КИШОВО ПЕРО 1 Кишово перо ОШ „Д а н и л о К и ш“ Б е о г р а д , г о д и н а I I , Б Р О Ј 3, ф е б р у а р 2 0 2 3 Приче из наше школе Светосавље Малта Сретење eTwinning Новогодишњи квиз Бенд Главобоља Дечји уметнички колаж Спортска страна
2 КИШОВО ПЕРО Кишово перо Лист ученика и наставника ОШ „Данило Киш“ у Београду Година II, број 3, фебруар 2023. Оснивач и издавач ОШ „Данило Киш“ Генерала Штефаника 6 11010 Београд телефон: 011/7856845 мејл: [email protected] веб сајт: www.osdanilokis.edu.rs OŠ Danilo Kiš Beograd За издавача: Анђелка Мирковић, директор Главни уредници: Јелена Ђурић Ана Крунић Технички уредник: Душица Пецељ Корице: Петра Ковачевић, 6/1 Милица Перовић, 6/7 Штампа: Вулкан идаваштво Тираж: 100 ЧИТАЈТЕ У ОВОМ БРОЈУ РЕЧ УРЕДНИКА 2 4 13 14 15 16 23 24 25 26 27 28 30 31 32 34 36 37 38 39 43 Поштовани читаоци, Овог фебруара Кишово перо слави свој први рођендан. Читајући га, сазнајте шта се то у Школи и око ње збивало и збива од последњег броја. Неке приче ћете препознати јер сте их, може бити, и сами градили учествујући у њима. Уживајте у листању и читању, као што смо и ми уживали склапајући странице заједно са ученицима и колегама. Уредници Реч уредника Приче из наше школе Школске приредбе Приче из живота Реци не насиљу Кишово перо Испеци па реци Читалачко ћоше Изненадни гост Historia magistra vitae est eTwinning Чаробна путовања Излети Ја Србију Новогодишње чаролије Математички кутак Спортска страна Шаљива страна Интревју са... Бојама улепшајмо свет Сарадник на пројекту
КИШОВО ПЕРО 3 ШУМА ПЕВА У „КИШУ“ Док у школи знања градим, Око школе стабла садим. Нека расту градска плућа, Наша нова, здрава кућа. Крај дрвета садим жеље, дечји осмех и весеље. Да растемо као једно, Барем то је очигледно. Њему гране, нама шишке, Снове ћемо испод мишке. Да растемо, оно с нама, Деца Киша са гранама. Срце срцу, дрво школи, Природа је да се воли. Царство слова и бројева, Нека с нама ШУМА ПЕВА! Драган Живановић, учитељ
4 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе ПРОЈЕКТНА НАСТАВА Упознајте Уједињено Краљевство - ученици 7/2, 7/4 и 7/6, наставнице Нада Симановић и Наташа Сарић Ератостенов експеримент - ученици 8/1, наставнице Душица Пецељ, Марика Миловановић и Милица Васовић Кроз Византију и средњи век - ученици 7/6, наставница Јелена Калезић
КИШОВО ПЕРО 5 Приче из наше школе Европски дан језика - ученици од трећег до осмог разреда, стручно веће страних језика Кратке фолклорне форме - ученици 5/1 и 5/7, наставнице Ивона Ђукић, Ана Радић и Драгана Гојковић Ћелија - ученици петог разреда, наставнице Наташа Илић, Олгица Рабреновић и Ана Ђукић
6 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе ДЕШАВАЊА Чеп за хендикеп Сакупљајмо чепове јер тиме помажемо другим људима! Радионица у 1/1, учитељица Бојана Блажевић 100 година од рођења Душка Радовића - ученици од првог до осмог разреда, блиотекарке и учитељи из боравка Ученици 1/1 обележили су 100 дана школе, учитељица Бојана Блаж евић
КИШОВО ПЕРО 7 Приче из наше школе FESTE FEIERN Крајем године одржан је час немачког на коме су ученици 8. разреда учествовали у пројекту „Feste feiern“, где су представљали празнике. 1. Прво су причали о обичајима везаним за тај празник у својој 2. држави, а затим у Немачкој. Zuerst haben die Schüler die Gebräuche in unserem Land dargestellt, danach in Deutschland. 3. Након тога су представили те обичаје глумом. Die Feste (Weihnachten, Ostern, Taufen, Hochzeit, Geburtstag) werden von Schùlern durch szenische Dramatisierung präsentiert. 4. Били су подељени на групе, а затим се и међусобно оцењивали. Die Schüler waren in vier Gruppen geteilt. Sie haben sich gegenseitig bewertet. Било нам је занимљиво, забавили смо се, а уз то смо и научили 5. нешто ново. Es war interessant. Wir hatten Spaß und gleiczeitig haben wir etwas Neues gelernt. In der Deutschstunde am Ende des letzten Schuljahres haben die Schüler der achten Klasse das Projekt "Feste feiern" präsentiert. Sie haben verschiedene traditionelle Feste dargestellt. Матеја Цветковић и Вукашин Радојковић, 8-2
8 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе У оквиру слободне наставне активности АртМат, ученици 5. и 6. разреда су током првог полугодишта имали прилике да се упознају са Фибоначијевим бројевима. Ова тема се не налази у обавезном школском програму, тако да ученици кроз редовно школовање немају прилике да сазнају више о овом италијанском математичару. Ученици су једном недељно, кроз различите облике активности, били у прилици да искажу како своју заинтересованост за тему и предмет, тако и таленат. Од истраживања, изношења аналитичког и критичког мишљења, преко конструкције и уметничког изражавања, ученици су повезали прецизно и естетско. Изложбом ученичких радова обележили смо међународни Фибоначијев дан. Светлана Савовић, наставница математике ФИБОНАЧИЈЕВ ДАН
КИШОВО ПЕРО 9 Приче из наше школе ХРАНИМО СЕ ЗДРАВО, БРАВО, БРАВО! П оводом обележавања Дана здраве хране, 17. октобра је у одељењу 2/7 учитељице Анђеле Петровић одржан тематски дан Хранимо се здраво, браво, браво. Имали смо част да угостимо вршњаке из ОШ Васа Чарапић и њихову учитељицу Сузану Јанковић те тако на неуобичајен начин, а сасвим занимљив, стицали нова знања. Тај дан је обогатило присуство госта нутриционисте Татјане Николић Пејовић, која је на веома креативан начин приближила деци значај правилне исхране, као и моје колегинице Александре Вујатовић, која је хармоником испратила песме везане за јесен и здраву исхрану. Учешће су узели и моји драги шестаци који су извели представу Снежана и седам патуљака Луције Тасић. Деца су уживала у свим активностима и надају се неким новим пројектима. А ми, ми смо увек ту за њих! Анђела Петровић, учитељица
