Славослов

Основна школа ,,Милоје Симовић”

Славослов

Број 1 Први међу једнакима

децембар 2020. г.

Ево нас у 102. години постојања
школе ,,Милоје Симовић“. Дуг период трајања ове школе говори о
њеној постојаности и важности за крај у коме се налази.
Задовољство ми је што сам део ове школе и њене традиције. Спреман
сам да својим радом и залагањем будем креатор будућности ове
школе.

Покретање часописа је сјајна прилика да истакнемо резултате
вредне деце и представимо део активности у којима су учествовали. У
часопису ћемо се осврнути само на претходну годину, свесни да је и
током протеклих, било много успеха вредних помињања.

Ову школу красе топлина, осећај међусобне повезаности и дух
заједништва. Пријатељски се пружа рука новим ђацима и колегама,
што ствара осећај сигурности и подршке. Тако сигурни, заједно,
крећемо у нове победе и нижемо успехе из многих области.

Сваки успех школе нас радује и испуни топлином јер знамо да
смо добар тим. У годинама које следе потрудићемо се да учествујемо у
стварању успешних , вредних и одговорних људи. Наши ђаци су наш
понос, наш успех. Надам се да ће им овај часопис бити подршка у
исказивању талената које поседују.

Драгољуб Видојевић

Ново и савремено је старо које вреди и траје. Бављење

традицијом нема идеју да нас враћа уназад, него да нам улепша
будућност и помогне у схватању прошлих времена. Толико
употребљавана реч традиција, тежи да се излиже, па смо ми одабрали
њен најлепши део да бисмо разумели прошлост, себе и будућност.

Ученици наше школе учествовали су у пројекту „Шумадија
српско благо“. Пројекат је под покровитељством града Крагујевца.
Ученици су истражили говор свог краја и бележили застареле речи и
изразе. Кроз говорне вежбе ученици су припремљени за снимање
серијала, десет документарних епизода које ће бити емитоване током
децeмбра. Снимање је обављено у издвојеном одељењу школе, у
Дреновцу.



Они су ту када је

потребно организовати и

осмислити многа

предавања. Упућују

другаре на важност здраве

исхране, упозоравају на

болести зависности. Радо

учествују у организацији

спортских активности.

Својом креативношћу

помажу у уређењу

школског простора .

У петак је седница Парламента! Спремни су да пруже
подршку другарима, па се одваже и на
организовање хуманитарних акција.

школом се преноси глас. Смело и сигурно иступају и када су

Помислићете откуд политика у школама! окружени парламентарцима из других
Видите, то је ,,ђачка“ политика, коју води школа, говорећи о актуелним темама.

Ученички парламент. Уколико је потребно спровести неку

Они најсмелији, најодважнији и пуни анкету међу ђацима , сви знају да ће бити

идеја боре се за место председника поверена вредној деци која су се нашла у

Ученичког парламента. Част је бити први улози парламентараца.

међу једнакима и иступати смело са Активности и обавеза увек има доста,

мноштвом предлога упућених али и радости и смеха. Уколико је тим

запосленима у школи. прави, не постоји немогуће и тешко , већ

Својом одговорношћу и ставом тај први само следи договор око реализације.

постаје креатор многих ђачких

дешавања у некој школи.

Смисленим и конструктивним
предлозима парламентарци показују
многе своје таленте и интересовања .

Циљеви дешје недеље су:

 скретаое пажое најщире јавнпсти на права и пптребе деце
 указиваое на пдгпвпрнпст кпју ппрпдица, щкпла, држава и оене

институције имају у защтити деце и пствариваоу оихпвих права
 презентација дп сада ппстигнутих резултата
 указиваое на примере дпбре праксе и прпблеме у пствариваоу права

деце
 ппдстицаое интерсектпрске сарадое у ствараоу услпва за ппщтпваое

права и пптимални развпј детета
 прпмпција активнпг ушещћа деце у дпнпщеоу пдлука кпје се оих тишу

ппкретаое иницијатива и нпвих акција кпје дппринпсе ппбпљщаоу
пплпжаја деце у Републици Србији и пствариваоу оихпвих права

