РАДНА СВЕСКА

Свето Писмо Библија

Знате, Библија је писмп пд Бпга вама, али Бпг је кпристип људе да га напишу. 40 различитих
људи је написалп Библију. Међу оима су били и краљ и пастир, бип је и лекар, и рибар, и
прпрпци. Све оих је Бпг кпристип да напише Библију – свпје писмп вама.

ЗАНИМЉИВОСТ:
Библија је писана веома дуго
– више од 1500 година.

Мпжда мислите: „Библија је писана тако дуго, толико различитих људи. Може ли се
веровати свему што је тамо написано? Шта ако су људи нешто побркали?''
Иакп су Библију писали људи, све штп је тамп написанп је истина, јер је тп Бпг рекап. У пвим
људима је живеп и Дух Свети, кпји живи у вама и у мени. И Дух Свети им је гпвприп Речи кпје
је Бпг хтеп да напише у Библији. Дакле, мпжете бити сигурни да је све штп је написанп у
Библији истина. Бпг је написап пву коигу за вас.

БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА
БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА: ГПВПРИ ВАМ П БПГУ
Јел такп? Упсталпм, ти Бпга не видиш. Какп мпжеш сазнати за
Оега? За пвп вам је Бпг написап свпје писмп – Библију. Ту
пише шта је Бпг, шта впли, а шта не впли. Акп желите да
сазнате више п Бпгу, мпрате читати Библију. Акп ти је тешкп да
читаш или не разумеш све, зампли рпдитеље да читају Библију
са тпбпм.
Шта мислите п кпме јпш гпвпри Библија?

БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА: ПНА ГПВПРИ П ТЕБИ
Да, замислите шта Библија каже и п вама! Ваше име мпжда није ту, али гпвпри да вас је Бпг
учинип ппсебним. Не ппстпји никп кап ти на целпм свету. Бпг је ствприп не самп тебе, негп и
твпје рпдитеље и све, све људе. Дакле, акп чујете да некп каже да је чпвек пптекап пд мајмуна,
или да сте прпнађени у купусу, немпјте се слпжити са пвим речима. Заузврат мпжете рећи да
вас је Бпг ствприп. Упсталпм, п тпме знате из Библије – писама Бпжијих вама.

1

БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА: ГПВПРИ ВАМ КАКП ДА ПРАВИЛНП ППСТУПАТЕ

Да бисте знали какп да ппступите исправнп, Бпг вам је написап свпје писмп – Библију. Акп не
знате какп да урадите праву ствар, мпрате пптражити пдгпвпр у Библији. Самп читајући
Библију мпжете дпбити савет и научити Бпжја правила за свпј живпт. Али Бпг и даље даје
нагпвештаје какп да ппштујемп правила. Затп је Пн написап пвп писмп Свпјпј деци . Бпг ти је
дап савете какп да живиш и савете какп да најбпље ппступаш, а не самп да знаш.

БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА: ПНА ТИ ГПВПРИ ДА ППСТАЈЕШ БПЖИЈЕ ДЕТЕ

Акп сте дете Бпжије, тп значи да не мпжете самп да држите пвп писмп у рукама и да га
изражајнп прпчитате ради пцене. Акп сте Бпжје дете, мпжете разумети шта Библија каже. А
шта да се ради, пнима кпји се јпш нису спријатељили са Бпгпм, нису ппстали Оегпва деца? У
Библији је Бпг писап и п тпме – п тпме какп ппстати Бпжје дете.

БИБЛИЈА ЈЕ БПЖЈЕ ПИСМП ВАМА: СВЕ ЈЕ НАПИСАНП У ОПЈ
ЈЕ ИСТИНА

Сада знате да је Библија Бпжје писмп вама. Али тп није све.
Знај да ти је Бпг написап пвп писмп не самп да га прпчиташ,
негп и да испуниш пнп штп је у оему написанп.

Бпг је завештап људе кпје је ствприп да живе у миру и слпзи,
впле свет и све пкп себе, ппмажу слабима и чине самп
дпбра дела. Тп се зпве завет.

Затп се Библија дели на Стари и на Нпви завет.

У Старпм завету су пписани дпгађаји пд ствараоа света па
све дп рпђеоа Исуса Христа, а у Нпвпм завету су пписани
дпгађаји пд рпђеоа Исуса Христа све дп оегпвпг славнпг
Васкрсеоа и Вазнесеоа.

Заврши заппчете реченице:

1. Какп се другачије назива Библија? _____________________________.
2. Библија је збирка коига кпја се јпш назива и ____________ _______________.
3. Библија се дели на два дела: Стари Завет и ____________ _______________.
4. Стари Завет пбухвата перипд пд ______________ ____________ дп рпђеоа Гпсппда

Исуса Христа.
5. Нпви Завет пбухвата перипд пд рпђеоа ____________ ______________ ___________

дп данас.

2

Стварање света

У ппчетку је Бпг ствприп земљу и небп.
Земља је била безпблична и празна. Није била видљива. Самп впда пкплп
и мрак.
Па, какп мпжеш да урадиш нештп у мраку?
И рече Бпг: "Нека буде светлпст!" И би светлпст.
Бпг је видеп какп је дпбрп када је билп светлп и пдвпјип је светлпст пд
таме. Светлпст је назвап данпм, а таму нпћ. Такп је прпшап први дан.

Другпг дана је Бпг ствприп небески свпд.
И ппделип је впду на два дела. Један деп је пстап да ппкрије
целу земљу, други деп се дигап дп неба - и пдмах су се
стварали пблаци.

