Crăciunul flutură o baghetă magică deasupra acestei lumi şi sub ea totul este mai blând şi mai frumos. - Norman Vincent Peale Božić mahne svojim čarobnim štapićem oko sveta i sve istog časa postane mekše i lepše. - Norman Vinsent Pil ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023 LICEENII ГИМНАЗИЈАЛЦИ IMPRESSUM: COORDONATOR: MARIANA GOLOMEIĆ și NIKOLA MIJAJLOVIĆ EDITOR: LICEUL „BORISLAV PETROV BRACA” REDACȚIA: Elevii clasei a II3, Limba, medii și cultura Elevii clasei a II5, Limba, medii și cultura Elevii clasei a III3, Artă și dizain ИМПРЕСУМ: ГЛАВНИ УРЕДНИК: МАРИЈАНА ГОЛОМЕИЋ и НИКОЛА МИЈАЈЛОВИЋ ИЗДАВАЧ: ГИМАНЗИЈА ”БОРИСЛАВ ПЕТРОВ БРАЦА” РЕДАКЦИЈА: Ученици II-3, Језик, медији и култура Ученици II-5, Језик, медији и култура Ученици III-3, Уметност и дизајн
Православни Божић Православни верници 7. јануара прослављају Божић - рођење Исуса Христа, празник који се сматра једним од најрадоснијих и највећих хришћанских празника. Прослављање Божића почиње од Бадњег дана када се бадњак уноси у кућу, а карактеристични обичаји на овај дан, попут сламе, Божићне чеснице, печенице, положајника и свечаног поздрава “Христос се роди - Ваистину се роди” су везани искључиво за људско поуздање у Бога. Претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара. Основни циљеви поста су: прослављање Бога и његових светих и очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти. Пост подразумева молитве и чињење доброчинстава, уздржавање од лоших мисли, жеља и дела, као и уздржавање од мрсне хране. Након четрдесетодневног поста, за Божић се припрема богата трпеза, данас мало сведенија него некад, тај дан је посвећен слављу због рођења Исуса Христа. Посвећен је, такође и породици и слављу, а једини гост на тог дан је положајник који се дарује симболичним поклонима јер је дошао у кућу да одржи здравицу. Црква током Божића За хришћанина је најважније да на Божић буде са својом Црквом на Светој литургији, да се причести Телом и Крвљу Христовом, те да у сједињењу са Богом и ближњима прослави радост љубави Божје према човеку. Све друго је ствар услова и могућности. Божић се слави код куће. ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023.
Божићни поздрави На Божић се људи поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају са: "Ваистину се роди!". Уколико се шаље честитка на њој треба да пише: "Мир Божји, Христос се роди". Овом приликом свим православним верницима, од најмлађих до најстаријих, честитамо најрадоснији празник Божић речима: Мир Божји, Христос се роди! Бадњак, жито и воће Божићни обичаји Обичаји кажу да на дан уочи Божића, Бадњи дан, најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро, пре зоре, одлазе у шуму по бадњак – храстово или церово дрво које ће током вечери унети у кућу. Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече када га домаћин уноси у кућу. Бадњак симболише Исуса Христа и сече се посебним обредом. Приликом одсецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. На месту где се бадњак посекао ваљало се оставити нешто: парче погаче или мало жита. Бадњак се сече из три ударца, а ако се тако не посече, онда се ломи увртањем. Бадњак сече се укосо и са источне стране. Води се рачуна да дрво приликом сечења падне директно на земљу, а да се не задржи на суседном дрвету. ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023.
Католички Божић Kатолички Bожић се слави 25. децембра, а Нова година је само неколико дана касније. Католичка црква укључујући и неке православне цркве слави Божић 25. децембра, по новом календару, док цркве које користе кулијански календар обележавају овај празник 7. јануара. КАКО ЈЕ НАСТАО БОЖИЋ За хришћански празник, Божић се прославља рођење Исуса Христа. Исусово рођење се помиње у два канонска јеванђеља. Све до 4. века западне хришћанске цркве прихватлите су да обележавају Божић 25. децембра где је касније датум усвојен и на Истоку. Како кажу, датум Божића је одређен тачно девет месеци од датума за који се верује да је Исус зачет. У српском језику реч Божић је заправо умањеница речи бог, што говори да се на тај дан родио мали бог - Исус. У средњем веку Божић се прослављао све интезивније и значајније, припремале су се велике гозбе и прослава, а тада се често на гозби за Божић јео вепар. Давне 1377. године домаћин божићне гозбе био је енглески краљ Ричард II који је организовао велику прославу где се тог дана појело 300 оваца и 28 волова. Чак су осмислили и посебно божићно пиво. ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023.