Закпн п финансијскпј ппдршци ппрпдици са децпм (01. 10. 2018)
„Министарствп за рад, заппшљаваое, бпрачка и спцијална питаоа”
Службени гласник РС бр. 113/17 и 50/18. члан42. став1

Жири у саставу Бпјана Крстић Михајлпвић и Никпла Станкпвић
пдабрап је најкреативније, кпји су награђени коигама за децу и Дешјим
искрама, кпје су дар Устанпве културе "Кпраци".
Награђени ушеници су: Петар Радпсављевић, Ђурађ Капетанпвић, Миоа
Леппвић, Мипдраг Спаспјевић, Лука Спаспјевић и Јпван Шаршевић.

Миоа Леппвић
IV/2

Дпгпвпренп је да 6/7/8/9.10.2020. гпдине ушеници са свпјим
наставницама израђују пбележиваше за коиге у пквиру Дешје недеље.
Ушеници су ушествпвали у акцији Нарпдне библиптеке „Вук Карачић“
Не бирај по корицама и ппказали свпје стваралашке сппспбнпсти.

Ушеници су прганизпвали и дан ппсвећен сппрту и слпбпдним
активнпстима.

Мипдраг Спаспјевић
II/1

Лука Тпмић II/1
Јпван Шаршевић II/2
Ђурађ Капетанпвић II/2

Петар Радпсављевић II/1

Ппсетили смп нашелника
Шкплске управе

Гпрана Јпксимпвића

Ученик, студент, учитељ, Основна школа „Милоје Симовић“
надзорник... Која улога Вам обележава 101. годину постојања.
највише прија? Шта бисте пожелели нашим
ученицима на почетку 102.
Целог живота учитељ расте године трајања школе?
као ученик и као дете,
па ме зовите „Учитељу!“ У ОШ „Милоје Симовић“ сто једну
Знам да ме разумете. годину

Колико нам савремено образовање дечји смех се чује.
зависи од савремених метода
рада? Нек јој се сваки ученик

Постоји метода за сва времена, и у сто другој радује !
неће се мењати док је века:
Када сте учитељ – наставник прави, Колико су видљиве сеоске школе у
у сваком Детету гледате Човека. школском сазвежђу?

Како сачувати живу реч у доба На школском небу бескрајном,
пандемије и дигиталне провере
знања? не постоје звезде из града или села.

Пандемија ће једном да прође, У сазвежђу је свака толико сјајна,
а живе речи ће увек да трају.
Говорите их и пишите тако, колико су јој деца весела!
да се у срцу чувају!
Какво лице школе очекујете када
Којим се књигама треба враћати? скинемо маске?
Ко чита књиге – зна,
и лако ће поруку да схвати: Када скинемо маске,
Књига која вам душу дира,
сама ће увек да вам се врати… када престану да нам служе,

из сваке учионице ће се чути:

„Дођи да те загрлим другарице/друже!“

Ппшетак нпве щкплске гпдине је Оихпву драгу ушитељицу

ђацима-петацима дпнеп дпста заменилп је мнпгп наставника кпји

радпсти, али и зебое и су већ у мпменту ппстали и

размищљаоа. Закпрашили су виртуални. Јпщ један велики изазпв

несигурним кпрацима у ппзнате за такп мале људе. Треба сппјити

ушипнице, али су их дпшекала несппјивп, ушинити немпгуће и

ппдељена пдељеоа и маске на изнад свега задржати псмех на

лицима другара. Нпве, непбишне лицу. Али пви мали људи свпју

пкплнпсти, утицале су да малени спремнпст, впљу и ентузијазам

петаци псете нелагпднпст. исппљавају у свакпј нпвпј

А такп су се радпвали нпвпм ситуацији. Спремни су да дпкажу

искуству и свпм пдрастаоу! да су дпрасли изазпвима кпји се

стављају испред оих.

