BAJKOPIS

Пдељенски шасппис ушеника V1

Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка

Некада давнп, у једнпј щуми, живели су мали патуљци. Станпвали су дубпкп у бпрпвпј щуми.
Кућице су правили пд пешурака. Најстарији патуљак је завпдип ред, а сваки патуљак је имап свпј
ппсап. Ппправљали су пешурке, фарбали их и дпдавали нпве прпстприје пп пптреби, узимали су
мед пд пшела и впће пд мрава. Једнпг дана шулп се стращнп лупаое неких великих кпрака. Сви су
били уплащени и збуоени. У селу патуљака ппјавип се велики зец кпји им је рекап да ће их све
ппгазити акп му не дпнесу три велике щаргарепе. Преплащени патуљци смищљали су план.
Шаргарепе су велике, а пни су такп мали. Један патуљак се сетип да је тпкпм екскурзије са пшелама
видеп једна непбишна врата иза кпјих је била кпрпа са великим щаргарепама. Једини прпблем је
бип какп птићи дп тих врата јер су се налазила на великпј кући на крају щуме. Три најхрабрија и
најспретнија патуљка ппремила су се за пут и кренули у пптрагу. Већ на сампм ппшетку путпваоа
наищли су на велику бару кпја им је сметала да ппђу даље. Направили су шамац пд сувпг лищћа и
кпре дрвете и наставили даље. Убрзп су стигли дп великпг прппланка кпји је бип пбрастап
маслашцима. Пппели су се на врхпве цветпва и скакутали са цвета на цвет дпк га нису прещли. Чули
су зујеое, стращнп зујаое. Била је тп пгрпмна мува. Набрали су цвеће пппјнпг мириса и скривали
се исппд оега. Муву је привлашип мирис цвећа па их је уппрнп јурила. Патуљци су се скривали и
прпвлашили крпз мале пукптине у земљи и кпри дрвећа. И такп су једва успели да ппбегну
дпсаднпј муви. Већ су били на измаку снаге, када су угледали једну пгрпмну кућу. Ущли су и свакп
је ппнеп пп једну щаргарепу. Власници нису ни приметили да им у кпрпи недпстају три щаргарепе.
Кранули су назад у свпје селп вукући са спбпм те велике щаргарепе. Били су умпрни и исцрпљени,
али нису пдустајали, знали су да је судбина целпг села у питаоу. Следећег јутра стигли су у селп,
дали неваљалпм зецу щаргарепе. Пн их је задпвпљнп изгрицкап и пбећап да им вище неће
дплазити у ппсету. Патуљци су били срећни и задпвпљни. Били су ппнпсни на свпје храбре другпве.
Никада немпј да пдустајещ!

Спфија Лучић

Анђела Крстић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка

Сара је живела са свпјим

рпдитељима. Били су јакп

сирпмащни, али јакп срећни.

Девпјшица је била мала, а оени

рпдитељи су давали све пд себе да

јпј пруже щтп вище. Оена јавећа

жеља била је да има малпг пса. За

свпј седми рпђендан, Сара је пд

рпдитеља дпбила малу рпзе кутију

са великим мащнама. Кутија се

мрдала. Птвприла ју је вепма

пажљивп и из кутије је извирилп

малп белп шупавп щтене. Пас је

брзп напредпвап, свакпдневнп се

играп са Сарпм, били су најбпљи

пријатељи. Сара је приметила да

брзп расте, да се ппнаща шуднп,

све дпк једнпг дана није

прпгпвприп. Мпгла је да га разуме,

кап и пн оу. Нису се вище

раздвајали, били су најбпљи

пријатељи. Впдила га је свуда са Анастасија Крстић
спбпм. Једнпм га је ппвела у

щетоу щумпм. Бип је леп дан.

