Светосавски зборник 2021.

Светосавски зборник

Анђела Ристић VIII1

Зборник литерарних и ликовних радова настао је као резултат школског литерарног и
ликовног конкурса поводом обележавања школске славе. Ученици су писали саставе,
црлати лик Светог Саве, илустовали приче и песмо о светитељу, правили паное.

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 1

Светосавски зборник

Свети Сава у књижевности

Док су се, тих давно минулих дана, по европским дворовима водиле свађе око престола
између најрођенијих, на нашем, српском двору, у старој Рашкој, почињала је бајка чији
је једини сведок била само ноћ...Бајка о племићу који је побегао са царског двора и од
престола који га је чекао, да би у Светој Гори ишао по врлетима светогорскима, и дању
и ноћу, молио се Господу. Почињала је бајка о принцу који је уместо златне пожелео
дрвену чашу...Уместо круне и краљевске одоре пожело једноставну црквену ризу, коју,
када ју је једном обукао, више никад није скинуо...

Бајка се наставила једне мартовске ноћи 1196. године, у самотној ћелији Светогорског
манастира Св Пантелејмон. Наставила се та бајка започета на двору великог Стефана
Немањe – бајка о заблуделом јагњету, како је сам себе назвао. Бајка о принцу који је
потражио спас у цркви незадовољан животом дворског мезимца кога су сви волели јер
је био најмлађи.

Од тог трена, када је Растко Немањић закорачио у руски манастир на Светој Гори
започиње и његова посвећеност српском народу, коју ће Растко потврдити и као монах
и као архиепископ и као писац и као оснивач болница и школа, светац и чудотворац...

У Савиној биографији сабраће се историја и митологија, пагански корени и
православна слава и страдања, снага молитве и вере са гневом, милосрђем и знањем...

И док је очева потера вредно тражила Растка, а његови родитељи бринули, негде
далако, даље од царских хаљина и царске круне, босоноги младић Растко, баш у том у
руском манастиру Свети Пантелјемон, постризао је своје власи и примио монашки чин.
Те ноћи град Рас поклонио је највеће и највредније богатство Светој Гори. Монаха
Саву!

Бајка започета у Рашкој, рођењем Растка Немањића, настављена на Светој Гори
рађањем Светога Саве и није се завршила Савином смрћу...

Пред очима хиљада Београђана и Срба доведених да посматрају страшни призор,
Синан-паша, 27.априла 1594.године, уместо у украшену гробницу, мошти Светог Саве
положио је на ломачу. Ломача није хтела да се упали све док Турци нису сакупили и
наложили лозу. Са свете ломаче, предање каже, извио се облак у облигу дуге. Пепео
Светога Саве развејан је 29.априла, да га Срби не би поштовали као што су поштовали
мошти Светога. Ефекат беше супротан од оног који је Синан-паша хтео да постигне.
Беорадски ветрови развејали су пепео Светог Саве на све четири стране света, где год
да је било Срба.

И то није било све. Пошто је угушио устанак у Банату, Синан-паша је наредио да се у
целој Србији затру виногради, да не би било вина за свету тајну евхаристије, да се
Хришћани у Србији не би причешћивали телом и крвљу распетог Христа. Али, нико није
могао да спречи српску земљу да се нахрани пепелом Светог Саве...

И као што у свакој бајци бива, добро је победило зло... Као светионик на бескрајном
мору, Свети Сава осветлео је пут хришћана и учинио тај пут мање несагледивим...

Корачао је Свети Сава кроз векове, па и онда када његовог тела више није било, кроз
своју родну земљу и кроз бели свет, у сусрет нама, његовој деци, да нас благослови,
научи и упозори да не заборавимо крст којим се крстимо, језик којим говоримо и писмо
којим пишемо... Да нас приведе вери, да нам подари мудрост, мир и слогу...

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 2

Светосавски зборник

Свети Сава је био и остао израз сна српског народа о слободи и срећи. Бежећи од
зулума Турака и зулума разних других незнабожаца, Свети Сава је, па и онда када је
био мртав (тада можда и највише) надахњивао и охрабривао свој народ, а народ је
стварао најлепше песме, приче и слике о свом свецу и своме свецу у част. И не само
безимени, већ и наши најпознатији писци, сликари, уметници, уносећи своје личне
емоције, описивали су Саву онаквог какав је био: образован, паметан, мудар и пре
свега племенит ,који је у народу ширио православље и искрену љубав према Богу и
отаџбини.

Када је слепи гуслар Филип Вишњић опевао почетак Првог спрког устанка, кроз његову
визију је гром на Савиндан огласио још једну судбоносну „премјену“ у српској
историји. Али, и вековима пре Вишњићевих стихова, Свети Сава је Србима био ослонац
и заштитник, учитељ и узданица....

Прича о Светом Сави преносила се са колена на колено, допуњавала, расла... С колена
на колено су се преносила предања о Светом Сави који склапа немогуће уговоре и чије
су слуге вукови. О Сави чудотворцу који где год удари штапом ту вода потекне. У
песмама Десанке Максимовић, Војислава Илића, Алексе Шантића приказан је Савин
живот на двору, његов бег у манастир и његова смрт. Импулсом Светосавља
руководили су се и Арсеније Чарнојевић, Прота Матеја Ненадовић, Његош, Милан
Ракић, Јован Дучић, Васко Попа, Матија Бећковић и безброј других српских
стваралаца..

Певали су о Сави чувени и заборављени, анонимни и прослављени песници...

Сава је давао надахнуће живописцима и иконописцима, сликарима и вајарима,
средњевековним књижевницима, усменим ствараоцима, духовницима и лаицима,
славним и заборављеним песницима из свих нараштаја..

Различити по образовању и темпераменту, таленту и књижевним струјама, песницу су
стварали и у пригодним и свечаним тренуцима, али у драматничним историјским
околностима, сведочећи о тешкоћама кроз које је пролазио читав народ, али и личним
сећањима, болима и немирима. Настајале су химне и песме Сави у част... На дан Светог
Саве, На Светога Саву, Празновање Светог Саве...

Обраћали су се песници Сави као претку заштитнику, писали о њему као вучијем
пастиру, јунаку, принцу, мученику, свецу, просветитељу, чувару православља или све
то заједно... Оживаљавали су дело и лик Светог Саве, кроз песме и приче о њему, кроз
похвале и молитве, у родољубивом заносу или у песничкој исповести. Оживљавала је
Немањина лоза и слава косовских витезова, пејзажи Свете Горе, скровити углови
келија.

Усмеравале су се песме и на поједине детаље: Савине вериге, икону, моћ Савиног
штапа или власт дату му над водама, знања која је предавао Србима. Знала је да се
забелеса кроз стихове Милишева, слутили су се зидови Ватопеда, спокој Студенице и
сјај Хиландара, као и мермерни стубови који су као уклети деценијама спајали небо и
земљу на платоу где је некад ломача примила свето тело.

У српској епској поезији, у народним причама, легендама и песмама Сава се се
појављивао у многим видовима: као калуђер, просјак, сејач, чамџија, путник (нарочито
на мору), ловац, пастир, лекар, неумориви борац за правду и слободу.