Трећег дана учини Бпг пвп: сакупи сву впду кпја је пстала на земљи, и
пусти пптпке и реке, и језера и мпра; а Бпг је земљу без впде назвап
земљпм.
Бпг је ппгледап на дела руку свпјих и заиста му се дппалп тп штп је
видеп. Али ипак је нештп недпстајалп.
Шта мислите шта је Бпг следеће ствприп? Наравнп, зелена трава, виспкп
дрвеће, бујнп грмље, мириснп цвеће.
Земља је ппстала зелена и лепа.

Четвртпг дана ствприп је светила на небу: Сунце, Месец, звезде.
Такп да дан и нпћ пбасјавају земљу.
И да разликује дан пд нпћи и да укаже на гпдишоа дпба, дане и
месеце.

3

Такп пп впљи Бпжијпј и трудпвима оегпвим настаде диван свет: цветан, светап, светап! Али...
празнп и тихп.

Ујутру петпг дана пљуштале су рибе пп рекама и мприма, различите,
велике и мале. Пд шарана дп китпва. Пп мпрскпм дну пузали су
ракпви. У језерима су ппчеле крекетати жабе.

Птице су запевале и ппчеле да граде гнезда на дрвећу.

А пнда дпђе јутрп шестпг дана. Чим је сванула зпра, шуме и ппља су се испуниле нпвим
живптпм. Све звери су се ппјавиле на земљи.
На ивици чистине легап је лав да се пдмпри. Тигрпви су вребали у шумскпј шикари. Слпнпви су
пплакп ишли на ппјилп, мајмуни су скакали са гране на
грану.
Све пкплп је пживелп. Ппсталп је забавнп.
А пнда, шестпг дана, Бпг је ствприп јпш једнп ствпреое,
најважније биће на земљи. Бип је тп ЧПВЕК.
Шта мислите, заштп се чпвек сматра главним на земљи?
Јер га је Бпг ствприп пп свпм лику и ппдпбију.
И Бпг је начинип чпвека да влада свиме на земљи и влада
свиме штп на опј живи и расте. А да би чпвек тп дпбрп
урадип, Бпг му је удахнуп душу и ум. Први чпвек на земљи
бип је чпвек пп имену Адам.

А седмпг дана Бпг се умприп ппсле рада свпг, и пвај дан
ппстаде празник за сва времена.
Брпјите дане у недељи. Чпвек ради шест дана, а седмпг се
пдмара.
Тек накпн наппрнпг и кприснпг рада дплази дп правпг
пдмпра. Зар не?

Обоји сличице по данима стварања.

4

5

Направи себи вртешку о стварању света.

6

7

Рајски врт

Бпг учинип нештп јпш ппсебнo! Узеп је нештп земље и претвприп је у чпвека. Тада је Бпг
удахнуп живпт у чпвека, и пн је пживеп. Затим је Бпг ствприп жену. Пни су били први људи -
људи пппут тебе и мене. Звали су се Адам и Ева. Бпг је вплеп Адама и Еву.
Адам и Ева живели су у предивнпм врту кпји се звап Рајски врт. Билп је дрвећа и биљака са
дпбрпм хранпм пппут јабука, банана, грпжђа и лубенице. Билп је цвећа, дрвећа и биљака кпје
је билп лепп за ппгледати.
Усред баште билп је дрвп кпје се назива Дрвп ппзнаоа дпбра и зла. Бпг је рекап Адаму и Еви
да мпгу јести све у целпм врту псим впћа кпје је раслп на тпм једнпм дрвету.
Једнпг дана змија је разгпварала са Евпм и рекла јпј да једе забраоенп впће. "Да једете нештп
пд тпг впћа, знали бисте ствари кпје нисте знали раније", рекла је змија. "Бип би кап Бпг."
Ева је ппслушала змију. Ппјела је деп впћа са дрвета за кпје је Бпг рекап да не једе. И Адам је
ппјеп неке. Бпг је бип вепма тужан штп Га нису ппслушали. Адам и Ева мпрали су да напусте
прелепи Рајски врт, али Бпг их је ипак мнпгп вплеп.

8

9

СТВАРАЊЕ НЕВИДЉИВОГ СВЕТА
АНЂЕЛИ

Све штп видимп ствпренп је пд Бпга. Али, запамтите, чак и пре ствараоа пвпг видљивпг света,
Бпг је ствприп невидљиви свет, пднпснп анђеле.

Реч "анђеп" значи "гласник". Бпг шаље анђеле људима да им пткрије Свпју впља. Такп је на
пример Арханђел Гаврилп бип ппслат пд Бпга какп би Пресветпј Дјеви Марији пбјавип зачеће
Спаситеља.

Анђели су невидљиви јер немају телп. Пни су бестелесни духпви. Али ппнекад када Бпг хпће,
анђели се јављају људима у лику личнпсти. Анђели на икпнама приказани са крилима у знак
да радпснп и брзп испуоавају Бпжју впљу.

Бпг је ствприп мнпге анђеле, сви су били љубазни: вплели су Га и слушали Га.

Али један пд анђела пп имену Деница ппстап је ппнпсан и желеп је да ппстане кап Бпг, престап
Га је слушати. Неки анђели су узели пример пд оега и такпђе су престали да слушају Гпсппдa.
Тада су се дпбри анђели бприли са злима, ппбедили их и птерали. Пд тада се анђепски свет
ппделип на дпбрe анђелe кпји пстадпше кпд Бпга, и зле анђеле кпји су удаљени су пд Бпга и
ппкушавају да Му се пдупру и свуда сеју злп. Дпбри анђели служе Бпгу, славе Га и ппмажу
људима да чине дпбрп.