Дпбрп су се снащли у нпвпј

виртуелнпј ушипници, са нпвим

виртуелним наставницима, али

жељнп ищшекују ппвратак у свпје

ушипнице и мпменат када ће

скинути маске са лица. Када ће

псмесима ппказати свпју срећу и

усхићенпст щтп су ппнпвп сви

заједнп, щтп се сликају исппд старе

липе и срећнп смеју щалама са

некпг шаса.

Гепграфија и цвеће, какав сппј!

Кпнашнп је и у нащпј щкпли заживела кабинетска
настава!

Тп је знашајнп плакщалп наставу, али смп хтели и да
је улепщамп! Уз неизмеран ентузијазам свих ушеника и
наставнице гепграфије, сређивали смп деп пп деп
кабинета. Уживали смп меоајући бпју зидпва, фарбајући радијатпре,
стпларију, урамљујући радпве ушеника...

Али, нещтп је недпстајалп. Нещтп щтп би пплеменилп нащ прпстпр, нащ
кабинет . Гепграфија, путпваоа, истраживаое непбишних предела, а ми у
ушипници. Увек истп, недпвпљнп интригантнп. А пнда! !!

У једнпм мпменту рпдила се идеја да бисмп прпстпр мпгли да
пплеменимп разним биљкама. Наставница је дпнела бенчамина пд
два метра. Оегпва улпга , ппред тпга щтп нам краси ушипницу, јесте и да
нам за Нпву гпдину глуми јелку. Дпнели смп парицу, шуваркућу,
рпзетлу... Микрпклима наще ушипнице, заправп наща ппзитивна
енергија, јакп је пријала нащим биљкама. Наглп су ппшеле су да бујају,
цветају, да се щарене и мирищу.

И такп је кренула кплективна зараза
цвећарствпм! Данас имамп прекп педесет
саксија. Цвеће и пелцери стижу са свих
страна. У нащу акцију укљушиле су се баке и
деке, маме и тате, стрине и тетке... Имамп
каранфиле, дифенбахије, щафлере,
пасифлпре, хибискусе, камелије, бебе
плеандра и бенчамина, гербере, разне
лпзице, алпје, мандарине и лимун, лаванду,
адама, тују, ладплеж, авпкадп, фикусе,
кактусе, сплунца, кищне капи, невестин веп у
лавабпу.

Има ли пптребе да и даље набрајам щта се све налази у нащем
кабинету ? Верујем да сте већ схватили да нема цвета кпји немамп.

Садимп и пресађујемп, ппливамп и прихраоујемп, пжиљавамп,
сејемп, размеоујемп, експериментищемп, шувамп, радујемп се и
дивимп! Тпликп глагпла у једнпм кабинету гепграфије, тпликп
заинтереспване деце и тпликп љубави. Ушимп п цвећу , али ушимп и
да вплимп цвеће, па нам ни ушеое гепграфије у пваквпм амбијенту не
пада тещкп.

Данилп Тпмић V/2

Жељкп Влајпвић V/2

Вељкп Петрпвић V/2
Анђела
Миливпјевић V/2

Маща МилунпвићV/2

Александар Гвпздић V/2

Жељкп ВлајпвићV/2

Спфија Галпвић V/2

Feelings written in Everything toxic needs
rhyme To stay away.
The happy people club
Sunrise Is open from today.
As the first ray of the sun My angel
Step in my room,
Lightening up the dark I’ve I saw you last night,
Slept thought, I saw your smile,
Pictures on my wall become Held your hand,
Visible again, the sun says hi Hugged you so tight.
And goes up even higher.
You’re my angel,
Sunset You said it yourself,
The colors dance all across the sky, You are the light
Like the fresh art on the canvas. Above my head.
With the last ray of sunshine
The painting is done I hope you can hear me
As the sun says From where you are.
goodbye. I hope the sky is not
too far.

Happy people I have so much to tell you,
But I know you’ll never
New perfume, Come back.
Dressed up nice, I just wish you could be
The sparkle in the eyes, With me for just one day.
Looking at the mirror with proud.
Confident is blooming They say time heal it,
Like a flowers in the spring. But it’s only worse.
The change can be amazing Knowing how long
At the time like this. You’re not in this world.
Going out,
Spreading positivity. Никплија Стевић VIII/1
Smiling this hard is ability.

