1. место Атлетика Девојчице: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 2. место 7. и 8. разред: општинско такмичење - 1. место, градско такмичење - 2. место Дечаци: 5. и 6. разред: општинско такмичење - 1. место, градско такмичење - 1. место 7. и 8. разред: општинско такмичење - 1. место Џудо Вукашин Радојковић: градско такмичење - 2. место Будимир Узуновић: градско такмичење - 3. место Спортска гимнастика Стефан Гајић: градско такмичење - 1. место Баскет 3х3 Девојчице: 7. и 8. разред: градско такмичење - 2. место, окружно такмичење - 4. место Укупан пласман за 2021/2022. годину на општини Вождовац - 1. место.

32 Кишово перо Да ли сте знали? Hast du das gewusst? ...да су слонови једине животиње које не могу скакати? ... dass Elefanten, die einzige Tiere sind, die nicht springen können? ... прва четири потеза у шаху можете одиграти на 318.979.564.000 начина? ... dass die ersten 4 Schachzüge man auf 318.979.564.000 Art und Weise spielen kann? ... Ескими имају преко 200 речи за снег? ... dass Eskimos 200 verschiedene Wörter für Schnee haben? ... да су наше очи од рођења увек истих димензија, али да нос и уши не престају да расту? ... dass unsere Augen vom Geburt an immer dieselbe Größe haben, aber unsere Ohren und unsere Nase nie zu wachsen aufhören? .. да је немогуће полизати свој лакат? ...dass es unmöglich ist, eigenen Ellbogen zu lecken? ... да ниједан комад четвртастог папира, сувог, не може бити савијен више од 8 пута? ... dass kein viereckiges, trockenes Papierstück mehr als viermal gefaltet werden kan Текст: Вукашин Радојковић 7/2 Матеја Цветковић 7/2 Илустрације: Круна Ђорђевић 6/4 Вицеве скупили ученини 6/6

Кишово перо 33 Шаљива страна Донео Перица ђачку књижицу, а оно све јединице. Двојка само из музичког. Отац му каже: - Срам те било, оволике јединице, а ти још певаш! Враћа се Перица кући из школе и са врата виче мами: - Мама, имам једну добру и једну лошу вест. - Дај прво добру! - Добио сам петицу! - Браво сине! А која је лоша вест? - Петица је у пет рата! Иде човек улицом и једе батак. Када је завршио са јелом, бацио га је на пут. Пролази жена и каже: - Господине, не бацајте своја отпатке на земљу. - Није ово од патке, ово је од кокошке. Стиже позив у ватрогасну станицу и јави се полицајац: - Добар дан! - Добар дан, упомоћ у кућу ми је ушла мачка! - Добро смирите се госпођо није то ништа страшно. - Ма нисам ја госпођа, ја сам папагај! Како се зове најсмешнији Кинез? - СмајЛи Како се зове лав без гриве? - ЋеЛАВ Како се зове Бранко Коцкица док спава? - Лего Коцкица Како се зове грчки бог трчања? - Одеон. Учитељица: - Колико је осам пута три? Перица: - 25! Учитељица: - Да ако рачунаш и јединицу коју ћу ти уписати! Изгубљен црни доберман. Молимо ако га неко види – нека бежи!!! Мама, мама, данас сам замало добио петицу! - Како замало? - Па добила је девојчица поред мене. Бода: Добар дан, да ли је ово биро за незапослене? Дуда: Да. Бода: Дошао сам да по материјалну помоћ, јер сам незапослен. Дуда: А шта сте по занимању? Бода: Ловац на дивље звери. Дуда: Ма немојте! А где то? Бода: У Панчеву. Дуда: Али, забога, у Панчеву нема диљих звери. Бода: Зато сам и незапослен. Шта је Перица урадио како би скупио паре за DVD плејер? - Продао је телевизор.