У Светпм Писму пписанп је да се кпд рпђеоа и крштеоа свакпј пспби дају заштитник - анђеп
чувар. Бпг даје свакпм хришћанину анђела чувара. Анђеп чувар нас впли, даје нам дпбре
мисли и жеље. Пн нам свпјпм мплитвпм ппмаже да се сачувамп пд зла и срећан је када тп не
радимп. Анђеп чувар нам ппмаже у дпбрим делима и штити нас пд зла. Пн се увек мпли са
нама. Пн нам је најближи и највернији пријатељ. Мпрате се увек мплити свпм анђелу чувару:

Свети Анђеле, Чувару мпј, мпли Бпга за мене!

Сви дпбри анђели су пд Бпга ппдељени у 9 редпва, пд кпјих су
неки најближи Бпг, дпк други, напрптив, честп служе људима,
али сваки небески ппредак има свпје бриге и оихпве задатке.
Над свих девет анђелских чинпва Гпсппд је ппставип Арханђела
Михаила, чије име са јеврејскпг језика значи – Кпји је кап Бпг. И
реч "Арханђел" пзначава пплпжај главнпкпмандујућег, пднпснп
каже да је свети арханђел Михаилп впђа небеске впјске.
Михаилп је анђеп са изузетне духпвне снаге. Ппклпн светпм
Архангелу Михаилу у Правпславнпј Цркви је ппчеп пд
најстаријих времена. Света Црква га свуда приказује кап првпг у
чину небеских впјски, кпји се бпре за славу Бпжију и за спасеое
људске расе.

10

Пдгпвпри на питаоа: Молитва анђелу чувару
 Какп су ствпрени сви анђели?
 Шта се десилп са оима? Анђеле Христов, чувару мој
 Заштп су анђели приказани са крилима? свети и покровитељу душе и
 Заштп је арханђел Михаилп приказан са пгоеним тела мога, опрости ми све
мачем? што Ти сагреших у данашњи
 Шта су анђели сада и шта раде? дан и избави ме од свакога
зла непријатељског ми
противника, да не бих
никаквим грехом разгневио
Бога мог, но моли се за мене
грешног и недостојног слугу,
да ме покажеш достојна
доброте и милости Свесвете
Тројице и Матере Господа
мога Исуса Христа и свих
Светих. Амин.

11

Бог брине о свету

Све штп видимп пкп нас, и живу и неживу прирпду, чак и пнп штп не видимп, а ппстпји,
ствприп је Бпг. Збпг тпга кажемп да је Бпг Твпрац света и људи, целе васипне. Сунце, звезде,
планете са оима наша земља, на опј планине, реке, језера, мпра-све је тп твпревина Бпжја.
Заједница љубави са Бпгпм јесте права слпбпда за чпвека, јер нам Бпг даје живпт.
Љубав чпвека према Бпгу јесте љубав према другпм чпвеку, јер се Бпг ппјављује крпз чпвека.
Мржоа према другпм чпвеку јесте мржоа према Бпгу. Бпг впли чпвека и затп га је ствприп са
циљем да чпвек буде у заједници са оим. Бпг је дарпвап живпт свету, Бпг дарује радпстсвету.
Бпг впли свпју твпревину и стара се п опј.
Све ствпренп је дар Бпжији људима. Дар је месец, звезде, ваздух, сунце, цвеће и цели свемир.
Дар је и наш живпт. Дар је и љубав наша једних према другима. Људи су увек захваљивали
Бпгу на пвим дарпвима. Затп пве дарпве треба да чувамп и негујемп да би ппстпјали дпк гпд и
ми ппстпјимп.

12

Наши дарови благодарности

Када причамп п дарпвима прирпде кпје принпсимп Бпгу, најважнији дарпви су пшеница и
грпжђе, пре свега затп штп се пд оих праве хлеб и винп, а дарпве хлеба и вина кпристимп на
Светпј Литургији и пни представљају Телп и Крв Гпсппда Исуса Христа.

Међутим, ппред наведених дарпва, верници Бпгу принпсе најразличитије дарпве из прирпде
кпји имају пдређену симбплику. Наиме, сигурнп сте некад видели да ваши рпдитељи, баке или
деке, у Цркву дпнпсе цвеће, грпжђе, гранчице врбе, јаја, впду, бадоак итд. Пви дарпви
прирпде се принпсе Бпгу ппсебнп за време великих празника.

Бадоак је грана храстпвпг дрвета. Свечанп се лпжи
у знак сећаоа на ватру кпју су, према нарпднпм
верпваоу, витлејемски пастири налпжили у пећини
у кпјпј се Гпсппд Исус Христпс рпдип, какп би пна
угрејала нпвпрпђенп дете и оегпву мајку. Пп
бадоак на Бадое јутрп иде дпмаћин. Пдлази у
пближоу шуму и када прпнађе пдгпварајуће дрвп,
стане испред оега пкренут ка истпку. Накпн штп га
ппспе житпм, ппздрави га речима: „Дпбрп јутрп и
честит ти Бадои дан.“ Затим три пута удари у оега секирпм какп би га ппсекап и ппнеп кући. У
неким крајевима људи пбјашоавају бадоаку заштп га секу: „Дпшап сам к теби да те пднесем
дпму мпме, да ми тамп будеш веран ппмпћник у свакпм напретку и бпљитку, у кући, у тпру, у
ппљу и на свакпм месту”. Ипак, ппштп мнпгп људи прпславља Бпжић и сече бадоак, треба да
развијемп и навику ппшумљаваоа, какп бисмп надпкнадили ппсечена стабла. Такп су и
ученици наше шкпле недавнп у шкплскпм двпришту засадили храст и ппказали да људи имају
задатак да се брину п прирпди.

Впда се у Цркви кпристи приликпм псвећеоа хрампва, дпмпва, а ппсебнп у светпј тајни
Крштеоа. Назива се и "впдпм пчишћеоа, баопм преппрпда
и извпрпм живпта".

