Часопис Верски кутак 1

Часопис Епархије врањске за ученике основне школе 1

БПГ ЈЕ НАЈВЕЋИ УМЕТНИК

У Цркви ппстпје мнпги видпви сведпшеоа Бпжје истине. Један пд оих је и уметнпст.
Најдубље истине п Бпгу, шпвеку и свету Црква исказује и крпз свпје духпвнп најпсетљивије
стварапце, бпгпнадахнуте уметнике. Пни су искуствп живпта у вери претпшили у црквену
уметнпст.

У црквену уметнпст спадају: црквенa архитектурa-захваљујући опј настали су велелепни
црквени хрампви, парпхијски дпмпви, кпнаци...; црквенп ппјаое химнпграфија-пви уметници
су искуствп живпта у вери претпшили у живу реш па су настале химне и бпгпслужбене песме,
нпте... и икпнпграфија кпја се бави Христпвим живптпм.

Црква је светп местп и Бпжји дпм шија је
фрескама и икпнама.
унутращопст испуоена су насликани дпгађаји из
Бпгпрпдице и светитеља.
Икпна је света слика на кпјпј

живпта Христпвпг,

На икпнама су насликани светитељи кпјима се
славимп кап крсну славу.
мплимп, а оихпв сппмен правпславни дпм шува у
светитељу мплимп му се и
Такву икпну сваки ппрпдице.

свпјпј кући. Мплећи се

за нас и здравље шитаве

Према древнпј традицији, икпне се
сликати и на платну.
сликају на дрвету, а мпгу се

Иакп су насликане бпјицама и шеткицама, икпне нису пбишна уметнишка дела. Икпне су
слике Бпжјег ствараоа. Икпне су небески лепе слике, пне су велика светиоа. Сведпше Гпсппда
крпз свакпг шпвека, јер шпвек је саздан пп слици и прилици Бпжјпј.

Сваки пут кад уђемп у цркву и ппклпнимп се пред икпнпм, целивамп је у знак љубави
према Бпгу и пнпме кпји је на опј насликан. На пвај нашин ми ппказујемп ппщтпваое и љубав
према светима. Пни нас данпнпћнп шувају свпјим мплитвама и заступају пред Бпгпм.

Да би један сликар насликап икпну није дпвпљнп да ппседује самп уметнишки таленат.
Неппхпднп је да уметник ппседује псећаое ппбпжнпсти кпје му пмпгућава да ликпве светих
наслика према лику, пбразу, такп да се следе стара правила, а лик (пбраз) се пренпси вернп.
Када би сампвпљнп сликап сваки би уметник дпдап нещтп свпје и временпм пд првпбитнпг
лика нищта не би псталп.

Да би једна икпна била насликана, ппщтп сакупи неппхпдан материјал, икпнпписац се
усредсређује на ппсебну духпвну припрему. Пре негп щтп ппшне са сликаоем икпнпписац се
једнп време припрема ппстпм и мплитвпм. Ппсте, пришесте се и пп благпслпву раде.

Задатак икпнпписаца није да насликају уметнишкп делп кпје ће да краси зид неке спбе већ
да прикажу делић бескрајне небеске леппте.

Верпушитељица Ивана Стаменкпвић 2

ПБЕЛЕЖАВАОЕ ПРАЗНИКА У ВЕРСКПМ КАЛЕНДАРУ
МАЛА ГПСППЈИНА

Рпђеое Пресвете Бпгпрпдице-Мала Гпсппјина јесте ппшетак рпђеоа једине истинске и
бесмртне Радпсти у пвпме свету, какп и ппјемп у празнишнпм трппару: „Рпђеое Твпје,
Бпгпрпдице Дјевп, радпст најави целпј васељени…ˮ

Пресвета Дјева Марија рпдила се пд старих и бездетних рпдитеља, Јпакима и Ане. Птац
Јпаким беще из племена Давидпва, а мајка Ана из племена Арпнпва. И такп Марија беще пп
пцу из царскпг рпда, а пп мајци из рпда свещтенишкпг. Св. праведни Јпаким и Ана, збпг
бездетнпсти, у скрущенпсти свпјпј мпљаху се Бпгу с плашем да пбрадује старпст оихпву
дарпваоем једнпга шеда, кап щтп је некад пбрадпвап старца Авраама и старицу Сару
дарпвавщи им сина Исака. И шпвекпљубиви Гпсппд пбрадпва их радпщћу кпја је
превазилазила далекп сва оихпва пшекиваоа и све најлепще снпве, јер им дарпва не самп
ћерку, нп и Бпгпмајку – рпдитељку Живпта.

Благпдатна Марија, благпслпвена међу женама, храм Духа Светпга, плтар Бпга живпга,
трапеза Хлеба небеснпга, кивпт Светиое Бпжје, дрвп најслађега Плпда, слава рпда људскпг,
ппхвала рпда женскпг, истпшник девства и шистпте – тп беще Бпгпм дарпвана ћерка Јпакима и
Ане. Рпђена у Назарету, а ппсле три гпдине пдведена у храм јерусалимски, пдакле се вратила
ппет у Назарет да шује и смиренп прими благпвест светпг Архангела Гаврила п рпђеоу Сина
Бпжјег, Спаситеља света, из Оенпга прешистпга и девишанскпга тела. Пп решима преппдпбнпг
Јустина Ћелијскпг: “Вели се у дивнпм данащоем трппару Пресвете Бпгпмајке: да је Гпсппд
Христпс, унищтивщи прпклетствп, у истп време унищтип смрт и дарпвап нам Живпт вешни. Етп
вешне радпсти, етп радпсти кпју је дпнела Пресвета Бпгпмајка пвпме свету. Рпдила нам је Бпга

3

Ппбедитеља смрти, Ппбедитеља пакла, мушитеља рпда људскпг стращнпг и ужаснпг ђавпла. И
рпдивщи нам Оега, Пна је заиста рпдила Бпга, кпји је изнад смрти, кпји је пднеп ппбеду над
свима смртима, ппбеду над ђавплима и свима ђавплима. Да, такп је Пна ппстала уистину,
заједнп са свпјим Бпжанским Синпм, Ппбедитељка смрти и Даватељка Вешнпга Живпта.ˮ

Празник кпји је ппсвећен Бпгпрпдици Марији се у нащем нарпду слави уз брпјне
живпписне пбишаје. Пвпм дану се ппсебнп радују жене, јер је велики брпј пбишаја углавнпм
ппсвећен рађаоу деце.

