Luj Paster

Luj Paster

-Biografija-

Luj Pater je bio mikrobiolog i
hemičar.Rođen je 27.decembra 1822.godine
u Dolu u Francuskoj.Eksperimentalno je
potvrdio da su bakterije izazivači
bolesti.Pronašao je metodu za zaštitu
namirnica poznatu kao
pasterizacija.Postavio je osnove
imunologije unapređenjem metoda
vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv
besnila.U oblasti stereohemije,otkrio je
pojavu asimetrije kristala.On je bio treće
dete Žan-Žozef Pastera i Žane-Etjenet
Roki.Porodica se preselila u Marno
1826.godine i zatim u Arboa
sledeće godine.Paster je pošao
u osnovnu školu 1831.godine.

On je izradio mnoge pastele I portrete Koledžu de Turnon,ali je on hteo
svojih roditelja,prijatelja i da se vrati na Višu normalnu
suseda.Pohađao je srednju školu u školu kao diplomirani
Koledžu d’Arboas.U oktobru laboratorijski asistant.Postao je
1838.godine prešao je u Pariz da pohađa profesor hemije gde je upoznao
Pension Barbet,ali je postao nostalgičan Mari Loran 1849.Venčali su se
i vratio se kući u novembru. Godine 29.maja 1849. i imali su petoro
1839.on je upisao Koledž Rojal u dece,dvoje je preživelo do
Bezansonu da studira filozofiju i stekao odraslog doba dok je drugih troje
je diplomu 1840.godine. On nije položio umrlo od tifusa.Luj je preminuo
ispite prvi put 1841.ali je uspeo da 28.septembra 1895.godine u
stekne opštu naučnu diplomu naredne 72.godini života.
godine sa osrednjom ocenom iz
hemije.Godine 1845. on je primio
diplomu magistra nauke,a 1846.godine
je bio imanovan za profesora fizike na

LUJ PASTER Strana 2

-Rana istraživanja-

Studirao je hemiju, fiziku Njegova prva istraživanja ticala su se
i kristalografiju na Višoj optičkih osobina vinske kiseline. Do tada
normalnoj školi u Parizu. nije bilo poznato zašto prirodna vinska
Postao je profesor hemije kiselina skreće ravan polarizacije svetlosti, a
na Univerzitetu u sintetička ne, iako su hemijski istog sastava.
Strazburu. Godine 1854. on Posle dosta rada na razdvajanju sićušnih
je bio imenovan za kristala, uspeo je da demonstrira da kristali
starešinu novog naučnog jednog tipa skreću svetlost u jednu, a oni
fakulteta nauka na Lilskom drugog tipa u drugu stranu. Njihova
univerzitetu, gde je on mešavina ne utiče na ravan polarizacije.
otpočeo svoje izučavanje Zaključio je da je ovo posledica
fermentacije. asimetričnosti molekula vinske kiseline, što
je osobina danas poznata u nauci

kao hiralnost.

-Teorija mikroorganizama-

Luj Paster Sledeća oblast za koju se Ovim eksperimentom,
1857.godine zainteresovao bila je fermentacija. Paster je dokazao
Pokazao je da fermentaciju netačnost teorije o
izazivaju mikroorganizmi, i da to spontanoj generaciji živih
nije spontani proces. Za to je organizama. Otišao je i
koristio staklenu bocu sa dugim korak dalje i pokazao da
vratom savijenim nadole. U boci bi zagrevanjem vina na 57°
se nalazio hranljivi bujon. dolazi do eliminacije
Specifičan oblik boce nije bakterija u njemu
dozvoljavao česticama prašine (na (Pasterizacija).
kojima se skupljaju bakterije) da
dopru do hranljive podloge tako da
se u njoj nije dolazilo do
fermentacije.

Postavio je teoriju da su mikroorganizmi odgovorni za pojavu bolesti kod
ljudi, što je kasnije dovelo do razvoja antiseptičkih metoda u hirurgiji.

Strana 3 LUJ PASTER

-Imunologija-

U narednoj fazi istraživanja, Paster Anegdota o otkriću imuniteta
je izučavao pileću kugu. Srećnim
sticajem okolnosti, soj bakterija Pasterov saradnik, Šarl Šamberlan, trebalo je da
kojim je zarazio piliće bio je zarazi piliće dok je Paster bio na odmoru.
oslabljen. Kada je sledeći put Umesto toga, Šarl je i sam otišao na odmor. Po
pokušao da ih zarazi, ustanovio je povratku, zarazio je piliće starim bakterijskim
da to nije moguće. Inficiranje kulturama, oni su se razboleli, ali su kasnije
oslabljenim sojem bakterija učinilo neočekivano ozdravili. Šamberlan je smatrao da
je da pilići postanu imuni na ovo je došlo do greške, ali je Paster ispravno
oboljenje. postavio teoriju da su preživeli pilići postali
imuni na bakteriju čiju su infekciju preboleli.

Antraks,boginje I besnilo

Tokom 1870-ih, primenio je svoje metode imunizacije na stočnu
bolest antraks.

Princip upotrebe slabijeg oblika bolesti da bi se stvorila otpornost na teže zaraze
nije bila nova. Edvard Džener je davno pre toga razvio vakcinu protiv velikih
boginja. Ono što je bila novina je da se oslabljena varijanta bolesti sada
proizvodila ljudskom intervencijom. Paster je ovim namerno oslabljenim
izazivačima bolesti dao ime vakcine u znak poštovanja prema Dženeru (Džener je
izolovao vakcinu protiv velikih boginja od krava)

-Luj Paster je proizveo prvu vakcinu protiv besnila koristeći osušenu kičmenu
moždinu zaraženih zečeva. Ovu metodu je pronašao i na psima isprobao Pasterov
kolega Emil Ru.

-Vakcina je prvi put, i to uspešno, primenjena 6.jula 1885. godine na
devetogodišnjem dečaku Jozefu Majsteru koga je izgrizao besan pas.

strana 4

LUJ PASTER

-Epilog-

Luj Paster je umro 28.septembra 1895. godine u blizini Pariza, od
posledica niza moždanih udara. Sahranjen je u kripti u Institutu
Paster u Parizu, koji je sam ranije osnovao 1888. godine.

Pasterova otkrića su otvorila vrata savremenom dobu u medicini.
Njihova posledica je bila eliminacija mnogih bolesti, produžetak
ljudskog veka i uvećanje čovečanstva.

Zanimljivosti: Luj Paster u svojoj
laboratoriji,slika
-Krateri na Marsu i Mesecu su dobili
njegovo ime.

-Jedna od retkih ulica
u Sajgonu u Vijetnamu koja nije menjala
ime od francuskih kolonijalnih vremena
nosi ime Luja Pastera.

-Jozef Majster, dečak koga je Paster
vakcinisao protiv besnila, kasnije je radio
kao čuvar u Pasterovom Institutu. Kada
su 1940. godine vojnici nemačke
okupacione vojske pokušali da ga nateraju
da otvori Pasterov grob, izvršio je
samoubistvo.

Radila:Mia Savić I-10