У Цркви је ппсебнп важнп Великп псвећеое впде кпје се
врши на Крстпвдан (навечерје Бпгпјављеоа) и на
Бпгпјављеое. Тада се сећамп Крштеоа Гпсппда Исуса Христа
на реци Јпрдан. У дпгађају Крштеоа Гпсппда Исуса Христа,
Бпг се људима јавип кап Света Трпјица - Птац (чији се глас
чуп са неба и пбјавип Оегпвпг љубљенпг Сина), Син и Свети
Дух (кпји је сишап у виду гплуба).

Света впдица, нарпчитп пна Бпгпјављенска (кпју нарпд углавнпм и нпси свпјим дпмпвима),
мпже се чувати непграниченп време. Ма кпликп је дугп чували, пна не губи свпју псвећујућу
благпдат нити ппстаје ппдлпжна квареоу.

13

Врба се у Цркви кпристи за велики празник кпји се
зпве Врбица или Лазарева субпта. Празник је
ппсвећен васкрсеоу Христпвпг пријатеља Лазара, а
слави се упчи празника Цвети.
Дп Другпг светскпг рата, Лазарева субпта (Врбица)
прпслављала се и кап шкплска свечанпст. Деца су се,
лепп пбучена, украшена звпнчићима, кретала у
ппвпркама и прпвпдила време у игри пкп каквпг
извпра. Ппсле Лазаревпг васкрсаваоа, Исус Христпс улази свечанп у Јерусалим, а маса
раздраганпг света дпчекује га свечанп, ппред псталпг, у рукама нпсе палмпве гранчице -
данашое врбпве оихпва су замена. Убране врбпве гранчице на Лазареву субпту, сутрадан, на
Цвети, нпсиле су се и благпсиљале у цркви, па су пптпм чуване пп кућама

Васкршоа јаја
Јаја су симбпл живпта, затп и не чуди штп се у нашпј
цркви кпристе на дан Христпвпг васкрсеоа. Бпје се на
Велики четвртак или Велики петак. Ппстпји легенда да је
Марија Магдалена дпшла кпд Ппнтија Пилата (кпји је
псудип Гпсппда Исуса Христа) и рекла "Христпс васкрсе".
Пн јпј је пдгпвприп да ће се тп десити када кпкпшка
снесе црвенп јаје, а Марија му је на тп пружила управп
црвенп јаје.

Грпжђе
Препбражеое Гпсппдое је један пд најважнијих црквених
празника. Тпга дана се прпславља тренутак када се први пут
Христпва бпжанска прирпда учинила видљивпм. На
Препбражеое, кпји је ппсни празник, у цркви се псвећује грпжђе
и дели нарпду у знак захвалнпсти Бпгу на плпдпвима за исхрану.

14

Човек домаћин и свештеник у свету

Вепма је важнп рећи да је Бпг ствприп све видљивп и невидљивп. Ппд невидљивим светпм
ппдразумевамп анђеле, а ппд видљивим светпм сву прирпду кпја нас пкружује, кап и нас саме.
Бпг је све ствприп из велике љубави и са жељпм да ппстпји вечнп. Литургија је икпна будућег и
вечнпг Царства Бпжијег. Затп је важнп да и плпдпве прирпде принпсимп Бпгу, псвећујемп у
Цркви и припремамп за вечни живпт. Све штп видимп пкп нас, и живу и неживу прирпду, чак и
пнп штп не видимп, а ппстпји, ствприп је Бпг. Збпг тпга кажемп да је Бпг Твпрац света и људи,
целе васипне. Сунце, звезде, планете са оима наша земља, на опј планине, реке, језера,
мпра-све је тп твпревина Бпжја. Заједница љубави са Бпгпм јесте права слпбпда за чпвека, јер
нам Бпг даје живпт. Љубав чпвека према Бпгу јесте љубав према другпм чпвеку, јер се Бпг
ппјављује крпз чпвека. Мржоа према другпм чпвеку јесте мржоа према Бпгу. Бпг впли чпвека
и затп га је ствприп са циљем да чпвек буде у заједници са оим. Бпг је дарпвап живпт свету,
Бпг дарује радпст свету. Бпг впли свпју твпревину и стара се п опј.

Све ствпренп је дар Бпжији људима. Дар је месец, звезде, ваздух, сунце, цвеће и цели
свемир. Дар је и наш живпт. Дар је и љубав наша једних према другима. Људи су увек
захваљивали Бпгу на пвим дарпвима. Затп пве дарпве треба да чувамп и негујемп да би
ппстпјали дпк гпд и ми ппстпјимп.

Разлпзи да и ми некпг свпг даривамп:
 вплимп га
 желимп да пн нас впли
 узвраћамп оегпв дар нама
 хпћемп да га пбрадујемп
 да ппкажемп да мислимп на оега
 да му се захвалимп


И Бпг жели да га такп вплимп и даривамп. Чиме даривати Бпга кад Пн све има?

• БПГ ЖЕЛИ ДА МУ ППКАЖЕМП ДА ВПЛИМП СВЕ ШТП ЈЕ ПН СТВПРИП.
• ЗАТП ДПНПСИМП ПРИРПДУ У ЦРКВУ: УЉЕ ДА ГПРИ У КАНДИЛУ, ТАМЈАН ДА
МИРИШЕ ИЗ КАДИПНИЦА, СВЕЋЕ И БПСИЉАК-ЦВЕЋЕ…

Откријмо велико у малом:

У МРВУ ТАМЈАНА УТКАН ЈЕ
ТРУД ИНСЕКАТА ОКО КОРЕ
ДРВЕТА СА КОЈЕГ ЦУРИ
СМОЛА,

И РАСТ ЦВЕТА ШТО СЕ У
СМОЛУ СТАВЉА.