За сваки прпблем ппстпји рещеое

Зра сваки прпблем кпји дете има,
азгпвпр са пцем и рещеое бива.

кЗа сваки прпблем ппстпје рещеоа
ада имащ друга пд ппвереоа.

Друг је ту за прпблем да се брзп рещи
јер сваки шпвек у живпту грещи.

дДешије су грещке сада такп мале,
а би шак шпвеку у чеп стале.

Рд пдитељи сви васпитавају истп
а све буде без прпблема и шистп.

Kатарина Митрпвић VI/2









Вера чпвекпва није другп негп птвараое врата
душе и дппуштаое Бпгу да уђе!

Владика Никплај

Ушеници наще
щкпле ппсетили
су са
верпушитељем
цркву Вазнесеоа
Гпсппдоег на
Спаспвдан

Шкплски хпр са
верпушитељем на
Дан Светпг Саве

КАКО ДА УЧИТЕ ПОМОЋУ ЧПЧПП
МЕТОДЕ?

Пред вама се налази један од могућих начина рационалног
проучавања градива, такозвана ЧПЧПП метода учења настала по
првим словима речи:

Ч - Читати површно пре потпуног концентрисања.
П - Питати се који је део градива важан.
Ч - Читати свесно и памтити.
П - Памтити прочитано препричавањем или бележењем, цртањем
нпр. Мапа ума
П - Понављање запамћеног, одмах и након неколико сати или дана.

Читајте површно пре потпуног концентрисања на градиво
Поента површног читања је да добијете најбољи могући преглед
градива пре преласка на детаље.
» Како да добијете потпуни преглед материје коју треба да научите?
» Погледајте ако постоји списак најчешће коришћених речи и израза.
Кључне речи, болдиране речи.
» „Прелетите” градиво. Прочитајте и поднаслове и понеку реченицу.
Ако су присутни дијаграми, шеме, табеле или слике, добро их
погледајте. Они често садрже важне и сажете информације
» На крају сваког поглавља често је дат резиме. Тај сиже је корисно да
прочитате у овој фази.

Питајте се који је део градива је важан
Овде користите питања типа: ко, како, где, шта, када, зашто и сл.
Питајте свог наставника, потражите информације на интернету,
проверите њихову тачност ...На овај начин ћете се:
» Много боље сећати информација и чињеница које сте научили када
сте одговорили на неко питање, него оних које сте научили напамет.
» Бићете мотивисанији јер ћете својом менталном активношћу доћи
до открића,а можда чак и до решења проблема.

Читајте свесно и памтите
У трећој фази обављате следеће активности:
» Концентришете се.
» Проналазите главне идеје и мисли.
» Подвлачите и означавате најбитније ствари у вези са лекцијом.
Најчешће се користи маркер којим се текст једноставно истиче.
Подвлачите следеће ствари: оно што је потребно да запамтите, тј.
оно што је ново. Не подвлачите оно што већ знате, подвлачите оно
што при понављању желите уочити на први поглед.
Битно је да не подвлачите више од онога што је стварно потребно.
» Активно читајте. Размишљате, разјашњавате, поновите са
разумевањем, памтите прочитано.
» Обраћајте пажњу и повезујте са табелама, графиконима, сликама.

Памтите прочитано препричавањем сопственим речима или
бележењем

Овде можете да користите две стратегије памћења градива:
» Памћење понављањем сопственим речима. Када сте готови са
читањем, подигните поглед са књиге и препричајте својим речима
шта је аутор књиге желео рећи. Понављање сопственим речима
побољшава степен памћења. Учењем напамет градиво се брзо
заборавља.
» Памћење писањем забелешки са стране. Бележите сопствене
утиске, размишљања, примедбе о главним идејама на ивици
странице. Гласно изговарајте те ваше мисли.

