Необновљиви извори енергије

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
ЕНЕРГИЈЕ

Обновљиви извори енергије су продукти
природе попут ветра, сунца, кише који
нашим коришћењем неће нестати.

Технологије обновљивих извора енергије
користе хидроенергију, сунчеву
енергију,енергију ветра...

НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
ЕНЕРГИЈЕ

У необновљиве изворе енергије спадају
природни ресурси који не могу поново
настајати као што су фосилна горива( нафта,
угаљ, природни гас) и разне врсте камена
(метали, уран) идруги материјали и
минерали.

У пар наредних страница ћемо разговарати
о нафти и угљу.

Угаљ

Угаљ представља измењене остатке
праисторијске вегетације, првобитно
акумулиране у мочварама и тресетиштима.
Акумулације муља и осталих седимената, у
спрези са померањима Земљине коре су
закопавале ове слојеве све дубље, врло
често и на велике дубине. Упоредо са
потискивањем у дубину, тај материјал је
био изложен дејству повишених
температура и притисака, што је временом
довело до измене вегетационог
материјала.

Угаљ је горивни седимент.
Данас се угаљ већином налази испод слоја
стена и блата па његова експлоатација
зависи од геолошких услова.

Постоји јамска и површинска експлоатација
угља. Данас се угаљ користи у производњи
електричне енергије у термоелектранама

Термоелектрана је постројење у којем се
угаљ претвара у топлотну енергију, затим се
топлотна енергија помоћу турбине
претвара у механичку која се користи за
покретање генератора електричне
енергије. Србија велику количину
електричне енергије добија преко
термоелектрана.

Термоелектране су главни загађивачи,оне
штете ваздуху и животној средини.
Постоји више врста угља од којих су неке
камени угаљ, мрки угаљ и лигнит.
Србија је богата угљом, постоји доста
рудника у којима се експлоатише ова руда.
Неки од тих рудника су Костолац(лигнит),
Колубара(лигнит), Вршка Чука(камени
угаљ)...
Угаљ даје око 23% примарне енергије у
свету.
Сагоревањем угља у атмосферу доспева
пуно СО2, сумпора од чега касније настају
киселе кише.

У домаћинствима многи људи користе угаљ
као енергент за грејање.

Нафта

Нафта је настала из остатака биљака и
животиња које су живеле пре много
милиона година у води.
Већина људи мисли да се нафта налази у
некаквим подземним базенима, али нафта
је заправо збијена у ситним порама између
стена под врло великим притиском

Назив нафта је персијског порекла, од
глагола нафата што значи знојити се(зној
Земље) .
По досадашњем истраживању Саудијска
Арабија је земља са нјавећом резервом
нафте.

Нафта може да извире, али највеће
количине налазе се у дубини земље, које се
ваде помоћу бушотина у које се спуштају
сонде.

У Србији нафте има у Банату, у
Јерменовцима се налази бушотина из које
се ископава 20t сирове нафте дневно.
То је занемарљива количина у односу на
нашу потребу.
По досадашњој потрошњи и залихама које
постоје научници су утврдили да ће до
2050. године бити исцрпљене све резерве.
Прерада нафте се врши у рафинеријама, а
Србија поседује једну такву у Панчеву.
Велика мана нафте је што њено коришћење
има штетан утицај на животну средину.

Сирова нафта је веома штетна када се
излије у животну средину, јер је токсична и
канцерогена.
Процес сагоревања нафте није комплетан,
тако да у продуктима се налазе и једињења
која су токсична.

Због нафтних мрља које се излију у водену
средину страда јако пуно живих бића
Необновљивих извора енергије има све
мање и њихове резерве су на измаку,
процењени су на неколико десетина или
стотина година, док је њихово стварање
трајало неупоредиво дуже.