И НЕЧИЈА ВРЕДНА РУКА
ШТО ОД СМОЛЕ
КАМЕНЧИЋЕ СПРАВЉА.

15

Свети Никола

Светпг Никплаја Чудптвпрца нарпд је јпш за живпта прпгласип светитељем. Бип је милпсрдан
и скрпман, велики бпрац за правду и истинпљубив.
Бип је ппзнат кап дарежљив и збпг тпга се пбележава даваоем ппклпна деци за Нпву гпдину, а
кпд нас је ппзнат и кап Деда Мраз.
Пбичај је бип да упчи Светпг Никпле деца пставе чизмице испред врата и писмп Светпм
Никпли ставе у прпзпр да прпчита, у кпјем пишу какп су били дпбри тпкпм прптекле гпдине,
какп су слушали рпдитеље и извршавали свпје пбавезе и напишу жељу кпју би вплели да им
буде испуоена. Следећег јутра би ишли правп дп врата да виде кпји су ппклпн дпбили.
Свети Никпла се празнује у целпм хришћанскпм свету и најчешћа је слава кпд Срба, где
пплпвина слави, а друга пплпвина иде на славу. Свети Никпла или Никпљдан једна је пд
најчешћих српских слава.

16

Божић

“Слава на висини Богу, и на земљи мир,

међу људима добра воља” (Лк.2,14).

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина
Божијег, Спаситељa света. Та чињеница да је то празник рађања новог живота,
празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства,
украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви
ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити
Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој
народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому,
нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се
увећава имовина у пољу, тору и обору!“

Празници који претходе Божићу

Божићу претходи неколико празника који су везани
за Божић.

Детињци, Материце, Оци, Туциндан и Бадњи Дан су
породични празници родитељства, материнства,
очинства и деце. У тим недељама које претходе
Божићу деца, мајке и очеви символично вежу
конопцем једни друге – а да би се могли одвезати
морају да дају поклоне. Везивање представља свезу
љубави између деце и родитеља, бака и дека, али и
везу са Богом. Поклони изражавају пажњу и љубав
једних за друге као и врлине штедљивости.

Детињци се славе у трећу недељу пред Божић.
Вече уочи празника или рано ујутру на Детињце
родитељи, или баба и деда, вежу своју децу одн.
унуке. Прво настаје цика, вриска и јурњава по
кући, док их старији ухвате. Детињци су посебан
дан за игру родитеља са децом, у којој сви уживају.
За везивање се обично користе каиш, гајтан,
вуница, конац, плетиво, неки канап, ластиш…
Обично се завежу ноге или руке, па се једним
делом канап привеже за сто или столицу. Онај ко
је везан мора прво да дарује особу која га је везала,
да би био ослобођен.

Материце У другу недељу пред Божић пада овај
празник. Ово је највећи хришћански празник
мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред

17

припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу
своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце.

Оци или Очеви У прву недељу пред Божић празнује
се овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца
везују своје очеве, а ови им се „дреше“ поклонима,
исто као и мајке.

Два дана пред Божић слави се Туциндан и у народу
постоји веровање да се деца не смеју тући на овај дан
да не би била неваљала у току целе године.

Уочи Божића 6. јануара се слави Бадњи дан и са овим
даном већ започиње божићно славље. Тог дана
домаћице припремају Божићну чесницу и припремају
свечана јела за Божићни ручак, а домаћин одлази у
шуму по Бадњак.

Бадњидан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе
јер се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно
славље.

Бадње вече практично спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за
неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као „Божић и
Бадњидан“.Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на
молитву, отпевају тропар „Рождество твоје…“, помоле се Богу, прочитају молитве
које знају, честитају једни другiма празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера
је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна
јела.

Бадњак је обележје српског Божића. То је младо
храстово дрво које се са сламом уноси у кућу. У
урбаним срединама, Бадњак се освећује у Цркви и
дели вернима који на Бадње Вече долазе у свети
храм да узму Бадњак за своје домаћинство.

Символички Бадњак представља дрво које су
пастири донели у пећину у којој се родио Христос а
које је Праведни Јосиф заложио да загреје пећину.
Такође Бадњак је дрво и наговештај Крста
Христовог.

Заједно са Бадњаком уноси и слама и посипа по
кући, а слама символише сламу на којој се Господ
Исус Христос родио.

Божић – на сам дан Божића верници одлазе у Свети Храм на Божићну Литургију
да се причесте након божићног поста и тог дана па све до Богојављења

18

православни срби се три пута миробоже у име Оца и Сина и Светога Духа и
поздрављају се са “Христос се роди” и отпоздрављају “Ваистину се роди”.
Положајник На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се
обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се

посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник или полазник је први
гост који обично долази рано на Божићно јутро и представља Мудраце који су
пратили Звезду водиљу са Истока и који су се поклонили Богомладенцу и
принели му дарове као Цару и Богу: тамјан, смирну и злато.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази
код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и
говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико
парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико
прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља
и весеља, Амин, Боже дај“.
Чесница је божићна погача у коју се ставља новчић и
ломи се као славски колач и чита се Оче наш и ако се
зна Божићни тропар. Онај ко нађе новчић имаће
благостање у току целе године.
Најрадоснији празник међу свим празницима, код
Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан
Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре
свитања, звоне сва звона на православним
храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује
се долазак Божића и Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и
Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на
Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваи-
стину се роди!“
Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења
.Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним
божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући
једни другима празник.
Божић је првенствено празник деце. На Божић се родило најлепше и најсветије
дете у историји људског рода.

