The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by milicacakic987, 2020-10-31 18:22:18

РАДОВАНЈЕ, 2020.

РАДОВАНЈЕ, 2020.

Година 3, Број 3 Март, 2020.

Сајт школе: www.staraskola.edu.rs

ШКОЛСКИ ЧАСОПИС

ОШ ,,Радован Ковачевић Максим“
Лебане

Реч директора школе

Изашао је нови број нашег школског часописа Радованје. Његов циљ је да упути у школска
дешавања, али и да истакне у први план различите таленте наших ученика. Желимо да
промовишемо знање, креативност и таленат ђака, да афирмишемо њихове успехе и залагања.
Поносан сам и веома задовољан што у школи имамо стручне и вредне наставнике који су
својим радом и залагањем произвели велики број одличних такмичара, а они су успешно
репрезентовали нашу школу. Поред свега наведеног у часопису, треба истаћи и то да је наша
школа добила сагласност за комплетну реконструкцију у износу преко милион евра, а
финансираће се преко канцеларије за јавна улагања одлуком Владе Републике Србије.

Небојша Ђорђевић

Реч уредника

Драги читаоци,
Школски живот је пун занимљивости, а ми ћемо покушати да вам пренесемо бар делић
атмосфере наше школе, да вас упознамо са актуелностима и значајним постигнућима ученика.
Захваљујући труду, раду и великом ентузијазму наших ученика, наставника, учитеља,
стручних сарадника и директора, школа је постала пријатно место за рад, учење, али и
дружење.
Доносимо нови број часописа у нади да ће у вама пробудити жељу за новим трагањима,
новим успесима, али и да ће вас подстаћи да стварате нова уметничка дела јер уметност
је ,,дрво које има мање грана него наука, али јој је корен дубљи него у науке“.

Уређивачки одбор

Уредник:
Милица Цакић Ристић

Дизајн:
Елида Станојевић

Стручни сарадници:
Александра Јовановић, Симонида Стевановић Анђелковић,

Бојана Филиповић, Сања Тодоровић

Координатор: Контакт:
Слађана Ристић

Сарадници: tel. 016/846-255; 016/846256

Емилија Васиљевић, Маја Јововић, Љиљана Михајловић Марковић, email: [email protected]

Сузана Стојановић, Александар Миљковић, Душан Цветковић,

Јелена Анђелковић, Александра Ивковић, Иван Ђорђевић

Страна 2

Реформа ОШ ,,Радован Ковачевић – Максим“ спроводи се сваке године у складу са
потребама ученика и запослених.

Да би настава била што ефикаснија, прибегава се употреби милтимедијалних
средстава, која задовољавају и савремене дидактичко-методичке принципе реализације
наставе. Повећањем квалитета образовања пружају се могућности стицања потребних знања и
развијања способности ученика, које ће примењивати у даљем школовању и раду. Из тог
разлога, наша школа је аплицирала за пројекат Дајмо деци услове и знање – она ће нама
будућност. На велико задовољство наших ученика и запослених, школа је добила средства за
унапређење услова за основно образовање. Укупна вредност пројекта износи 5.239.469
динара (5 милиона је донирало Министарство правде за доделу средстава прикупљених по
основу одлагања кривичног гоњења, остатак општина Лебане). Набавком намештаја (ормана,
клупа и столица), обезбеђени су адекватни услови за рад ученика и наставника у кабинетима
за предметну наставу и у учионицама за разредну наставу, а набавком опреме за практичан
рад, у складу са школским програмом, обезбеђена су средства која ће значајно унапредити
квалитет наставе.

Страна 3

Компанија Badin Soft из Ниша
омогућила је опремање кабинета
математике, оштећене клупе замењене су
новим, а дониран је и лап топ.

Школа у Коњину је дочекала ђаке у
новом руху. Захваљујући Стевану Шкорићу,
Србину из Канаде, замењена је столарија, док
је локална самоуправа финансирала обнову
степеништа, постављање плочица и ограде и
реновирање старог коша.

Прваци су школску годину започели вредним поклонима, новим књигама и новчаним
честиткама од по 5.000 динара, које је уручио председник општине Лебане, Иван Богдановић.

Ова школска година доноси нам још једну иновацију – електронски дневник, који има
значајну улогу у настави. Употребом електронског дневника, наставници воде школску
администрацију у дигитализованом облику, обезбеђујући себи више времена да се посвете
раду са ученицима. Поред тога, на овај начин нема необјективности у односу са ученицима
јер директор и сви чланови наставничког колектива имају сталан увид у ток школске
администрације. Можда најзначајнија функција електронског дневника јесте могућност
родитеља да имају увид у школску евиденцију. Поред оцена, родитељи могу да виде и
евидентиране похвале, али и казне и дисциплинске мере које су изречене њиховом детету.

Страна 4

Семинари

,,Образовање се не састоји од тога колико сте запамтили или колико знате.
Састоји се од тога да разликујете колико знате, а колико не.“
Анатол Франс, француски књижевник и нобеловац

У циљу унапређења квалитета образовања, наша школа била је домаћин многих
семинара, који су од великог значаја за професионални развој наставника, учитеља, стручних
сарадника и директора. Издвојићемо следеће: Од проблемске до пројектне наставе, На ком
језику сањаш, Концентрацијом и мотивацијом до изузетности, Развој међупредметних
компетенција, као и обуку Пракса самовредновања – функција, технике и докази квалитета у
области настава и учење.

Страна

Име и презиме ученика Одељење Општинско Окружно Републичко Ментор
такмичење такмичење такмичење Слађана Миленковић
Слађана Миленковић
Математи Матеја Станковић III-2 1 учешће Слађана Миленковић
ка 1 похвала Данијела Антић
Андрија Станковић III-2 2 учешће Слађана Ристић
Српски Нађа Станковић III-2 3 учешће Љубинка Богдановић
језик Павле Стошић III-1 1 учешће Слађана Ристић
Историја Милица Станојевић IV-2 2 учешће Слађана Ристић
3 учешће Вук Вујовић
Хемија Александар Марковић IV-3 3 учешће Јелена Јовић
1 учешће Марија Пауновић
Огњен Стаменковић IV-2 2 Учешће Марија Пауновић
Дана Аранђеловић IV-2 2 Учешће Вук Вујовић
Огњен Станковић V-1 3 Вук Вујовић
Павле Вукадиновић V-2 1 3 Вук Вујовић
2 учешће Надежда Николић
Лука Пауновић VI-1 3 учешће Емилија Васиљевић
2 учешће Емилија Васиљевић
Софија Богдановић VI-1 1 учешће Емилија Васиљевић
Ксенија Трајковић VII-2 1 учешће Биљана Анђелковић
Војин Јањић VII-2 2 учешће Биљана Анђелковић
3 учешће Биљана Анђелковић
Алекса Цакић VII-3 2 учешће Биљана Анђелковић
2 учешће Биљана Анђелковић
Вања Станковић V-3 3 учешће Биљана Анђелковић
Јана Стајић VI-1 1 Биљана Анђелковић
Мина Јовић VI-1 2 2 Весна Дојчиновић
Емилија Миљковић VIII-2 3 3 Весна Дојчиновић
1 3 Весна Дојчиновић
Ристановић Ива V I- 1 2 2 Весна Дојчиновић
3
Ивковић Неда VII- 3 2
Ристић Дарко VII- 3
Митровић Саша VII- 2

Марчић Димитрије VIII-1

Ивановић Анастасија VIII-1
Грубач Урош VIII-1
Ксенија Трајковић VII-2
Исидора Крстић VII-2