Привлачила су пажњу Савино бекство у манастар, Савина путовања, ходочашћа,
доброчинства, смрт и спаљивање моштију.

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 3

Светосавски зборник

Остаће забележено, кроз приче и легенде о Јпвана Глишић VIII1
њему како нас је учио да опраштамо и да

заборављамо увреде, да се миримо са

ближњима, да преузимамо одговорност за

сопствене пропусте. Причало се и писало о

свему ономе што нам је Свети Сава оставио у

наслеђе. Он као просветитељ, нама као народу.

Он као човек, свакоме од нас, као својој деци.

Писало се о томе како нас је је кроз мудре речи,

похвале, критике, савете, учио да гледамо себе

и судимо себи а поштујемо друге, да се бранимо

од зла али, пре свега од оног зла које носимо у

себи, да не гледамо грешке туђе него грехе

своје, да нам не буде туђин нико други до оног

који нас искушава, да се окренемо против себе

али и против свих... Остало је забележено како

је описмењавао неписмене, лечио болесне,

давао вида слепима и онима који не желе да

виде, како је омекшавао најтврђа срца, како је

унесрећене чинио срећнима... И како је

просвећивао наше животе и грејао нам срца

топлим зрацима Хиландарског Сунца. Како је

враћао Српство тамо где су његови корени и духовни извори.

***

Бајка, започета пре више од осам Векова у Рашкој и у Хиландару, још увек траје. И

данас нам је Свети Сава потребан, више него икад, као путоказ и духовна светлост, и

на просветитељском, и на црквеном, и на државном, и на политичком, и на

националном, и на дипломатском, и на законодавном, и на моралном плану .Потребан

је да би препознали ко смо јер тек пред његовом

иконом ми упозанајемо себе. Сва своја трагична Анђела Стпјанпвић VII2
доба, све пустоши које су остајале, све туге и

све губитке. Али, једино пред иконом Светога

Саве можемо да одговоримо на суштинска

питања ко смо,одакле смо и куда идемо.

Бајка о Светоме Сави не сме да се прекине... Та

танана, а опет снажна нит приповедања о њему,

његовом пореклу, делима, чудесним

исцелењима треба да нам буде звезда водиља

кроз сва будућа времена... Јер докле је сећања

на Светога Саву и на његова дела, дотле је и

нас. У Светом Сави сажет је дух српске нације.

Ускликнимо му онда, и данас, љубављу...

Јована Глишић VIII1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 4

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Ако се запитамо када започиње историја
српске, средњовековне просвећености
можемо да кажемо да почиње искључиво
са Светим Савом, као да је пре њега није
било. Његова личност и рад били су извор
вековима српске културе. Многи странци,
већином непријатељи, ружно су некад
писали о Србији и о Србима. ,,Срби су
дивљи и разбојнички", каже један од
хроничара крсташких, ,,њина је земља
брдовита, пуста, без путева." ,,То је
необуздан и необразован народ", пише
Вилхелм Тирски, ,,само је храбар и
ратоборан." Али после историјске епохе
Саве просветитеља нико од странаца, који
су живели у Србији, није тако писао.
Средњовековна Србија може да се пореди
са својом просвећености и са другим
европским земљама. Али први
просветитељ је био Свети Сава.
Немања, иако је већ имао два мушка
детета, молио се Богу да му подари још Катарина Кпзић VI1
једно дете. ,,Господе Боже сведржиоче,
дај нам благости твојој да доживимо још
једно мушко дете, које ће бити утеха душе
наше и наследник државе наше и жезао старости наше, на чијој ћемо руци, лагавши
починути," записао је Теодосије, ,,и заједничке ти завете дајемо: од зачећа детињега
одлучићемо се и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота." И
тако су Немања и Ана добили још једно дете. Дете је добило име Растко. За Растка
знамо да је био леп, весео душом и толико разумно да су сви за њега говорили: ,,Ово
дете ће бити ново знамење." Дечаку, са 15. година, доделили су „једну страну своје
државе," да се тамо као син владара васпита и да живи у забави са велможама. Али
Светог Саву од тога ништа није занимало, он је своје време посветио читању
,,божанствених, светих књига." Теодосије живот Светог Саве слика као фреску на зиду
тихог манастира, што је и тачно јер је Сава имао доста љубави за богослужење и пост.
Његова племенитост и доброта се оцртава у томе што је био благ према свима и
,,љубио је сиротињу као ретко ко други." Од њега почев, слика Српства на Балкану се
доста побољшала. Кад је Растко напунио 17 година спремали су га да влада земљом и
за раскошну свадбу. Растка то и даље није занимало, он је само хтео ,,да избегне свет
и одвоји се од свих." Немањин двор је стално био пун монаха јер су долазили чак из
Свете Горе да просе. Једног дана, у његов двор дошао је један необичан калуђер да
проси. Баш са тим калуђером Сава је одлучио да побегне да се замонаши и да за собом
остави дворски сјај. На двору, вест о бекству младог принца примљена је болно, јер су
Ана и Немања знали да свог мезимца неће видети у завичају. Немања, скрхан од бола,
покушавао је да заустави свог сина у том покушају. Јачину његовог бола можемо чути
које је причао војводи, који је требао да предводи потеру. Казао му је: ,,Знаш колика
је болест љубав према деци, огањ који увек гори и који се никада неће угасити. Дакле,
пријатељу, ако си икаква добра од нас примио, сад је време да љубав покажеш. Ако се
пожуриш, стигнеш и вратиш ми сина, те тако утешиш срце моје, а матери ослободиш
душу од смрти, обдарићу те многим благом, више него пре, и имаћеш у мени, друже,
шта више добротвора." Немања је писао чак заповеднику Солуна за помоћ: ,,Ако

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 5

Светосавски зборник

утешиш срце моје," написао је заповеднику,

,,примићеш од нас многе части у даровима, Јпвана Кпсанић VIII1

а, ако пак презреш нашу молбу, знај да ће

место љубави међу нама завладати

непријатељство." Али, поред свих потера и

помоћи који су добијали, Растко и калуђер

су већ стигли у Свету гору. Када је и потера

стигла у те делове, одмах су почели да се

распитују за Растка. Неко им је објаснио да

је руском манастиру и да је још тамо. И

заиста, Растко је био у манастиру

Пантелејмону. Кад га потера видела да је

жив, здрав и да још није замонашио одмах

су га опколили. Али принц је био веома

лукав и мудар тако да ће да победи

војничко искуство. Да би се војници

примирили, монаси су направили велику

гозбу. Изморени од пута и опијени од

весеља, српски војвода и војници су

заспали, баш како је Растко очекивао.