19

БОЖИЧНА ПРИЧА: Артабанови дарови

У дане цара Ирпда, када се у
убпгпј пештери кпд Витлејема
рпдип Христпс Спас, на Истпку
на небескпм свпду засја
пгрпмна, прекрасна звезда,
какву никп дп тада није видеп.
Та звезда пламтела је јаркпм,
бљештавпм светлпшћу, крећући
се, пплакп али непдступнп, пут
далеке Јеврејске земље.
Звездпчатци, или, какп су их у
оихпвпј ппстпјбини звали,
мудраци, пдмах упчише чудеснп светилп, и схватише да је тп знамеое Бпжије, да се
негде рпдип Велики Цар, Избавитељ пд зла, чија је ппјава давнп предсказана у мудрим
јеврејским коигама…
Неки пд мудраца, запаљени чежопм ка правди Бпжијпј на земљи и испуоени тугпм
збпг безакпоа кпја се у свему намнпжише, решише да крену за звездпм ка
нпвпрпђенпм Цару, какп би му се ппклпнили и ппслужили му. А где ће га наћи – тп
сигурнп нису знали; мпжда ће, мишљаху мудраци, пут бити далек, а у тп дпба ппаснп је
билп путпвати. И такп пдлучише да се најпре пкупе на једнпм месту, а затим да сви
заједнп, у каравану, крену пнамп куда их звезда ппведе, ка нпвпрпђенпм Великпм
Цару.
Заједнп са другим мудрацима на ппклпоеое крете и велики персијски мудрац
Артабан. Пре нп штп ће ппћи на пут, пн прпдаде сва свпја имаоа, раскпшни дпм у
престпници, и за дпбијени нпвац купи три драга камена: сафир, рубин и зрнп бисера.
Оихпва цена је била пгрпмна; читавп бпгатствп платип је Артабан, самп да би дпшап
дп тих драгуља неисказане краспте. А какп су самп били лепи! Сјај једнпга камена бип
је пппут плавих небеса у ведрпј звезданпј нпћи; други је пламтип пппут пурпурне зпре,
а трећи је бљештавпм белинпм свпјпм надалекп превазишап најчистије снежне
планинске висине. Тп бпгатствп желеп је Артабан да пстави крај кпгу нпвпрпђенпга
Цара Истине и Дпбра, и срце оегпвп испуоаваше се пгоенпм љубављу и вернпшћу
према оему.

Пре нп штп ће кренути на далеки пут, Артабан ппзва к себи пријатеље кпје је највише
љубип и ппрпсти се пд оих.
Дп места на кпме ће се сви пкупити требалп је путпвати некпликп дана, али Артабана
не беше страх да ће закаснити. Пседлап је кпоа снажнпг и ватренпг, време израчунап
тачнп, и свакпга дана прелазип депницу кпју је унапред себи пдредип. Ппследоег дана
псталп му је да пређе некпликп десетина врста, и пн реши да путује читаву нпћ, какп
би за видела дпспеп дп назначенпг места. Бпдрп је каскап оегпв верни ат, пирип је
прпхладан нпћни ветрић, а над главпм, у бескпначнпј даљини небескпг свпда,
пламтела је чудесна звезда, кап дивнп кандилп пред престплпм Свевишоега.

20

“Етп, тп је знамеое Бпжије!” – мислип је у себи Артабан, нетремице ппсматрајући
прекраснп светилп. – “Велики Цар дплази нам с неба, и брзп ћу Те Гпсппде мпј, и ја
угледати!”
“Ђиха, ђиха, мпј кпоићу! Ппжури, дпрп!” – бпдрип је Артабан кпоа, милујући му густу
гриву. И кпо је каскап све брже, а бат оегпвих кппита пдјекивап је палмпвпм шумпм
крпз кпју га је нпсип пут. И такп, малп-ппмалп, стаде свитати, зачу се цвркут птица штп
су се будиле; јутрп се приближавалп. Наједаред кпо се трже, зарза, хтеде се
преплашен вратити. Артабан ппгледа напред, дпбрп псмптри пут и крај самих кпоских
нпгу спази неппмичнп телп. Пн брзп сиђе с кпоа, приђе чпвеку и дпбрп га псмптри.
Бип је тп Јеврејин, изнемпгап пд грпзнице кпја га је у туђини задесила. На први ппглед,
реклп би се да је бип мртав, али пд невпљника дппираше слабп, једва чујнп јечаое,
бплни уздах птеп би се пп каткад са оегпвих сувих усана.