Алекса Цакић VII-3

Неда Цветковић VIII-1

Страна 6

Техника и Вања Станковић V-3 1 1 учешће Јасмина Стојилковић
технологија Павле Анђелковић V-1 2 3 учешће Јасмина Стојилковић
V-2 3 учешће учешће Јасмина Стојилковић
Ђина Грубач VI-1 1 2 учешће Светлана Стојановић
VI-1 2 учешће Светлана Стојановић
Ива Ристановић VIII-1 1 1 учешће Светлана Стојановић
VIII-1 2 учешће учешће Светлана Стојановић
Петра Станковић VII-2 1 учешће Љиљана Стојановић
VIII-3 2 Драган Величковић
Техничко и Алекса Савић VIII-1 дир. учешће Емилија Васиљевић
информатичко Петар Јовић VIII-1 1 учешће Емилија Васиљевић
образовање VIII-3 1 учешће Емилија Васиљевић
Ксенија Трајковић VIII-3 1 Ивана Шошкић
Биологија VIII-3 2 3 Ивана Шошкић
VIII-1 3 Ивана Шошкић
Физика Јована Николић VIII-3 3 1 Радмила Тончев
1 учешће Јасмина Стојилковић
Књижевна Неда Цветковић V-1 2 учешће Слађана Ристић
олимпијада Емилија Миљковић 3 Слађана Здравковић
IV-2 дир. 1 Јелена Денић
Катарина Станковић
II-
Енглески Михајло Васић Коњино
језик Андрија Марјановић
VII-2
Кристина Илић

Француски Јована Николић
језик
Павле Анђелковић
Шта знаш о
саобраћају Николета
Стојменовић
Смотра Ивона Алексов
рецитатора
,,Песниче Исидора Крстић
народа мог“

На такмичењу основних школа Јабланичког округа у стрељаштву, наши ученици су
остварили запажене резултате, Даница Стојковић је освојила прво место, док је Анастасија
Живковић такмичење завршила на трећем месту. У категорији дечака, друго место
припало је Борису Стевановићу. У екипној конкуренцији су и дечаци и девојчице освојили
прво место. Кошаркаши су освојили 2. место на окружном такмичењу, а ове године имамо
и друго место у одбојци. Веома успешни били су и фудбалери. Ментори успешним
спортистима били су Хранислав Јанковић и Душан Цветковић.

Многи ликовни конкурси су ученике наше школе сврстали међу најбољима, а при раду су
им својим инструкцијама помогле њихове наставнице Елида Станојевић и Јелена
Трајковић.

Страна 7

Страна 8

Страна 9

ОШ „Радован Ковачевић – Максим“ у Лебану, обележила је 13. марта 2019. године
свој 133. рођендан.

Свечану академију под називом На балу код Мине извели су на сцени ученици од
петог до осмог разреда и чланови школског хора, и то у два термина у Дому културе
„Радан“ у Лебану. Свечаности поводом Дана школе присуствовали су представници
локалне самоуправе, ђаци, родитељи, грађани…

Директор школе, Небојша Ђорђевић, поздравио је све присутне представнике
локалне самоуправе, ђаке и родитеље. Он је овом приликом доделио и признања
наставницима наше школе који су отишли у пензију, као и свима онима који су имали
удела у изузетној сарадњи са нашом школом.

Тематика приредбе била је из периода романтизма, а ђаци су се вратили у тај
период заједно са наставницом српског језика Емилијом Васиљевић и наставницом
ликовне културе Елидом Станојевић. Приказан је бал Мине Караџић, на којем су се
појавили сви виђенији људи романтизма, од Вука Караџића, Бранка Радичевића, Ђуре
Даничића и Његоша, до Мине Караџић, Ане Краус и Милице Стојадиновић Српкиње.
Читаву атмосферу дочарали су костими које су ученици правили од папира, убруса и
салвета, на часовима ликовне културе.

Посао је био велики, а времена мало, али уз велики ентузијазам деце и наставника,
све је протекло одлично.

Овај рођендан школе био је најлепши до сада, а деца су истакла да титулу
„старошколац“ носе са поносом.

„Старошколац“ се постане једном, а остане заувек.
Припремила:
Емилија Васиљевић

Страна 10

Страна 11

Директор, заменик директора, наставници и ученици ОШ „Радован Ковачевић – Максим“ ЖИКИНА ШАРЕНИЦА
гостовали су 30. марта 2019. године у емисији Жикина шареница на РТВ ПИНК како би
представили своју приредбу На балу код Мине коју су припремили за прославу 133. рођендана
школе, као и папирне костиме којима су дочарали изглед бала и вратили време у период
романтизма.

Када су стигли на снимање, били су у центру пажње, јер су сви желели да додирну
костиме, питали су се од чега су направљени и били одушевљени, сликали се са децом и
похвалили огромним аплаузом читав њихов труд и рад, као и рад њихових наставника. Деца
су била пресрећна што су имала прилику да виде како изгледа снимање једне од најгледанијих
емисија у нашој земљи, али и да учествују у истој.

Након завршетка снимања емисије, директор, наставници и ученици упутили су се ка
центру Београда, обишли су Кнез Михајлову улицу и Калемегдан, и провели дивно и пријатно
поподне. Након тога, уследио је одлазак у Народни музеј кроз чије нас је поставке провео
кустос Јован. Народни музеј у Београду оставио је огроман утисак на све, а деца и наставници
су имали прилике да уживају у обиласку једне од најлепших установа културе и уметности
које наша земља нуди.

Дан је био испуњен и незабораван, а деца су пожелела да се овакво путовање што пре
понови.

ОШ „Радован Ковачевић – Максим“ је прославила свој најлепши рођендан свим овим
активностима, почевши, наравно, од израде костима и сцене у чијој су изради учествовала сва
деца школе и сви наставници. На то смо поносни!

Припремила:

Емилија Васиљевић

Страна 12

Страна 13

У матичној школи у Лебану реализован је пројекат под називом „Вратимо пролеће у наше учионице”. Ближило се
пролеће и ученици су дошли на идеју да украсе просторије своје школе. С обзиром на то да се у том периоду одржавао
семинар под називом „Програм стручног усавршавања обуке наставника у области развијања предузетничких компетенција
код наставника и ученика и стварању услова за реализацију предузетништва у основним школама”, ученици и наставници су
се, вођени знањем стеченим на семинару, опробали као предузетници.

Ученици, знатижељни и пуни елана, учествовали су у бројним активностима; поред израде предмета као што су
корпе, ускршња јаја и честитке, они су организовали и реализовали продајни вашар за Ускрс. Направљени предмети су
изложени у холу школе, где се и одржао вашар. Вашару су присуствовали ученици, родитељи и наставници. Од сакупљеног
новца купљене су саксије и цвеће, које и сада краси хол наше школе.

У реализацији су учествовали ученици од првог до петог разреда, наставници: Елида Станојевић, Ивана Шошкић,
Љиљана Михајловић Марковић, Слађана Ристић, Наташа Михајловић, Александра Благојевић и психолог школе Александра
Јовановић.

Припремила:
Љиљана Михајловић Марковић

Страна 14

Ученици и наставници издвојеног одељења у
Клајићу обележили су Европски дан језика са циљем
да се упознају са језичким и културолошким
богатством Европе, да истакну значај матерњег
језика, али и да се ученици подстакну да уче стране
језике. Недеља је била богата активностима на
часовима енглеског, француског и руског језика, где
су ученици са својим наставницима разговарали о
различитим културним аспектима, док су 26.
септембра говорили о Европском дану језика и
његовом обележавању. Пошто деца најбоље уче кроз
игру, организована је Игра знања о језику. Ученици
су били веома заинтересовани за језике света и
мотивисани за рад. У реализацији су учествовали
сви ученици, као и наставници: Љиљана Михајловић
Марковић, Душица Јовановић, Јелена Митић,
Милица Цакић Ристић и учитељица Маја Јововић.

Страна 15

Дечја недеља је ове године одржана од 7. до 13. октобра под слоганом ,,Да право
свако – дете ужива лако“. И ове године, ученици наше школе су били веома мотивисани за
рад и, у сарадњи са својим наставницима, остварили су низ активности којима су обележили ову
манифестацију.

Инспирисани животом испод воде и његовим чарима, ученици од петог до осмог разреда су
са наставницом Елидом Станојевић украсили унутрашње зидове школе, а ученици нижих разреда
су учествовали у бројним активностима, као што су Маскенбал, Трка за срећније детињство, Дан
необичних фризура и Дан необичних шешира, капа и наочара.