Свети Амврпсије Милански у спису „ П девственицима“ пище п Мајци Бпжијпј: „ Није пна
била самп Дјева тијелпм, негп и духпм, смирена срцем, пбазрива у ријеши, благпразумна,
немнпгпрешива, бпгпмудра, не брза на ријеши, сталнп је шитала Светп Писмп, била је неумпрна
у трудпвима, целпмудрена у разгпвприма, гпвпрећи са људима кап пред Бпгпм. Оенп правилп
је билп: никпга не увриједити, жељети свима дпбрп, ппщтпвати старије, не завидјети другима,
избегавати хвалисаое, бити здравпмислен, вплети врлине. У свему оенпм бјеще присутна
пгрпмна благпдат.“

Верпушитељ:
Натаща Никплић

4

Обоји бојанку Пресвете Богородице
Научи молитву Пресветој Богородици

5

ПБЕЛЕЖАВАОЕ ПРАЗНИКА У ВЕРСКПМ КАЛЕНДАРУ

21.септембар

27.септембар

14.пктпбар 6

Преподобна мати Параскева – Света Петка

Света Петка, на грчком Параскева, рођена је у месту Епивaт, недалеко од града Каликрата , у
једанаестом веку, на српској земљи, па се претпоставља да је била Српкиња. Родитељи су јој
били хришћани, средњег имовног стања. Од малена су њу и њеног брата Јефтимија учили
побожности и хришћанској вери. Према њеном житију када је Света Петка била
десетогодишња девојчица чула је у цркви Христове речи из јеванђеља по Матеју : „ Ко хоће за
мном да иде нека се одрекне себе ,узме крст свој и иде за мном“ ( Мт 8,34 ) и након изласка из
цркве срела је просјака коме је дала своју нову хаљину а обукла просјаково поцепано одело
.Родитељи су је прекорили због тога, али она им је рекла да не може другачије и да жели да
помаже људима којима је помоћ неопходна. Њен брат Јефтимије после завршених школа се
замонашио и постао епископ Мадитски. Био је испуњен врлинама и борио се против лажних
учења у цркви .

После смрти родитеља Света Петка жељна подвижничког живота решила је да цео свој живот
посвети Богу.Упутила се најпре у Цариград ( данашњи Истанбул) и тамо обишла све градске
светиње и тражила духовне савете од познатих подвижника. После пет година проведених у
Цариграду, у цркви Покрова Пресвете Богородице, отишла је у Палестину .Обишла је Света
места у Палестини , а затим се упутила у Јорданску пустињу где је живела строгим
подвижничким животом све до дубоке старости. Само је Богу познат њен подвижнички живот
у Јорданској пустињи. Према житију водила је велику борбу са помислима и трпела нападе
демона који су презирали њен врлински живот и девичанску чистоту,али испуњена љубављу
према Богу она је победила све демонске замке и угађала Богу испуњавајући Његове свете
заповести.
Њено житије нам саопштава да јој се док се Света Петка молила у пустињи са рукама
подигнутим ка небу јавио анђео у виду младића и саопштио јој да треба да се врати у своје
родно место да тамо преда своју душу Господу.Она је то прихватила и мада јој се није
напуштао живот у пустињи послушала је глас анђела Божијег и учинила шта јој било речено. У
повратку за Епиват, свратила је у Цариград да посети цркву Свете Софије,а затим наставила
пут своје постојбине. У родном месту Света Петка је поживела још две године не мењајући
начин свог подвижничког живота.

Када се Света Петка упокојила била је сахрањена од стране мештана по хришћанским 7
обичајима али не на самом гробљу него мало подаље јер је за њих била странкиња .Наиме она
није била рекла да је из тог места пореклом. Бог је тело Свете Петке прославио после много
година од њене смрти на следећи начин .У Епивату који је на обали мора живео је један
столпник ( тако се зову светитељи који су живели на каменом стубу) који је угледао преминуло
тело од неког морнара које вода избацила на копно .Пошто се од њега ширио смрад столпник
је морао да сам сиђе са стуба и да са народом сахрани тело покојника. Приликом копања гроба
наишли су на нетрулежно тело Свете Петке али пошто су били немарни и нису знали чије је

тело сахранили су поред њега и тело овог морнара. Након тога двоје мештана Георгије и
Јефтимија су уснили исти сан у којем им је било речено да су учинили грех јер су тело
морнара сахранили поред тела Божије светитељке Свете Петке која је пореклом из тог места
.Након тог сна када су ово двоје осталим мештанима саопштили свој сан , они су откопали
њено нетрулежно тело и достојно га сахранили у цркви Светих апостола Петра и Павла у
Епивату. На њеном гробу од тог времена почела су да се догађају чуда, а многи болесни су
налазили исцељење долазећи на њен гроб са вером и надом у њено заступништво пред Богом .

Њене Свете мошти су биле премештане током историје више пута . Прво је бугарски цар Јован
Асен отео мошти Свете Петке 1238. године и пренео у своју престоницу Трново, а када су
Турци освојили бугарско и српско царство, султан Селим је наредио да се мошти Свете Петке
пренесу у његову престоницу Цариград. Мошти Свете Петке су биле у двору султана Селима,
а затим их је преузела цариградска патријаршија. Кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, је
измолила од тадашњег султана, да мошти Свете Петке пренесе у Србију, с обзиром да је она
Српкиња и српска светитељка и мошти су јој почивале у капели испод цркве Ружице на
Калемегдану. Коначно, 1641. године, цариградски патријарх Партеније, поклања мошти Свете
Петке молдавском кнезу који их преноси у град Јаши и полаже у цркви Света Три Јерарха где и

дан данас почивају и где долази верујући народ да им
се молитвено поклони . И у Београду се у капели
Свете Петке код цркве Ружице , налазе честице
моштију ове светитељке Божије као и извор лековите
воде који је посвећен њој.
Света Петка се на икони најчешће представља у
црној монашкој одећи, како у десној руци
држи Часни Крст. Поштована је као заштитница
женских послова и тога дана строго је забрањено
прести, ткати и радити сличне женске послове.

Спомен јој је 27. октобра (14. Октобра по старом
календару). У српском народу ова Света Божија
угодница се прославља као крсно име под називом
Петковдан и на шестом је месту по заступљености .

Приредио: вероучитељ Стефан Ристић

8

ЛЕК ИЗ БПЖИЈЕ АППТЕКЕ

„И Бпг реше: - Нека се саберу впде щтп су ппд небпм на једнп местп и нека се ппкаже сувп. Сухп
назва Бпг земљпм. Бпг реше: Нека пусти земља из себе траву, биље щтп нпси семе и дрвеће
рпднп, кпје даје рпд пп врстама свпјим.“
КАНТАРИПН – Hypericum perforatum L. – Hypericaceae

Кантарипн је вищегпдищоа зељаста биљка кпја је у нарпду ппзната и пп другим именима, кап
щтп је бпгпрпдишина трава, гпспин цвет, гпспинп зеље, гпрац, жута метлица, женска кантарија,
звпншац... Кантарипн има вретенасти и јакп разгранати кпрен. Стабљике пве биљке мпгу бити

виспке и дп 70 cm и имају две ивице кпје су тврде са црвенкастим примесама. Листпви
кантарипна су пвални, јајплики са равним ивицама, дуги су 2-3 cm, а када се ппдигну према
светлпсти изгледају пегави. Пеге на листу пптишу пд малих деппа етеришнпг уља и смпла и пд
црвенкастих ташкица кпје су уљане жлезде. Цветпви су смещтени на врху стабљике и жуте су
бпје. Цветпви имају пет латица и са дпое стране имају црне ташке. Цвета пд маја дп септембра.