Принц, уплашен да га не врате на силу

затражи да га одмах замонаше. Најстарији

монах исече му златну, лепу, дугу косу и

одену из монашко одело. Уместо поносног

имена Растко на монашењу добио је име

Сава. Пробуђени војници су се одмах избезумили када нису могли да нађу Растка, па су

насрнули на калуђере. Кроз ноћ се тада зачуо глас младог принца. Војници су се

запрепастили и пали на земљу од очајања када су га видели у монашком оделу. Он је

почео да их теши и враћа оцу. А као доказ да су га нашли живог бацио им је своју

сјајну, раскошну хаљину и одсечену косу. Довикивао им је кроз сузе:,,Узмите, дакле,

моју познату вам хаљину и власи са главе моје, па се вратите мирно кућама." Кроз тиху

ноћ одзвањале су речи:,,Сава је моје име!" Када се Растко, већ увелико Свети Сава,

замонашио препустио се само духовном животу. Радио је тешке монашке послове,

хлеба и воде узимао је једва. Родитељи су и даље оплакивали сина, али је на крају

победио своје очајање. ,,У писмима својим, " написао је Теодосије, ,, називали су га

оцем и учитељем, молитвеником, представником код Бога и стидели су се да га назову

својим сином." И тако је Немања слао свом сину злато из Рашке. Живот монаха текао је

тешко. Ишавши бос од манастира до манастира делио је злато, које му је отац послао.

Разносио је топао хлеб онима који су гладовали. Једном док је то радио напали су га

разбојници. Али их кроткост и смиреност младића одушевили тако су га пустили да

настави пут у име Христа. Када су сазнали да је то син српског владара и видели какав

су ,,плен" имали, запитали су се: ,,Беше ли то неки обајник који нам памет помути, или

је то уистину божји човек који и зле смири?" Од истог оног злата је почео да зида

вишеспратне ћелије и манастире за монахе. Такође је поправљао већ изграђене

манастире, један од таквих је био манастир Ватопед.. Тада се понадао да ће ту видети

свог оца. Савина жеља се испунила и његов отац се замонашио и добио име Симеон.

Тада су он и Свети Симеон почели заједно да обнављају и дижу цркве. Обновили су

манастир Симеона Богопримца. Свети Сава је затражио од византијског цара Алексија

III дозволу да изграде први српски манастир на том подручју. Златом рашког владара,

жупана Стефана, назидане су око Хиландара тврде куле, станови калуђера. Тај српски

манастир је и данас архитектонска знаменитост. Сава је био и одличан дипломата. Када

су се његова браћа посвађала Стефан Првовенчани писао је брату да се врати и да

понесе са собом очеве кости из туђе земље. ,,Јер кад отидосте од нас," каже Теодосије

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 6

Светосавски зборник

да је Стефан писао, ,,земља се наша оскрвни безакоњима нашим и би убијена крвима.
Упадосмо у плен иноплеменика и непријатељи наши поругаше нам се и због наше
мржње бисмо на прекор и поругу оних около нас." Наравно, Свети Сава се вратио у
Србију и успео је да измири браћу. Стефан је био одличан у дипломатским пословима,
био је и сјајан војсковођа, али је опет имао у неуспехе. После Савиног доласка имао је
све саме успехе, што доказује да је био и добар дипломата. Као средиште црквене
организације изабрао је манастир Студеницу и тада је постао игуман. Наређивао је да
се дижу дрвене цркве, а тамо где није било могуће да се подигну бар велики дрвени
крстови. Успео је и да убеди Васељенског патријарха и никејског цара да одобре
самосталност српске цркве и тако је постао први архиепископ. Поред материјалних
извора, које нам је Свети Сава оставио, он је за собом оставио и писане изворе. Нека
његова дела су: ,,Студенички типик", ,,Хиландарски типик", ,,Корејски типик", ,,Житије
Светог Симеона"... Свети Сава се за време своје смрти нашао у Бугарској. Тамо се
осећао као да је у још милијем завичају, него код куће, где су га немили догађаји у
породици намучили. Цар бугарски, одлазио је у лов баш када је Свети Сава хтео да
крене назад у Србију. Али га је цар наговорио да иде после зиме, пошто је баш лоше
време, а монах је на то пристао. Нажалост, Сава није успео да преживи ту зиму. Док је
умирао он је видео у томе тиху радост јер ће да му се испуни жеља. А та жеља је
била:,,Похваљиваше Бога што хоће да прими дух његов у туђим странама." Сава је био
сахрањен у Трнову, а касније његове мошти пренете су у манастир Милешева. Ту је
почивао све док га Синан Паша није пренео у Београд на Врачар и спалио. ,,Тако се
прах Светог Саве," написао је један наш писац, ,,расу по целоме Српству."
Светог Саву прослављамо 27. јануара у знак захвалности за све што је урадио за наш
народ.

Јована Ољача VIII1

Верпника Милпшевић V2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 7

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду

У школама широм Србије 27. јануара као школска слава обележава се Свети Сава.
Такође, у многим домовима, Свети Сава се представља као крсна слава.

Свети Сава је рођен 1175. године као најмлађи син Стефана Немање, великог српског
жупана и родоначелника славне лозе Немањића. На крштењу је добио име Растко. Отац
га је од ране младости припремао за владарску улогу. Али Растка није занимао трон и
круна, већ се замонашио и добио име Сава.Он је оплеменио душу Србије врлинама
изворног хришћанства са истока, које је проповедао на разумљив начин. Научио је свој
народ шта је то љубав, помирење, праштање, знање, част, достојанство.Свети Сава је
српском народу дао име, православну веру, историју, културу и као божански
светионик и данас осветљава пут српском народу, стоји на највишем врху у историји
Срба. Сава је и деци помогао тако што је отворио прву основну школу, што је касније
допринело великој писмености народа.Он је на неки начин осетио да је потребан
српском роду и трудио се да допринесе у најбољем смислу. Био је искрене душе, чистог
и топлог срца, које је грејало и у најхладнијим зимским данима.

Свети Сава је био вољен, љубав му је давала породица, али највише љубави су му
пружали његова деца – његов народ.

Катарина Козић VI1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 8

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве Вишоа Ићитпвић V2

Једини пут којим човек треба да иде кроз живот је
онај којим га срце води. То ме је научила велика и
светла личност целокупне српске историје – Свети
Сава.

Родио се као наследник српског престола, најмлађи
син жупана Стефана Немање и његове жене Ане. Али,
он је желео друго царство. Од рођења је био
другачији. Душа му је била испуњена молитвом и
црквеном службом. Његове мисли су увек биле далеко
од обичне свакодневнице, војевања и престола. У
време када српска држава јача и шири границе, он
сања о Светој Гори, манастирима и учењаштву. Желео
је неки други живот. Њему посебно драг и мио, зато
бежи на Свету Гору, тамо Растко постаје Сава.
Испунио је свој сан. Добио је оно што је његова душа
желела – племенити монах.

Сава је ширио милосрђе и доброту. Као човек који зраћи вером Свети Сава је умео да
поучи, утеши и разуме људе. Рођен је за све. Био је дипломата, књижевник,
утемељивач српске цркве, поштован и чувен ван граница наше земље. Био је симбол
љубави, вере и наде; помирења, спаса, дуговечности, непревазиђености.

Његов дух живи у нама. Он повезује прошлост и садашњост невидљивим нитима
доброте и честитости које никада не смеју да буду прекинуте.

Никола Милошевић VIII2

Вукан Јпвпвић V2 9
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Матија Јпвичић III3

Филип Димитијевић II3 Марина Миљкпвић IV3
Урпш Векић III3

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 10

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду Ангелина Павлпвић III3

Јутро. 27.јануар са оближњег звоника зачу се
звоно, а изнад школске табле засијаше очи
Светог Саве.