Креативност деце и њихова инспирација видљиви су у свим овим активностима, што
показује и велики број учесника, али и њихове награде и признања.

У оквиру Дечје недеље, Ученички
парламент је посетио председника
општине, Ивана Богдановића, који је
указао на значај и потребе деце у
породици, друштву и локалној
заједници, али и на њихово право да
одрастају у бољим условима и са
једнаким шансама за развој.

Страна 16

Ученици издвојеног одељења у Клајићу, наставник енглеског језика Љиљана
Михајловић Марковић и професор разредне наставе Маја Јововић одржали су радионицу на
тему „31. октобар у свету и код нас“. Тим поводом су ученици виших разреда на часу енглеског
језика причали о обичајима и традицији прославе Ноћи вештица – Halloween. Упознали су се са
начинима обележавања тог празника, а затим су илустровано приказали и дочарали празник.

На часу Света око нас, ученик нижег разреда је са учитељицом обележио празник Св.
Луку. Ученик се упознао са традицијом и начинима обележавања обичаја тог дана у Србији и, уз
помоћ учитељице, илустровао је икону Светог Луке.

Заједничком сарадњом наставника, учитеља и ученика, опремили смо кутак у ходнику
школе који презентује једно културно наслеђе у две различите земље.

Припремиле:
Љиљана Михајловић Марковић
Маја Јововић

Страна 17

У кабинету ликовне културе настале су веома занимљиве идеје које су ученици са
наставницом Елидом Станојевић реализовали и украсили нашу школу, хол и зборницу.
Настављајући традицију употребе рециклираног материјала, наши креативци су направили још
један папирни костим који не дозвољава пролазнику да прође мимо њега, а да не застане како би
видео све његове чари. Јела, савршено уклопљена у постојећу декорацију хола, поносно дочекује
ученике, наставнике и сараднике.

Својим радом и залагањем, ученици су нас повели и на пут око света, чију реализацију је
омогућио Poly deс-о, увозник и дистрибутер луксузних светских брендова на пољу декорације
ентеријера. Мапа је пројектована савршеним узорцима, захваљујући и сарадницима добављачима
(www.elitis.fr; www.casamance.com; www.arte-international.com; www.borastapeter.com; www.engbladco.com; www.mrperswall.com;

www.omexco.com).

Страна 18

Последња недеља 2019. године у Клајићу је протекла у бројним активностима које су припремили
ученици са својим наставницима, Милицом Цакић Ристић, Љиљаном Михајловић Марковић,
Душицом Јовановић, Виолетом Симоновић, као и учитељицом Мајом Јововић. Као продукт тога
настали су бројни новогодишњи и божићни украси, разноразне честитке, Снешко Белић,
сценографија за приредбу, а затим је одржана и приредба уз присуство родитеља.

Бадњи дан је прослављен

традиционалним уношењем

бадњака. Небојша Ђорђевић,

директор школе, рекао је да ће

наставити са овом традицијом, а

свим ученицима и запосленима је

пожелео срећан Божић.

Страна 19

Ученици Основне школе ,,Радован Ковачевић – Максим“ у Лебану припремили су
приредбу поводом школске славе. Приредба је почела у 12:00 часова, химном Светом Сави,
коју је извео школски хор, а затим се присутним ученицима, запосленима и гостима обратио
директор наше школе, Небојша Ђорђевић, и свима честитао школску славу – Светог Саву,
свим ученицима пожелео много успеха у раду, срећно детињство и одрастање.

Приредбу су реализовали ученици наше школе, од првог до осмог разреда. Ђаци
школе, кроз песму и игру, подсетили су нас на живот Растка Немањића – Светог Саве, који је
имао велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку.

Припремила:

Емилија Васиљевић

Страна 20

И ове године, ученици издвојеног одељења Основне школе ,,Радован Ковачевић – Максим“
у Клајићу припремили су приредбу поводом школске славе. Приредба под називом ,,Звезда над
нашим школама, Свети Сава“ почела је у 10:15h, након здравице Слободе Крстић, ученице
петог разреда, и химне, уз пратњу духовне музике. Учествовали су ученици другог, петог и
осмог разреда, који су уз помоћ својих наставника припремили пригодан програм, упознали се
са животом и радом Светог Саве, уредили сцену и изложили своје уметничке радове.

Страна 21

У току претходне школске године, у
нашој школи је одржан први пут квиз Лавиринт
за ученике од првог до четвртог разреда са
циљем да се ученици мотивишу за учење и
такмичење. Ученици су били веома успешни и
освојили су прво место у укупном пласману, и у
квизу, и у пројекту. Најбоље резултате имали су
Вељко Вукадиновић (учитељ Драган Марковић),
Миа Турањанин (учитељица Наташа
Михајловић), Ива Станковић (учитељица
Слађана Миленовић) и Димитрије Митић
(учитељица Слађана Ристић).

Општинско такмичење подржала је
Societe Generale банка, која је дала лаптоп
школи, и Home centar, који је обезбедио награде.

Маја месеца 2019. године, млади
математичари учествовали су на манифестацији
Мост математике, која је одржана у Врњачкој
Бањи. У тиму су били ученици Павле
Вукадиновић, Лука Пауновић, Алекса Цакић и
Петар Јовић, као и њихови наставници Јелена
Јовић, Елида Станојевић и Вук Вујовић. На
финалном такмичењу пројеката међународног
карактера освојили су прво место.

Ученици су са својим менторима
отворили ,,Мај месец математике“ на Природно-
математичком факултету у Нишу са пројектом
Сат.

С обзиром на то да су освојили прво
место на међудржавном такмичењу, чланови
тима су добили позив за конференцију на
Архитектонском факултету у Београду, где је
био, између осталих, и заменик министра
трговине, туризма и телекомуникације, Сава
Савић.

Страна 22

Упознавање са еколошким проблемима у нашој заједници и активно укључивање у
активности очувања и заштите животне средине је веома важно за опстанак живог света. О
развијању еколошке свести говоримо тек онда када схватимо да нам је средина угрожена, а
потребно је да се она, у ствари, развија од малих ногу. Стање животног окружења се све више
нарушава, а ми и даље озбиљно не схватамо речи мудрих људи које гласе: ,,Ми ову планету нисмо
наследили од својих предака, него позајмили од својих потомака“.

Захваљујући ,,SBB fondaciji” и захваљујући тексту песме који је осмислила ученица Дана
Аранђеловић, добила сам жељу да се са својим одељењем прикључим еколошком освешћивању
људи. У договору са њима и родитељима, одлучили смо да учествујемо у трећем изазову који је
покренула ,,SBB fondacijа”. Родитељи су дали сагласност за своју децу и пружили подршку у
изазову, нарочито када се кренуло са гласањем. Након два завршена изазова, покренут је трeћи са
задатком да се осмисли еколошка песмица на тему: ,,Не прљај. Немаш изговор!“. Песмица је
требало да траје до 90 секунди и да се уради снимак. Величина фајла могла је да буде до 20МВ.
Свако одељење које је учествовало бирало је свог капитена ‒ учитеља који ће их пријавити и
приложити рад на сајту до 23. марта 2019. године. Након затварања пријава, свако је могао да гласа
за своје фаворите. Оно што нас је такође привукло да урадимо спот, јесте и награда за школу у
износу од 2500 евра.

Посебну подршку и помоћ у раду пружили су родитељи – Марија Аранђеловић, која нам је
позајмила маске и костиме, и Милутин Стојменовић, који је урадио музичку и видео продукцију за
спот. Овом приликом желим да им се јавно захвалим.

У почетку је било приложено тридесетак радова, али се последњих дана интересовање за
изазов повећало, па је рок за доставу радова продужен још недељу. До краја, било је послато 167
радова из целе Србије. Нисмо освојили награду, али са задовољством могу рећи да смо освојили
седмо место, јер смо из малог места и немамо велики број гласача као што је то случај са великим
градовима. За крај бих поручила да је очување животне средине важно због нас самих и почнимо
на време да мењамо лоше навике.