10 КИШОВО ПЕРО У нашој школи постоје бројне секције које обогаћују, употпуњују живот школе и које развијају креативност ученика, омогућавајући им да се сходно својим интересовањима и способностима искажу и у другим областима. Једна од многобројних секција је и драмска секција. Сваке године се у драмску секцију примају нови чланови који желе да се баве глумом. Редитељи и руководиоци драмске секције су учитељице Милена Лутовац и Маја Николић. Чланови обе драмске секције су ученици другог разреда. Пробе се одржавају једном недељно у просторијама школе, а уочи представе и чешће. Глумачка трупа учитељице Милене сваке школске године припремају по две представе са којима се представљају својим родитељима и другарима из школе. Оно што ову секцију чини другачијом јесте креативна, опуштена и весела атмосфера која је присутна у току свих проба. У току стварања представе укључени су сви чланови, a сви предлози и сугестије се разматрају и уважавају. На крају првог полугодишта другог разреда ученици су показали своја глумачка умећа у представи под називом Коктел бајка, коју је написао Тоде Николетић. Публика је још једном имала прилику да ужива у овој смехотресној бајци, а наши мали глумци су још једном показали колико су дорасли овом озбиљном глумачком задатку! Милена Лутовац, учитељица Приче из наше школе Д а се увек радујемо и срећно дочекујемо новогодишње празнике са осмехом на лицу и пуно љубави у срцу, да покажемо свима да је свет бајковит онолико колико ми то желимо, да песмом призовемо лепе ствари а осмехом испратимо све бриге, да заједно уживамо и стварамо нове успомене, показали су нам ђаци другаци који похађају дрмску секцију, припремајући представу Новогодишња бајка. Маја Николић, учитељица ДРАМСКА СЕКЦИЈА
КИШОВО ПЕРО 11 Приче из наше школе J едног дана ђаци и њихов учитељ су одлучили да посаде дрво генерације. Прво су сакупљали све што им је за то потребно, попут рукавица, кантица за заливање, лопате... Када су све то сакупули, ископали су рупу у коју ће посадити дрво. Али нису одмах засадили дрво, него су најпре у ту рупу убацили капсулу жеља, а у тој капсули су биле ђачке жеље за будућност. Неко је написао жељу да буде полицијац када порасте, а неко да жели да оде на Марс. Након што су убацили капсулу жеља у рупу, засадили су дрво генерације. Сваког дана су ученици обилазили засађено дрво, пазили га и заливали. Једног дана ђаци су морали да крену на излет са њиховим учитељем. Тог дана нико није могао да чува дрво генерације, нити да види шта се с њим дешава. А десило се то да је тог јутра дрво генерације обукло златне звездице и шарене шљокице, засијало је и оживело. Некако се извукло са кореном из рупе, направило је неколико корака и чак почело да прича. Дрво је рекло да су деца која су га засадила дивна и да мора да им се одужи тако што ће им на јастуке просути чаробни прах који, када легнеш на њега, испуњава жеље. Дрво је прво кренуло ка кући где живи Марија, ушло је неприметно у кућу и на њен јастук просуло мало чаробног праха. Оно је исто урадило и код других ученика. Остала је једино Анђелија, која тог дана није отишла на излет јер ју је болео стомак, али то дрво није знало. Када се упутило ка Анђелијиној кући, дрво се изненадило када је видело и чуло како Анђелија прича са својом мамом да је заборавила свеску у школи и да ће да оде у школу да је узме. Дрво се уплашило да ће Анђелија у школи видети да нема дрвета и зато је почело да трчи ка школи. Стигло је јако брзо и одмах ускочило у рупу где је било засађено. После неколико минута Анђелија је ушла у школско двориште, видела дрво, обрадовала му се и мало поседела поред њега. Затим је отишла у школу, узела свеску и кренула ка кући. Успут је срела мајку и отишле су да прошетају. Дрво је то искористило, опет се ишчупало из рупе и пречицама отишло у Анђелијуну кућу, просуло чаробан прах на њен јастук и истим пречицама се вратило у своју рупу. Када су се предвече ђаци вратили са излета, сви заједно су отишли у школско двориште да виде своје дрво генерације, да га поздраве и залију. Ђаци чекају да прође 50 година да би могли да отворе капсулу коју су убацили у рупу и прочитају своје жеље написане на папирићима. Изненадиће се када буду схватили да су им се све записане жеље оствариле, јер је чаробан прах деловао. Тамара Крстић, 3/10 ДРВО ГЕНЕРАЦИЈЕ Ученици 3/10 засадили су дрво генерације, учитељ Драган Живановић
12 КИШОВО ПЕРО Приче из наше школе У среду, 28.12. и у петак, 30.12. 2022. године ученици 4/5 разреда организовали су и одиграли представу за децу и родитеље. Ученици су на забаван начин кроз глуму, песму и игру донели дух празника у нашу школу. У реализацији и адаптацији представе помогао нам је родитељ - редитељ Ненад Гвозденовић. Ученици, као и присутна публика уживали су у приказаном програму. Сњежана Чворовић, учитељица НОВОГОДИШЊА ПРЕДСТАВА НОВОГОДИШЊЕ ДРВО ЖЕЉА У ченици Вршњачког тима су током друге недеље децембра направили новогодишње дрво у холу испред зборнице. Новогодишње дрво је направљено од поклона са слаткишима. У последњој недељи децембра чланови Тима су међу собом поделили поклоне и честитали нову 2023. годину. У трећој недељи децембра чланови Вршњачког тима су у кабинету географије направили новогодишњу јелку и украсили је најлепшим жељама за нову 2023. годину. Нада Симановић, наставник географије и Јелена Веселиновић, учитељица
КИШОВО ПЕРО 13 Школске приредбе После три године, салом наше школе, дана 27. јанура, одјекнули су весели гласови ђака, родитеља и запослених. Уприличена је традиционална светосавка приредба којој је претходио верски обред сечења колача, те молитва свештеникова за здравље свих ученика и запослених школе. На почетку приредбе пристунима се обратила директорка школе Анђелка Мирковић, а потом је хор наше школе поносно отпевао Светосавску химну. Мали глумци и рецитатори дочарали су нам живот Светог Саве и опоменули нас на пут светосавља. Приредба је завршена фолклорним играма, којима ђаци чувају наше богато културно наслеђе. Хор водила професорка музичке културе Драгана Фиданов. Сценске реквизите припремиле професорка ликовне културе Софија Љубинковић и професорка историје Јелена Калезић. Драмску тачку припремила наставница српског језика Јелена Ђурић уз помоћ наставница Данке Нововић, Ане Крунић, Милене Богићевић и Ивоне Ђукић. Техничка подршка био Милутин Вујадиновић. Фолклор - Студио Глумац Јелена Ђурић, наставница српског језика и књижевности СВЕТОСАВЉЕ У периоду који је за нама увидели смо да је школа, као институција и као место где се шири просвећеност и умножава знање, непробојни бедем здравог друштва. Кроз најтеже доба модерне светске историје школа је опстала, поносно пркосећи пандемији. Стоички смо сачували наслеђе Светог Саве. Зато смо овогдишњу прославу школске славе дочекали с посебном радошћу. Теодора Дамљановић, Елена Голуб, Хелена Савић, 4/3