Кантарипн расте на псуншаним ливадама, пп сувим брежуљцима, пустпм и
непбрађенпм земљищту и рубпвима щуме, щирпм Еврппе, Азије, Северне Африке и Северне

Америке.
Записи п лекпвптисти кантарипна се мпгу наћи јпщ у антишким списима Дипскприда и
Галена. У 18. веку щвајцарски лекар Парацелзус је пписап оегпва лекпвита дејства.
Преппрушивап је кантарипн кап средствп за шищћеое рана и крви. Немашки ушитељ здравпг
живпта, Себастијан Кнајп је тпкпм 19. века щирпкп примеоивап кантарипн у фитптерапији.
Кап лекпвити деп биљке се кпристи надземни деп, цвет са листпм кпји се сакупља у
време цветаоа. Псущени кантарипн се кпристи за припрему шаја, дпк се свежи цветпви, кпји

мрвљеоем пущтају црвени спк, кпристе за израду уљанпг екстракта.
Кантарипн садржи гпрка једиоеоа, танине, етерскп уље, смпле, пектин, беланшевине,

аминпкиселине...

9

Лекпвита свпјствa :
Кантарипн се пд давнина у нарпду ценип и упптребљавап за лешеое ппсекптина,
ппекптина, хемпрпида, зарастаоа рана. За сппљну упптребу се кпристи и кап антисептик. За
унутращоу упптребу се кпристи кпд бплпва у желуцу, пбпљеоу јетре, кпд дијареје. Велику
упптребу има у лешеоу депресије, немира, кпд прпблема са спаваоем, за апетит. Мпже се
кпристити за ублажаваое симптпма менппаузе, за ублажаваое ПМС-а, ппмаже у птклаоаоу
хрпнишнпг умпра, зампра и бплпва у мищићима. Лешеое кантарипнпм датира јпщ из дпба

Старих Грка и Римљана.
Чувенп кантарипнпвп уље се кпристи кап средствп за зарастаое рана, јер умирује
бплпве и убрзава епителизацију. Преппрушује се за лешеое ппекптина, кпжних прпблема,
ширева, хемпрпида, кпд уједа инсеката, за ублажаваое бплпва у мищићима, кап и кпд бплпва
изазваних гихтпм. Благптвпрнп делује и кпд масаже при бплпвима изазваних реуматизмпм.
У нарпднпј медицини, кантарипнпвп уље се преппрушује и за унутращоу упптребу, кап
лек прптив глиста, кпд бплпва у желуцу, упале црева. Такпђе се мпже кпристити за

премазиваое десни, пщтећене и иритиране слузпкпже усне дупље.
Чај пд кантарипна се примеоује кпд упале желудашне слузнице, катара плућа, нпћнпг
мпкреоа, главпбпље, жутице, нервних бплести, климактеришних тегпба, малпкрвнпсти и

премпренпсти. Примеоује се за ублажаваое тегпба кпд бплних менструација.
Псим шаја и уљанпг екстракта, у упптреби су суви екстрат кантарипна и тинктура. Упптреба
стандардизпваних екстрата кантарипна за превазилажеое лакщих и умерених депресивних

стаоа је ппдједнакп ефикасна кап и примена синтетских антидепресива.
Упптреба кантарипна се не преппрушује тпкпм труднпће и дпјеоа. Тпкпм примене прпизвпда

пд кантарипна саветује се ппрез при излагаоу суншевпј светлпсти, пбзирпм на тп да мпже
изазвати и препсетљивпст на суншеву светлпст.

Наппмена
С пбзирпм да кантарипн утише на метабплисаое брпјних лекпва, важнп је наппменути да је

најбезбедније узимати га уз кпнсултацију са струшним медицинским пспбљем.

Аутпр: Радмила Петрпвић Цветкпвић

10

ЗАНИМЉИВПСТИ ПЧИОСКПГ КРАЈА

На крајоем југу наще земље, на пбрпнцима планине Кпзјак, налази се јединп защтићенп
ппдрушје у нащпј Србији кпјим управља Правпславна епархија враоска. Предеп изузетних
пдлика ,,Дплина Пшиое'' заузима ппврщину пд 2.606. ha, прпстирајући се на катастарским
ппщтинама Јабланица, Старац, Впганце- ппщтина Бујанпвац.

Централнп местп у пквиру защтићенпг ппдрушја заузима манастир Свети Прпхпр Пшиоски.
Према предаоу, византијски цар Рпман Дипген пснпвап је у XI веку манастир у знак
захвалнпсти Светпм Прпхпру Пшиоскпм, кпји Му је прпрекап да ће ппстати цар.

Краљ Милутин је у перипду пд 1316-1317. гпдине пбнпвип манастир и фреске.

Крпз истприју шестп рущен, спаљиван пд завпјеваша, манастир је дп данас пстап културнп и
верскп средищте дплине Пшиое и целпг пшиоскпг краја.

Манастир Свети Прпхпр Пшиоски

Дплина Пшиое представља защтићен прпстпр бпгат разнпврснпм фаунпм и представља један
пд центара бипдиверзитета у нащпј земљи. Ппдрушје Пшиое је уврщтенп у међунарпднп
знашајна ппдрушја за флпру и фауну птица.

Скпбаљ

11

Вардарски скпбаљ пп леђима је црнпзелен, пп бпкпвима и трбуху сребрнпбеп, леђнп пераје је
сивп, а пстала су црвенкаста. Скпбаљ је риба кпја се креће у великим јатима и храни се алгама
и муљем кпје скида са крупнпг щљунка. Насељава брзе впде у кпјима живи са мренпм и
кленпм. Честа врста у реци Пшиои.

Пптпшна пастрмка
Пптпшна пастрмка има ппвећу главу са туппм оущкпм и велика уста са пщтрим зубима.
Пераја су јпј прилишнп щирпка, запбљена и шврста. Расппзнаје се пп црвеним или црним
ташкицама пп телу. Пна живи у плићим впдама, где је днп щљункпвитп. Впли хладну впду
бпгату кисепникпм. Храни се инсектима , црвпликим бескишмеоацима, впденбухама и
рибама. Мпже се наћи у Малпј реци, притпци Пшиое.

Смук щилац
Смук щилац живи самп у Пшиоскпм крају. Нептрпвна змија. Телп смука је виткп и дугп, глава је
уска, а зенице су пкругле. Младе јединке се хране гущтерима, дпк се пдрасли највище хране
мищевима и другим ситним глпдарима кпје пп летоим врућинама лпве сваки трећи дан. Пвпг
смука сусрећемп у пквиру защтићенпг ппдрушја ПИП ,, Дплина Пшиое“.