Кроз школске ходнике чује се дечија граја која
слави славно име нашег рода – Саву. Изнад
наших глава стоји слика која нас подсећа и
опомиње на његова дела према свом роду и он
казује: „Народе мој, роде мој одавно ме кроз
векове помињеш, славиш, пишеш и певаш о
мени. Бојим се роде мој да не заборавиш моја
дела и моју борбу за боље сутра, зато те молим,
народе мој, немој да заборавиш борбу за своју
српску реч, за своју слободу. Немој да
заборавиш народе мој ко си и шта си. Оно што
те чини мојим је твоје име и твоја слобода и
твоја вера у православље. За крст православни
роде мој, за њега се бори; бори се, народе мој да трајеш вечно као човек који ти је
веру и створио, који говори и верује у мене. Мој народе, остај ми у здрављу, памети,
остај ми у добру и ... Веруј, веруј... мој роде!“

Михаило Симић VII2

Андреа Ружић IV3 11
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду

Ретки су народи који су имали тако бурну и тешку прошлост као што је то имао мали
српски народ, а опет, тај народ је успевао да се избори са свим невољама, да опстане и
сачува име и идентитет. Немогуће је, а не запитати се, шта је то што је народ водило и
вукло напред из мрака историје ка будућности. То су они посебни људи који су више од
свега волели свој народ и имали снагу да се боре са изазовима времена који су га и
одржали кроз векове.

Највеће име на које прво помислимо је Свети Сава. Цео живот овог светитеља и
просветитеља је чудесни подвиг. Сви знамо бајковиту причу из детињства принца
Растка, одрицања од престола и богатства и одабир тешког и трновитог живота који је
водио ка Богу, духовном богатству и просветљењу српског народа.

Монах Сава је одољевајући свим искушењима најпре подигао Хиландар као светионик
православља и претечу Студенице, Жиче и Милешеве. Изборио се за самосталност
српске цркве и високо уздигао православље. Написао је прве законе, отворио прве
школе и болнице, просвећивао народ, био први дипломата, проповедник мира, правде
и слободе. Отворио је све видике свом роду. Помагао је утемељење Србије као моћне
земље тог доба.

Српски народ је препознао благородни утицај свог архиепископа. Људи су га
неизмерно волели, поштовали и следили како за живота, тако и након упокољења,
када су га и прогласили за светитеља. Бурна историја донела је мрачне векове турске
владавине. Османски освајачи нису могли да дозволе толико јак утицај светитеља, па
је Синан паша наредио спаљивање његових моштију. Уместо страха и заборава ком су
се Турци надали, дух и култ Светог Саве су још јаче и снажније заживели у народу и
донели му нову храброст, веру и истрајност.

На Врачару је подигнут велелпни храм у част Светог Саве. Грађен је скоро сто година,
а за све то време заправо Храм гради нас, као што су то чинила дела и подвизи
светитеља Саве.

Анђела Стојеновић VII2

Ваоа Крстић V1 12
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Растко Немањић (Свети Сава) је рођен у Расу, по ком је добио име, око 1175.године.
Отац му се звао Стефан Немања, а мајка Ана. Имао је два брата, Вукана и Стефана.
Био је српски принц, монах, игуман манастира Студенуце, књижевник, дипломата и
први архиепископ аутокефалне Српске самосталне цркве.

Мирио је своју браћу завађену око власти, мирио је Србе са суседима, стварајући
српску цркву стварао је и државу и културу, уносио мир међу све балканске народе
због чега је био поштован и вољен код свих народа. Свети Сава рођен је око
1175.године као Растко Немањић, најмлађи син Стефана Немње и Ане. О његовом
раном животу не зна се много. Са петнаест година поверена му је Хумска област на
управљање. Међутим, млади Растко, тежећи савршенијем животу, кришом је напустио
очев двор и у седамнаестој години отишао на Свету гору. У руском манастиру Светог
Пантелејмона примио је монашки постриг. Наредних седам година Сава се искрено
посветио монашком животу, и то у манастиру Ватопеду, који му је био дом. Рани
боравак на Светој гори доста је утицао на формирање Савине личности, његове
религиозности, схватања хришћанства, па је ту пронашао узоре на основу којих је
после организовао црквени живот у Србији. Стефан Немања се одрекао престола на
благовести 1196. у корист свог средњег сина Стефана. Немања је након тог чина
одлучио да се придружи свом најмлађем сину Растку на Светој гори. Замонашио се у
манастиру Студеница где је добио монашко име Симеон. Његова супруга Ана се такође
замонашила и тиме примила име Анастасија. Након годину и по дана проведених у
Студеници, Немања одлази на Свету гору, у манастир Ватопед. Код Симеона и Саве
сазрела је мисао да за своје сународнике направе манастир на Светој гори. Њихов

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 13

Светосавски зборник

предлог није одобрио игуман Ватопеда зато што би манастир остао без знатних
финансијских средстава добијаних од Симеоновог наследника Стефана Првовенчаног.
Ватопедски монаси су једном приликом замолили Симеона да пошаље Саву у Цариград,
где би обавио послове у корист манастира. Тада је Сава изложио цару како на Светој
гори има један манастир по имену Хиландар, па га је замолио да тај манастир да њему
и његовом оцу, а они ће га обновити и дати Ватопеду. Цар му је ту жељу одмах испунио
и своју одлуку утврдио царским писмом и печатом. Немања и Сава су тако почели
спровођење своје идеје. Симеон Немања издао је основну повељу у лето 1199. са
сином Савом и српским монасима уселио се у српски манастир Хиландар. Манастир
Хиландар је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Преподобни Симеон, већ у
дубокој старости уселио се са сином Савом у манастир Хиландар, где је преминуо 13.
фебруара 1200. године. Очева смрт је била велики губитак за Саву. Јавивши му се у
сну испуњен радошћу, преподобни Симеон је говорио сину да ни он не тугује,
благословио га и предсказао му велико дело које ће извршити. Убрзо после очеве
смрти Саву је рукоположио у Хиландару јеријски епископ за ђакона, по том и за
презвитера, после чега се Сава неко време повукао у своју испосницу у Кареји. Након
извесног времена произведен је за архимандрита у Солуну. Самим чином преноса
очевих мошти у Студеницу, где и данас почивају, Сава је успео да умири браћу која су
била завађена око престола.

Присуства чудима прослављеног очевог тела и ауторитет најмлађег брата неоспорно су
утицали на Вукана и умирила га, а Стефана оснажили. Борбе међу браћом су престале
и завладао је мир. Светом Сави је било јасно да српски народ не може без просвете да
ствара своју националну културу, ни цивилизацију, ни праву независну државу. Поред
унапрећења живота и ширење просвете, Свети Сава је помогао брату саветима о
вођењу државних послова и учествовао у дипломатским мисијама. У току
десетогодишњег боравка и рада у Србији (1207-1217), Свети Сава је учинио прави
духовни препород у животу младе српске државе и створио основе на којима ће ускоро
организовати самосталну српску цркву. Први српски краљ је разговарао са Савом о
оснивању самосталне српске цркве. Овим поводом Сава је отпутовао цариградском
патријаху и византијском цару Теодору и предложио да први српски архиепископ буде
један од његових ученика. Цар је то одбио јер му је била позната жеља његовог брата
Стефана да за првог српског архиепископа буде посвећен Сава. Тако је заповешћу
царевом, а руком патријаха Манојла l Харитопула Сарантена, архимандрит Сава
изабран 1219. за првог самосталног архиепископа ,,све српске поморске земље".
Добијањем самосталности српска црква стекла је право сазивања Архијерејског сабора,
који је самостално бирао и посвећивао српску вишу јерархију и архиепископа.
Архиепископ Сава вратио се са ученицима из Никеје на Свету гору. Одавде је узео
многе преписане свештене и богослужбене књиге, па је са изабраним ученицима
кренуо у Србију преко Солуна.