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Историја Божићног календара Римски конзул Гај Јулије Цезар у првом веку пре нове ере увидео је велике проблеме тадашњег лунарног римског календара, и под утицајем грчке краљице Египта, Клеопатре, усвојио календар заснован на астрономским принципима, грчког астронома Созигена. Овај нови календар је у част Јулија Цезара назван јулијански. Године су подељене на просте (трају 365 дана) и преступне (трају 366 дана). На овај начин просечна јулијанска година трајала је 365,25 дана, због чега је долазило до одступања од 3 дана на сваких 400 година. Да би се то исправило, папа Гргур 13. је у 16. веку поново реформисао календар. Тако настаје грегоријански календар, који је одступао од астрономске године за само 26 секунди. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца "нови", грегоријански календар уведен је у јануару 1919. године, Законом о изједначавању старог и новог календара. Српска православна црква још увек користи "стари", јулијански календар, а по њему је 25. децембар заправо 7. јануар. Да се за Божић, који се обележава 25. децембра, не може рећи да "католички" сведочи чињеница да истог датума и бројни верници протестантских цркава, али и значајан број православних хришћана, такође славе рођење Христово.
Традиција Бадње Вечери Због различитих традиција, Бадње вече се код различитих народа различито зове. Код германских и англиканских језика Божићно вече или Свето вече, а код нас најраспрострањенији назив је Бадње вече или Бадњак, јер се то вече до огњишта доносио велики пањ зван бадњак. У давна времена није постојала јелка која би се окитила, већ би мушки чланови породице осекли млади храст у шуми, а женски чланови их код куће чекали, премазивале тамјаном и обмотавале у платно. Према веровању тај храст је требало да попут неких мердевина помогне малом Христу да сиђе на земљу. Током те ноћи пањ би се бацао у ватру и грејао кућу до јутра. Данас су ствари другачије. Светски тренд кићења јелке полако је попримио скоро цео свет. Купује се зимзелено дрво, бор или најчешће јелка, украшава се најразличитијим украсима, дарују се и пакују поклони за укућане. ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Храна Од јела се спрема туцани пасуљ, кисео купус, пита од ораха (или од вишања у неким домаћинствима) и риба. У бољевачком округу, са ове вечере не сме да изостане ни печена бундева, која се једе како деца преко године не би имала красте на глави. Овај обичај постоји и у другим крајевима наше земље. Са трпезе за Бадње вече не сме да изостане ни мед, који се једе са орасима, а после Бадње вечери се чува у кући.
Божићно дрво потиче још из паганске традиције украшавања и поштовања зимзеленог дрвећа. У новије доба, сматра се да су ту традицију обновили Немци у 18. веку, а онда је традиција почела да се шири даље по свету. Божићна јелка се украшава свећама, украсима, куглицама и слаткишима, а на врх се поставља звезда репатица или анђео. На почетку се дрво украшавало природним украсима, најчешће воћем или ручно прављеним украсима, а у једном периоду и сребрним нитима и другим украсима који су били мерило престижа.. БОЖИЋНО ДРВО ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023.
Бадњак Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству - приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице - да буду једнаки као варнице. Обичај ложења бадњака се одвија на јавним местима однедавно иако многи верују да је реч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог светског рата. Дрвеће из рода храста, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најомиљенијих, повезано с Перуном, богом муње и грома. Последњих деценија, бадњак има значајну улогу у обележавању Божића и Бадњег дана када је реч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан, верници свечано секу и носе бадњак до храма, у чијој се порти он пали, овај обред је праћен благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, верници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака. Постоји веровање да ако варнице из бадњака који гори искачу саме да ће у кући целе године бити доста меда. ВЕРОВАЊЕ ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023.
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Коринђање У Војводини постоји и коринђање за Бадње вече, које је посебан облик коледарских обичаја, током којег се деца маскирају и у групама обилазе домаћинства певајући посебне, коринђашке песме. Заузврат, домаћини и домаћице их дарују колачима, слаткишима, воћем, посебно орасима и сувим шљивама, а некад и новцем. Као и многи обичаји широм Србије, и коринђање све више и више нестаје. Песме: Ја сам мали коринђаш Ја сам мали коринђаш дај ми газда шта имаш дај, вина или ракије Божић ти је испред капије Ако нећеш дати ја ћу Божић отерати. Ја сам мала Ната Ја сам мала Ната, Отвор’те ми врата, ја вам желим пуно среће И најлепше Бадње вече.