34 Кишово перо Читалачко ћоше О д мојих првих момената у овом свету, књиге су ме одувек пратиле. Од бајки којима ме је мама успављивала, преко лектира, све до Агате Кристи која ми данас држи пажњу. Нешто у вези са метарским полицама препуних причама увек ме је интригирало, али само неколико књига ме је успешно навело да данима о њима размишљам и поново их читам, а једна од њих је „Ја сам Акико" коју је написао Стефан Тићми. Наоко једноставна, дечја књига, у мени је пробудила више осећања него било која друга. Први пут сам је читала у трећем разреду као мало незрело дете и мучно покушавала да разумем чудне речи, описе и необичне ствари које прате овај роман. Била сам збуњена, али ми се допала. Други пут сам је прочитала у шестом разреду. Велика, али опет тако мала. Овог пута ми је доста ствари било јасније, зашто је Акико описана чудним речима, зашто прича са храстом и зашто јој је отац најбољи пријатељ. Саосећала сам са Акико. Тако млада, стављена је у окрутан, страшан свет одраслих, где је другачије једнако лошијем, где се њен отац понаша као нека врста оклопа, покушавајући да је заштити од проблема који прате одрастање. Трећи пут нисам била та која је читала, али сам се дефинитивно осетила као да јесам. Било је то прошле године, на летњем кампу. Сви смо се окупили око логорске ватре и имали неку врсту књжевне вечери. Слушајући познате реченице изнова, схватила сам поруку књиге. Схватила сам да не треба увек да се сасвим уклопимо, и најважније, да ћемо сигурно наћи људе сличне нама, који ће нас волети и ценити за оно што јесмо. Кроз причу о пегавој девојчи Акико, и ја сам одрасла. Размрсила сам мисли у глави, и схватила, између осталог, да ће време најбоље показати и разјаснити неке ствари. Соња Михаиловић, 8/4 Књижевно дело и његови одјеци у мени

Кишово перо 35 Математички кутак Мали квиз оштроумности 5 минута – 10 задатака – 10 бодова 1. Kолико се добије када се две десетице помноже са три десетице? 2. Дешифруј: ♠♠ + ♠♠ = ♠97. 3. Напиши нулу помоћу четири четворке. 4. Куће у једној улици нумерисане су бројевима од 1 до 50. Колико пута је употребљена цифра 4? 5. Продужи низ 4,5,8,9,12,13,… за још два члана. 6. Који знак треба ставити између 2 и 3 да би се добио број већи од 2 и мањи од 3? 7. Пуж се пење уз телеграфски стуб висине 10 метара. Дању се попне 3 метра, а ноћу се спусти 2 метра. За колико дана ће стићи на врх стуба? 8. Нацртај један троугао и праву која ће сећи све његове странице. 9. Нацртај круг и трима правама га подели на 7 делова. 10.Један човек има 60 килограма и још четвртину своје масе. Колико килограма има тај човек? У земљи Математике живели су Природни бројеви и Нула. Множили су их, сабирали, понекад одузимали и чак делили, али да их преброје – то нико није могао. Живели су Природни Бројеви сложно, нико се није нервирао што је мањи од следећег, али се свако поносио тиме што има неко мањи од њега. Само је нула била мања од свих. Она није имала чиме да се поноси и ниједан Природан Број је није признавао. И зато је Нула одлучила да напусти Математику. Чим је Нула отишла, осетило се њено одсуство: није било могуће записивати бројеве 10, 20, 30, 40, 100 итд. Одлуче Бројеви да замоле Нулу да се врати у Математику. Она пристане али под једним условом: ако буду множили са Нулом, резултат увек мора бити Нула. Сад се сви природни бројеви у Математици друже са Нулом. Математички лист 2014. Нула и природни бројеви