Сури прап 12

Сури прап је највећа птица грабљивица. Бпја перја мпже бити црнкастпмеђа и тамнпсмеђа са
златнпм бпјпм на задоем делу главе и врату, пп шему је и дпбип име. Има врлп дпбар вид и
мпже спазити плен са великих удаљенпсти. Један пар сурпг прла гнезди се у старим букпвим
щумама на планини Кпзјак.Живптни век мпже да буде и дп 50 гпдина.

Бела каоа
Бела каоа је лещинар преппзнатљиве беле бпје перја и жуте главе. Пва птица живи на северу
Африке и југу Азије , али се тпкпм лета један пар гнезди на пбрпнцима планине Кпзјак. Спада у
стрпгп защтићене врсте птица.

Гршка кпроаша
Гршка кпроаша је слишна щумскпј кпроаши, али се разликује пд ое пп изразитпј канчи на
задоим екстремитетима и испупшенпм пклппу. Женке су веће пд мужјака. Пва врста
прилагпђена је на живпт самп у медитеранским климатским услпвима.Честа је на птвпреним,
сувим станищтима, кап щтп су пбпди щума, щибљаци и пещшане дине. У пквиру защтићенпг
ппдрушја ПИП,, Дплина Пшиое” мпже се наћи у селу Узпвп и истишнп пд манастира Прпхпр
Пшиоски.

Сиви пух

13

Сиви пух је живптиоа кпја спада у групу глпдара. Свпјим изгледпм ппдсећа на веверицу.Имају
ситне пши и сивкасту бпју крзна. Прекп зиме спавају зимски сан. Пух је нпћна живптиоа, прекп
дана се скрива и спава у щупљини дрвета, напущтеним птишијим гнездима или пећинама. Нпћу
креће у пптрагу за хранпм . Храни се пращастим плпдпвима, впћем и мпгу нанети велике
щтете впћоацима. Прирпдни непријатељ им је спва, куна, лисица, дивља машка. Чест је у
мещпвитим листппадним щумама планине Кпзјак.

Верпушитељ Данијела Алексић

14

Обележавање 950 година од оснивања и 700 година од обнове
манастира Преподобног Прохора Пчињског

Поводом обележавања 950 година од оснивања и 700 година од обнове манастира
Преподобног Прохора Пчињског од стране Светог краља Милутина српскога, на нивоу
Епархије врањске расписан је ликовни и литерарни конкурс „Свети оче Прохоре – моли
Бога за нас“.
Учешће на овом конкурсу су узели ученици широм Епархије врањске, а најлепше радове,
који су уједно и награђени, можете прочитати у нашем часопису.

15

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

МАНАСТИР СВЕТПГ ПРПХПРА – СВЕДПК НАШЕ
ИСТПРИЈЕ И ПАРЧЕ РАЈА НА ЗЕМЉИ

Негде далекп, залутала у лавиринту немирнпг вихпра времена, назире се прпщлпст,
стидљивп и скпрп неприметнп. Векпви и гпдине, претурили су прекп главе неки нащи кап из
земље израсли манастири. Варвари свакпјаки нису мпгли унищтити пнај унутращои сјај на
фрескама. Међу икпнама светитеља, пзарен пламенпм свећа, сија лик Светпг Прпхпра
Пшиоскпг, кпји се ппд дневнпм светлпщћу, пп зидпвима и купплама истпименпг манастира,
претвара у шарпбни флуид, пфпрмљен у свести нарпда, ппбпжнп клешећи и стпјећи. Та светлпст
се јпщ вище урезује у ту свест и у опј, из века у век, ппстаје све блиставија и шудеснија.

И бащ кап у бајкама, заппшиоем пвај времеплпв, да је некада давнп живеп дешак пп
имену Прпхпр, кпји је пд себе тпкпм живпта извајап најкрупнију фигуру наще вере. Иакп је
имап услпве за пристпјан пвпземаљски живпт, оегпва жеља да се приближи духпвнпм живпту
и цркви није била прплазна. Јавила се јпщ у детиоству, бивала све већа и већа, а затим ппстала
вешна. Тада вище није билп ппвратка. Предели у пустиои Нагпришанскпј и планини Кпзјак,
ппказивали су му сву свпју тајанственпст и леппту и јпщ вище уверавали да ппстане у свпјим
идејама и идеалима. У тпме је успеп пставивщи неизбрисиве трагпве у српскпј култури и
духпвнпм живпту нарпда. А кап највећи траг, већ 950 гпдина, сија кап најлепщи бели бисер,
манастир Прпхпр Пшиоски. Пснпвап га је цар Рпман IV Дипген у XI веку, дпк га је пбнпвип краљ
Милутин, највећи српски задужбинар, ппшеткпм XIV века. Брда, изнад Кленика, скривају га и
увијају, шувајући један деп наще прпщлпсти. Леппта манастира је дпказ виспке културе
средопвекпвне Србије. Пплпжајем кап да пткрива дух времена кпје га је изнедрилп. У дплини
реке међу брда, кап да се хтелп да буде сакривен пд ппгледа пних кпји су ппбедили на Кпспву
и дугп уживали славу права и ппбедника. Близу манастира, на реци Пшиои, налази се мпст, кап
сппна векпва и разлика. У манастиру је пд давнина ппстпјала дубпрезашка щкпла старих
рукпписа, радила је щтампарија, зпграфски уметнишки занат, преписивашка щкпла старих
рукпписа. И када је некрст земљпм завладап и месец славип, успеп је манастир да пдпли свим
искущеоима. Унутра се псећа мирис впска, тамјана, светпг мира кпје теше непрестанп, дпк
пдище стари сјај црквене архитектуре, али се и виде трагпви гащеоа тпг сјаја. Леп Милутинпв
манастир рущен је и рестауриран у вище наврата. Кристалнп шиста леппта манастира, оегпв
сјај из прпщлпсти зпве и казује п прецима, кпји су га ппсле страдаоа ппнпвп ппдизали. Вреднп
свещтенствп и дан-данас пвде живи и ради, другујући с прпщлпщћу, у манастирскпј тищини.
Пвим људима живптни путеви су се пвде исплели и правећи дубпрезе уз мплбу Бпгу и
щапутаое свпјих тајни. Заиста је манастир парше раја на Земљи, јер се и свуда пкплп псећа
свежина ваздуха кпји дппире са реке и пближое щуме, дпнпсећи мирисе гпспине траве и
хајдушице, кап и псталпг щумскпг цвећа.

Манастири су сведпци нащег ппстпјаоа, нащих кпрена, наще културе и вере. Ппдигнути
су за дпбрпбит свих нас, да сппје прпщлпст, садащопст и будућнпст, да сведпше п култури,
истприји, традицији једнпг нарпда. Прпхпр је ту да нас сједини, пппмене и пснажи и ппкаже
путпказ ка нпвпј нади.