Иненада се ппјавип вук и щшепап је девпјшицу. Пас је скпшип на вука, пдбранип девпјшицу и птппше

бпрбу са вукпм. Вук је бип гладан и неје хтеп да пдустане пд пвакп укуснпг залпгаја. Али ни пас

није пдустајап, у питаоу је бип живп најдражег пријатеља. Вук је најзад ппбегап, бип је превище

умепран и пун рана. Пас се није ппмерап, бип је сав крвав. Сара је плакала и на свпјим нејаким

рукама ппнела свпг пса кући. Лешила га је, превијала му ране, хранила га и негпвала. Убрзп је пас

пздравип. Били су срећни, јакп срећни, наставили су да се друже, да разгпварају, щетају, али су

избегавали тај деп щуме.

Анђела Крстић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Сустрет са чарпбоакпм
Шетајући щумпм, спазила сам на прппланку једнп непбишнп дрвп. Када сам му прищла, видела
сам да дрвп спава. Уплащилп се пд мене и прпбудилп се. Из дрвета је изащап шарпбоак. Бип је
мали, имап је дугу сиву браду и крупне плаве пши. Плава хаљина прекривена звездицма спущтала
му се дп шланака. На глави је имап велики црни щещир исппд кпг је вирила дуга сива неуредна
кпса. У рукама је држап мали шарпбни щтапић кпји се пресијавап на сунцу. Уплащила сам се када
сам га угледала. Нисам мпгла да верујем свпјим пшима. Прищап ми је и рекап ми да се зпве
Мерлин. Прпщетали смп щумпм какп бисмп се бпље уппзнали. Наставили смп да се виђамп
викендпм. Пришали смп п мистишним и шарпбним светпвима, п оегпвпм ппзнанству са вилама и
псталим шарпбоацима. Пдрасла сам уз оега. Али кад сам се заппслила нисам вище имала тпликп
времена за наще щетое и разгпвпре. Бип је срећан збпг мене, ппжелеп ми је сву срећу пвпга света
и вратип се свпм дрвету. Бип је тп нащ ппследои сусрет.

Анђела Крстић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Сусрет са чарпбоакпм
Била сам на мпру у Црнпј Гпри. Прекп дана сам ищла на плажу, купала сам се и суншала. Увеше сам
щетала пбалпм мпра или градпм. Једне вешери щетајући пбалпм застала сам и замищљенп
гледала у впду бацајући каменшиће. Испред мене се ппјавип пгрпман талас кпји ме је сву ппквасип.
Дпк сам брисала пши, зашула сам дубпк смех кпји је дппирап из впде. Ппгледала сам у мпре и
видела једнпг старца у леппм пделу и са крунпм на глави исппд кпје се виприла дуга седа кпса.
Дуги седи бркпви и брада прекривали су му пплпвину лица. Насмејап ми се и рекап да се зпве
Рпки. Рекла сам му свпје име и питала га кп је пн. Рекап ми је да је шарпбоак мпрских дубина и
ппзвп ме да ппсетим оегпвп мпрскп царствп и уппзнам пстале шарпбоаке. Успела сам самп да
климнем главпм и већ сам се нащла у мпрским дубинама. Уплащила сам се да ћу се удавити, али
дисала сам без прпблема. На дну мпра угледала сам пгрпман град. Дпшекали су нас шарпбоаци.
Рпки их је замплип да ми ппкажу неку свпју магију. Билп је прелепп, магија кап у бајкама! Највище
ми се свиделп када је је шарпбоак Векс претвприп грещкпм шарпбоака Ристу у кпкпщку, а ппщтп је
бип ппспан тек га је следећег јутра вратип у првпбитнп стаое. Тпликп лепих усппмена сам
дпживела у граду шарпбоака, али сат ми ппзвпнип и схватила сам да је тп бип самп мпј сан и да је
дпщлп време да се растанем пд свпјих шарпбоака и да се спремам за щкплу.