14 КИШОВО ПЕРО Г одине када сам се ја родила, моја сестра Ема је пошла у први разред. У одељењу са њом била је девојчица Тијана Огњановић која је имала слабо срце. Тијана је рођена са урођеном срчаном маном. До поласка у школу доста времена је проводила у болници, лавовски се борила, али је изгубила битку са животом. Пре тога пробудила је људскост у свим људима. Цела земља и регион устали су да помогну Тијани, чије срце више није имало снаге да куца. Први пут није било изговора, ни чекања да се учини добро за другога. Тијани је позлило, почели су бубрези да отказују и почела је трка са временом и борба за живот. Тијана је била са Емом у одељењу и прво је њихова учитељица са другарима организовала хуманитарну акцију. Потом се прикључила школа, познати певачи Рамбо Амадеус, Александра Радовић, глумац Сергеј Трифуновић, познати спортисти и многи други. Сакупили су новац и Тијана је отишла авионом у Хјустон. Чекајући трансплатацију срца, стање је почело да се погоршава и Тијана је изгубила битку. Ема је била председник одељења и заједно са учитељицом и другарима учествовала у свакој хуманитарној акцији и гостовали су на телевизији. Мама и ја смо пратиле Ему, а како сам ја била беба, за ово добро дело сазнала сам из приче. Хвала Тијани за важну животну лекцију како је важно бити хуман и учинити нешто добро за другога. Љубица Вукадиновић, 4/1 Приче из живота ВЕЛИКО СРЦЕ СВИ ПСИ ЗАСЛУЖУЈУ ДОМ Д а ли сте некада размишљали колико паса је тренутно гладно, колико им је хладно и колико им је потребна љубав, као свим живим бићима? Желимо да подигнемо свест о броју злостављаних и убијених паса од стране нехуманих људи. Некада, уместо да помогну, они злостављају те недужне душе. А луталице никада не би наудили људима без разлога. Догађај од ког људи нису спавали ноћима десио се у Смедеревској Паланци, средином октобра прошле године. Жртва је бија јадна Злата, која ништа није згрешила. Сви у околини су је волели и хранили, а дивни радници су јој пружили дом у Максију. Уколико желите да помогнете овим малим недужним душама, можете им однети мало хране или им направити уточиште где могу преноћити.Највећа помоћ би била да их удомите, али ако нисте у могућности, довољно је само да нам помогнете да подигнемо свест и смањимо број убијених и злоставњаних паса. Мина Ристић, Ања Обркнежевић, Невена Туфегџић, Дуња Читлучанин и Катарина Стефановић, 7/4 Уколико видите пса који је изгладњаван и злостављан, можете га сликати и послати на Инстрагам странице: kucicazaspas ventura_udomi sapice_ivanjica comradette_ mala_the_dog Mialazovic12ani al_rescue_nikola
КИШОВО ПЕРО 15 Реци не насиљу
16 КИШОВО ПЕРО ЈЕСЕЊИ ДАН Здраво, ја сам јесењи дан. Некима сам можда досадан, Неки кажу да сам ружан, И због тога сам некад тужан. Туга мене, ипак, брзо прође Када време бербе воћа дође. Радост деце није никад већа Јер су пуне корпе права срећа! Кажу да сам често ћудљив, А ја кажем баш узбудљив. Врло често мењам климу, Бабе кажу да слутим на зиму. Умем ја да будем тмуран Јер мој живот баш је буран. Али кад сам сунчан и чио, Срећној деци тад сам баш мио! Митра Михаиловић, 4/3 Кишово перо ЈЕСЕН Иде петак, ноге јуре, ка мом селу оне журе, знам да тамо чекају сад мене јабуке жуте и јабуке румене. На ватри се пекмез кува, бака тегле за нас чува. Виногради добри, стари пуне корпе грожђа су нам дали. И у граду на јесен мирише, али на селу много више. Зато нам журе ноге тамо, да све воће испробамо. Лука Миросављев, 2/10 ЈЕСЕН Дошла нам је јесен у жутом капуту, осушено лишће просула по путу. Јабуке, крушке и грожђе нам дала, за плодове слатке - бескрајно јој хвала! Док јесење сунце милује нам лице, за пут се спремају птице селице. Виктор Петровић, 2/10 ЛИШЋЕ ЖУТИ Лишће жути, сунце се љути, киша квари летње чари. Где год погледаш, све се шарени, листови жути, зелени, црвени. Птице све тише сада певају, за далек пут се оне спремају. Забринуто меда тражи стан да преспава зимски сан. Бака за зиму џемове кува и паприку пече, „Дуга је зима“, унуку рече. Николина Антонијевић 2/10
КИШОВО ПЕРО 17 Кишово перо ТАЈНА Испод једног старог лонца сакрила сам пуно новца. Питала сам зато маму: „У ком лонцу спремш храну?“ Показа на лонац нови, па ми одговори: „У старом ми све загори!“ Стари лонац тога часа постао је моја тајна каса. Круна Читлучанин, 2/10 ХВАЛА Хвала свима, хвала свему, хвала теби, њој и њему! Хвала сунцу што нас греје, хвала мами што се смеје. Хвала тати што ме носи, хвала меду, мраву, роси. Хвала небу што нас пази, хвала маци што се мази. Хвала куци што нас чува, хвала ветру који дува. Хвала киши што нас купа, хвала и граду кад нас лупа. Хвала орки када плива, хвала фоки што је сива. Хвала птици када лети и бубици кад се сети да у моју собу сврати, па се могу с њом играти. Хвала свему што се мрда, хвала земљи што је тврда. Хвала шуми, хвала реци, ал' највише хвала деци! Миа Мирковић, 2/10 МОЈ ДЕДА Мој деда бркове има И хвали се пред свима. Мој деда се шали И мази децу по глави. Он увек бомбоне има И дели их свима. Мој деда је доста благ И зато ми је много драг. Теодора Грубач, 2/4
18 КИШОВО ПЕРО Кишово перо ЗИМА И ЈА Зима весела и снежна дошла је и у мој крај. Тако хладна, бела и нежна донела је деци рај. Вриска, скика, галама, нашој срећи нема краја. Грудва овамо, грудва тамо, Зима ружна није нимало. Санкамо се и скијамо мало кашљемо, мало кијамо. Онда промрзли кући идемо и топли чај пијемо. Виктор Булатовић, 4/3 ЗИМА Снешко Белић мали деци се хвали. У снегу стоји, пахуљице броји. Снег воли, нос га не боли. Лонац га краси, пахуљица га кваси. Деца га мазе, чувају и пазе. Сакупљају снег, пењу се на брег. Санке низ брег јуре, биће авантуре! Реља Вељовић 4/5 РЕЧ ЈЕЗИКА Људи воле реч да искористе, да јој ништа не пруже заузврат, не захвале на помоћи при споразумевању, Да јој се не захвале за емоција моћ: бес, срећу, тугу, збуњености, бол, ни за љубав… Тек неосетљиво изговарају гласове који је оживљавају, чувајући у њој умеће споја. Често је новом мењају, Новом, можда лепшом, али никад значајнијом, можда богатијом гласовима, али не и умом. Чине да забораве мајку и порекло, ко су, одакле су, небригом, немаром заборављају. Тајним сузама језика чувана, опстаће, јер мора и треба, незаборавна. Разум Ем патија и елан Чаролија значења њенога да траје. Аутор познат редакцији, шести разред