Понављајте запамћено након неколико сати или дана

Сваког пута кад нешто научите, требало би то одмах проверити и
утврдити. Тако ћете спречити да пређено градиво заборавите истог
дана. Затим могу да уследе даља понављања. Једна од препорука да
бисте спречили заборављање је да после првог понављања истог
дана, следеће буде после два дана, па наредно после осам дана. И
завршно након 30 дана. Тиме ћете у потпуности запамтити пређено.

УЧИТЕ ПОМОЋУ ПАРТИТАТИВНЕ МЕТОДЕ.

Једна од често коришћених стратегија учења је и
партитативна метода. Састоји се од шест фаза:

Прегледајте текст који треба да учите у целини да бисте уочили
која питања се у њему обрађују. У свесци забележите
поднаслове, погледајте слике, цртеже, графиконе, табеле,
прочитајте закључке и питања иза појединих делова текста.
Текст у овој фази не треба да читате у целини.

Покушајте да формулишете поднаслове градива у виду питања.
Поделите градиво у делове, логичке целине (на пример према

поднасловима или другим критеријумима).
Прочитајте први део текста са намером да га научите. Подвуците

непознате речи и потражите њихово тумачење у речнику.
Затворите књигу и покушајте у себи да поновите градиво, тј.

преслишајте се. Одговорите на питања из друге фазе која се
односе на овај део градива. Уколико не успете после првог
читања да поновите пређено, прочитајте тај део поново са
намером да га научите, а затим се преслишајте.
Када сте савладао тај део, покушајте писмено, у виду теза, сижеа,
резимеа да опишете суштину тог дела текста.
Затим, погледајте листу питања коју је дао наставник или која вас
занимају у вези са градивом, а на њих нема одговора у уџбенику или
књизи. На исти начин, научите остале делове текста.
Када сте све делове добро научили, погледајте тезе још једном,
склоните их, затворите књигу и у себи препричајте садржај и
градиво у целини. Ако не можете то да урадите до краја са
успехом, послужите се књигом или тезама да бисте се подсетили
оног што нисте добро запамтили или разумели.

педагог Александра Изгаревић

Пплазак у щкплу

Полазак у први разред је веома значајан
догађај у одрастању детета. Он подразумева
спремност детета да прихвати нове обавезе, али и
спремност родитеља да му пружи подршку.

Детету треба рећи: Ти сада полазиш у
први разред и не знам да ли ће ти тамо увек
бити лепо, али знам да те чекају нова искуства.
Упознаћеш нова лица, да ли ће ти сви постати
другари или не, не знам. Нека деца ће ти се
вероватно допасти, нека можда и неће. Учитељица, да ли ће ти се
допасти – И то не знам. Ако ти задаци буду тешки, помоћи ћу ти, ако
ти буде било шта нејасно, објаснићу ти. Неке ствари ће ти бити
занимљиве, неке неће, неке ће ти бити лаке, а неке веома тешке…
Дете учимо да се суочи са проблемом и помажемо му да нађе
начин да се са њим избори. Не решавамо проблем уместо њега. То је део
одрастања и сазревања. Ако дете има домаћи, родитељ је ту да га подсети
да уради. Али, не сме да ради домаћи уместо њега.
Kо пакује књиге, па наравно ЂАK. Родитељ само проверава да ли
је све спаковано. Ако дете заборави прибор за ликовно или некакав
материјал за час, родитељ не доноси одмах у школу. Следећи пут неће
заборавити.
Одрасли нису дорасли деци – каже Љубивоје Ршумовић.

„Дете треба да посматраш,
ал„ му немој на пут стати,
што га пре човеком сматраш,
пре ће човек и постати.“

И зато је у реду да дете носи свој ранац. Чак и дете које иде у први разред.
Тежак је ранац? ДА …И живот није лак.

I/1

I/1

Спва пд пластелина
Максим Милпјевић

Фпндација Нпвака Ђпкпвића ппклпнила нам је защтитне
маске и гел за дезифекцију руку

Мој утисак о школи
Ја волим да идем у школу. Тамо имам много
другара.У школи можеш много да научиш. Највише
волим када добијем петицу. На ужину идем са
другарицом Нађом. Моја учитељица се зове Ивана.
Она је увек добра према нама. Ми је сви волимо.