Хвала свима који су нас подржали и имали поверење у нас!
https://neprljajnemasizgovor.rs/resenje/eko-druzina/?

fbclid=IwAR051no5oEzJc7essu_B80w_Dt_pMJsbuNfCBjsOB1Yj5vi3jnWKud37Tl8

Припремила:
Слађана Ристић

Страна 23

У оквиру Недеље Црвеног крста, у Лебану су уручене награде поводом конкурса ,,Крв
живот значи“ за најуспешније литерарне и ликовне радове. Овом приликом можемо да се
похвалимо да су четири ученице наше школе освојиле четири награде, прве три награде за
литерарне радове и једну награду за ликовни рад.

Ученице одељења IV-2 (сада су пети разред) освојиле су три награде за литерарне радове,
Андреа Младеновић освојила је прву награду, Николета Стојменовић другу и Дана Аранђеловић
трећу награду. Анђела Ристић, ученица шестог (сада седмог) разреда, освојила је прву награду за
ликовни рад.

Испред Црвеног крста Лебане учесницима се захвалио и награде уручио секретар
Славиша Станковић. Обратио се свим присутним ученицима и објаснио им који је значај
добровољног давања крви. Том приликом изразио је жељу да сви кренемо путем хуманости и
доброте.

Припремила:
СлађанаРистић

Страна 24

Пројекат ,,Здраво Растимо“ је део глобалне иницијативе ,,Nestlé за здравију децу“,
која укључује више од 300 партнера – спортских удружења, нутрициониста, јавно-
здравствених институија и др. Ово је девета сезона пројекта и борбе за здравије животне
навике наших ученика. У овој школској години 95 наставника је реализовало пројекат са
7.500 ученика седмог разреда. Nestlé овај пројекат, осим у Србији, спроводи и у земљама
региона, у Хрватској и Босни и Херцеговини, а његова посебност је у томе што искључује
било какву промоцију производа компаније, па је, посматрано на узорку, најопсежнији
програм такве врсте у региону. Пројекат је одобрен и има позитивно мишљење за
реализацију од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије и
Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Едукативни
материјали креирани су од стране стручњака нутриционизма и усклађени су са
препорукама Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут“.

Програм се спроводи у циљу едукације ученика о здравим навикама и исхрани;
подстицања ученика на повећавање физичке активности; унапређивања знања ученика о
побољшању квалитета живота путем исхране и физичке активности, сензибилизацијом
кроз спортске вредности; подстицања околине (родитеља, ученика и наставника) да буде
спремна на прихватање и подржавање промена у навикама у исхрани.

У реализацији овог пројекта учествује 77 ученика седмог разреда наше школе, са
едукатором Душаном Цветковићем. Планира се да програмом буду обухваћени и ученици
трећег и четвртог разреда тако што ће им одређени ученици седмог разреда држати
предавања о здравој исхрани.

Припремио:
Душан Цветковић

Страна 25

КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ

Крв нам живот даје вечни Има једна течност
и зато помогните људима и деци, црвене је боје,
да и они имају живот срећни. она тече кроз вене
и моје и твоје.
Наше мало,
некима је много, Вреднија од сребра,
буди хуман вреднија од злата,
то је за све добро. тако кажу моји
и мама и тата.
Црвени крст за то служи,
помозите да некоме Сад скупићемо дружину
живот буде дужи. да спасимо неком живот,
да му улепшамо дан,
Своју крв ја некоме даћу а биће нам захвалан!
и његов живот спасићу.
Николета Стојменовић IV-2
Зато буди добре душе као ја Ментор: Слађана Ристић
и спаси живот многим људима! (Рад награђен на конкурсу)

Андреа Младеновић IV-2
Ментор: Слађана Ристић
(Рад награђен на конкурсу)

Страна 26

КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ

Мој дека каже да је у свом животу урадио много добрих ствари, али да је
најпоноснији на то што је дао крв, чак 151 пут, и тиме дао око 50 литара крви. За то је
добио два ордена: један златни и један сребрни. Добио је још многе награде за то, али
каже да је највећа награда срести насмејаног човека коме си, донирајући крв, спасио
живот

Једног дана, шетајући се са деком срели смо једног човека. Био је срећан што нас
види. Из њиховог поздрава видела сам да деку тај човек поштује и воли. Распитивао се за
декино здравље и здравље укућана. Када смо мало одмакли, упитала сам деку да ли је то
неки наш рођак. Он ми је одговорио да је то човек коме је он донирао крв. Рекла сам деки:
,,Ни хвала ниси добио од њега“. Дека ми је објаснио да кад једном даш крв, не добијаш
дужника, већ пријатеља за цео живот. Тиме не купујеш људе, већ место у једном бољем и
хуманијем свету.

Наставили смо шетњу: дека са осмехом на лицу, а ја са поносом и одлуком да
наставим декиним путем.

Дана Аранђеловић IV-2
Ментор: Слађана Ристић
(Рад награђен на конкурсу)

Анђела Ристић VI-2

Ментор: Јелена Трајковић
(Рад награђен на конкурсу)

Страна 27

МОЈ СУСРЕТ СА ЧАРОБЊАКОМ

Једног дивног дана, на врата ми покуца неки човек. Како сам била сама код куће, нисам
могла одмах да му отворим. Упитала сам: „Ко је?“, а неко са дубоким гласом ми одговори:
„Отвори ми, секо, те ми донеси мало воде.“

Ја отворих врата.

Иза врата се налазио човек налик чаробњаку. Зачудило ме је то што има браду и дубок
глас, а обучен као да долази из Земље чуда. Био је обучен у розе мантил са капуљачом. Дала сам
му воду коју је тражио, а онда се деси чудо – његова брада порасла је за два центиметра. Упитао
ме је како се зовем. Рекох му: „Дана. А ти?“ Он ми рече да се зове Соктолон и упита ме да ли бих
волела да кренем са њим у авантуру. Врло радо одговорих са „да“.

Кренули смо чим сам се спаковала. Повео ме је преко неког шареног путељка који је све
време био ту, али га ја никада до тада нисам приметила. Након пар минута ходања, стигли смо у
један јако мрачан град – Грозоград. Соктолон ми је рекао да у овом граду живи звер по имену
Мутакус. Таман што он изусти реченицу, појави се огромна звер са телом лава, главом змаја и
ногама птице. Чаробњак извади свој мач и удари на неман. Већ првим ударцем је овој звери
одрубио главу, а ја сам га зачуђено гледала и аплаудирала. У том трену, звер баци муњу на
Соктолона. Ја узех чаробњаков мач и средих неман.

Док сам се враћала кући, чаробњак ми се све време захваљивао што сам му помогла и
честитао ми на храбрости коју сам показала.

Једва чекам да поново видим мог чаробног пријатеља…

Дана Аранђеловић V-2

Ментор: Емилија Васиљевић

Павле Анђелковић VI-1
Ментор: Јелена Трајковић

Страна 28

ШЕТЊА У ПРИРОДИ

Природа је препуна изненађења. Сваког дана живи и дише.

Шетња у природи свако биће чини срећним. У њој живе разни инсекти и
животиње, а шума и ливаде су њихова кућа. Ја сам једног јутра изашла до
оближње шуме и ливаде у шетњу. Дружила сам се с природом. Мало је речи
којима бих то могла описати. Доживљај је предиван. Јутарњи ваздух је био свеж, а
мени је пријао и пријао... Дрвеће је било огромно, земља мокра, а небо високо...

Чула сам разне цвркуте птица, жубор потока и реке. Брала сам разне
цветове најлепших боја. Уживала сам и живела с природом.

Волим шетати у природи јер ми она даје снагу.