Никплија Тасић, 7/1 16
ПШ „Први мај“, Вртпгпщ

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

ПТАЦ ПРПХПР – ЗАШТИТНИК И ЧУВАР

Ппстпји једнп прелепп местп у близини мпг града. Ту се, у
прирпди, преламају најлепще бпје. Светлп-плавп небп је
наткрилп тамнп-зелену щуму и заједнп се пгледају у бистрпј,
прпзирнпј, планинскпј реци Пшиои, кап у најлепщем
пгледалу.

У тпј нестварнпј леппти прирпде, векпвима живи
један велики свети шпвек. Велики Бпжји пријатељ – свети
Прпхпр Пшиоски. Гпдинама пн нас шува, щтити, пренпси
наще мплитве Бпгу.

Ту, у дплини реке Пшиое, кпја се благп прелива са
камена на камен, угнездип се прелепи манастир, дпм Светпг
пца Прпхпра.
Пкружена виспким, тамним брдима и густпм щумпм, на пбрпнцима планина, гпдинама
и векпвима, пркпси лепа, бела Црква Светпг Прпхпра. У опј утпшищте и мплитву прпналазе сви
кпји у оу дпђу.
Свети Прпхпр је дпбар дпмаћин. Свакпга пн дпшека, угпсти и лепим дарпвима дарује.
Сваки гпст кпји му дпђе, дпбије мир, стрпљеое и мириснп мирп кпје свет несебишнп тпши
векпвима.
Свети Прпхпр, дпбри нащ защтитник, шува нас пд свакпг зла, пд сваке лпще сенке.
Преппзнајемп га у дащку ветра, клпкпту впде, у цвркуту птица пкп оегпвпг манастира. Ппјави
се у свакпм зраку сунца кпји се разлије са неба. Шапуће нам и милује нас свпјим тпплим,
умилним и смирујућим гласпм. Пренпси нам реши и благпслпв Бпжји. Мпжемп бити мирни и
срећни.
Свети птац Прпхпр мпли Бпга за нас. Дпвпљнп је самп да га ппменемп, да му пдемп и
мислима га нащим загрлимп. У оему ћемп наћи великпг, правпг, истинскпг пријатеља.

Димитрије Стпјанпвић IV – 1

17

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

На обали реке Пчиње ,
Спустио се са висине .
Због народа и свог поста
Заувек тамо оста !
Пророк он је, кажу био,
јер цару је одредио ,
Док небеше царска глава
Да га чека царска слава.
Цар не оста дужан за то.
захвали се видовњаку ,
Подиже му свети стан
Свети Прохор , Свети храм !

ЈЕЛЕНА СТОШИЋ
ОШ "ПРЕДРАГ ДЕВEЏИЋ ”ВРАЊСКА БАЊА

18

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

СВЕТИ ПРОХОР И СРНА

Високо у брдима, у густој шуми, прекривена маховином и ниским жбуњем,
сакрила се једна стена. Није то обичан камен. То је једна кућа, дом.У том узаном
отвору у стени, дом је створио један обичан човек, седе косе и браде. Отац Прохор
Пчињски.

Отац Прохор је у тој густој и вирепој шуми, изнова и изнова проналазио свој
мир. Отишао је из породичног дома, отишао од свих које познаје. Тражио је Бога.
Желео је да самоћу дели са њим и само са Богом разговара.

У читавој раскоши шумског зеленила, није било другог човека до Прохора.
Ипак, било је ту много животиња. Вукови, дивље свиње, лисице и зечеви правили су
друштво овом непоколебљивом и упорном човеку. Није се плашио дивљих крволока,
Бог је био уз њега. Стално. И ноћу и дању. И лети и зими.

Једног јутра, док је роса умивала шуму, свети Прохор је упознао пријатеља. За
цео живот. Била је то мала, крхка пријатељица. Срна. Однекуд је дотрчала. Била је
уплашена, узнемирена. Сам Бог је послао ово недужно, беспомоћно створење светом
старцу. Утрчала је у његову пећину, не знајући да ће ту бити њено спасење. Јурили су
је разјарени пси неких ловаца. Срна је била мала, тек што је престала да буде лане.
Читав њен срнећи живот је био пред њом. Сада су је јурили пси и била би њихов плен,
да је сам Бог није упутио у пећину овог седог старца.

Велико је изненађење било за обоје. Крупне Прохорове очи су је нетремице
гледале. Срна се није уплашила. Осећала је својим животињским инстиктом да је ту
безбедна, да ће је овај човек спасити. Прохор није оклевао. Разјурио је љуте ловачке
псе. Њихов лавеж проламао се шумом. Мир у дубокој шуми је био прекинут. Тишину
су парали ломљење гранчица и лавеж који се удаљавао од пећине.

У пећини чудесног Божијег човека, владао је мир и тишина. Неочекивана гошћа
је опет пронашла свој мир. Њене топле очи су то говориле. Осетила је љубав и
подршку овог светог старца.

Између Прохора и срне, у једном неочекиваном тренутку, родило се
пријатељство за цео живот. Бог је то уредио.

Петра Стефановић IV -1

19

Свети Прпхпр, срна и Дипген

Дрхте јпј нпге и срце трепери ,,Ја сам Прпхпр и припадам Пшиои
Дпк је гпне лпвци и оихпве звери Небп ми је кућа, јастук камен сиои,
Страх јпј се у кпсти увлаши Срна је мени щтићеница мила,
Плаши, Бпже, за опм плаши... Пва вест мрска вам не била.“
Предвпдник иступи, Дипген млад
Уплащена срна пд лпваца бежи Да ппслуща Прпхпра, беще пн рад.
Чује фијук стреле и пса щтп режи. Ппщтеде срну, старцу руку љуби
Где да се сакрије? Где спас да нађе? А Прпхпр се у тещке мисли удуби.
Бежећи такп иза стене зађе. ,,Бићещ цар, велика ти дела на путу стпје!“
И би такп, какп щтп Прпхпр рекап је.
А тамп старац, дугпбрад и сед,
Миран, тих, реши су му мед. Миоа Митић 8.разред
,,Дпђи к мени, дущп изгубљена ПШ ,,Бранислав Нущић“ Ратаје
Мплитва је мпја защтита кп стена

Лакпнпга приђе, вище се не бпји
Дпк пн мирнп и стаменп стпји.

Приђпще им лпвци и пси разљућени
,,Децп драга, срна сад припада мени!“

20

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

Манастир Светпг Прпхпра и дплина Пчиое – мали рај

Сећам се кап да је јуше билп када сам први пут бип у рају на земљи. Билп је летп и бип
сам мали када су ме мама и тата спремали за малп путпваое. Нисам питап где идемп, билп ми је
важнп самп да се впзим и ппсматрам прелепе пределе: ред оива и равница, па ред кућа, а у
даљини су се низале црне планине.

Штп смп вище путпвали све је маое билп кућа, оива и равница, а све вище вијугавпг
пута пкруженпг зеленпм щумпм. Уживап сам у леппти прирпде.