Тијана Вулетић I/2

Први дани у школи
Када сам кренула у школу, нисам знала да
ће ми бити тако лепо. Волим кад имамо српски језик
јер волим пуно да читам и пишем. Све оне књиге
које ми је мама читала кад сам била мала, сада могу
и сама да читам. Забавна ми је и математика јер
сам научила да сабирам и одузимам. Највише волим
да решавам табелу. Најопуштенија сам на часу
физичког васпитања јер се тада играм са
другарима.

Ања Јокић I/2

Сашка Милентијевић I/2

Први дани мога школовања

Једва сам чекала да напуним седам година. Данима сам
прецртавала дане и месеце у календару.

Када сам завршила предшколско, чекала сам да кренем у први
разред. Моја учитељица се зове Ивана Васовић. Другарице са којима
се највише дружим су Тијана и Ања.

Тог првог дана мајка и ја смо отишле до цвећаре да купимо цвеће
за учитељицу и васпитачицу. Рецитовала сам песму „Петлићу певачу“
за своје другаре и добила аплауз.

Мој омиљени час је математика. Волим да пишем и слова. Mајка
ме увек хвали. Она ми по неколико пута пушта песме преко телефона
док их добро не научим. Понекад грешим, али то одмах исправим.

Другарство нам свима много значи. Имам пуно другарица и
другова. Кад доручкујемо у школи, седим са другарицом Тијаном.
Моја омиљена игра на часу физичког васпитања је скок у даљ.
Сметале су ми чизме, скочила сам само око 90 центиметара, а остала
деца су имала патике и било им је много лакше да скачу.

На часовима верске наставе учимо приче о свецима који су
некада давно постојали и о сујеверју. Тата ми је рекао да морам бити

упорна у животу како бих све научила. Храним се
здраво јер је то добро за моје памћење. Орах је
најбољи.

Моја школа ме учи другарству, да треба
да делим са другима, да помогнем старијима и да
покажем друговима да лакше ураде домаће
задатке.

Нађа Дилпарић I/2

Аоа Јпкић I/2
Кпста Радпвић I/2

Сащка Милентијевић I/2

У пквиру прпјектне наставе на тему Захвалнпст Црвенпм крсту
„Такп ми се хтелп да уппзнам телп“,
Давид Андријевић, ушеник II/1 је ЦРВЕНИ КРСТ
написап песму
Кап ђак првак
ТАКП МИ СЕ ХТЕЛП ДА Имала сам шаст
УППЗНАМ ТЕЛП Да сазнам за Црвени крст
Тп је хуманпсти знак.

На свпје сам телп пбукап пделп У Ппдмладак сам примљена
И весела сам ја.
А на свпју главу зимску капу плаву. Са мпјим другарима свака
акција је
Скинуп сам шарапицу,ставип сам Ращирених руку прихваћена.
пблпгицу.
Хвала Црвенпм крсту
Мпје мале нпжице,щтите тппле Штп брине п нама.
шизмице. Ми ћемп их бпдрити
И заједнп ћемп свима
Мпје руке служе да загрљај пруже. ппмагати.

„Чувај здравље “,реше мати „кад Тепдпра Раденкпвић II/1
пстарищ требаће ти“.

Да се прсти не смрзну ,рукице у
крзну.

Упквиру прпјектне наставе на тему Од пећине до солитера ушеници су
били врлп креатини,пзбиљнп су приступили теми.

II/1

Наще кућице ће у хладним данима
бити дпм прпзеблим птицама

Бранкп Варјашић II/2
Мина Варјашић II/2

Стефан Ристић

II/2

Јпван Јездић

Јанко Милошевић

Ђурађ Капетановић
Душан Савић

III/1

III/2

У Школска химна

нашем малом селу постоји једна мала
школа,

Стара је сто једну годину, а као да је нова.

Има предшколце, другаке, трећаке и четвртаке,

А има и мале прваке.

Сваког дана радосни долазимо у школу,
Учимо, дружимо се и смишљамо неку песму нову.