КИШОВО ПЕРО 19 Н екада веома давно, иза пет плавих мора и седам гора, у некој чаробној шуми живели су сиромашни дечак Никола и девојчица Катарина. Одећа им је била јако поцепана, и због тога су се ноћима смрзавали. Јели су само јабуке са дрвета, а кад је била зима, гладовали су. Родитељи су им давно преминули. Нису имали ништа, осим мало хране и воде. Једног пролећног дана, док је Никола спавао, Катарина је видела неког лепог лептира и појурила за њим. Одједном застаде. Пред собом је угледала једну старицу. Старица је питала девојчицу за помоћ. Чим је Катарина помогла, старица јој је у знак захвалности дала телефон који кад нешто слика, то постане златно, али ју је упозорила да ако слика човека, сама ће постати златна. Катарина није желела да се то деси па је обећала да то неће радити. Када се вратила, пробудила је Николу и показала му телефон. Никола је питао одакле јој. Девојчица исприча целу причу и упозорење, а када је завршила, брат ју је гледао у чуду. Касније, кад је дечак схватио целу ову збрку, договорили су се да ту моћ користе тако што ће сликати мале предмете и продавати како не би били сиромашни. После пар месеци имали су лепу одећу, предивну кућу, много хране и пара. Имали су све. Годину дана касније дошао је један љубоморан вршњак. Деца су га лепо дочекала. Вршњак је погледао око себе, па поче да вређа Катарину. Катарина се толико наљутила да је уперила телефон ка њему заборављајући на старичине речи и замало да га слика. Није га сликала јер је брат гурнуо вршњака на под. Сликала је дрво. Никола ју је подсетио на упозорење. Чим је девојчица чула, баци телефон у оближњу реку. Од тог трена, све што је било златно, постане оно што је било раније. Све је било исто као и пре, а кућа им се претворила у малу колибу. Тијана Радојичић, 3/10 ЧАРОБНА БАЈКА Кишово перо
20 КИШОВО ПЕРО К оначно, дошла је јесен! Многа деца сада седе у кући и играју игрице, али не и ја. Више волим да идем напоље и играм се. Отишла сам да се прошетам и обиђем дрвце које сам засадила прошле јесени. Дуго га нисам посећивала, па не знам баш како изгледа. Шетајући шумом, чула сам нешто. Шта би то могло да буде? Ма, ништа. Наставила сам као да се ништа није десило. Опет, нешто се чује. - Ко је то? - питала сам, али одговора није било. Већ сам се уплашила јер ме је то неко време пратило. Потрчала сам. Крајичком ока сам видела нечију сенку. Трчала сам и нисам се освртала више! Уморила сам се и полако успоравала и стала. Сакрила сам се иза једног великог дрвета. Није било никог. Као да је пропао у црну рупу! И одједном чујем: - Здраво! - Ко си ти? Покажи се! – рекла сам. - Ја сам јеж, твој друг. Знаш... – одговори ми он. - Не знам те! – узвикнула сам. - Зовем се Јежинковић, Јежинко Јежинковић. - Шта, како... како можеш да причаш? - Једноставно. Ово је земља бајки. Ти си направила овај огромни хотел за животиње у шуми. - Немогуће! Ово није моје дрво! - Јесте! Дуго га ниси обилазила па је порасло и ми смо се онда уселили у њега. Овде је све могуће! Можеш да дођеш и да живиш код нас у хотелу. - Не могу. Сутра имам школу. Не могу да покварим своје беспрекорне оцене! - Па, онда ми не остављаш другог избора – рекао је. – Плава поморанџа! Понављам, плава поморанџа! Одједном сви изађоше из хотела, завезаше ме и узеше ми ципелу. Поставили су је на врх дрвета. И нису баш планирали да ме пусте. Покушала сам да се ослободим, али су ме баш јако завезали. Чекала сам и чекала... Чула сам некога да ме зове. - Тамара, Тамара, Тамара... Тамара, буди се... Видим маму како ме буди и каже ми да се спремам за школу. Изгледа да је oво само био сан, помислила сам. Само секунд... Шта је ово? Где ми јe jедна ципела? Шта се десило ове ноћи, стварно не знам. Изгледа да ће ово и даље остати мистерија. Бојана Пљакић, 5/5 Кишово перо ТАМАРИНЕ АВАНТУРЕ
КИШОВО ПЕРО 21 Кишово перо О вог лета први пут сам се сусрела са поруком у боци. Мислила сам да су то само измишљотине из бајки, али заправо то може стварно да се деси. Моја сестра и ја смо за летњи распуст отишле код баке и деке на село. Поред села налазила се једна река. Нас две смо се сваки дан играле поред те реке. Све док једног дана нисмо угледале нешто у води. Била је то стаклена боца, а у њој налазио се љубичасти папир. Узеле смо боцу, отвориле је и почеле смо да читамо поруку која је у њој била написана. Порука је гласила: „Здраво, ја сам Мина. Надам се да ће неко наћи ову поруку и да тај неко није усамљен као ја. Можда ову поруку сада читају две сестре или две другарице, које бар имају једна другу. Моја кућа је зелене боје и има дивне жуте завесе. Одмах је поред реке. Надам се да ће неко једног дана позвонити на моја врата и рећи: “Хајде да се играмо!“, али то се сигурно никада неће десити.“ Када смо прочитале поруку, сетиле смо се те куће. Увек је видимо на путу до села. Кућица је чаробна и увек смо се питале ко у њој живи. Међутим, нисмо замишљале усамљену девојчицу. Дошао је крај летњег распуста и било је време да пођемо кући. У повратку смо угледале ову кућицу и сетиле се писма. Позвониле смо на врата, а њих је отворила једна мала, слатка девојчица. Одлучиле смо да се поиграмо са њом. Њени родитељи раде по цео дан и она увек остане сама у кући. Сажалиле смо се на јадну девојчицу и обећале смо јој да ћемо за сваки распуст доћи код ње да се играмо. Тако је и било. Било да пада снег, сија сунце или пада киша, ми смо сваки распуст долазиле да се играмо са Мином. Страшно је како нека деца немају пријатеље. Од када сам нашла ову поруку, трудим се да се дружим са свима и да нико не буде усамљен, а да се то стварно деси, требаће ми и ваша помоћ. Хајде да на свету нико не буде сам! Маша Крнетић, 7/4 ПОРУКА У БОЦИ ОШ „ДАНИЛО КИШ“ И ЧАСОПИС „КИШОВО ПЕРО“ Расписују 1. ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС „Кишу у част“ TEMA: Из баршунастог албума Радове слати до 5. маја на [email protected] Скенирајте код да бисте погледали пропозиције конкурса.