Анастасија Крстић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка
Бип једнпм један зец Зеткп кпји је имап најбпљег друга зеца Срећка. Живели су на крају щуме,
далекп пд града. Кренули су да сакупљају храну. Прпнащли су дпста бпбица, јабука и щумских
плпдпва. Међутим, нису мпгли да се дпгпвпре какп ће да ппделе храну. Скували су рушак,
ппкущавали да нађу рещеое, али су се на крају ппсвађали. Срећкп је уплакан птищап из Зеткпве
куће. Зетку је билп тещкп без Срећка. Сретали су се у щуми, прплазили један ппред другпг без
ппздрава. Били су пбпјица тужни. Ппјавила се щумска вила и пбјаснила им да мпрају да прпнађу
рещеое. Дпгпвприли су се да Срећкп сазида кућицу ппред Зеткпве и да свакп за себе скупља
храну. Такп су се ппмирили и наставили да се друже. Првп се пженип Зеткп, ппсле некпликп
месеци и Срећкп. Ппрпдице зешева су живеле срећнп једна ппред друге, у свему су се ппмагали и
пазили.

Мирјана Жмурић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка
У једнпм далекпм селу живела је девпјка пп имену Ана. Живела је са свпјпм бакпм. Биле су јакп
сирпмащне. Ана је била дпбра и паметна девпјшица, али пна и бака једнпставнп нису успевале да
се избпре са свпјим сирпмащтвпм. Ана вище није желела да живи таквим живптпм и једнпг дана је
ппбегла пд куће. Лутала је щумпм сатима, била је умпрна и гладна. Ущла је у једну кплибу и
изненадила се када је у опј угледала кпоа. Јакп се уплащила. Међутим, кпо је прпгпвприп. Упитап
ју је кп је и пдакле је. Ана је била збуоена и пдпвприла је да је ппбегла пд куће јер не жели вище
да живи тим живптпм. Кпо јпј је пбјаснип да је пн заправп један мпмак и да га је аждаја
претвприла у кпоа. Замплип ју је да га ппљуби какп не би заувеп пстап у пвпм пблику. Ана га је
ппљубила. Пн се истпг трена претвприп у леппг мпмка. Веншали су се и тищли кпд Анине баке.
Трудили су се да живе бпље и лепще. И живели су срећнп дп краја живпта.

Саоа Ђпрђевић

Саоа Ђпрђевић
Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпј сусрет са чарпбоакпм
У живпту сам пунп пута шула за непбишне прише и дпживљаје. Искренп, у неке сам верпвала, у неке
нисам. Све дп тренутка када сам срела шарпбоака. Дпк сам щетала улицпм угледала сам једну
непбишну светлпст. Из ое је изащап мали седи шпвешуљак, непбишнпг изгледа. У тренутку сам се
уплащила. Укпшенп сам стајала пред оим. Пришап је пплакп и пружип ми је руку. Пришап је
дубпким, милим гласпм. Имап је благ пријатан ппглед. Рекап је да је шарпбоак и да мпже да ми
испуни три жеље. Нисам дугп размищљала. Рекла сам му да бих желела да у пвпм нащем свету
вище не буде гладних људи, сирпмащтва и да сви живе у љубави и слпзи. Рекап је да ће ми се
жеље испунити. Била сам пресрећна затп щтп ћемп сви живети у некпм лепщем и бпљем сету.

Саоа Ђпрђевић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Пдељенски шасппис ушеника V1

У вилинпм граду
Бип сам умпран и ущущкап сам се у свпје ћебе. Затвприп сам пши и псетип да летим крпз шарпвни
вир. Такп сам дпспеп у шарпбни свет. Видеп сам натпис исписан лепим рукпписпм „Дпбрп дпщли у
Вилинград“. Нисам мпгап да верујем свпјим пшима! Класишне куће нису ппстпјале у пвпм граду.
Све је билп другашије, лебделе су ппљане и магишне ливаде пуне злата и дијаманата. Деца су се
безбрижнп играла и летела пд једне ливаде дп друге. Испред мене се ствприла прелепа вила кпја
ми је ппжелела дпбрпдпщлицу. Била је млада и лепа, имала је дугу плаву кпсу и крила јакп велика.
Мпгла је да лети вепма брзп. Пбећала ми је три жеље. Ппжелп сам да будем бпгат и успещан и да
имам... али тада сам шуп мамин глас какп ме дпзива да се спремам за щкплу. Билп ми је жап щтп
сам изащап из вилинпг предивнпг града.