За седиште Српске архиепископије изабран је новоизграђени манастир Жича. У
пролеће 1234. Сава је кренуо на исток, на друго поклоничко путовање. Осим
Палестине, Сава је посетио Египат и његове знаменитости. С полуострва Синаја
отпутовао је преко Јерусалима у Антохију, где га је дочекао антоихијски патријах
Симеон. После тога је допутовао преко Мале Јерменске и Мале Азије у Цариград, а
потом у бугарску престоницу Трново да се види са својим пријатељем бугарским царем
Јованом Асеном ll.

У Трнову се Сава разболео и преминуо у ноћи између 13. и 14. јануара 1236. године.

ОШ „Милорад Мића Марковић“ Марија Јовановић Vl1
14

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Био је дете, али мудро дете. Био је озбиљнији и
зрелији од осталих. Тежио је ка већим
циљевима, а поред свега што је имао изабрао је
Бога, и да му посвети свој живот. Након свих
тих година и свега што је учинио за наш народ
посвећујем му овај рад. Прича почиње око
1175.године у Расу код данашњег Новог
Пазара. Родио се трећи син Стефана Немање
који је своје име добио по месту у коме се
родио, био је то Растко. Као српски принц и
најмлађи син, отац је имао велике планове за
његову будућност и намеравао је да он наследи
трон. Али Растку се никада и није свиђало то
што је његова будућност већ одлучена, па је
исту и хтео да промени. Увек је био паметнији
од других и поред свега, био је и писмен, што је
у то време била велика реткост. Волео је да
чита, занимала су га дела ранохришћанске,
византијске и старословенске књижевности.
Већ са 15 година отац му је дао да управља
Хумском облашћу. Хтели су га оженити са 17
година, али он је рекавши да иде у лов, побегао на Свету гору, где се у манастиру
Светог Пантелејмона и замонашио. Убрзо након тога прешао је у манастир Ватопед и ту
остао 7 година.

Савин отац Стефан Немања временом се замонашио, добио монашко име Симеон и
придружио се Сави. Заједно су почели обнављати Хиландар. Од калуђера је временом
постао ђакон, а затим свештеник. Касније је постао архимандрит. Написао је Житије
Светог Симеона, прво оригинално дело српске књижевности, 3 манастирска типика
(студенички, корејски, хиландарски), Службу Светом Симеону, Посланицу игумана
Спиридону, Законоправило... Био је књижевник, правник, дипломата, ктитор, оснивач
Хиландара, игуман манастира Студеница и први архиепископ аутокефалне Српске
православне цркве. Осим свега наведеног, он је Србију задужио и тако што је помогао
да се заврши Студеница, са братом подигао Жичу и помогао у изградњи Милешеве.
Нажалост, његове мошти спаљене су на ломачи, али и дан-данас сачувана рука постоји
и чува се као понос наше државе.

И поред свега што је учинио за нас, свега што је прикупио и изградио, требали бисмо
бити поносни и захвални што је у нашој историји постојао такав човек. Човек који је
све жртвовао за то место након смрти, човек који је свој један једини живот томе
посветио, и поред свега тога, посветио се Богу. Веровао му је, није се бојао смрти, и
нама све то оставио. Зато се надам да неће постојати време у коме га нећемо славити.
Толико тога што је учинио за нас, а тако мало да му се одужимо. Ово је мој прилог.

Јована Косанић VIII1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 15

Светосавски зборник

Радови ученика I1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 16

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава представља не само историјску личност, већ личност која живи и која ће
живети међу нама. Њега никако не смемо заборавити, јер је он показао шта све један
ум може урадити и колико човек велико срце и племенитост може поседовати. У његову
част, славимо га 27. јануара.
О његовом животу у младости није много записано, али зна се да је побегао на Свету
гору и тамо се замонашио. Градио је школе, болнице, разне установе. Захваљујући
њему, српска црква је добила аутокефалност. Имао је велико срце и помагао је
другима. Својом добротом и искреним срцем је деловао и помирио завађану браћу.
Кроз живот је показао да је имао љубави према свима и свачему, поседовао
невероватно бистар и снажан ум. Желео је да се његова душа приближи небу и
божанској лепоти и постао је вечна тема међу народом.
Бескрајно му хвала што је наша земља поседовала и поседује такву личност као што је
он. Доказао се својим умом и племенитим подвизима и представио пример особина,
какве би свако од нас данас требало да поседује.

Вук Ранковић VIII1

Андреја Јпванпвић III1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 17

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Велики српски жупан Стефан Немања и његова супрога Ана имали су два сина и
неколико ћерки, у тренутку, када су пожелели да добију још једног сина коме би
пружили своју љубав. Стално су се молили Богу да им оствари ту жељу и онда је на
свет дошао још један дечак. Млади принц добио је име Ратислав, скраћено Растко.

Дечак је био леп и бистар. Како је све више растао био је вољен не само од родитеља
него и од целе државе. Посетиоци и многи други говорили су о њему:,,Ово ће дете бити
нови знак свету." Своје време посвећивао је читању озбиљних списа, које му је отац
набављао, нарочито оне о хришћанској вери и историји. Редовно је присуствовао
богуслужењима у цркви, молио се и постио. Од оца је са 15. година добио на управу
једну област да би стекао искуство у управљању државом. После две године управе,
отац га је позвао назад у престоницу Рас. Када се вратио на двор одржано је славље.
Једни од посетиоца били су монаси из Свете Горе. Растко је сатима и сатима разговарао
са њима.Вођа путаје био најстарији монах Рус, са којим Сава одлучује да побегне. Он
је својим родитељима рекао да је отишао да лови тако да се нису ни бринули за њега.
Пошто су на двору схватили да их је Растко преварио, послали су потеру за њим не би
ли га вратили. Потера није успела у своме науму, Када су стигли на Свету гору сазнали
су да одбегли калуђери са српским принцем налазе у манастиру Пантелејмон. Ту су се
срели са њим, а Растко им је предложио да се одморе и да ће он сутра поћи са њима.
Када се војвода ујутру пробудио видео је Растка у монашкој ризи. Његово ново име је
било Сава. Од тог момента Растко је отишао заувек, а Сава ,,ступа на позорницу." Сава
је на себе преузео тежак подвиг. Неколико пута је бос и живећи само на води и хлебу
пропутовао Свету гору. Из Раса је стизала гомила злата и поклона. Захваљујући њима,
монах Сава је подигао неколико нових зграда, поправио манастир Ватопед и подмирио
друге потребе манастира. Поред три цркве, које је раније Сава саградио, он је са
својим оцем Симеоном, који се такође касније замонашио, сазидали су још три цркве.
Обновили су манастир Просфор, а затим су сазидали први српски манастир Хиландар.
Сава је тешка срца одлучио да се врати у
Србију, али је био потребан браћи, која су
била у свађи. Са собом је понео мошти свога
оца. Сава је успео да измири браћу и уједно је
постао игуман манастира Студенице. Одлично
се сналазио и у дипломатији јер је Стефан од
његовог доласка ређао само успехе. После пар
година Сава је постао први архиепископ
аутокефалне Српске православне цркве.
Сава свом народу није оставио само
материјалне оставштине, оставио је и писане
изворе. Свети Сава преминуо је у Бугарској у
Трнову, где ће бити сахрањен, а после ће
његове мошти бити пренете у Србију. На крају
ће их Синан Паша у Београду на Врачару
спалити.
Ђаци славе Светог Саву 27. јанура као
утемиљивача државе и школства.