22 КИШОВО ПЕРО МАСТИОНИЦА ВУКА КАРАЏИЋА В укова мастионица је метафора за цео његов рад, који се дели на две стране. С једне је реформа језика, а са друге стране - спасавање умотворина у народу од заборава. Вук је својом мастионицом променио цео развој српске граматике, језика и књижевности. У тој истој мастионици сачуване су многе године наше историје. Својим пером и мастилом забележио је многобројне песме, приче, обичаје и народне умотворине, тако их спасивши од заборава. Учествовао је у Првом српском устанку, где је био писар, забележио је многе историјске догађаје који су могли бити заборављени. Борио се пером и хартијом да би учинио српски језик једноставнијим за народ и јединственим у свету. Године 1813. отишао је у Беч, где је упознао Јернеја Копитара, сарадника на Првом српском рјечнику. Дело је објавио 1818. године, али су му многи замерили непристојне речи, ијекавски изговор, реформисану азбуку и прост језик сељачки. Његова борба трајала је годинама, а завршена 1847. године његовом победом. Написао је много дела у том периоду и учинио српску азбуку најједноставнијом у свету, али није то све што је он урадио. Важан део Вуковог рада је бележење народних умотворина. Путовао је по Србији бележећи најзначајније и најлепше песме о историји Србије. Увек у друштву пера и хартије. Текла су највећа народна богатства кроз Вукову мастионицу - пословице, изреке, бајке, приче, новеле, епске и лирске песме. Уз помоћ мастионице беху пренета на папир и сачувана од заборава. Народне умотворине је бележио од гуслара, нпр. од Филипа Вишњића, Тешана Подруговића, Старца Милије. Неке од најлепших песма Вук је записао од убогих и хромих, нпр. од слепе жене из Гргујеваца (Пропаст царства српскога, Косовка девојка), Слепе Јеце (Смрт војводе Пријезде) и Слепе Живане (Иво Сенковић и ага од Рибника). Тиме је допринео чувању српског идентитета. Ко зна колико би прича, бајки и песама отишло у заборав да их Вук својим мастилом и пером није на хартију забележио. Вук Стефановић Караџић је једна од најзначајнијих личности за Србе и нашу историју. По упокојењу, сахрањен је 7. маја 1864. у Бечу. Много ће година проћи пре него што Вуково тело буде пренето из Беча назад у Србију. Коначно се то догодило 12. октобра 1987. године, када је вечно боравиште нашао у порти Саборне цркве у Београду, где је сахрањен и Доситеј Обрадовић. Више су подржали Вука ван Србије него у њој, али то га није спречило да помогне свом народу. Од једног дечака, рођеног у Тршићу 6. новембра 1787. године, постао је најзначајнија личност за коју данас у Србији сви знају. Личност која је својом мастионицом променила ток једног језика и утабала пут просвећености. Миња Добријевић, 8/2 Кишово перо
КИШОВО ПЕРО 23 Испеци па реци ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ З начајан део Вуковог стваралаштва чини сакупљање народних умотворина. Вук је прошао разне делове Србије и записао разне народне песме, приче, а између осталог, и пословице. Ми смо истражили и протумачили неке од пословица које су нам се највише свиделе. „Беспослен поп и јариће крсти.“ Показује да човек који нема посла ради било шта само како би ишта радио. Гвожђе се кује док је вруће Ова пословица нам указује да се добра прилика треба што пре искористити, као што гвожђе не може да се кује док је хладно. Језик кости нема, али кости ломи Речима се човек може повредити толико много као да му је нека кост поломљена. Да је срце од камена, опет би га растопило злато Критикује се похлепа друштва као лоша особина коју човек често поседује. Луди бој бију, а мудри вино пију Глупи људи се цео живот муче, док паметни уживају. Љубав је лепа, али је слепа Људи у љубави су срећни, али не виде мане једно другог. Не бој се смрти, него зла живота Не треба се плашити смрти, него лошег и неиспуњеног живота. Жени сина кад хоћеш, а кћерку удај кад можеш Син може да се ожени кад хоће, а кћерка треба да се уда што пре. На чијим се коњима возиш, његове коње хвали Ко ти је у животу помогао, њега хвали. И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља Човек који има добре особине никад неће урадити нешто лоше. Зрно по зрно погача, камен по камен палача Ова пословица нам говори о томе да треба да се трудиш како би достигао неки циљ. Ако слепац слепца води, обадва ће у јаму упасти Онај који води, мора бити паметнији од онога који га следи. Видела жаба где се коњ поткива, па и она дигла ногу Није увек корисно следити друге људе. Беспослен поп и јариће крсти Показује да човек који нема посла ради било шта само како би испунио време. Чедомир Тегелтија, Коста Кнежевић, Јован Милосављевић и Василије Цвијетиновић, 8/1
24 КИШОВО ПЕРО Читалачко ћоше Која је последња књига коју сте прочитали?
КИШОВО ПЕРО 25 Изненадни гост У филмовима сам одувек највише волела када се нека главна јунакиња и њен идол сретну на самом крају. Код мене је то било доста другачије. Рекло би се наопачке или наглавачке, јер ја сам свог књижевног идола, срећом, упознала на самом почетку. Дан када је у нашу учионицу ушла жена насмејаног лица, са пругастим наочарама и црвеним шалом, био је дан који ме је подстакао да се још више трудим, да читам и пишем. Госпођа која се тог дана изненада појавила на вратима кабинета биологије није била само случајна пролазница која је грешком ушла у учионицу 5/2. То је била наша чувена Јасминка Петровић. И што је најбоље, Јасминка Петровић је дошла у посету нашој школи да би се упознала са мном! Ако се питате зашто баш ја, ево одговора. Моја прича о маленој Емилији и дрвету које говори, тачније мој наставак недовршене приче коју је Јасминка Петровић започела, а ја је на свој начин завршила у оквиру књижевног конкурса Недовршена прича, био је главни разлог свему. Ова посета и сусрет су ми заиста значили пуно. Јер ово није била само једна обична похвала у низу у којој бих обично чула: Браво! Свака част! То је била похвала правог писца, који ми је дао до знања да сам као мали писац урадила нешто велико. Нешто добро. Анастасија Аранђеловић, 5/2 СРЕЋОМ ПА ЈЕ БИО САМ ПОЧЕТАК