Артабан се замисли: да прпђе ппред бплесника, да га
пстави и ппжури ка збпрнпм месту – тп му савест није
дппуштала; а да пстане ппред Јеврејина да би га
ппвратип и дигап на нпге – изгубип би некпликп сати, и
караван би птишап без оега.
“Шта ћу, мили Бпже, и какп ћу”? – ппмисли Артабан. –
“Ма идем!” – рече, и самп штп се не пппе на кпоа, кад
га прену јаук бплесника, кпји предпсети да ће пстати
без ппмпћи.
“П, Гпсппде Свевишои!” – ппче се усрднп мплити
Артабан – “Ти знаш кпликп чезнем да Те угледам.
Управи ме сада на пут дпбра. Псећам у срцу глас
љубави – није ли тп Твпј глас, Бпже?! Не мпгу да тек
такп прпђем ппкрај пвпг несрећника; мпрам да ппмпгнем сирптпм Јеврејину!”
Са тим речима на уснама мудрац приђе невпљнику, скиде му пдећу, захвати впде из
пближоег пптпка и пкваси му лице и усне, прпнађе у свпм пртљагу некакве лекпве
кпје је ппнеп са спбпм на пут, раствпри их у вину и пружи Јеврејину да пије: прптрља
му прса и руке, пружи му неки мелем да ппмирише и да се ппврати, и такп прпведе
некпликп сати двпрећи бплесника. Дан је већ дпбрп пдмакап, сунце се виспкп ппдиглп
над честарпм, ближилп се ппдне. Јеврејин дпђе себи, придиже се и – прпстп не знаде
какп да захвали дпбрпм незнанцу.
“Кп си ти? Реци за кпга да се мпја ппрпдица и ја Бпгу мплимп у све дане живпта нашег?
И заштп си такп тужан? Каква те брига мпри?” – распитивап се Јеврејин.
Артабан са великпм тугпм исприча кп је, куда путује и рече да је сада, пп свпј прилици,
већ закаснип.
“Знам, пни су већ птишли, сами, без мене…” – гпвпраше Артабан, – “и ја никада више
нећу наћи, нећу видети Цара за кпјим чезнем.”
Јеврејинпвп лице се пзари.
Не тугуј, дпбрптвпре мпј. Мпгу ти се, макар малп, пдужити за дпбрп кпје си ми учинип.
У свештеним коигама мпга нарпда писанп је да ће Цар Правде. Месија пбећан пд Бпга,
бити рпђен у јудејскпм граду Витлејему. Иди тамп, и не пбазири се штп су пријатељи
твпји већ птишли. Акп се Месија ваистину рпдип, наћи ћеш га тамп, у Витлејему”.
Јеврејин јпш једнпм заблагпдари Артабану, и оих се двпјица ппрпстише, кренувши
сваки свпјим путем. Артабан се врати назад; није смеп ни да ппмисли да сам путује
крпз пустиоу – требалп би припремити камиле, пкупити слуге кпје би га пратиле,
снабдети се впдпм и хранпм. И такп прпђе недеља дана. Артабан реши да прпда један
камен да би ппремип караван, али га тп не ражалпсти: знап је да су му пстала јпш два
драгуља. Најважније је билп – не закаснити кпд Цара; и пн ппжуриваше слуге да штп
пре превале пвп пгрпмнп растпјаое.

21

Најзад стигпше и у Витлејем. Умпран, прашоав пд пута, али срећан и радпстан,
Артабан, приближивши се првпј кућици, журнп уђе и пбасу дпмаћицу питаоима:
“Јесу ли се ппјављивали пвде, у Витлејему, дпшљаци са Истпка? Кпме су се пбратили?
И где се сада налазе?”

Дпмаћица, млада жена, дпјила је детенце; пна се најпре препаде кад угледа
неппзнатпг чпвека у кући, а пптпм се умири и исприча свс пп реду. Да су пре некпликп
дана дплазили некакви туђинци из далека, да су нашли Марију из Назарета и да су
оенпг Младенца бпгатп даривали. Куда су птишли – жена не знаде рећи; али каза да
су исте те нпћи Марија и Јпсиф са Младенцем кришпм ппбегли из Витлејема. У нарпду
се прича да су се склппили у Египат, јер је Јпсифу у сну Гпсппд заппведип да пду
пдатле.

Дпк мати пвп казиваше, детенце спаваше слатким снпм, и чисти псмејак титраше на
оегпвпм прекраснпм и невинпм лицу. Али из размишљаоа шта би сада мпгап чинити,
Артабана наглп прену цика, крици, звекет пружја и лелек жена кпји параше срце.
Пплупдевене, неппвезане жене са лицима избезумљеним пд ужаса трчале су пп
Витлејему са свпјим малишанима у недрима, лелечући:
“Спасавајте се, људи! Ирпдпви впјници ппбише нам децу!”
Млада жена пребледе, разрпгачи пчи, приби уз себе уснулп чедп и смпже снаге самп
да изусти:
“Спаси мпје дете, дпбри чпвече, спаси га, Бпг ће ти платити!”
Артабан кап без душе истрча на капију; пред кућпм већ стајаше заппведник пдреда, а и
малп далље видела су се зверска лица впјника кпји витлаху мачевима пкрвављеним пд
убијаоа невине пдпјчади. Артабан се маши кесице за пазухпм у кпјпј чуваше драгп
камеое, узе један драгуљ и пружи га заппведнику.
“Узми пвај драгуљ и иди пдатле; пстави пву жену и дете на миру!”
А заппведник никада није видеп такп нештп драгпценп. Пн ппхлепнп узе драгуљ и
брзп пде са свпјим пдредпм да на другпм месту пкпнча страшнп злпделп. Жена паде
на кплена пред Артабанпм и рече гласпм кпји се птимаше правп из срца:
“Бпг те благпслпвип за мпје чедп! Ти тражиш Цара Правде, Љубави и Дпбра; нека се
укаже пред тпбпм оегпв лик и нека и пн ппгледа на тебе са таквпм љубављу кап штп те
ја сада гледам!”
Артабан јпј нежнп ппмпже да устане, а пп пбразима му пптекпше сузе и пд радпсти и
пд туге.
“Бпже правде, ппрпсти ми! Ради пве жене и оеипг детета дадпх драгуљ кпји сам Теби
наменип. Хпћу ли се удпстпјити виђеоа Твпга лика? И пвамп сам закаснип. Али ппћи
ћу за Тпбпм и у Египат!”
И такп сирпти мудрац ппет крете на пут далеки, да тражи Цара Правде. Мнпге је земље
прпшап, и мнпге нарпде уппзнап, а Цара Правде не нађе. Какп му је тешкп билп на
души, и какп гпркп ридаше!
“Гпсппде”, ппмишљаше Артабан, “кпликп је у свету невпља, беда, мука! Хпћеш ли се
скпрп ппказати свету, хпћеш ли плакшати живпт људима?”
Све штп је мпгап, чинип је Артабан да ппмпгне људима пкп себе: лечип бплне, даривап
сирпте /пд прпдаје првпг драгуља беше му псталп дпста нпвца/, тешип невпљне,
ппсећивап зарпбљене, и у тим трудпвима гпдине му прплажаху такп брзп, кап штп
чунак на разбпју лети за време ткаоа. Пстап мује јпш самп бисер, кпји је чувап крај
сампг срца, надајући се да ће макар тај мнпгпцени дар мпћи да принесе Цару када га
буде прпнашап.
И такп прпђпше тридесет и три гпдине пткакп Артабан пстави свпј далеки завичај.
Ппгрбип се за тп време дпбри мудрац, пседеп, пчи изгубиле некадашои сјај, из руку и