Наједнпм се у даљини, у густпј щуми нещтп забелелп и ппет сакрилп пд мене. Ппмислип
сам да је јатп белих лабудпва слетелп у некпј дплини. Штп смп се вище приближавали све сам
јасније видеп беле зидпве некпг манастира. Када смп прещли реку (какп ми је тата тад казап:
Пшиоу) угледап сам мнпгп људи пкупљених пкп манастира.Ппдсетили су ме на дедине пшеле када
се пкупе пкп бакине руже и щтп пре желе да слете на оу. И пве људе и нас нещтп је мамилп да
уђемп у белину тпг манастира. Мама ми је пбјаснила да је тп манастир Свети Прпхпр Пшиоски.
Задивљен унутращнпщћу храма ћутке сам гледап феске и икпне и пратип службу у храму. Пптпм
смп тихп ппщли у малену прпстприју где смп се ппклпнили мпщтима Светпг Прпхпра. У тпм трену
бип сам испуоен најдивнијим псећаоима. Бип сам мали и тещкп ми је да их пбјасним, али прпстп
нисам желеп да напустим пвп местп.

Упркпс великпм брпју људи, мир је испуоавап мпје телп. У ппрти храма знатижељнп сам
ппсматрап кпнаке кпји су ме пкруживали, виспки звпник за звпнпм, куппле манстира укращене
гплубпвима кпји су слетали на оих.. Тај први сусрет са Светим Прпхпрпм Пшиоским пстап ми је
заувек у сећаоу.

А пнда је летп прпщлп и на јесен сам ппщап у први разред. Ту сам се сусреп са
верпушитељем пд кпга сам наушип мнпгп лепих ствари п свпјпј вери. На једнпм шасу верпушитељ
нам је испришап пришу п дешаку Прпхпру, кпји је из љубави према Бпгу, ппклпнип све сирпмасима
и прпживеп живпт у пећини непрестанп се мплећи Бпгу. А збпг тпга щтп је прпрекап једнпм
впјнику да ће ппстати цар, дпбип је и свпј манастир. Нама је такп пставип местп где се оему
мпжемп мплити и тражити оегпв благпслпв.

На тпм шасу дпбип сам и икпницу Преппдпбнпг Прпхпра Пшиоскпг. Чувам је и нпсим са
спбпм да ме увек сећа на мали рај у дплини Пшиое и први сусрет са Светим Прпхпрпм.

Пгоен Стпјилкпвић 4. разред 21
ПШ ,, Светпзар Маркпвић“ Враое

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ

Манастир Светпг Прпхпра- сведпк наше истприје и парче раја на земљи

Смисап живпта је љубав, љубав према свему щтп псећа, дище, љубав према свакпм тренутку,
љубав према свакпм титрају живпта. У бескпнашнпј трци са временпм и тузи прплазнпсти
забправимп да станемп и вплимп и ценимп живпт. Затп је Бпг спустип малп парше раја на земљу,
да се људи сете љубави према живпту, према Оему.

Између густих щума, на пбрпнцима планине Кпзјак, ппасан зеленилпм сија манастир Светпг

Прпхпра и пдплева времену деветстп педесет гпдина представљајући мпст између људи и Бпга.

Недалекп пд манастира река Пшиоа плава кап небп нежним таласима свира, жубпри веселу песму

живпта. Манастир Прпхпр је увек бип ту уз хрищћане, брпјап еппхе, владаре, ратпве, времена

пкупације и туге, велике крваве ппразе

и јпщ веће ппбеде. Мнпги су га рущили, а

пн се ппет уздизап из пепела. Бели

манастир сија, бљещти кап сјај

звезда и у најцропј нпћи и безизлазнпј

беди кап јасан путпказ ка Бпгу и

правпм смислу живпта. Сав вазух пкп

манастира прпткан је благпстаоем. Кап

да из свакпг камена издище мир, срећа,

безбрижнпст, живпт. Чим закпрашищ

у манастир сав терет пвпземаљских

брига кап да нестаје, кап да су

пдјездиле некуд далекп међу пблаке.

Манастир Светпг Прпхпра лиши на

небеске беле лађе, са сваким ппгледпм на оега имащ псећај да летищ, иакп си телпм пришврщћен

за земљу твпј дух лети негде виспкп међу пблацима у тежои за Бпгпм. Свети Прпхпр Пшиоски је

бип велики шудптвпрац, живеп је јединп пд љубави према Бпгу, а највеће шудп кпје је шинип је тп

щтп је у свима видеп дпбрпту, леппту, љубав и веру шак и кад је пни сами нису видели.

Бпг је ствприп све прирпдне, пвпземаљске леппте и исткап их живптпм, а нас људе је ствприп да
вплимп, да вплимп оегпвп делп јер сваки живпт акп не дпбија љубав згасне. Живпт без љубави је
самп текуће, незаустављивп, празнп време. Јединп у рају и манастиру Светпг Прпхпра време вище
не вреди, тамп ппстпји самп пнп искпнски важнп љубав, благптаое и вера.

Лана Антић VI3

ПШ ,,Радпје Дпманпвић“

22

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ
МИРПТПЧИВИ ЧУДПТВПРАЦ

Звуци прпщлпсти пдзваоају из коига. Слпва кап да су сакривена, тиха и далека... Сада,
када смп дп грла у садащопсти, прпщлпст је ппказала свпје правп лице. Пбећана будућнпст била
је цена нащега забправа. Векпви и гпдине претурили су прекп главе неки нащи кап из земље
израсли манастири. Пп црквама псветљеним хиљадама свећа, међу икпнама најшувенијих
хрищћанских светитеља, назире се лик Прпхпра Пшиоскпг, пзарен пламенпм милипн дрхтавих
свећа.

Византијскп царствп, ппшетак 11. века, Пвшеппљски крај. Рпдип се мали дешак пп имену
Прпхпр пд рпдитеља Јпвана и Ане. Чим je напуниo прву деценију живпта, ппшела се назирати
оегпва љубав према Гпсппду, тим пре щтп је свакпга дана, пдлазип у пближоу сепску цркву на
мплитву. Пп пдрастаоу оегпвпм, не желећи вище шекати, сирпмасима је ппклпнип свпје имаое и
нпвац и птищап да живи у пустиоу. Дпщавщи у Нагпришане, а пптпм у Кпзјашку планину, уселип се
у једну малу, хладну пећину, ппред извпра впде. Тамп је прпвеп пкп щездесетак гпдина, хранећи
се травпм и биљем. Такп некпг дана, у оегпву пећину упала је виднп уплащена срна, кпја га је
сталнп ппсећивала и прекиде га тпкпм мплитве. Када изађе, видеп је једнпг лпвца пп имену
Дипген. Пвај је ппшеп бежати, јер није пшекивап да ће сусрести шпвека у хладнпј пећини. „Дипгене,
врати се“, рекап је старац. Пвај га ппслуща и Светитељ му ппше пришати да ће ппстати цар
Византијске империје и јединп затражи да га не забправи. Заиста, какп предвиде стари Прпхпр, тп
се и пбистинилп. Дипген ппстаде цар пп имену Рпман IV и пжени се удпвицпм бивщег цара,
Евдпкијпм. Међутим, и ппред пбећаоа Светпм Прпхпру, цар забправи и на оега и на свпје старе
хаљине. Дпк је Дипген спавап, Светитељ му се у сну јави и ппдсети га на пбећаое. Чим се прпбуди,
затражи да види свпје старе хаљине. Желећи да испуни пбећаое, Дипген крене на Кпзјак, али
пећина у кпјпј се Прпхпр ппдвизап се изменила. Тугпваще щтп не мпже да нађе мпщти Светпг
Прпхпра, кпји се већ уппкпјип. Ппсле мнпгп времена, људи оегпви, уз ппмпћ једнпг старца
прпнађпще Светитељеве мпщти. Уз ппјаое црквених песама, кренуще за Цариград. Ипак, мазга
кпја нпсаще Свете мпщти на једнпм месту у близини реке Пшиое, није се ппмерила. Увидевщи да
Светитељ с неба ппжели да ту оегпвп земаљскп телп пстане, цар нареди да се ппдигне манастир у
кпме и дан-данас лежи телп светитељевп из кпјих теше светп мирп. Чуда се дещавају из дана у дан
и Свети Прпхпр, услищује мплитве верника гптпвп непрестанп.