Александар Јакпвљевић

Пдељенски шасппис ушеника V1

У вилинпм граду
Шетајући щумпм угледала сам неку непбишну светлпст. Радпзналпст је била већа пд страха па сам
прищла јакп близу. Светплпст ме увукла и телеппртпвала у вилин град. Све виле и вилеоаци су ме
гледали у шуду. Цеп град је бип беп и налазип се на једнпм пуппљку беле мирисне руже.
Неверпватнп, јер је је град бип пгрпман. Разгледала сам све те шудне грађевине и ппјаве у граду.
Видела сам виспке статуе вила и шарпбоака. Пбјаснили су ми да су тп вилински преци. Мпстпви су
били ппсебнп лепи и непбишни. Били су висећи са пунп цвећа и разлишитпг растиоа. Прищла ми је
једна вила и затражила ппмпћ. У граду је једна вепма стара и дпбра машка кпја је ппшела да губи
длаку. Сви су били тужни јер нису знали какп да јпј ппмпгну. Замплила ме је да уђем у кућу једнпг
намћпрастпг шарпбоака изатражим му лек. Нисам мнпгп размищљала и пптражила сам
шарпбоака. Лепп сам га замплила и пн ми је ћутке дап лек. Виле су биле срећне јер су спасиле
машку. На растанку су ми дале шарпбан прах и рекле да их ппсетим кад гпд желим.

Спфија Лучић

Спфија Лушић
Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка
Живела једнпм три херпја Ана, Дпра и Споа и три неваљалца, Андија, Маркп и Милан. Неваљалци
су се дпгпвприли да сруще щкплу. Убрзп су стигли испред щкпле херпји кпји су се надали да ће
спасити щкплу. Ана и Дпра су ухватиле Марка и Милана, а Споа Андрију. Али оихпве девпјке су
дпщле и преварпм их пслпбпдиле. Херпји нису пдустајали пд бпрбе за правду. Ана, Дпра и Споа су
кренуле у пптрагу за неваљалцима. Прплазили су месеце, а неваљалцима ни трага. Једнпг дана се
сазналп да пљашкају банку. Херпји су кренули према банци. Ппкущале су да их спреше, али нису
успеле. Трећег дна неваљалци су ппкрали све лекпве из апптеке. Ана, Дпра и Споа су се
дпгпвприле да упптребе за пвај слушај свпје ти шарпбне щибице. Брзп су их запалиле и неваљалци
су заувек нестали, никп их вище никада није видеп. Ана, Дпра и Споа живеле су срећнп дп краја
живпта и када је најпптребније дплазиле су да се супше са разним злим људима.

Аоа Секулић

Аоа Секулић
Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка

Некада давнп у једнпј ливади живеп је један мали стрщљен. Живеп је у малпм псиоаку са свпјим
братпм. Бип је тих, миран и не такп ппасан. Оегпв брат је бип другашији, вплеп је да пдлута у щуму,
дружип се са ппасним бумбарима, нишега се није плащип. Такп је једнпг дана пдлетеп на крај
ливаде. Једна ппрпдица људи правила је пикник, имали су мнпгп мирисне и укусне хране.
Стрщљан није размищљап и слетеп је на парше хлеба намазанп чемпм. Рпдитељи су видели
стрщљана и треснули крппм пп паршету хлеба. Стрщљан је пдлетеп исппд дрвета, бип је пщамућен
и улепљен. Ппкущавап је да се пслпбпди. Пап је мрак. Бип је мнпгп уплащен. Кући, у псиоаку нащ
мали дпбри стрщљен бип је јакп узнемирен јер му се брат не враћа кући, вртеп се и зујеп пкп
псиоака. Скупип је сву свпју храбрпст и птищап да га тражи. Распитивап се кпд ливадских бубица.
Прпнащп га је ппред дрвета, ппмпгап му да се пслпбпди чема. Ппдигап га на свпја леђа и пдлетели
су кући заједнп. Кући су разгпварали п тпме какп је мпгап да настрада. Рекап му је да би бип јакп
тужан и несрећан без свпг брата. Брат му је пбећап да ће се смирити и такп су наставили да живе у
слпзи дп краја свпг живпта.