26 КИШОВО ПЕРО С ретење је хришћански празник који се слави по грегоријанском 15, а по црквеном (јулијанском) календару 2. фебруара. Реч сретење значи сусрет, а овај празник означава прво састајање Бога и Исуса Христа, док по народном веровању, на овај дан се сусрећу зима и лето. Слави се 40 дана по завршетку Божића, пошто је тада Пресвета Богородица донела свог сина у јерусалимски храм, да га посвети Богу, како је онда гласио старозаветни обичај. У храму се тада налазио старац Симеон, коме је раније анђео јавио да неће умрети док не види сина господњег, што се и десило. Ту је била и света пророчица Ана, која је свима јавила да је у Јерусалим дошао спаситељ Исус. Слављење овог празника установио је 544. византијски цар Јустинијан. На Сретење је 1804. Ђорђе Петровић (Карађорђе, што на турском значи Црни Ђорђе) организовао Збор у Орашцу након Сече кнезова и тиме означио почетак Првог српског устанка. Такође је 1835. у Крагујевцу (тада главном граду Кнежевине Србије) донет Сретењски устав, који је саставио Димитрије Давидовић. Овај празник је био и слава четника пре Другог светског рата. Данас се на Сретење означавају Дан уставности Србије, због доношења првог демократског устава на тај дан, као и Дан државности Србије, због почетка српске револуције и борбе против освајача. Андрија Мекић, 8/1 Historia magistra vitae est СРЕТЕЊЕ
КИШОВО ПЕРО 27 еTwinning
28 КИШОВО ПЕРО Чаробна путовања МАЛТА К ада вам неко помене Малту, вероватно ћете помислити на скупа летовања у јулу и августу. Међутим, ако желите да се упознате са животом, културом и историјом ове земље, за путовање ћете одабрати неко друго доба године. Јануар, месец у ком смо се сусреле са Малтом, можда није најлепше време за боравак овде јер, иако су температуре тада преко 15 степени, доживљај ремете јаки ветрови који, чини се, непрестано дувају. Кише пак нису честе и оне малтешке не личе на наше: проспу се у неколико минута из изненада наишлог облака, који убрзо нестаје, као да га није ни било. Архитектура Малте почива на жуто-смеђем камену, оном који им је природа дала. Можда вам се неће допасти њихове савремене једноличне грађевине равних кровова, али несумњиво је да се оне својом бојом и једноставним изгледом утапају у околину не нарушавајући склад. Малта је далеко од обичног летовалишта. Уколико се к њој упутите са оваквом предрасудом, изненадиће вас богатство културно-историјског наслеђа које ће вас овде дочекати. Иако ова држава заузима невелик простор, за њен обилазак потребно је више дана, у којима можда и нећете стићи да посетите све што желите. Тако нисмо ни ми. Шта ће вам се свидети, зависи од ваших склоности и интересовања, а ми делимо оно што је на нас оставило утисак. Валета (Ла Валета) је један је од најм ањих главних градова Европе, па је самим тим лака за сналажење и обилазак. Град има богато културно-историјско наслеђе и уписан је на Унесков списак светске баштине. Валета је окружена природним лукама, са којих се дижу стрме обале, зидине и утврђења, а најпознатија је тврђава Свети Елмо, у којој се данас налази Национални ратни музеј. Градске улице су стрме и уске, а красе их разнобојни балкони. Због војног реда Светог Јована, Валета је позната и као град витезова. У барокној катедрали Светог Јована можете видети раскошне детаље. Зидови су изрезбарени и позлаћени, на своду су фреске које показују живот Јована Крститеља, на поду се налазе мермерне надгробни споменици за 400 малтешких витезова. У катедрали се чувају бројне слике, међу којима су најзначајнија два Каравађова дела: Усековање главе Јована Крститеља и Покајање Св. Јеронима. Неке од знаменитости Валете су и Тритонова фонтана, Палата великог господара Малтешког реда, горњи и доњи парк Барака... Острво Гозо одиш е другачијом атм осф ером од центарлног острва, Малте, које врви од туриста. Чини се да на Гозу и време и живот теку мирније и спорије. Оно има свој главни град Викторију, у чијем је језгру тврђава Цитадела, а на централном тргу се налази базилика Светог Ђорђа. За шетњу су привлачне уске улице овог града, смештене између два низа високих зидина, који заправо представљају зграде.
КИШОВО ПЕРО 29 Чаробна путовања Државу Малту чине три острва (Малта, Гозо и Комино), смештена у централном делу Средоземног мора, између Италије, Туниса и Либије. Повољан географски положај утицао је да Малту током историје освајају Феничани, Грци, Римљани, Арапи, витезови Јовановци, Французи, Британци... Сви они оставили су траг у култури ове медитеранске земље. Рабат и Мдина. Ова два града уско су повезана, тако да нећете ни приметити када из једног крочите у други. Мдина више личи на средњовековно утврђење у којем је време стало. У њој нема саобраћаја, а малобројни становници су потомци пламићких породица. На централнм тргу смештена је Катедрала Светог Павла, најстарија црква на Малти. У Рабату се налазе катакомбе, где су се скривали и сахрањивали први хришћани, а у којима су се уједно укрстили њихови трагови са траговима пагана и Јевреја. Црква Светог Павла у Рабату подигнута је изнад пећине у којој је овај светитељ провео три месеца, када се његов брод насукао на обале Малте. Попајево село. Када је пре виш е од 40 година сниман филм о Морнару Попају, за ту сврху изграђено је насеље од дрвених кућица, на самој обали мора, испод литице која се издиже над њим. У овом бајковитом месту срешћете Попаја и Оливу, са којима ћете моћи да учествујете у авантурама и снимите сопствени филм. Мегалитски храмови. Чак и за оне који често путују, ово је нешто што се ретко виђа. Мегалитски храмови на Малти, грађени пре више од 5000 година, спадају у најстарије на свету и уписани су на Унесков списак светске баштине. Ови храмови су вековима били покривени земљом, а открили су их и обновили археолози у 19. веку. Хаџар Ким и Мнајдра, два храма која смо обишли, смештени су на југозападној обали острва Малта и изграђени су од кречњачких самостојећих блокова. Градитељи храмова су били пољопривредници који су узгајали житарице и домаћу стоку, а обожавали су богињу мајку. Материјални историјски извори указују на то да су храмови коришћени за ритуално жртвовање животиња. У близини храмова налази се и специфична геоморфолошка формација Плава пећина (Blue grotto). Дубока вода у њој ствара живописне нијансе плаве боје. Ана Крунић, наставница српског језика и књижевности и Душица Пецељ, наставница географије