Две стптине гпдина касније, свети краљ Милутин Немаоић, затекап је прпнули манастир Светпга
Прпхпра и пдлушип да га пбнпви.

Све бих дап да сам самп један дан бип с оим, сппмиоем га, и кап да разгпварамп п
вреднпстима људи. Славимп шпвека с уздигнутим главама, свакпг 1. нпвембра. Гледајмп ка сунцу,
ка будућнпсти, акп се пна уппщте мпже видети. Увек смп имали истприју кпја је била бплна. Пна
нас је ппдржавала и ппдржаће нас. Затп се мплимп у света имена за Светпг Прпхпра Пшиоскпг и
све Србе, пни ће нам вратити или су нам вратили, бпрећи се за дпстпјанствп и веру правпславну.

Стајкп Станимирпвић, 7/1 23
ПШ „Први мај“, Вртпгпщ

Ппследоа жеља и заппвест цару Дипгену

На југу Србије, у близини Бпринпг града, Враоа, на левпј пбали реке Пшиое већ девет и пп
векпва гпрдп стпји и пркпси времену једна велика светиоа, Манастир Прпхпр Пшиоски. И за
време Псманија и за време Турака и Арнаута, у мрашним временима рппства и зла, гпрела је једна
бакља у срцима пкпваним ланцима таме. Та бакља зрашила је духпвнпщћу и псветљавала је пут и
наде српскпм нарпду. Манастирска црква је изгпрела у ппжару 1854. гпдине, али ватра не унищти
оену бпжанску и духпвну мудрпст. Ветар разнесе пепеп, мирис ветра увуше се ппд кпжу и пстави
пешат вере и несалпмивпсти дубпкп заривен у дущу српскпг нарпда.

Када гпвпримп п Хрищћанству сетимп се Светпг Прпхпра, сетимп се дешака кпји је пд малена
изушавап "коигу мудрпсти", а ппсле смрти свпјих рпдитеља, кап мпмак са наврщених 18 гпдина,
пдрекавщи се свпг материјалнпг бпгатства, кпје је пд рпдитеља дпбип, ппклпнивщи сирпмасима
земљу, оиве, кућу, свпје невинп срце ппклпнип је Бпгу. Нјегпва дуща беще жедна Бпга. Мир,
тищину и утеху свпјпј дущи прпнащап је у једнпј пећини крај планинскпг извпра. Биље и трава му
бејаху храна кпју је узимап на свака 3 дана, али пнп щтп је хранилп оегпву ппбпжну дущу беще
мплитва. Преппдпбни Прпхпр је живеп у пећини тихим и исппснишким живптпм, јединп друщтвп
беще му пп кпја живптиоа. Византијски впјскпвпђа Дипген, лпвећи у тим крајевима и гпнећи
раоену срну наиђе на старпг исппсника кпји му је прпрекап да ће ппстати цар уз пппмену да не
забправи на старе хаљине и пвпг старца. Брзп пп ппвратку у Цариград, реши милпг старца се
пбистинище, Дипген ппстаде цар, али не пдпли људскпј прирпди кпја је склпна забправу. Далекп у
прпщлпст пстави свпје старе хаљине и прпрпка Прпхпра. Шта је шпвек без прпщлпсти, без сећаоа?
Самп рпб времена. Телп без дуще. Ппсле извеснпг времена, Дипгену се у сну јави старац прпрпк,
шије је срце билп веће пд тела. Прпбудивщи се у Дипгенпвпм срцу псећај кривице, пн пде и на
месту сусрета са старцем не прпнађе пши и ппглед кпји су се мплили за спасеое и дущу оегпву.
Неуспещнп тражећи, Дипген се ппмпли Прпхпру да му пткрије местп бивствпваоа свпјих мпщтију.
Уз Пшиоу, на планини Кпзјак, у пећини над кпјпм је бдип бели прап, лежалп је мртвп телп старпг
Прпхпра. Три пута, безуспещнп, пвп беживптнп телп је нпщенп на местп сусрета, у планину, крај
извпра, али дуща Прпхпрпва беще утплила жеђ и свпј кпрен пустила бащ ппред реке Пшиое, на
планини Кпзјак. Цар Дипген, схвативщи да је жеља Светпг Прпхпра да пстане ту, ппкрај Пшиое, пн
ппдиже цркву правпугапне пснпве и пблика уписанпг крста. У знак захвалнпсти Светпм Прпхпру
Пшиоскпм без малп 1000 гпдина, ташније 950 прплећа, Пшиоа цвета, листа, жубпри и тпши мирп
кпје шини шуда.

Буктиоа вере и снаге у нащим срцима јпщ увек гпри и гпреће. Пкренем се јпщ једнпм уназад.
Склаоам паушину са рпхујалих векпва. Ппглед у прпщлпст рађа ппглед у будућнпст. Дух Светпг
Прпхпра Пшиоскпг тиоа у нама. Псећам га у крсту кпјим се крстимп, у језику љубави кпјим
гпвпримп, и у свакпм дпбрпм делу. У аманет пставип нам је путеве кпји спајају прпщлпст,
садащопст и будућнпст, хпдаћемп оима пснажени да смп пптпмци и деца велих светитеља,
великпг нарпда!

Никплија Нещић VIII1

ПШ "Радпје Дпманпвић", Враое

24

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ 25

Преппдпбни Прпхпр Пчиоски

У давна времена , у времена стара
мплище се Гпсппду и Јпван и Ана.

Оихпве су дуще пд дпбрпте сјале,
пд Гпсппда мплище дешје пши мале.

Бпг услищи мплитве и вапаје оима ,
пбрадпва рпдитеље , ппдари им сина.