Марко Ољача V1

Лена Кпјић III1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 18

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Растко Немањић (Свети Сава) рођен је око 1175. године у граду Расу као трећи и
најмлађи син госпође Ане и великог жупана Стефана Немање, брат Стефана
Првовенчаног. Име Растко добио је на крштењу.

Свети Сава био је принц, монах, просветитељ, први српски архиепископ, књижевник.
Током свог живота Свети Сава је два пута посетио Свете земље, а остатак живота
провео на Светој гори и у Србији. Замонашио се на Светој гори и основао Хиландар
српски манастир, који је постао духовни центар српског народа, и изградио још 14
манастира. Учинио је многа добра и корисна дела, те се његово име вековима слави и
славиће се.

Српска православна црква 27.јануара слави дан свог утемељивача државе и школства-
Светог Саве. С правом је заслужио да у свим легендама буде најплеменитији, да га
српска историја помиње, да у књижевности буде опеван као највећи мудрац и
заштитник свог народа, и где год да се помиње, буде јединствена и непоновљива
личност. Најзначајнија писана дела Светог Саве су „Житије Светог Симеона“, „Карејски
типик“, „Хиландарски типик“, „Студенички типик“ и „Законоправило“. На почетку
„Студеничког типика“ описао је живот ктитора манастира, тачније Савиног оца Стефана
Немање, који је у монаштву назван Симеон. Осим ових дела, Сава се бавио и преводом.

Андреја Илић VII1

Рад ученика IV1 19
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Растко Немањић у народу познатији као Свети Сава син је нашег великог жупана
Стефана Немање. Сава је главни носилац богате српске културе, духовног наслеђа и
свете вере.
Сава је један од ретких људи који се одрекао титуле,власти,круне,богатства. Он је био
испуњен духовно, а мир је проналазио у цркви. Волео је да помаже и да даје другима
који нису имали. Иако га отац није подржавао у његовим одлукама, он је ипак био
истрајан у својим намерама. Отац се противио Савиним одлукама, али када је Стефан
предао титулу он одлучује да се замонаши и придружи Сави. Након неколико година
заједно обнављају манастир Хиландар на Светој Гори. Знање које је имао радо је делио
са народом који је желео да се описмени.
Сава је неко о чијим бисмо делима могли причати годинама а никада не бисмо стигли
до краја. Он је неко о којем ће генерације и генерације учити и писати и увек ће бити
велики понос за српски народ.

Андреја Митрашиновић VII1

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава је човек који је много урадио за
наш народ и нашу земљу. Људима је показао
да је веровао у Бога и да је то оно што може да
промени човека.

Он је милосрдни анђео који нам је пружио руку
хуманости и који је постао наш циљ.

Свети Сава је рођењем члан славне краљевске
династије Немањић. Али, њега нису привлачиле
идеје предака и није га покретала жеља за
ратовањем. Растка је интересовала вера и
начин проналажења мира у молитви. Растко је
био окренут Богу. Постао је Сава једне ноћи
када се на Светој Гори потајно замонашио.
Савин осећај за народ и хуманост се тешко
може описати речима. Да би нам његов живот
био јаснији, као и његово дело послужићу се
једном његовом реченицом; „Молим оне који ће
после мене бити, испуните оно што ја због
кратковременог живота не доврших.“ Свети
Сава је православно описменио наш народ.
Поред титуле архиепископа има и титулу првог српског књижевника. Он је сматрао да
је духовност важнија од богатства.

Свети Сава је својим постојањем докатао да човек који верује је човек који вечно
живи. Али постоји нешто што је важније од свега тога, то је чиста душа и искрено срце.
То је Свети Сава, наша слава, наша светла српска глава.

Стефан Кретић VII2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 20

Светосавски зборник

Радови ученика I2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 21

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду

Свети Сава је своме роду оставио многе
значајности. Лечио је свој народ, учио… Такође
је изградио прве школе и болнице. Све нам је то
значило и требало и много му хвала на свему
томе. Али најзначајнију ствар коју нам је оставио
јесте Светосавски пут.

Светосавски пут или светосавље је хришћански
дух који је Свети Сава утемељио и развио у
српским земљама. Два најдубља светосавска
корена су била и остала скромност и одрицање.
Бити скроман значи бити спреман да се
одрекнеш свега што је вишак, па чак и онога
чега немаш довољно. То је као кад имаш један
колачић и много ти се једе слатко, али ипак даш
сестри или брату. Кад си скроман свега је све
мање, само љубави и среће више.

Свети Сава је одличан пример скромности јер се
он одрекао свих привилегија и свог луксуза који
принц има и отишао да живи као и сав обичан
народ. Треба пратити светосавски пут јер је то једини исправан пут.

Ана Марковић VIII/1

Лик и дело Светог Саве

Први просветитељ, архиепископ, учитељ био је Свети Сава на кога је била и остала
поносна цела Србија.
Рођен је 1175. године у Расу као Растко Немањић. Био је најмлађи син великог жупана
Стефана Немање и његове жене Ане. Веома је био упоран и марљив и све што је могао
да ради он је радио. Гаjио је велику љубав према Богу и молитвама, те је 1192.године
побегао од свог оца на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог
Пантелејмона, где је добио име Сава.
Након неког времена његов отац се такође замонашио добивши име Симеон и касније
обнављају манастир Хиландар (1198-99). Затим Сава креће на путовања широм Земље
остављајући за собом многобројне грађевине. Године 1219. уз помоћ васељенског
патријарха прогласио је самосталност Православне цркве у Србији. Поставља темеље
данашње Српске православне цркве. Постаје први српски архиепископ 15. августа исте
године. Такође, доста тога је и писао па су тако његова прва дела била Карејски и
Хиландарски типик. Прве школе и болнице саграђене су захваљујући њему.
Једноставно, да није било Светог Саве ми не би били данас овде где јесмо.

Aнђела Лучић VII1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 22

Светосавски зборник

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 23

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду

Растко Немањић је буо принц, монах, први архиепископ, игуман Студенице. Када се
замонашио добио је име Сава.