Анастасија Пантелић

Спфија Лушић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Мпја бајка

„Љубав ппбеђује“

Иза сеадм гпра, седам мпра и седам планина налазип се град где су живеле самп виле. Тај град се
звап Светлпград. У Светлпграду је увек све сијалп, билп је пунп музике, цвећа и љубави. Владала је
права хармпнија. Виле су увек биле веселе, плеле су венце пд ливадскпг цвећа, играле пп тргпвима
и никада се нису свађале. Све су биле слпжне, срећне и јакп лепе. Градпм је владала вила Антпнија
кпја се старала да сви буду задпвпљни. Младе виле су је јакп вплеле јер је била правишна. Пна је
увек давала благпслпв млађим вилама кпје су хтеле брак. Некакп су им пдувек мужеви били из
суседнпг града Храбрпграда где су живели вилеоаци. Вилеоаци су били храбри, неустащиви и
истп такп лепи кап и виле.

Једнпг дана кпд Антпније су дпщле у ппсету оена млађа сестра Селеста и оена другарица Фреја да
траже благпслпб за Фрејин брак. Фрејин изабраник је вилеоак из Храбрпграда. Антпнија им је
благпслпвила брак. Сви су били срећни. Ппшелп је великп славље, сви су играли, смејали се и лепп
се забављали. Јединп је Селеста била сама у углу, ппмалп тужна. Никп тп није приметип у свпј тпј
гужви, никп псим Антпније. Прищла је свпјпј млађпј сестри да види щта није уреду. Селеста дугп
није хтела да призна щта је разлпг оене туге, али какп је Антпнија била уппрна, на крају је
пппустила. Признала је свпјпј старијпј сестри да је заљубљена. Антпнија је била пресрећна и
ппшела је свпјпј сесстри да пбјащоава какп је тп најлепща ствар на свсету. Али, када јпј је Селеста
рекла у кпга је била заљубљена, Антпнија вище није била весела. Прекинула је славље и сви су је
тада први пут видели љуту. Никп није знап п шему се ради. Сви су збуљенп птищли свпјим кућама, а
самп су Антпнија и Селеста пстале на тргу. Антпнија је била јакп љута. Казнила је Селесту и
закљушала је у највищу кулу. Селеста је била заљубљена у сина врхпвнпг шарпбоака Тамнпграда.
Тај шарпбоак је бип смртни непријатељ Антпнији и вилама. Никп није знап разлпг оихпве свађе.
Сви су знали да је стрпгп забраоенп свакп зближаваое и дружеое између пва два града. Сада се
све прпменилп. Селеста је вплела сина шарпбоака Мардила из Тамнпграда. Станпвници
Светлпграда су били тищи, ппвушенији, ппрезнији. Антпнија је ппставила нпва правила за град и
хармпнија је нестала, у град се уселип страх. Антпнија је била јакп забринута и за сестру и за цеп
град. Једнпг дана Светлпград је ппсетип Мардил. Антпнија је била збуоена није знала щта да
пшекује. Мардил је нагласип да дплази у миру и да тражи руку оене сестре Селесте за свпг сина.
Али Антпнија је грубп пдбила прпсидбу јер векпвима никп није ступап у брак између та два града.
Мардил је бип ппвређен, пбјавип је рат Антпнији и Светлпграду. Бип је тп јакп лпщ перипд за пба
града. Гпдинама се ратпвалп, а Селеста и Дерпн су све вище патили јер нису заједнп. Пба града су
била исцрпљена. Већ се и забправљалп защтп се ратује. Антпнија и Мардил су били заслепљени
мржопм. Нису видели свпје губитке, нису разумели вапаје вила и шарпбоака. Једнпг дана све се
прпменилп. Селеста се смртп разбплела, није мпгла да се ппмери из кревета. Антпнија је схватила
да је рат узалудан, да свима нанпси щтету. Хтела је да прпмени све, али какп. Селеста је била јакп
слаба. Антпјија није знала щта да ради. Данима се мплила Мајци Љубави. Сви су били пшајни. Пба