30 КИШОВО ПЕРО Излети ФРУШКА ГОРА – КРУШЕДОЛ - МАРАДИК О свануо је једно лепо и сунчано јутро, одељење 6/8 спремно је да крене пут Фрушке горе. У аутобусу следи лепа забава, сви смо наспавани и распевани, свако са својим паром седи на аутобуском седишту и радује се поласку. На путу према Фрушкој гори стално смо запиткивали када ћемо стићи. У неким случајевима су радиле и Гугл мапе. Иако је пут био дугачак, нама је било занимљиво, делио се сваки смоки, чипс, чоколада, осмех. Десила су се нека нова пријатељства и нека нова љубав. Коначно смо стигли и одмах смо кренули у обилазак манастира Крушедол. Манастир Крушедол се налази на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима и женског манастира посвећеног Сретењу. Манастир је основао Ђорђе Бранковић између 1509. и 1516. године. Због богате историјцке ризнице, чувеног иконостаса и многих реликвија, ово је био један од најзначајних српских манастира, а данас је и маузолеј. После обиласка манастира уследило је слободно време, које смо провели у забави и разним играма. У оквиру Етно куће Марадик је сеоско домаћинство старо око 150 година. У сваком делу куће смо опазили специфичне предмете. Од просторија, кућа је имала предњу собу, стражњу собу, кухињу, ходник са занимљивим стаклом, а ту су били и кокошињац, штала и свињац. Раскошно задње двориште, у којем је преовладала трава, било је пуно старинских предмета. Сви смо били одушевљени старим сеоским колима које су вукли коњи. У оквиру Етно куће била је и сувернирница и ту смо купили по сувенир за успомену. У ресторану смо појели домаће крофне, које су биле преукусне, а пробали смо и домаћи сок, који је био јако укусан. Добацивали смо се лоптом, играли одбојку, прескакали ластиш, увијачу, вртели смо хулахоп. Шетали смо се и пењали уз брдашце, ваљали по ливади. Ту смо се и сликали, измамили осмех разредној, улепшали дан некоме својим глупостима, научили нешто ново, сазнали неке нове занимљиве ствари и стекли неке лепе успомене. Дошао је тренутак да кренемо назад пут Београда, а свима нам је било жао што полазимо кући. Желели смо још мало да уживамо у лепоти Фрушке горе. Једва чекамо неки следећи излет, дељење смокија и осмеха. Бојана Величковски, 6/8
КИШОВО ПЕРО 31 Jа Србију К УЧ И Н М есто вредног и напорног рада, улагања, марљивости, родно место наших мама, тата, бака или дека, место истински добрих и гостопримљивих људи, место које одликују важне животне вредности, место пуно љубави, представља село. Многобројна села налазе се у овој нашој лепој земљи. Једно од њих јесте село Кучин. Кучин је мало село надомак града Пријепоља. Иако мало, Кучин је село изузетно лепе природе. Красе га раскошне, густе храстове шуме, које лети оките велики зелени листови. Безброј бескрајних ливада на којима пасу разигране овце или пак велике, шарене краве и бикови или мале, непослушне козе налазе се управо у Кучину. Разна брда, разноликих величина, која својим погледима и видицима очаравају сваког ко ступи на њих, улепшавају ово сеоце. Наравно, све је ово лепо, али како је људима који живе и раде у њему? Како би преживели, они морају да раде вредно и напорно, а за сав тај непрекидни посао, мораћете признати, потребно је заиста доста снаге. Људи се тамо баве узгајањем стоке и воћа као што су малине, јабуке, крушке, шљиве и винова лоза, и наравно, поред воћа баве се узгајањем и поврћа. За све то потребно је да се уложи пуно пажње и времена— морате залити, плевити, окопавати и заштитити биљке од различитих буба и болести. Поред тога, не смете заборавити стоку, морате је напојити, нахранити и пажљиво бринути о њој. Али најгоре је када се после тако напорног дана деси некакво невреме и сав ваш труд уништи. Никако не смемо заборавити мирисе специјалитета народне кухиње, као што су сарма, печење и нешто сигурно најукусније, домаћи румени хлеб. Овде се праве најукусније и најквалитетније ракије од различитог воћа, од шљива па све до дуња и ораха. Нипошто не треба заборавити и гостопримљивост и доброту људи који живе овде. Нажалост, Кучин није густо насељен, млади се селе у град, а стари умиру. Све мање људи ћете срести тамо. Кучин није једини. Такође, у близини Пријепоља, налази се још једно мало село звано Дренова. Дренова поседује раскошну природу која одузима дах, али тамо скоро да не живи ни један једини човек. Тужно је када помислите да је тим простором шетало толико људи и деце, а да је сад све тако напуштено и заборављено. Само замислите да деца која су ту одрастала не долазе да одржавају кућу у којој су провели читаво детињство или бар понекад доводе децу да виде како је некада било. Села су веома значајна и само они који су имали прилику да искусе живот у правом селу знају колико су она важна. Кучин и Дренова су само два од многобројних скривених и малих села Србије. Много њих је још непознато за нас. Помислите колико бисмо само нових рецепата, митова и прича сазнали када бисмо сва та сеоца открили Потребно је пронаћи све те непознате пределе и сачувати их од заборава, јер ко зна колико нових ствари бисмо сазнали о култури и историји наше земље. Нина Ђокић, 7/6
32 КИШОВО ПЕРО Новогодишње чаролије Решења: 1. в; 2. б; 3. г; 4. б; 5. а; 6. б; 7. в; 8. в; 9. г; 10 а; 11. б; 12. г; 13. б; 14. в; 15. а; 16. в; 17. г;
КИШОВО ПЕРО 33 Новогодишњи квиз ученика и наставника Решења: 18 в. 19. в; 20. г; 21. б; 22. г; 23. г; 24. б; 25. б; 26. а; 27. в; 28. г; 29. б; 30. б; 31. б; 32. а; 33. в; 34. а
34 КИШОВО ПЕРО Математички кутак ПРОБАЈ ДА РЕШИШ! 2. Колика је вредност разломка Свако слово представља по један једноцифрен број. Притом различита слова означавају различите бројеве. 5. Брат и сестра иду у исту школу. Брат похађа пети разред, а сестра трећи разред. Брат од куће до школе стигне за 30 минута. За колико времена ће брат стићи сестру ако она пође од куће у школу 5 минута пре њега? 6. Одговори на питања. а) Колико на овој слици има квадрата? б) Колико има правоугаоника, који нису квадрати? 3. На столу су три свеће једнаких дужина, али неједнаких дебљина. Наташа је у 8 сати упалила прву свећу, а после једног сата и остале две. Сат после тога су се изједначиле по дужини прва и трећа. Кад ће се изједначити по дужини прва и друга свећа, ако трећа цела изгори за 8 сати, а друга за 12 сати? 4. Наставник је задао ученицима да саберу два децимална броја. Један ученик је грешком померио децимални зарез у већем броју за две цифре улево, па је добио збир 62,5876. Међутим, тачан збир је 295. Које бројеве је требало сабрати? 1. Дешифруј мозаик, тако да буду исправне све хоризонталне и вертикалне рачунске операције. Затим слова сложи у растући низ, према врендостима одговарајућих цифара. На крају слова Х и У замени једним словом и добићеш назив једне посластице. Која је то посластица?