И када пада киша и када веје снег,
У нашој учионици сунце увек обасјава брег.

Добро дошли драги гости,
Пуно сте нам среће дали,
Нек и вама буде лепо као кад сте били мали.

ученици и учитељица Јасмина Благојевић Кнежевић
2017.

Шкплски дани

Када се школа буди,
Тада се лету суди.
Деца су у клупи,
а књига у руке ступи.

У школи увек деце доста,
И када има и када нема поста.
Јединица баксуз је прави,
Код куће увек батине нам прави.

Казна ти добра после једнице следи,
Али ипак добро се наједи.
Код куће чека домаћи преко главе,
Срећом остали су колачи од славе.

Са ранцем од три кила,
Велика је то сила,
Идем поносно у школу ја
Да научим што се морати зна.

Наталија Бараћ III/4

Мпја щкпла

Испред цркве, кречена у бело,
Налази се школа моја,
Учила је цело село.

Ја у школу идем и много је волим,
Савладао сам прва слова
и научио да бројим.

У њој све је лепо,
Цртежи је красе.
Са друговима делим тајне и игру

Зна се.

Богдан Крсмановић I/4

Анђела Стеванпвић IV/3

Димитрије Алемпијевић I/3
Филип Ђукић IV/3

Издвојено одељење у Голочелу удаљено је од матичне

зшколе, али није мање важно. Настава се обавља у школској згради
подигнутој 1956. године. Неколико година касније постаје део
матичне школе у Драгобраћи. Школска зграда је у међувремену
реновирана.

Школа се налази на самом почетку села. Окружена је великим
двориштем. Диван оквир школи дају травњаци и стазе за шетњу. Све
просторије школе украшене су дивним цртежима, ђачким
фотографијама и дипломама.

Ту школу не чине зграда нити њене учионице, већ њени ђаци и
њихова учитељица Славица.

Иако има мали број ђака, задовољство је радити са њима.

Школа је храм
знања . Баш као
такву треба да је
поштујемо.

Мпја ппрпдица-Мпја
слпбпда

Слпбпда је када видищ Ппнекад је у кући правп
птицу у лету ппзприщте
и лептира на цвету. када ја и мпј млађи брат
Слпбпда је када мпгу пкп нешега впдимп рат.
мирнп да спавам Примирје наступа и
и безбрижнп саоам. ппшинје весеље
Највећа слпбпда све деце када мпја мала сестра
је у пкружеоу свпје ппрпдице. ппшне рату да се смеје.
Мпја слпбпда и мпја срећа У живпту шпвека
пд свега је већа нищта вище не весели
када су крај мене најдража лица негп када свпја псећаоа
-то је моја породица. са најдражима дели.
Свака мпја туга И затп на живптнпм путу
се кп лед на сунцу истппи, ка већим успесима,
када мпја брижна мајка већпј срећи и радпстима,
пкп мене свпје руке склппи. за сигурнпст у тихпм хпду
Мпја велика слпбпда је најпре мпрамп сашувати
када ме тата држи за руку ппрпдицу и слпбпду.
дпк крај мене хпда.
Слпбпда је мпја, дпбрп сам дете
-пример за све дечаке,
дпк ме теще тппле реши
мпје баке.

Ђпрђе Капетанпвић V/2

VIII/1

VII/1

ЖЕНСКА ФУДБАЛСКА ЕКИПА
КПЈА ЈЕ ПСВПЈИЛА ТРЕЋЕ
МЕСТП НА ППШТИНСКПМ
ТАКМИЧЕОУ

Елена Стефанпвић 3.МЕСТП
АТЛЕТИКА, 100 МЕТАРА

Марија Димић 1. МЕСТП
АТЛЕТИКА, 300 МЕТАРА

НАШЕ
АТЛЕТИЧАРКЕ

АТЛЕТИКА
МУШКА ШТАФЕТА
СРЕБРНА МЕДАЉА

АТЛЕТИКА
ЖЕНСКА ШТАФЕТА
БРПНЗАНА МЕДАЉА

Наставници и ушеници
Пснпвне щкпле ,,Милпје Симпвић”