Сара Станковић III-6

Ментор: Јасмина Кривокапић

Анђела Ристић VII-3
Ментор: Јелена Трајковић

Страна 29

ЛАСТЕ ЛАСТЕ

Уско тело, жути кљун има, Ласте су сретне,
иде свуда по свету када дође зима. јер могу да лете.
Слећу на жице
Воли да лети тамо, вамо, да гледају птице.
оне једу мале инсекте само. Њихов Светски дан
им је као рођендан.
То су веома лепе птице, оне су, такође Тада долазе
и птице селице. да нас све поздраве.
Ластавице са кофером
Исто су тако прелепе и бајне, својим лете где год
имају особине сјајне. им буде мило,
кад рашире своје крило.
Прелепо перо, птице шарене, Певају песмицу
ја их волим, зато што су малене. коју највише воле,
да намаме
Долазе кад зима прође, кад трава почиње да расте, инсекте које лове.
то су знате, мале, лепе ласте. Ластавице се
селе стално,
Кристина Николић IV-2 јер не желе
Ментор: Слађана Ристић да им је хладно.

Андреа Младеновић IV-2
Ментор: Слађана Ристић

Анђела Митић VII-3
Ментор: Јелена Трајковић

Страна 30

ТО ЈЕ БИО РАСПУСТ Анђела Митић VII-3
Ментор: Јелена Трајковић
Деца су код куће,
Распуст је, нема школе.
Ма, зашто да се шапуће,
Њу баш и не воле.

Мирис природе и мора,
Мирис цвећа и слаткиша,
Мирис слободе и одмора,
Играмо се слепог миша.

Спаваш до дванаест сати,
Рано ујутру не буди те мати.
Не узима се баш често књига,
Сада је игра деци много већа брига.

Летњи распуст није мали,
С тим не може нико да се шали.
Као рупа у времену да је…
Ма дај, зашто летњи распуст тако кратко траје?

Данка Стошић VII-1
Ментор: Емилија Васиљевић

Страна 31

ЈЕДАН СТАРИ ЗАНАТ

Била сам четврти разред када смо на часу народне традиције, једног понедељка,
причали о занатима. Учитељица нам је говорила о томе како је све генерације које је учила
пре нас стално водила код разних занатлија. Сви смо изразили жељу да и нас одведе, али нам
је она објаснила како данас има мало занатлија, јер су преовладале машине и фабрике.

Од свих заната, мени се највише допао посао кројача. Они постоје и данас, али у
мањем броју него раније. Одувек сам хтела да будем модни дизајнер и да сама шијем своје
хаљине. И моја бака је била шнајдерка, једна од познатијих у то време, па сам стално
одлазила у њену радњу и играла се концима, крпицама, часописима о шивењу и разним
материјалима, а бака ме је кроз игру научила свему што је знала… Њен посао није био лак,
захтева много труда, рада и времена. На том часу народне традиције у глави ми је била
прабака која се игра са мном, а ја сам схватила да су се времена некада и сад много
променила. Инспирисана радом своје вредне прабаке, дала сам обећање себи да ћу једног
дана бити власница модне куће која ће се звати Џеј Ши, или Госпођа шнајдер, по мојој
прабаки.

Данас, кад год одем у село, свратим у њену радњу и подсетим се прелепих успомена
из детињства које ћу заувек чувати у срцу. Уметност шивења, знање и љубав према овом
послу, преноси се с колена на колено, као што је и моја прабака пренела мени.

Мина Јовић VII-1
Ментор: Емилија Васиљевић

Јована Николић VI-1 Анђела Ристић VII-3 Анђела Ристић VII-3
Ментор: Јелена Трајковић
Ментор: Јелена Трајковић Ментор: Јелена Трајковић

Страна 32

ЈА КАО ЈУНАКИЊА БАЈКЕ

Изнад земљаних, а и изнад небеских река, изнад планина и изнад небодера, била
једна локва шлага. Али, чекај, то није локва шлага, то је облачак, мален и сладак, на први
поглед обичан, а, заправо, тако необичан. Свако је могао да га види не слутећи да је то дом,
дом капљица кише…

Ту сам живела и ја – мала кап кише. Увек ме је занимало какав је тај доњи свет.
Стално сам жудела за тим да што пре одрастем и паднем доле… на земљу. Замишљам тај
свет као нешто прелепо, нешто препуно забаве. Ах, како бих хтела да што пре паднем
доле! Питала сам и деда Станка, стару капљицу кише, како је то бити доле, пошто је он пар
пута пао, па испарио назад. Он ми тада рече: „Па, капљице моја драга, сада то није ништа
посебно, али у моје време све је то било красно. Ова омладина је све упропастила.“

Моја жеља за земљом трајала је све док се нисам заљубила, и то у муњу. Звао се
Том. Пролазили су дани, недеље, месеци, године, а ја сам све више била заљубљена у Тома
и више нисам прижељкивала да дотакнем тло.

Ипак, дошао и тај дан. Дан мог одрастања. Морала сам се прикључити једној
великој киши. Био је то последњи пут да гледам мог Тома изблиза.

Што сам више падала, то сам више затварала очи, а онда пад у реку. Знала сам да је
то крај. Повратка Муњи више није било…

Данка Стошић VII-1

Ментор: Емилија Васиљевић

Елена Живковић VII-2
Ментор: Јелена Трајковић

Страна 33

Матрёшка

Русская деревянная игрушка в виде
расписной куклы, внутри которой
находятся подобные ей куклы
меньшего размера. Число вложенных
кукол — обычно три и более. На
традиционных матрёшках изображена
женщина в красном сарафане и платке.
В наше время темы для росписи
разнообразны: сказочные персонажи,
девушки...Идею создания разъёмной
деревянной куклы ему подсказала
японская игрушка, привезённая женой
мецената Саввы Мамонтова, — это были вкладывающиеся одна в другую
куколки, изображавшие Семь богов счастья.
Русская кукла, изготовленная Малютиным, представляла собой круглолицую
крестьянскую девушку в вышитой рубашке, сарафане и переднике, накрытую
цветастым платком, в руках у которой был чёрный петух.
Имя сделалось нарицательным и стало означать токарное разъёмное красочно
расписанное деревянное изделие. И в наши дни, однако, матрёшка остаётся
символом материнства, плодородия, поскольку кукла с многочисленным
кукольным семейством прекрасно выражает образную основу этого
древнейшего символа человеческой культуры.
Первая русская матрёшка, выточенная по эскизам С. В. Малютина, была
сделана лучшим игрушечником из Сергиева Посада В. Звёздочкиным, она была
восьмиместная.

Принцип изготовления матрёшки
остаётся неизменным до
настоящего времени, сохранив все
приёмы токарного искусства русских
умельцев.

Тијана Стефановић VIII-1
Анастасија Јовановић VIII-1
Анастасија Златановић VIII-1
Ментор: Мирјана Цветковић

Страна 34

Од кад постоји човечанство, постоји насиље, па и вршњачко насиље. Насиље се
односи на оне поступке и понашања према другоме којима намерно желимо некога да
понизимо, увредимо, постидимо, заплашимо или повредимо и понавља се више пута или
је велика вероватноћа да ће бити поновљено. Најочигледнији облик је физичко насиље,
али препознајемо и психичко/емоционално насиље, социјално, сексуално и електронско
насиље. Када се насиље често понавља једној особи, онда кажемо да је то злостављање.

Учесталост насилног понашања од стране школске деце је врло висока. Са
развојем електронске комуникације, али пре свега са појавом и развојем друштвених
мрежа, дошло је до нове врсте насиља, тзв. вршњачко електронско насиље
(cyberbullying), које је најчешће присутно код млађих особа. Електронско насиље се
примењује путем електронске комуникације средствима као што су интернет, мобилни
телефони, таблети, рачунари, камере и сл. Иако не постоји општеприхваћена дефиниција
електронског насиља, оно се најчешће описује као агресивни, намерни чин, који
извршава група или појединац, користећи електронска средства комуникације, више
пута против жртве која не може лако да се одбрани. Најчешће подразумева текстуалне
или видео поруке, фотографије и позиве којима се друга особа узнемирава, уходи, вређа
или јој се прети.