Пдељенски шасппис ушеника V1

града су зауставила рат, сви су били тужни. Накпн дуге мплитве, Мајка Љубав се ппјавила у
Светлпграду. Била је разпшарана, али није била љута. Дугп је разгпварала са Антпнијпм и
Мардилпм. Наредила им да прекину рат и да дпзвпле брак између Селесте и Дерпна и да ппстану
братски градпви. Тп је бип услпв да Селеста пздрави. Антпнија и Мадрил су је ппслущали, Селеста
је пздравила и удала се за Дерпна. Мајка Љубав их је наушила важну лекцију. Мржоа заслепљује и
најгпре је кад шпвек не види даље пд мржое. Љубав је спас, спасила је такп два града. Сви су
живели срећнп дп краја свпјих живпта.

Тепдпра Радпсављевић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Little Red Riding Hood
Little Red Riding Hood (peva i ide kod bake): La, la, la,...
Grandma: Oh! Hi, darling!
Little Red Riding Hood: Hi Grandma, I bring you some bread and honey.
Grandma: Thank you!
Little Red Riding Hood: How are you feeling today?
Grandma: I'm all right.
Little Red Riding Hood: Good!
Grandma: Hey, can I ask you something?
Little Red Riding Hood:Yes, of course.
Grandma: Do you want to play with me?
Little Red Riding Hood:Hmmmmm.. What do you want to play?
Grandma: Like noughts and crosses.
Little Red Riding Hood: Mmmmm... Sure!
Grandma: Yes, yes. Wait here. I'll be right back.
Little Red Riding Hood: Ok.
Grandma: Hey, here's the marker.
Little Red Riding Hood: Yeah, let's start.+
Grandma: Me first.
Little Red Riding Hood: Sure.
(Играју икс окс.)
Grandma: Yeah, baby. I WON!!!
Little Red Riding Hood: Oh man.
(Њих две су играле икс окс све док није пао мрак.)
Little Red Riding Hood (Погледа кроз прозор и схвати да је већ пао мрак.): Hey, Grandma!!

Пдељенски шасппис ушеника V1

Grandma: Yes...

Little Red Riding Hood: I must go home!

Grandma: Oh yes! Then go home. Bye!
(Бака гура Цренкапу напоље.)
Little Red Riding Hood (зачуђено): But Grandma...
(Бака затвара врата за Црвенкапом.)
Little Red Riding Hood (уплашено): I am scared of dark..
(Црвекапа оде некако кући, уђе тихо у своју собу и легне да спава.)
Јутро је.

Little Red Riding Hood: Good morning Mom

Mom: Where were you last night.

Little Red Riding Hood: Long story...

Сања Ђорђевић
Теодора Радосављевић

Софија Лучић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Little Red Riding Hood
Little Rd Riding Hood comes to her Grandma for lunch. She knocks on the door.
Little Red Riding Hood: La, la, la….
Grandma: Who is it?
Little Red Riding Hood: It's me. Red Riding Hood Grandma.
Grandma: Come in, honey. Let's eat.
Little Red Riding Hood: Where is Grandpa?
Grandma: He went shopping.,
(Grandpa walks into the house.)
Little Red Riding Hood: Grandpa!!!!
Grandpa: Happy birthday my dear Red.
The little Red Riding Hood opens the present.
Little Red Riding Hood: Oh Grandpa it's a dog!!! Thank you!!!
(She hugs Grandpa.)
Wolf: Owooooo,..
Little Red Riding Hood: Let's go outside and play!!!
She runs out with the little wolf to play.

Анђела Крстић
Анастасија Крстић
Андрија Јовановић

Лена Ристић

Пдељенски шасппис ушеника V1

Андрија Јпванпвић
Пдељенски шасппис ушеника V1