КИШОВО ПЕРО 35 Математички кутак Цифре, спајајући се у бројеве с којима вршимо математичке операције, понекад образују веома чудновате и на својеврсан начин лепе комбинације. 7. После завршетка наставе четири добре другарице: Вишња, Јагода, Дуња и Мима водиле су следећи разговор. - Да свратимо код мене. Позовимо и Јасну да дође код нас, што пре то боље – рече Вишња. - Међутим, ниједна од њих није запамтила број Јасниног телефона. Другарицама није преостало ништа него да заједничким снагама утврде заборављени број Јасниног телефона. - Ја сам добро запамтила да је друга половина броја Јасниног телефона четири пута већа од прве – изјави Вишња. - Шестоцифрени број телефона поделила сам на три дела по две цифре и запамтила да су две средње цифре, трећа и четврта, једнаке – рече Јагода. - Друга цифра је два пута већа од прве – додаде Дуња. - Чини ми се да је трећа цифра или два пута већа или за два већа од друге цифре и једна од тих двеју цифара, друга или трећа, је двојка, а која је, то не могу поуздано рећи – додаде, на крају Мима. То је све што су запамтиле. Који је број Јасниног телефона? РЕШЕЊА: Krem sweet 1. Именилац разломка не може бити једнак нули, то значи да је један 0 2. од бројиоца 0 (П, В,О или Д). Прва и трећа су се изједначиле по дужини пошто је прва горела 2 сата, 3. а трећа 1 сат. Дакле, прва гори 2 пута спорије од треће, па ће цела изгорети за 16 сати. За 4 сата прва свећа ће изгорети до четвртине своје дужине, а исто толико ће изгорети и друга, јер ће горети 3 сата. ће се оне изједначити по дужини. Тада 60,24 и 234,76 4. Да пређе пут од куће до школе сестри треба 10 минута више него 5. брату. Ако би сестра пошла 10 минута пре брта стугли би у школу у исто време. Пошто сестра пође 5 минута пре брата, он ће је стићи на средини пута, тј. после 10минута. б) 22 а) 13 6. 124496. 7. ЗАНИМЉИВОСТИ: Милица Васовић, наставница математике
36 КИШОВО ПЕРО Спортска страна Кишово перо (К. п.): Због чега сте се одлучиле баш за тај спорт? Вишња: На пливање сам кренула уз брата, гледала га на тренинзима и остварила ми се жеља да и ја кренем. Уна: На ватерполо сам прешла после пливања. Пливање ми је дасадило, а с обзиром на то да су сродни спортови, одлучила сам се за ватерполо. К. п.: Да ли сте биле на неким такмичењима? Опишите нам искуство. Вишња: Да, четвором еч са репрезентацијом Србије. Тамо сам видела како изгледа озбиљна атмосфера у професионалном пливању. То је за мене незаборавно искуство. Уна: Европско првенство у Мађарској са репрезентацијом 2006. годиште и млађе. Стекла сам нове пријатеље. Искуство је било незаборавно, иако смо били последњи. К. п.: Шта вам је највећа мотивација? Вишња: Мене мотивише жеља за успехом и то да једног дана представим државу у неком бољем светлу. Уна: Мене мотивише то да једног дана надмашим саму себе. К. п.: Ко вам је највећа инспирација? Вишња: Мене инспириш е једна Швеђанка Сара Сјостром. Плива исту дисциплину као и ја. Уна: Мени је ом иљени ватерполо играч Филип Филиповић. Он игра на истој позицији као и ја. К. п.: Шта вам се допада код свог спората? Вишња: Када сам у води и пливам, могу да заборавим на то што ме мучи и ослобођена сам проблема. Уна: Искалим бес, што м ож да може у ватерполу више него у другим спортовима. К. п.: Да ли сте размишљале да вам то буде само хоби или да се бавити тиме? Вишња: Ја бих да м и пливање буде хоби, али бих дефинитивно хтела да наставим да се бавим тиме. Уна: Ја бих да наставим да се бавим ватерполом, а касније да са стипендијом од ватерпола одем у иностранство и да тамо студирам. К. п.: Да ли је било тешко у почетку? Вишња: И даље је некад теш ко, али су почетак и та прва такмичења дефинитивно најтежи. Уна: Мени је било м ного теш ко. Пошто је ватерполо тимски спорт, ако један погреши, сви су криви, док у пливању мораш сам да сносиш последице за своје грешке. К. п.: Како подносите поразе? Вишња: Сваки пораз је јако теж ак, али учим на грешкама и онда могу да се поправим. Уна: Теш ко подносим сваки пораз, али то ме подстиче да будем боља. К. п.: Шта бисте поручиле некоме ко тек сад креће да се бави ватерполом/пливањем? Вишња: Мислим да је најбоље да се бави оним што воли, али ако се баш одлучи за пливање, само нек гледа себе и нека се не обазире на туђе коментаре. Уна: Мислим да не треба да одустаје и да треба да се бори за већи успех. Евгенија Тодоровић и Лука Љиљанић, 6/5 ВИШЊА И УНА М ного је ученика у нашој школи који се баве спортом. У овом броју вам представљамо Вишњу Радовановић и Уну Јеленић, осмакиње које су посвећене пливању и ватерполу.
КИШОВО ПЕРО 37 Шаљива страна
38 КИШОВО ПЕРО Д а ли сте знали да у нашој школи постоји бенд? Његови чланови су ученици шестог разреда Вук Јовановић 6/4, Видак Вучић 6/5, Реља Костић 6/8, Андрија Новаловић 6/8 и седмаци, браћа Петар и Михајло Богдан 7/5. Мада с времена на време промене име, нама су се представили као Главобоља. Кишово перо: Када сте основали бенд и ко стоји иза те идеје? Андрија: Основали см о бенд пре годину дана и ја стојим иза те идеје. Кишово перо: Како сте се сви упознали? Видак: Вибер група. Реља: И Супер кам п. Кишово перо: Који тип музике свирате и да ли имате своје песме? Андрија: Све. Реља: У главном све сем класике. Андрија: Им ам о пар песам а, свирам о рок и м ало м етал. Кишово перо: Да ли је чест случај да се чланови споречкају и како се на крају договорите? Видак: Свађам о се, па се на крају вратим о у бенд и правим о се да се ништа није десило. Кишово перо: Од када сте у бенду да ли добијате већу пажњу девојчица? Андрија: Сам о ја. Видак: Није истина, сви добијам о. Кишово перо: Који су ваши музички идоли? Вук: Џим и Пејџ и Ангус Јанг. Андрија: Мени Бора Чорба. Кишово перо: Да ли планирате да се и у будућности бавите музиком? Сви: Врло вероватно. Кишово перо: Који је ваш највећи заједнички циљ? Реља: Да будем о проф есионални. Кишово перо: На које сте достигнуће најпоноснији? Андрија: Ш то још увек опстајем о и што смо још увек нормални. Кишово перо: Где видите себе за 10 година? Реља: Свираћем о професионално за паре или у Кнез Михаиловој. Петра Павић, 7/5 Интервју са... школским бендом ГЛАВОБОЉА
КИШОВО ПЕРО 39 Бојама улепшајмо свет Маша Банић, 5/5 Анастасија Лазић, 5/7 Назар Мељничук, 6/7 Јована Никитовић, 8/5 Нина Радивојевић, 4/5 Ленка Милетић, 4/5
40 КИШОВО ПЕРО Бојама улепшајмо свет Јована Никитовић, 8/5 Ема Петровић, 6/1 Јана Јовичић, 7/1 Тадија Јовановић, 5/2 Коста Пејчић, 1/1 Нина Радивојевић, 4/5
КИШОВО ПЕРО 41 Бојама улепшајмо свет Нађа Јестрић, 5/2 Кристина Тишма, 5/1 Јована Никитовић, 8/5Софија Јаблан, 4/1 Ленка Антонић, 4/1 Аврам Вуковић, 4/1
42 КИШОВО ПЕРО Бојама улепшајмо свет Ема Недељковић, 8/1 Анђела Китановић, 8/1 Ива Перишић, 4/5 1/1 2/10 Василије Вуковић, 4/1
КИШОВО ПЕРО 43 Сарадник на пројекту
44 КИШОВО ПЕРО