Постоје две врсте електронског насиља: директан напад или напад преко
посредника. Директан напад догађа се када малолетник електронским путем шаље
узнемирујуће поруке, објављује приватне податке или неистине, шаље узнемирујуће
слике, шаље порнографију или нежељену пошту, лажно се представља као друга особа,
украде или промени лозинку на мејлу или друштвеним мрежама. Насиље преко
посредника догађа се када починитељ напада жртву преко треће особе, која тога,
најчешће, није свесна.

Поставља се питање: „Шта да радим ако доживим електронско насиље?“
Најчешћи савети су: промисли пре него што било шта урадиш; не одговарај на
узнемирујуће и претеће поруке; сачувај доказе узнемиравања; не бриши поруке;
онемогући особи која те узнемирава да поново ступи у контакт са тобом; подели
негативно искуство са особом од поверења (родитељ, члан породице, пријатељ,
одељењски старешина, наставници, педагог, психолог...).

Врло је важно да деца о томе не ћуте већ да одмах потраже савет или помоћ, да
поделе своје искуство са пријатељима како се и њима не би десила слична ситуација.

Родитељи треба да разговарају са својом децом о компјутерској етици, да
договоре правила понашања на интернету и, оно што је најважније, да дефинишу
последице кршења тих правила, како би се спречило да до насиља дође.

Припремила:
Симонида Стевановић Анђелковић

Страна 35

800 година самосталности Српске 800 година самосталности Српске православне цркве
православне цркве

Прошле године навршило се тачно осам векова од успостављања Српске
аутокефалне цркве и оснивања Српске архиепископије. Најзаслужнији за то је свакако
Сава Немањић – Свети Сава. Он је 1219. године, две године након крунисања његовог
брата Стефана Немањића ‒ Првовенчаног, успео да од тадашњег владара Никејског
царства и никејског патријарха добије сагласност за формирање српске аутокефалије.
Добијањем аутокефалије, тадашања српска држава добила је и своју самосталну цркву и
свог првог архиепископа Саву Немањића. Он је, као први поглавар Српске православне
цркве, добио право да сам рукополаже епископе, а у складу са тим биле су формиране и
прве епископије. Поред старих епископија ‒ Рашке, Призренске и Липљанске, које су се
некада налазиле у саставу Охридске архиепископије, формирано је још седам нових на
територији српских земаља и то: Зетска са седиштем на Превлаци у манастиру Светих
Арханђела, Хумска са седиштем у Стону, Дабарска са седиштем у манастиру Светог
Николе код Прибоја, Моравичка са седиштем у манастиру Светог Ахилија код Чачка,
Хвостанска са седиштем у манастиру Свете Богородице Хвостанске близу Пећи,
Призренска са седиштем у манастиру Свете Богородице Љевишке, Липљанска са
седиштем у Грачаници, Топличка са седиштем у манастиру Светог Николе поред
Куршумлије и Жичка са седиштем у манастиру Жичи. Свака епископија имала је
одређен значај у очувању и ширењу православља на територијама српских земаља, а
посебан значај имале су Зетска, Стонска и Дабарска епископија због великог броја
римокатолика и богумила на овим просторима.

Поред тога што је основао српску архиепископију, Сава Немањић – Свети Сава
има велики значај за развој српског средњовековног права. Наиме, он је саставио
Законоправило, Номоканон или Крмчију Светог Саве, тј. збирку црквених и државних
прописа који су примењивани у средњовековној Србији до доношења Душановог
законика. На тај начин, он спада у ред првих српских законодаваца.

Сава Немањић је творац и посебног правца у православљу, а то је српско
светосавље, које је одиграло одлучујућу улогу у очувању српског националног
идентитета кроз векове. О томе колико је био значајан култ Светог Саве кроз историју
српског народа сведочи чињеница да су се на његовом гробу у манастиру Милешеви
крунисали поједини српски владари. Тако се босански бан Твртко Први Котроманић
1377. године на гробу Светог Саве у манастиру Милешеви крунисао ''сугубим'' ‒
двоструким венцем (круном) за краља Срба и Босне. Неколико деценија касније, 1448.
године, на истом месту, војвода Стефан Вукчић Косаче прогласиће се за херцега од
Светог Саве, а своје области којима је владао назваће Херцеговином.

Страна 36

И после пада српских земаља под турску власт, Српска православна црква,
идући стопама Светог Саве, одиграће значајну улогу у очувању српског
националног идентитета. Српски патријарси од обнављања Пећке патријаршије
1557. године представљаће целокупан српски народ пред турским властима. Они
су неретко били и на челу оружаних побуна српског народа. Тако су у време
устанка Срба у Банату против Турака 1594. године, српски устаници носили
заставе са ликом Светог Саве. То је био повод да Турци извуку мошти српског
светитеља из Милешеве и спале их на Врачару исте године. Након спаљивања
светитељевих моштију, култ Светог Саве још више се учврстио код српског
народа. Култ српског светитеља био је веома јак и у време Прве и Друге велике
сеобе Срба 1690. и 1739. године све до укидања Пећке Патријаршије у другој
половини 18. века.

О значају култа Светог Саве код српског народа у новијој историји говоре
и чињенице да је у 19. веку посебним прописима уведено правило да се дан
његове смрти обележава као школска слава. У Београду је 1886. године основано
Друштво Светога Саве, које се бавило националним радом у Старој Србији и
Македонији и ширило и учвршћивало српство у овим српским земљама. Почетком
20. века у Београду се кренуло у реализацију пројекта везаног за изградњу храма
посвећеног Светом Сави на Врачару. Једном речју, да није било Светог Саве,
Српске православне цркве и српског светосавља (посебан облик у православљу),
поставља се питање да ли би српски народ постојао у овом облику у коме данас
постоји.

Припремио: MA Александар Миљковић

Страна 37

Многи језици немају посебног назива за плаву боју већ истом речју именују плаво и жуто
или плаво и зелено, а понекад и све три боје заједно. Са друге стране, уколико га у неком периоду
свог развоја и имају, лако га потом изгубе или пронађу замену у некој речи из свог вокабулара
или у термину туђег језика. Наука није успела да у праиндоевропском језику пронађе доказ о
постојању посебног назива за плаву боју. У прасловенском језику су постојала два придева sinĭ и
modrŭ, чији нам међусобни значењски однос није довољно јасан, а који су потом у неким
деловима словенског језичког света коришћени као лексичке ознаке за плаво. Данас у српском
језику ови облици постоје, али у специфичној, маргинализованој употреби.

Људи су одувек имали интензиван психолошки однос према бојама. Плашила их је тама,
па су имали позитивнији став према светлијим него ли према тамнијим колористичким нијансама.
По веровању хришћана, анђели зраче светлином, док таман колорит доликује демонским
створовима. Људе је плашила плавичаста боја реке, мора или језера јер су од дубоке воде
зазирали, веровали су да у њој обитавају нечисте силе. Нарочито их је плаво плашило због везе
која постоји између те боје и неких лоших ствари које се дешавају човеку, нпр. модрице,
промрзлине, мртваци... Као последица одбојности према ономе што је означавано придевима
сињи и модар јавља се маргинализација њихове употребе, а плава боја која је лишена негативне
конотације остаје без одговарајућег термина. Било је неминовно да нова лексичка јединица
означава плави колорит и тада је изабран израз плав (од прасловенског *polvъ).

У тексту Зографског јеванђеља налази се следећа реченица: видите Nивы ҍко плавы сѫтъ
къ жѧтвҍ. Шта се то хтело рећи помињањем плавих њива? Њиве чији су усеви дозрели до жетве
нису више зелене као што су пре тога биле, већ им је својствена боја сламе, тј. изразито светао
колорит, оличен у бледо жућкастој нијанси. Плава боја је коришћена да појединца, на основу
жућкасте нијансе његове косе и његових плавих или зеленкастих очију, оквалификује као
представника најсветлијег од постојећих колористичких типова људи.

Поставља се питање зашто наши људи за капу жуте боје кажу да је жута, а за косу жуте
боје да је плава?