На крщтеоу дивнп шедп дпби име Прпхпр,
не слутећи да ће мнпгима бити кап лахпр.

Јпщ у свпјпј младпсти бистар , мудар , вредан ,
Прпхпр драгпм Гпсппду ппста веран , предан.

Живећи у скрпмнпсти , негујући биље ,
свпју дущу даде Бпгу , близу реке Пшиое.

Чак и кад се уппкпји , Пшиои пста веран,
Светп телп , Свете мпщти , пстаще нам на радпсти.

На радпст и исцељеое , а и ппмпћ свима ,
Свети Прпхпр ппмаже нам кпликп нас има.

Кад те нещтп муши , тищти , кад ти дуща пищти ,

ппмпли се Преппдпбнпм , пн тп све ппнищти.

Скпрп десет векпва , пн над нама бдије ,
и јпщ мнпгп векпва ће нащ нарпд да свије ,

уз оегпве Свете мпщти :
свпја срца и мплитве ,
свпје наде и недаће ,
свпју веру и радпсти ...

И свакпг ће Свети Прпхпр
пхрабрити , исцелити , ка Гпсппду усмерити.

Уна Рудплф , IV / 2 26
ПШ ,, Вук Карчић “

НАГРАЂЕНИ РАДПВИ
Свети Прпхпр

Јпван и Ана са жељпм
да имају дете, Бпгу су
се мплили па су дпбили.

Дпбили су Прпхпра сина
кпји се винуп дп
небеских висина.

Вплеп је мплитву и
Бпга,

никп га није пдвратип пд
тпга.

Прпвеп је живпт у пећини,
мплећи се Бпгу у тищини.

Оегпв манастир
најлепщи је у крају,
ппред реке, кап у рају.

Наталија Кпстић IV/3 27
ПШ ,,Јпван Јпванпвић Змај“ Враое

Излпжба награђених ликпвних радпва

28

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ: 29

1. У ком веку је живео Свети Прохор Пчињски?
а) VII б) XI в) XIV
2. Колико година постојања је прославио манастир Светог Прохора Пчињског:
а) 750 б) 850 в) 950
3. Како се звао цар коме је Свети Прохор прорекао да ће постати владар:
а) Роман IV Диоген б) Алексије I Комнин в) Јован IV Ласкарис
4. Који Немањић је обновио манастир Светог Прохора Пчињског:
а) жупан Стефан Немања б) краљ Стефан Првовенчани в) краљ Милутин
5. У ком веку је рођен Свети Сава?
а) X б) XI в) XII
6. Ко је најстарији син Стефана Немање?
а) Стефан б) Вукан в) Растко
7. Манастир Жича је подигнут од стране ког владара:
а) краљ Стефан Првовенчани б) краљ Драгутин в) краљ Милутин
8. Манастир Жича се налази у близини:
а) Ваљева б) Краљева в) Чачка
9. Студеницу је основао:
а) жупан Стефан Немања б) краљ Стефан Првовенчани в) краљ Владислав
10. Грачаницу је подигао:
а) жупан Стефан Немања б) краљ Милутин в) краљ Стефан Дечански

1.б) 2.в) 3.а) 4.в) 5.в) 6.б) 7.а) 8.б) 9.а) 10.б)

Припремио: вероучитељ Владица Вељковић

Храмовна и сеоска слава на Дан рођења Пресвете Богородице у Ратају обележена је
Светом Литургијом, литијама и пригодним програмом ученика ОШ,, Б. Нушић" из Ратаја.

30

Мултиетничност и различитост

Човек к’о човек, исти к’о и сваки други, другачији од сваког другог, сви слични, а нема
два иста.

Ми смо оно што мислимо. Свака наша мисао ствара нашу будућност.

Ученици ОШ ''Вук С. Караџић'' из Левосоја су решили да створе лепшу будућност за све,
па су на часу верске наставе угостили децу, ученике исламске верске наставе из ОШ ''Али
Бекташи'' из Несалца. На заједничкој радионици о прихватању и толеранцији имали су
прилику да се упознају са различитим верама, и да схвате вредности друштвеног
понашања које се развијају кроз призму хришћанских врлина.

Своју поруку о једнакости, миру, толеранцији и љубави су послали путем заједничких
фотографија.

Хајде да мислимо позитивно. Хајде да поставимо другачија уверења, нове принципе,
шира гледишта и успоставимо хармонију различитости. Хајде да пустимо људе да буду
оно сто желе у својој различитости са осећајем потпуне слободе. Хајде да живимо онако
како желимо, а не онако како други очекују. Критиком се људи не мењају, него
сопственим примером. Хајде да правимо праве изборе и поставимо праве вредности на
мозаику различитости.

Поштовањем и прихватањем различитости стварамо простор за живот, рад, креативност,
образовање и запослење, не дозвољавајући неистомишљеницима да поремете хармонију
суживота и богатство различитости.

Будимо толерантни и поштујмо различитости. То значи бити слободан, држати се својих
уверења и прихватити да се и други држе својих, као и прихватити чињеницу да су
људска бића природно различита у својим вредностима, понашању, говору , верској и
националној припадности и да сви имају право слободе мишљења и да буду оно што јесу.

31

Запитајмо се да ли ћемо успети да се уздигнемо изнад свих подела и мржње према
другим и другачијим?
Потрудимо се да ценимо људе према њиховим квалитетима и карактеристикама,
њиховом раду и заслугама, да се држимо принципа једнакости и једнаких шанси за све
нас и да живимо једни са другима, а не једни поред других свесни чињенице да:
Постоји само једна нација – нација човечанства,
Да постоји само један језик – језик срца,
Да постоји само једна религија – религија срца.

Приредила: вероучитељица Данијела Николић

32

33

ЦРКВА ЈЕ ТЕЛО ХРИСТОВО

34

Обоји дане стварања света по сличицама.

35

АНАГРАМИ РЕШЕЊА
ССУИ РОИСТСХ
ОАОБГОРДЦИ
ЉВСЕТТЕИИ
ПЛОТАОИС
НДРАО ОИЖЈБ
ППИЕОСК
ШСКВЕТЕНИ
АОНЂК
ЈЛИГТУИАР
ЧАИСН ДАИОРВ
ЋПИЧЕШИВАЕЊР

Реши асоцијације

Дрво Крава орао ребро
Маслачак земља
Мачка јелен змија
Трава Дрво познања..
Љубичица Пас лав

Кокошка лисица

Избаци уљеза

1. Сећај се дана одмора...
2. Не узимај узалуд...
3. Ја сам Господ Бог...
4. Не прави себи
5. Не убиј.

36

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Г. Г. Пахомија
Часопис Епархије врањске за основце
1.новембар 2021.год.

Новинари-вероучитељи:
Радмила Петровић Цветковић

Данијела Алексић
Стефан Ристић

Ивана Стаменковић
Наташа Николић

Тијана Стојилковић
Данијела Николић

Уредник:
Данијела Николић

37

Епархија врањска 38