Школска слава се слави 27. јануара. Његов живот ни мало није био лак. Када је имао
петнаест година отац му је дао на управу Захумље иако то Растко није желео. После
тога отишао је на Свету Гору и замонашио се. Није желео да влада земљом, иако би
сваки човек то желео. Сава је желео само мир. Свети Сава је успеода помири своју
браћу, а образовање је подигао на виши ниво. Ми смо му на томе бескрајно захвални.
Свака његова реч била је значајна. Свети Сава је све надмашио јер је вероваоу Бога, а
Бог је свемогућ. Одбио је да буде владар који би владао државом, јер му то није било
значајно. Када неко верује у Богга, верује и у љубав и срећу.Сама вера у Бога може да
спаси човека од грехова које је начинио. Свети Сава још увек живи, живиу нашим
срцима.

И зато хвала му за све, за сваку реч коју је изговорио, за сваки корак који је
направио, за сваку мисао коју је замислио, за све му хвала!

Тамара Кретић VI2

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава је био монах, први архиепископ, дипломата...

Он је најмлађи међу браћом, имао је чисто и широко срце. Његов живот је оставио
богато наслеђе потомцима. Све штоје дотакао добијало је значај и смисао. Зато га, сви
ми, вековима славимо и помињемо. Није желео ни круну, ни раскош. Није га радовао
ни богати двор, ни храна, ни пиће.

Стално је мислио о животу у манастиру. То што је желео, то му се и испунило, јер
искрене жеље само чекају право време да буду остварене. Тада је отишао са руским
монасима на Свету Гору. Његов сан је постао стварност. Отварао је школе у
манастирима, лечио људе,учио их поштењу. Савин живот је био испуњен љубављу,
највише према књизи. Није само читао, већ је и писао. Писао је цркврена дела и о
животу свога оца. Зато за Саву кажу да је први српски књижевник. Препознавали су га
по томе што је имао чисту душу,
великодушност и племениту
нарав. Касније му се придружио
и замонашени отац Симеон.
Заједно су путовалии градили
свете грађевине.

Њихово најзначајније дело је Милица Векић III3
манастир Хиландар. Савин живот
је обележио српску
средњовековну државу. Помагао
је својим људима и то га је
оставило у вечном сећању, па га
је српска књижевност описала у
најлепшим и најзначајнијим
делима.

Анђела Менићанин VIII2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 24

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Растко Немањић је био најмлађе дете великог жупана Стефана Немање. Родио се у
позним годинама својих родитеља и био је њихов миљеник.

Одрастао је у добро, скромнои поштено дете. Отај је и њему, као и браћи, планирао да
поклони одређене области на управљање. Њега то није интересовало. Још у
детрињству много је волео да чита и замишља себе у монаштву. Са собом је увек имао
Свето Писмо. Желео је да живот посвети Богу и великим циљевима. Чим му се указала
прилика он је са монасима побегао на Свету Гору и тамо се замонашио. Добио је
монашко име Сава. Његов сан се остварио. Оставио је браћи и оцу царску одору
иобукао је монашку. Од тада креће путем ка Богу. Живот је посветио свом народу.
Трудио се да описмени народ. Зидао је манастире и отварао у њима школе. Много је
читао и писао. Ишао је на ходочашћа по целом свету. Знање стечено на путовањима
преносио је свом народу. Успео је да се избори за аутокефалност цркве и тако постаје
први српски архиепископ. Црква је постала самостална и добија своје законе.

Био је поштован у целом свету. Нема владара ни монаха који га нијепоштовао. Ведрог
духа, племените нарави и чисте душе, био је симбол доброте. Све што је имао дао је
народу. Живео је за њега. Много је волео своје родитеље и браћу. Браћа су често
долазила код њега за савет иако је био најмлађи. Отац се замонашио и дошао код Саве
на Свету Гору где је добио име Симеон. Написао је "Житије Светог Симеона". Уз помоћ
оца завршио је манстир Хиландар. Након снрти оца добио је поруку да су браћа
заратила око престола. Дошао јеу Србију и на гробу свога оца помирио браћу. Носио је
магију у себи и сви су му веровали. Из њега је зрачила само позитивна енергија која је
сијала попут сунца. Пред њим су се клањали многи светски владари и питали за савет.
Српска култура, обичајии чврста вера у Бога увек су му били на првом месту. Животни
циљ му је био добробит земље.

Многе школе које су отворене помогле су да
се народ описмени. Био је први српски
просветитељ и учитељ. Умро је, али његов
дух и даље живи. Саградио је многе цркве,
манастире и оставио нама на чување и
генерацијама које долазе.

На жалост, многе грађевине изграђене у
доба Светог Саве многи желе да присвоје.
Они мисле да ће тако уништити Србе и српску
културу. Али неће моћи! Могу да узму наше
манастире и цркве, али не могу узети њихову
душу. У те манастире уграђена је снага
српског народа, љубав, доброта и зраци
сунца који ће увек сијати. Свети Сава је
понос српског рода, непроценљиво благо.
Његова снага је и данас у многима од нас.

Сећање на Светог Саву ће увек живети у
српском народу. У части спомен на првог
учитеља Светог Саву школе данас славе 27.
јануара као своју славу.

Виктор Станковић VII2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 25

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве Ана Никплић IV2

Његово име чуло се далеко од нас, до најдаљих
земаља у свету.

Човек који је сијао добротом искромношћу, био је
најмлађи син Стефана Немање и звао се Растко
Немањић. Својом мудрошћу и учењем уливао је
снагу и вољу сваком човеку. Није га интересовало
очево богатство нити управљање земљом. То је
препустио браћи. Њега су занимали манастири,
монашки живот. То је оно за чим је трагао. Оставио
је сво богатство и кренуо у Свету Гору да се
замонаши. Тамо је постао монах Сава. И, коначно,
испунио је своје снове. Желео је да помаже другим
људима, да описмени неписмене, да служи Богу и
цркви. Сваког човека је учио доброти и поштењу.
Полако је почеода проширује знање и да отвара
школе у манастирима. Заслужено, његов народ га је
назвао првим просветитељем. Градио је цркве и
манастире, старе је обнављао, ширио своје видике и
знање. Писао је освом оцу. Својим делима отварао је
очи народу и све је дао да га просвети и научи
свему што је добро и вредно. Његова смрт је била болна за народ, али проглашен је за
свеца.

У многим делима је причано и певано о њему. Обележио је своје постојање кроз народ
који верује у њега. Сваки човек и дете зна и знаће ко је Растко Немањић, Свети Сава.

Вукан Јововић V2

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава, Растко Немањић, родио се као српски принц. Био је најмлађи син Стефана
Немање и Ане Немањић. Имао је два брата, Стефана и Вукана. Када је порастао отишао
је на Свету Гору. Тда се
замоинашио и добио име Сава.
Сваког дана је помагао Тепдпра Радпсављевић III1
људима. Направио је школе
само за децу. Сви су га волели
јер је био добар прама њима.
Сава је био просветитељ,
књижевник и дипломата. На
крају се разболео и умро
1236. године. Сви га и дан
данас знају, поштују, и пишу о
њему.

Андреа Ружић IV3

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 26

Светосавски зборник

Радпви ученика I2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 27

Светосавски зборник

Катарина Кпзић VI1

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 28

Светосавски зборник

Свети Сава

Свети Сава или Растко Немањић је најсветлије име у нашој историји.