У српском језику боја по којој је назван одређени колористички тип човека именована је
другачије када исказује својство бића и ствари: плава особа, али жута капа; смеђа особа, али
браон капа; риђа особа, али црвена капа.

Ми се данас наизглед свакодневно супротстављамо логици. Међутим, одавно је славни
Фердинанад де Сосир приметио да у језику није важно оно што се изговара колико оно што се
под тим подразумева.

Припремила: Милица Цакић Ристић

Страна 38

La traduction est une activité très Превођење је веома тешка, али
difficile, mais intéressante. Un traducteur занимљива активност. Преводилац је особа
est une personne qui a fini les études des која је завршила студије језика и
lettres et de la littérature. Il peut travail- књижевности. Он може радити у амбасади,
ler à l’ambassade, à la faculté, à la télé- на факултету, телевизији или радију, у
vision ou à la radio, aux bureaux ou agen- канцеларијама или преводилачким
ces de traduction. Avec ses connaissances агенцијама. Са својим широким
larges des pensées des locuteurs, du style познавањем језичких мисли говорника,
de la vie, des coutumes, de la culture, il животног стила, обичаја, културе, он је
est constructeur des ponts linguistiques. градитељ језичких мостова. Као изврстан
Comme un connaisseur des différentes познавалац најразличитијих животних
sphères de la vie, il a un rôleimportant сфера, он има значајну улогу у неком
dans une conversation ou un texte. Sa пословном разговору или у тексту који
mission est de transférer les messages de преводи. Његова мисија је да
l’une langue à l’autre, à la manière plus пренесе ,,поруку“ са једног језика
proche et exacte. Il est toujours prêt (матерњег) на други (страни) језик, избором
d’approfondir ses connaissances, amélio- најбољег језичког решења. Он је увек
rer des compétences et pratiquer la lan- спреман да продубљује своја знања,
gue étrangère. побољша своје вештине и употребљава
страни језик.
Un traducteur n’est pas le « Google
Translate ». C’est une machine ! Elle ac- С тога, преводилац није Google
corde des mots. Elle ne traduit pas ! Elle Translate. То је машина! Она само слаже
n’a pas fini la faculté ! Elle ne peut tra- речи. Она не преводи. Она није завршила
vailler dans les ambassades ! Elle n’a pas факултет! Она не може да ради у амбасади!
des connaissances approfondies ! Elle ne Она нема широка знања! Она не уме да
sait pas exprimer des émotions du locu- изражава емоције говорника или писца!
teur ou de l’écrivain.
Најзад, треба рећи НЕ превођењу
Enfin, il faut dire NON à la traduc- помоћу Google Translate-а, јер он није
tion à travers le Google Translate, car il градитељ језичких мостова.
n’est pas le constructeur des ponts !
Припремила:

Сузана Стојановић

Страна 39

,,Аутизам” је термин са којим се, нажалост, сусрећемо све чешће у свакодневници. Чујемо разна
објашњења, али свако дете из овог спектра је различито. Овај термин се односи на широк спектар
потреба и обухвата децу са различитим нивоима потешкоћа и различитим областима
способности. Потешкоће које имају деца са аутизмом се сврставају у три основне области и
називају се ,,тријада потешкоћа”.

Комуникација – у овој области могу се укључити:
недостатак жеље за било каквом комуникацијом,
тешкоће у говору,
оскудна невербална комуникација, укључујући и контакт очима, гестове и говор тела,
стереотипан говор кога обликује буквалност и слабо или никакво разумевање фраза и
шала.

Социјална интеракција – у овој области могу се укључити:
одсуство жеље за интеракцијом са другим особама,
заинтересованост за друге само да би се задовољиле сопствене потребе,
недостатак мотивације да удовоље другој особи,
пријатељске, али необичне интеракције.

Имагинација – у овој области могу се укључити:
коришћење играчака као обичних предмета, нпр. играње са точковима аутомобила пре
него гурање аутомобила по земљи,
немогућност коришћења имагинације током игре или у писаном изражавању,
стално понављање исте игре, понекад базиране на личности из видео-игрице, или са
телевизије,
лако учење ствари напамет, али без разумевања наученог.

Развиајње вештина писања и читања
Деци са потешкоћама из спектра аутизма често недостаје имагинација. Она имају потешкоћа да
виде живот из перспективе друге особе. И када изгледа као да имају добру имагинацију, она може
бити ограничена на одређене теме и посебна интересовања.
Млађа деца са аутизмом можда неће бити заинтересована за књиге, осим као за предмете. Она
понекад имају опсесије за одређеним књигама или каталозима, тешко им је да деле са другима, а
могу имати и потешкоћа да науче да читају и пишу.
Развијање интересовања за књиге
Ако је дете заинтересовано само за одређене књиге, као што су каталози или књиге са бројевима
и словима, то може да буде добра почетна тачка, треба само изабрати књиге са јасним, светлим
сликама које ће се детету допасти. Књига са звуковима или књиге откривалице су веома добре за
млађу децу. За децу са слабим комуникативним вештинама важно је изабрати кратке приче на
нивоу који она разумеју. Књиге са деловима које користе уз причу су корисне за млађу децу, а
посебно ону која имају потешкоће у разумевању говора или концепта приче. За децу са
потешкоћама у говору у групи може да буде лакше тако што ће користити подстицаје, лутке и
велике слике. Поезија детету са аутизмом може бити занимљива уколико је прате звукови или
неки други сензорни подстицаји, као што су звук ветра или звиждук.

Страна 40

Учење деце са потешкоћама из спектра аутизма да читају
Деца из овог спектра могу лако да науче да читају по слуху. Имају ту способност да
препознају реч као целину, али не и да разумеју њихове гласове. Међутим, важно је помоћи
детету са потешкоћама из спектра аутизма, не само да чита, већ и да разуме оно што чита.
Речи ће добити своје значење када су повезане са нечим што има значење за дете. Прва
књига за читање може да буде направљена са фотографијама које показују дете у школи док
ради ствари које воли. Када дете научи да чита неке речи и стекне самопоуздање, потребно
је радити на гласовима првих слова речи коришћењем компјутерских програма са сликама и
симболима. Деца са аутизмом не размишљају о слици када покушавају да прочитају
реченицу, зато што имају потешкоћа да раде две ствари у исто време и да их повезују.
Помоћ деци са потешкоћама у писању
Оваква деца често имају потешкоћа са фином моториком. Често не могу да контролишу
покрете руку да би написали слово, односно реч.
Код вештина коришћења оловке, дете би могло да копира линије или кругове и да развија
вештине коришћења оловке. Зато треба писати на великим листовима папира писати
маркерима и правити дебеле линије које дете може да прати, користити таблу, писати
кредом по зиду или поду, и направити картице са шаблонима на којима дете може да црта.
Децу уче да пишу велика слова, али, једном кад науче, тешко им иде писање малих слова.
Од самог почетка потребно их је учити да пишу писана слова. Имају потешкоћа да замисле
линије на папиру и понекад оно што пишу је неједнаке величине. Код самосталног писања,
када је дете већ научило да препише своје име, потребно је изоставити последње слово.
Уколико га не допуни, следећег пута изоставити само завршетак последњег слова.
Аутистично дете ће преписивати слова, али без разумевања њиховог значења. Потребно је
учити децу речима које могу да прочитају и која су повезана са њиховим интересовањима.
Лакше им је да самостално пишу уколико виде азбуку у својој свесци или на табли. Тада
имају визуелни подсетник како слова изгледају. Она се могу узнемирити ако погреше, што
их спречава да раде било који посао осим онога за који су сигурни да ће уради правилно.
Без обзира какве потешкоће деца са аутизмом могу да имају док развијају вештине читања и
писања, добар почетак је упорност у приступу. Како дете бива самопоузданије, могу се
уводити нове теме које ће се обрађивати малим корацима и на којима се неће постављати
превелики захтеви у разумевању.