36 Кишово перо Спортска страна Н ејмар да Силва Сантос Млађи (5. 2. 1992), познатији као Нејмар Жуниор или просто Нејмар, бразилски је фудбалер који тренутно наступа за француски фудбалски клуб Париз Сен Жермен и репрезентацију Бразила, на позицији нападача, као централни или крилни нападач, а од стране многих означен је као један од најбољих фудбалера на свету у својој генерацији. Каријеру је почео у млађим категоријама Сантоса, где је дебитовао за први тим са 17 година и помогао је клубу до освоји две титуле првака Паулисте, један трофеј Купа Бразила и Копа Либертадорес 2011, што је била прва титула за Сантос од 1963, а због својих игара, двапут је добио награду за Јужноамеричког фудбалера године: 2011. и 2012. Године 2013. прешао је у Барселону, где је био део нападачког трија названог MSN, са Лионелом Месијем и Луисом Суарезом. Освојио је троструку круну са клубом у сезони 2014/15: Ла лигу, Куп краља и Лигу шампиона и завршио је на трећем месту у избору за Златну лопту 2015, након чега је у сезони 2015/16. освоио Ла лигу и Куп краља. У августу 2017, прешао је у Париз Сен Жермен за 222 милиона евра, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена. У Француској, освојио је по три пута Лигу 1 и Куп Француске, а два пута Лига куп Француске, док је у првој сезони у клубу, освојио троструку круну у домаћим такмичењима, када је такође добио награду за фудбалера године у Француској. У сезони 2019/20, предводио је клуб до четвороструке круне у домаћим такмичењима, освојивши Лигу 1, Куп, Лига куп и Суперкуп Француске, уз прво финале Лиге шампиона у историји клуба. У сезони 2020/21. по први пут није освојио титулу са клубом, након три заредом, док је Париз Сен Жермен испао у полуфиналу Лиге шампиона од Манчестер Ситија. Нејмар - познати спортиста

Кишово перо 37 Спортска страна За репрезентацију Бразила дебитовао је 2010, са 18 година, а од тада, стигао је на друго место на листи најбољих стрелаца репрезентације, иза Пелеа. Са младом репрезентацијом, освојио је Копа Америку 2011, где је био најбољи стелац, након чега је предводио сениорску репрезентацију на Купу конфедерација 2013, где је освојио награду за најбољег играча турнира. На Светском првенству 2014. и Копа Америци 2015. мање је играо због повреде, након чега је предводио репрезентацију до прве златне медаље на Олимпијским играма — 2016. Две године касније, постао је капитен репрезентације, коју је предводио на Светском првенству 2018, где је Бразил испао у четвртфиналу. Рангира се као један од најистакнутијих спортиста; SportsPro га је именовао за маркетиншки најбољег спортисту на свету 2012. и 2013, а ESPN га је сврстао на четврто место најпознатијих спортиста на свету 2016. Часопис Time, уврстио га је на списак 100 најутицајнијих људи на свету 2017. Године 2018, France Football сврстао га је на треће место најплаћенијих фудбалера. Forbes га је сврстао на треће место најплаћенијих спортиста 2019. Јаков Јевтовић, 6/2

38 Кишово перо Бојама улепшајмо свет Драгана Стајић, 7/6 Дуња Трмчић, 8/1 Ема Петровић, 5/1 Лазар Борозан, 5/5 Матија Савић, 8/3 Огњен Вукојичић, 7-5

Кишово перо 39 Бојама улепшајмо свет Дуња Митровић, 8/2 Ива Киковић, 7/5 Миа Прибић, 8/1 Лука Врељаковић, 8/2 Миа Стојановић, 6/6 Катарина Поповић, 8/1

40 Кишово перо Бојама улепшајмо свет Дуња Трмчић, 8/1 Дуња Исаиловић, 7/5 Катарина Поповић, 8/1 Тијана Масиновић, 7/6 Огњен Вукојичић, 7-5 Кристина Тишма, 4/1

Кишово перо 41 Бојама улепшајмо свет Вук Јездић, 6/2 Вук Глишовић, 7-5 Огњен Вукојичић, 7-5 Дуња Јанковић, 7/6 Јакша Магделинић, 4/1

42 Кишово перо Сарадник на пројекту

Кишово перо 39 Нађа Мијовић, 7/1

40 Кишово перо