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Obiceiuri de Crăciun la Coștei C L O Ț A În ziua Ajunului de Crăciun se înşiră paie prin casă şi nu e voie să se măture în toate cele trei zile cât durează Crăciunul.Tot în ziua de Ajun se face colac şi în vârful lui se pune busuioc, iar când e copt se pun boabe de porumb, floarea soarelui, grâu, fasole... ,, Bună ziua lu Ajun Că-i mai bun-alu Crăciun! Că-i cu miei şi cu purcei Cu păstorii printre ei. Oili lânoasă, vacili lăptoasă, Porcii unsuroşi Să-i mânce gazda sănătos!,, În dimineaţa de Crăciun, copii se pun "cloţe", adică se aşează în faţa focului şi cu un jăratec jăruie focul şi cântă : În acest fel ei doresc ca familia să aibe un an bun, cu roade bogate. Până cântă, bunica aruncă peste ei boabe de porumb, grâu, floarea soarelui, fasole... Când termină le dă bani și să mănânce cârnaţi. Colacul se lasă să stea până la Anul Nou când se taie şi se dă păsărilor şi animalelor. Melisa Vojin şi Alexandra Georgiana Maleta
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Lokve Sân-Mihai Sân-Mihaiul este așezat în Banatul de Sud, Voivodina. Este una dintre cele mai vechi așezări locuită de români din Banatul sârbesc. Prima testare documentară a localității datează din anul 1332, sub denumirea de Sancto-Michaele. În documentele de mai târziu apare sub denumiri diferite, ca de ex. Szent-Mihaly, Zenth-Miclos, Vegzent-Mihali. A fost sub stăpânirea turcească, austriacă și apoi austro-ungară. Din străbuni au rămas multe povești și tradiții, iar cele mai interesante sunt poveștile și tradițiile de Crăciun. La Sân-Mihai este tradiția ca bradul de Crăciun să se împodobească pe data de 6 decembrie, la Moș Nicolae, aceasta se practică din an în an și în biserica noastră din sat. Una dintre cele mai îndrăgite tradiții de Craciun este mersul cu colinda. Două zile înainte de Crăciun, colindătorii merg din casă în casă și le vestesc oamenilor nașterea lui Iisus prin cântece și poezii. Se spune că acela care nu le deschide poarta colindătorilor va avea parte de un an neroditor și de ghinioane în casă, cauzate de zgârcenia de care a dat dovadă. Colindătorii urează sătenilor un Crăciun fericit, colindele care ei cântă sunt: Am plecat să colindăm, Sus la poarta raiului, Colindița,...iar ei sunt dăruiți de gazde cu tot felul de dulciuri, fructe, cozonaci și bani. Un alt obicei foarte drag sătenilor noștrii se desfășoară în seara de Ajun, în curtea bisericii. Preotul satului aprinde focul, face ,,privechiul”, iar sătenii se astrâng în jurul focului, servesc țuică, vin cald și cornulețe. În această seară cântăm colinde, și cu mare drag așteptăm Stefan Seratlić, Sara Pekurar, Andreas Mohan
Obiceiuri de iarnă la Uzdin ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Odată cu anotimpul iarna, încep și sărbătorile de iarnă, când asistăm la cele mai frumoase tradiți românești. În timpul sărbătorilor de iarnă se țin obiceiuri și datini populare ce provin din trecut, dar care se respectă și în zilele noastre. Ceea ce caracterizează, printre altele, folclorul uzdinean, care este obiceiul legat de sărbătorile de iarnă, în special de Craciun, este o colinda care se practică pe data de 23 decembrie și la care participă tot satul, deși efectiv colindă doar copiii. Se strigă la fereastră la ”Pințărăi” și gazda casei, de regulă o femeie, întreabă câți copii sunt și le dă cârnaț ori nuci,mere,prăjituri,slănină etc. ”Bună sara lu Ajun Că-i măi bun a lu Crăciun, Ieș gazdo că ni frig, Câț miei, câț purcei Govrig, govrig Fug copiii după ei, Ieș gazdo ca nis d-o viță Cârnaț, cârnaț Oile lânosă, Ieș gazdo dă ne daț Vacile lăptoasă Șonc, șonc ieș gazdo Porci grași ș unsuros Că nis în conc Să-i mânce gazda sănătos. Lopaciță, lopăciță Ne dați ori nu ne dați?” ”Pințărăii” se practică doar la Uzdin,privind satele românești din Banatul sârbesc. În cazul în care gazdele nu le oferă nimica răspunsul este: ”Câce paie-n cotăriță Atâța draci în găzdăriță” Victor Vlad Boldovină