Припремиле:
Јелена Анђелковић
Александра Ивковић

Страна 41

Риба на дрвету, Линда Малали Хант

Чињеница да је неки роман бестселер не мора да буде гарант квалитета, а често може да буде и
сасвим супротно. Уколико дело може да оствари комуникацију са масом, тј. да буде читано од
стране великог броја читалаца, то често сигнализира да је писац тачно знао шта ради (често
такве људе издавачи на време почну да плаћају по страници). Схватио је тај писац на време
позицију ствараоца у време либералног капитализма и да је то што треба да створи роба, па се
заједно са издавачем лепо потрудио око маркетинга. Међутим, тако се прави новац, али не и
књижевно - уметничко дело.
Роман ,,Риба на дрвету“ Линде Малали Хант јесте бестселер, али бестселер ,,Њујорк тајмса“.
Будући да у границама слободног времена пратим текстове који излазе у културном додатку
овог часописа (уз дозу свести о ономе што су давно певали Би Џиз својим високофреквентним
фалсетима ,,New York Times effect on men“), овој етикети може се веровати. Наслов чини нешто
нелогично: животињу која живи у води измешта из њој од природе дароване средине, и доводи
у простор намењен другим животињским врстама, за који она, у најмању руку, нема адекватну
апаратуру (са паром пераја и репом на грани неће далеко одмаћи од гладне мачке – рецимо). У
овом делу долазимо до разлога зашто је овај роман добар и за наставнике и за ученике: ,,риба на
дрвету“ јесте дете са дислексијом у учионици са класичним фронталним типом наставе.
Главну јунакињу овог романа, ученицу шестог разреда по имену Али, пратимо од прве до
последње странице док се пред нашим очима одвија драма једног прилагођавања, промене
свести о властитој вредности, као и промена погледа на свет који из перспективе тог проблема
произилази. Пут између корица овог романа старији читалац прелази брзо јер нас приповедачко
Ја држи у перманентном активирању реминесценција на период када смо и сами били у том
узрасту, освешћујући сложену осећајност и доживљај света једног ,,шестака“. Главну јунакињу
по фреквентности и важности у тексту прати и лик новог наставника енглеског језика,
господина Данијелса, који код девојчице примећује високу интелигенцију и способност за
решавање веома сложених задатака, али само уколико се ти задаци поставе усмено. Учестали
изостанак домаћих задатака, као и ситуације са часова у којима јунакиња избегава читање
текстова изговарајући се на најразличитије начине (који често доприносе колориту радног дана
сваког просветног радника), усмеравају заинтересованог наставника да се, наоружан добром
вољом и стрпљењем, посвети напредовању једног будућег Винстона Черчила, Џона Кенедија
или Алберта Анштајна (у тексту је дата знатно дужа листа знаменитих личности које су успеле
да се изборе са дислексијом и превазиђу је).

Страна 42

Нема много бајковитости у овом роману. Неће се превазилажење дислексије код
главне јунакиње остварити ,,док ударимо дланом о длан“ јер се то тако и у животу не
догађа. На почетку романа већина ученика из одељења ће маргинализовати главну
јунакињу, и то ће ићи до те мере да ће и сама почети да верује да су у праву када је
називају ,,глупом“ и ,,неспособном“. Први корак ка решавању сложеног проблема
главне јунакиње био је остварен када је повратила пољуљано самопоуздање
победивши у надметању које није подразумевало читање већ логичко решавање
задатка. Господин Данијелс поделио је одељење на више група, и свакој групи дао по
једну затворену кутију залепљену селотејпом. Ученици су имали задатак да погоде
шта се налази у унутрашњости кутије. Док је већина деце давала углавном нетачна
решења, главна јунакиња романа је код овог задатка бриљирала. Будући да дислексија
често проблеме које доноси компензује појачаном активношћу неког чула (у роману
је реч о чулу додира), главна јунакиња је боље од осталих могла да осети трење које
предмет остварује док се помера по кутији. Повратак самопоуздања и осећања да
школа ипак може бити место где ученик попут Али може бити и ,,победник“,
резултираће поправљањем њеног статуса у одељењу и формирањем мале групе
маргинализованих ученика, у којој ће се уз главну јунакињу наћи и Кејша, тамнопута
девојчица са снажним ставом, као и Алберт, жртва вршњачког насиља. Њих троје,
нашавши се на истој страни, узајамно ће се оснаживати и доприности поправљању
сопствених статуса у учионичкој прерасподели вредности и снага. Примери
другарства и солидарности које ће кроз роман својим поступцима показивати
промениће остатак одељења до те мере да ће Али постати председник одељењске
заједнице, што је позиција о којој на почетку школске године као нова ученица у
разреду није могла ни да сања.
Промену код главне јунакиње подстиче и наставник који након савладавања разних
обука активно креће у борбу са дислексијом сопствене ученице, и тек први корак који
на крају романа примећујемо, када Али почне да чита слова која су јој до тада
само ,,играла по папиру“, довешће до тога да и она сама жели својим примером да
помаже другима и да им даје вољу, која је у таквим ситуацијама покретач каквом
равног нема.
За крај ћемо се само вратити на наслов романа поменувши цитат који стоји попут
животне максиме бремените искуством. ,,Свако је паметан на свој начин. Али ако
судиш о риби по њеној способности да се попне на дрво, она ће читав живот провести
мислећи да је глупа“ – рекао је Анштајн.

Припремио: Иван Ђорђевић

Страна 43

Никола Тесла је преводио песме Јована Јовановића Змаја.
Доситеј Обрадовић је донео кромпир у Србију.

Пиротски ћилим се израђује искључиво ручно и познаје 95 шара и 122 орнамента.
Српски научник Милутин Миланковић је творац календара који је десет пута прецизнији од

грегоријанског.
Најмлађи каплар у Првом светском рату је био српски дечак Момчило Гаврић (9 година).

Вино из Сремских Карловаца се пило на двору у Бечу и на чувеном броду ,,Титаник“.
Народни музеј у Београду чува египатску мумију стару око 2300 година.

Руски композитор Петар Иљич Чајковски је инспирацију за своје дело ,,Словенски марш“
нашао у догађајима из српско-турског рата 1876. године.
На Власинском језеру налазе се острва која плутају.

Иако су реткост у Европи, дивљи коњи се и даље могу видети на српским планинама.
Један од оснивача америчке агенције НАСА био је Србин Михајло Пупин.
,,Вампир“ је српска реч усвојена у целом свету.
Милорад Рајчевић је први Србин који је пропутовао цео свет.
18 римских императора рођено је на територији данашње Србије.

Александар Лексо Саичић у руско-јапанском рату је поразио самураја у двобоју.
Срби и Румуни славе српског хајдука Старину Новака као народног јунака и ослободиоца.

Један Србин (Ричард М. Милановић) био је поглавица индијског племена (Кахуила).
Иво Андрић је одбио понуде Холивуда за снимање филмова по његовим књигама.
Србија је једина земља у свету у којој постоји фреска Исуса приказаног без косе.
Пуковник Николај Николајевич Рајевски, који се као добровољац борио на страни Србије у
српско-турском рату 1876. године, послужио је Лаву Толстоју као прототип за главног

јунака у његовом делу ,,Ана Карењина“, грофа Вронског.
Наполеон је Карађорђа сматрао највећим војсковођом свих времена.
Милунка Савић, српска хероина, је жена са највише одликовања у историји ратовања.
Данте Алигијери у својој ,,Божанственој комедији“ на више места помиње Србију (Рашку) и

краља Милутина.
Планина у Канади носи име Радомира Путника.
Први сателитски пренос видео сигнала 1962. између Европе и Северне Америке садржао је

слику Белог анђела из Милешеве.
Ханс Кристијан Андерсен је на својим путовањима прошао и кроз Београд и оставио вредне

записе о томе.
У древној Кини лекари су добијали накнаду за своје услуге само ако би пацијент оздравио.
Током просечног људског живота, прсти на рукама се исправе и савију најмање 25 милиона

пута.
Заставу Аљаске осмислио је тринаестогодишњи Бени Бенсон.
Човек у просеку трепне око 15.000 пута и сваки трептај траје око 0,15 секунди.


Click to View FlipBook Version