Од малена је показивао жељу за образовањем и српском црквом која тада није имала
самосталност. Када је одрастао одрекао се круне и престола и отишао на Свету Гору.
Отац га је покушао вратити у Србију, али безуспешно јер је он волео то што јесте. Није
волео злато, круну, престо, већживот монаха. Донео је српској цркви аутокефалност
већ 1219. године и постао први архиепископ. Током живота урадио је велика дела,
подизао је цркве, школе и болнице. Помирио је своју завађену браћу. Ишао је два пута
у Свету земљу. Преминуо је у Бугарској престоници 1236. године.

Свети Саваје оставио велики траг у српској историји.

Милица Векић IV3

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава, син великог жупана Стефана Немање, пре монашења звао се Растко. Био је
најмлађе дете у породици. Од ране малдости Растко је показао своју наклоност ка
цркви. Уживао је у разговору са монасима и читању духовних књига. Његов долазак у
манастир и монашење, за српску цркву значио је велики препород. Подучавао је народ
и мирио завађене. Заједно са својим оцем обновио је манастир Хиландар. Помагао је
манастирима по Србији и изборио се да српска црква добије аутокефалност. Постао
јепрви српски архиепископ. После смрти, црква га је прогласила свецем, а као
просветитељ и учитељ слави се као школска слава. Иако је прошло осам векова, знача
ји величина Светог Саве се не губи, већ напротив, српском роду без престанка улива
самопоуздање и веру.

Марина Миљковић IV3

Сара Живкпвић VI2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 29

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава се родио у Рашкој као принц Растко Немањић. Његов живот је био јако
занимљив.

Родио се као принц, а изабрао је да буде монах. Дворце и богатство заменио је
скромном келијом на Светој гори где је и провео монашке дане. Када је духовно
сазрео, одлучио је да се бори за самосталност Српске праволсавне цркве. Успео је у
томе, српска православна црква постаје независна, а држава Србија на челу са црквом
постаје све важнија у Европи. Најзанчајније је да нам је оставио светосавски пут. Тај
пут се одликује скромношћу и одрицањем, а позант је под називом светосавље.

Сви бисмо морали да будемо на том путу светосавци.

Јована Марковић IV3

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студеница, књижевник и
први архиепископ српске православне цркве.

Свети Сава је био све што је српски народ икада могао пожелети. Био је и остао наш
духовни вођа. Није га занимао престол већ живот посвећен богу. Једне ноћи је побегао
са двора да се замонаши. Посветио се учењу и раду. Његова најзачајнија дела су
"Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Хиландарски типик". Учио је народ и
бринуо о томе да сва деца иду у школу. При манастиру је оснивао школе. Зато се дан
његове смрти обележава као школска слава. Свети Сава је био јако значајан за нас и
заувек ћемо га памтити као добротвора и доброчинитеља.

Ања Маријановић IV3

Марија Јпванпвић VI1 30
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Живот Светог Саве

У маломе Расу
рођен је наш Сава,
син племкиње Ане
и зупана Стефана.

Манастир Хиландар
дело је нашег просветитеља Саве
и његовог оца
зупана Стефана Немање.

Манастир Милешева је чувао
мошти нашег Саве
док Синан паша
није наредио да се спале.

На месту великог храма,
Храма Светог Саве
наређено је
да се његове мошти спале.

На том је сад месту
богомоља српска
где се Срби поносно
крсте са три прста.

Дуња Милићевић II2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 31

Светосавски зборник

Свети Сава своме роду

Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог Жупана српског, рођен је
1169. године. Док је био сасвим млад тежио је духовним животу, због чега је одбегао у
Свету Гору и замонашио се. Сава је постао први српски Архиепископ. Заједно са својим
оцем подигао је манастир Хиландар. Умро је у Трнову у Бугарској 1236.године на
Богојављење. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешево. После 359
година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару.
Приповетке српског народа чувају помен Светог Саве као заштитника народне слободе.
Такође, има и пуно песама, прича и легенди посвећених Светом Сави. То су песме које
ће остати у народу као успомена на великог светитеља Светог Саву.
Нарочиту улогу у стварању крсне славе имао је први српски Архиепископ Сава
Немањић. Под његовим утицајем, српска црква је забранила свештеницима да читају
молитве животињама и да их примају у цркву. Али, зато је дозволио да се животиње
код куће закољу, добро оперу од крви, испеку и изнесу на трпезу гостима. Само тако
спремљену трпезу у дому свакога ко слави светитеља може свештеник доћи и
благословити. Српска црква је успела да створи основу за формирање једног посебног
домаћег празника, Светог Саве.
Тако су се православни Срби у начину православља издвојили од осталих народа
створили посебан ритуал. На крају можемо рећи да је реформу крсне славе извео
почетком 13. века Свети Сава, први српски архиепископ. Гозбе је потиснуо у куће
сваког оног који је заветовао да ће нарочито славити помен своме изабраном
светитељу-заштитнику.
Зато и носимо његов благослов све дотле док смо крштени и посвећени његовом
православном вером.

Матеја Јеремић II2

ОШ „Милорад Мића Марковић“ 32

Светосавски зборник

Сава своме роду Александар Јакпвљевић III1

Имали смо једну мудру главу,
сви памтимо нашег Светог Саву,
он је био понос српског рода
красили га понос и слобода.

Сачувао је многе цркве и школе
у којима се сада Срби моле,
па га памте у целоме свету
као вредну пчелицу у лету.

Знање своје никад није крио
и свима је од помоћи био,
па га сада многи Срби воле
и са њиме се за Србију моле.

Многе наше светиње га памте
као једног од учених глава,
оставио много је знамења
наш велики отац Свети Сава.

Ана Божанић V1

Анђела Пантелић VI1 Лазар Петрпнијевић III1
ОШ „Милорад Мића Марковић“ 33

Светосавски зборник

Лик и дело Светог Саве

Свети Сава је једна од најзначајнијих личности из
српске историје.Многобројни подаци о српској
прошлости нам говоре да је Свети Сава био:
монах, игуман, принц, учитељ, творац манастира
и још много тога.

Када се родио, 1175. године, као мали принц,
његови родитељи, Стефан Немања и Ана
Немањић, дали су му име Растко Немањић.
Растко није желео да буде принц, побегао је на
Свету гору, замонашио се и добио монашко име
Свети Сава. Свети Сава је преминуо 1236. године,
тада су турски заповедници наредили да се
његове мошти спале на Врачару. На Врачару је
подигнута једна од најлепших знаменитости у
Србији, Храм Светог Саве, у његову част. Свети
Сава је био веома добар и паметан човек.
Помагао је људима, саветовао и описмењавао. Волео је да путује и да на тим
путовањима упознаје људе и да им помаже. Како би остао упамћен и како би се
захвалили Светом Сави на свему што је урадио за свој народ, ми данас прослављамо
дан Светог Саве, 27. јануара.

Цео српски народ ће заувек поштовати лик и дело Светог Саве и са дивљењем причати
о њему.

Трајковић Милица IV1

Јпвана Глишић VIII1 34
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Ана Бпжанић V1 35
ОШ „Милорад Мића Марковић“

Светосавски зборник

Радпви ученика IV1

Немаоа Кпврлија VIII1 36
ОШ „Милорад Мића Марковић“