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Din strămoși se păstrează obiceiul ca în seara de Ajun copii să adună pe lângă bunica și se duc după fân. Întrocându-se în casă aruncau în timp ce bunica striga: clonc, clonc, clonc iar, copiii, puii: piu, piu,piu. Atunci bunica în sâtq cu porumb, fasole și grâu a pus colacul, cârnațul, banii și lumânarea și a așezat-o în mijlocul mesei. Obiceiuri de iarnă din Seleuş Mămicile au trimis copii la culcare devreme să poată împodobii bradul. Dimineața, copii văzînd bradul împodobit, credeau că l-a adus Moș Crăciun. Bunica a așezat copii pe scaune la masă să facă ”cloțele”, aluat sâta și a aruncat prin camera grânele strigând animalele: ”pui, pui, pui, tuc, tuc, tuc, maa, maa”. Când s-a terminat și acest obicei, copii s-au îmbrăcat în haine noi de Crăciun și mamele i-au trimis pe la rudele apropiate cu colacul. Copii se bucurau, deoarece primeau și câte vreun bănuț. În ziua a 2 de Craciun femeile se îmbrăcau frumos după prânz și se duceau la nași cu colacul, unde puneau într-o traistă de lână lopacită, crnațul și colacul, iar în ziua a 3 de Crăciun în fiecare an este și Sf. Ștefan, la care toți poarta numele de Ștefan sărbătoresc ziua onomastică Sf. Ștefan si ziua a 3 de Crăciun. Alexandru Graure
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Obiceiuri de sarbatori din Râtişor Colindele sunt cântece tradiționale românești, care este un obicei în satul nostru și se colindă în seara de Ajun de la casă la casă. Prin aceasta se vestește nașterea lui Isus Hristos. Colindele care se colindă la noi în sat sunt: O, ce veste minunată, Dom, dom să nălțăm, Colacul cu ban se face în seara de Ajun. După ce se frământă colacul, se pune un ban și apoi se pune la copt. Când este gata se taie câte o bucată pentru fiecare persoana din casă și cel care găsește banul, acela va fi gazda casei până la anul viitor. La Biserică se merge prima zi de Crăciun la slujbă și după slujbă copiii recită poezii de Crăciun dar colindători cănta colinzi. După aceea copii care au recitat poezii primesc cadouri. La nași se merge cu cârnați și colacul a doua zi de Crăciun. Pe langă colac și cârnați se mai duc și diferite dulciuri. Desigur nu este obligatoriu să se ducă ceva dar așa este frumos și se respectă tradția de Crăciun. Fanfăriștilor merg prin sat în 1. januarie este un obicei care se practica și în ziua de azi. Se merge de la casă la casă și se cântă: ,, Mulți ani trăiască,, și se urează un an nou fericit. Laura Vasic, Stefani Curia, Emanuel Cocoş
ГИМНАЗИЈАЛЦИ LICEENII Децембар 2023. Decembrie 2023. Obiceiuri de Crăciun din În Banatul românesc, tradițiile de Crăciun sunt bogate și pline de semnificație. În preajma sărbătorii, comunitățile se adună pentru a pregăti colinde tradiționale și pentru a decora casele cu ornamente specifice perioadei. O tradiție răspândită este cea a colindatului, unde grupuri de colindători străbat satele, cântând și împărtășind bucuria Crăciunului. Masa de Crăciun este un moment central, iar în Banat se pregătesc bucate tradiționale precum sarmale, caltaboși, și cozonac. Familia se adună în jurul mesei pentru a împărtăși aceste preparate delicioase și a petrece timp de calitate De asemenea, tradiția colindelor și a dansurilor populare este păstrată în satele din Banat. Oamenii se adună în cete, îmbrăcați în costume tradiționale, și participă la Un alt aspect important este obiceiul de a împodobi bradul de Crăciun și de a-l așeza în casă, simbolizând bucuria și speranța aduse de sărbătoare. Vladimir Radin
Liceul, „Borislav Petrov Braca”, Vârșeț Гимназија, Борислав Петров Браца Михајла Пупина 1. 26300 Вршац Телефон: 013/ 836-448 Е– мeiл: [email protected] Гимназија, Борислав Петров Браца Liceul „Borislav Petrov Braca”