22

нпгу ишчилила снага, али у срцу му је јпш увек пламтела љубав према Пнпме кпга је
давнп тражип. И дпђе дп старпга мудраца глас да се у Јудеји ппјавип Велики Бпжији
Ппсланик, да чуда чини пп свету: мртве васкрсава, пдбачене грешнике и пкпреле
злпчинце пживљава и чини светима.
Радпшћу се испуни умпрнп Артабанпвп срце. “Сада ћу Те”, ппмисли, “наћи, наппкпн ћу
бити слуга Твпј”.
Артабан дпђе у Јудеју, Тада су сви ишли у Јерусалим на празник Пасхе. Тамп је бип и
прпрпк Исус, кпга је Артабан желеп да види. У маси ппклпника дпђе мудрац дп светпг
града и виде на улицама велику гужву.

Реке људи силпвитп су навирале, сви су ишли некуда, журнп, утркујући се,
“Куда хрли тплики свет?” – упита Артабан.
“На Гплгпту! Тп је једнп узвишеое изван града. Данас ће на Гплгпти, заједнп са
двпјицпм разбпјника, бити разапет Исус из Назарета, кпји себе назива Синпм Бпжијим,
и Царем јудејским”.
Артабан паде на земљу и гпркп зарида.
“Пх, зар сам ппет закаснип! Не да ми се да Те видим, Гпсппде! Није ми се далп да Ти
ппслужим! А мпжда ипак није каснп? Идем оегпвим мучитељима, даћу им мпј бисер,
па ће га мпжда пустити”.
Диже се и журећи, кап без душе, упути се на Гплгпту, пнамп, куда је ишап тплики свет.
На једнпј раскрсници пресрете га пдред впјника, кпји је спрпвпдип девпјку ретке и
непбичне леппте у тамницу. Сирптица угледа мудраца, пп пдећи схвати да је
Персијанац и грчевитп се ухвати риза оегпвих.
“Сажали се, дпбри чпвече, пслпбпди ме!” – мпљаше девпјка. “Из исте сам земље кап и
ти. Птац ми је дпшап у Јудеју ппслпм, ради тргпвине, ппвеп мене, али се разбплеп и
умрп. Збпг оегпвих дугпва хпће да ме прпдају у рппствп и да ме псрампте. Пх, спаси
ме, избави ме пд срампте, мплим те, спаси!”
Старина сав задрхта. Ппет се у срцу оегпвпм впдила иста пна бпрба кап у палмпвпм
честару, на путу са Јеврејинпм, и у Витлејему у дпба ппкпља невине деце: да ли да
сачува камен за Великпг Цара или да ппмпгне несрећници? Али љубав и сапсећаое
према сирптпј девпјци били су јачи пд свега. Артабан извади бисер и даде га девпјци:
“Узми, кћери мпја, пткупи пчев дуг. Тридесет и три гпдине чувап сам пвај драгуљ за
мпг Цара. Али ваљда нисам дпстпјан да му прииесем дар.”
Дпк је пн пвп гпвприп, гле, небп се прекри пблацима и тама прекри земљу усред бела
дана. Земља кап да тешкп уздахну, затресе се; загрми грпм, бљесну муоа са једнпг
краја неба на други.
Затреспше се куће, заљуљаше се зидпви, камеое се пдрпоаваше пппут кишних капи.
Један цреп стрпвали се са крпва и паде старцу на главу. Пн изгуби свест, ппбледе, и
такп лежаше у крви. Девпјка се саже да му ппмпгне. Артабан нештп гпвпраше слабим
шапатпм; пдједнпм му се пчи птвприше, у оима заискри радпст, пп лицу му се разли
крптки псмејак. Чинилп се да је на самрти некпга видеп и са неким невидљивп
разгпварап.
Девпјка се нагну тик уз старчеву главу и зачу какп слабим шапатпм гпвпри:
“Гпсппде! Кад ли Те видех гладнпга и нахраних? Када Те видех жеднпга и наппјих?
Када сам Ти дап да ппд крпв мпј уђеш, када сам Те пденуп? Тридесет и три гпдине,
хпдећи пп свету, тражип сам Те, и ниједнпм не видех Твпга лика и не мпгах Ти
ппслужити на земљи, Царе мпј”.
Старац заћута, прса му се нечујнп ппдизаху. Крпз пблаке се прпби зрак сунца и псветли
му лице. Запири лаки ветрић, лаганп мрсећи кпсу самртника; а у тпм ветру, чинилп се,
на оегпвим крилима, зачу се пднекуд са висина тихи глас:
“Заиста, заиста ти кажем: све штп си учинип невпљнпј браћи мпјпј, мени си учинип”.

23

Артабанпвп лице се препбрази, печат величанственпг душевнпг мира и најсветлије,
чудесне радпсти пдрази се на оему. Пн са лакпћпм удахну пуним плућима, ппдиже
пчи ка небу и усну занавек.
Дпшап је крај дугпм путпваоу старпга мудраца. Нашап је најзад Гпсппда Спаситеља, и
оегпви дарпви беху примљени.

24

Три мудраца дарују Новорођеног Младенца.

25

Обоји фигуре на слици, изрежи, залепи на картон, додај мало сламе, и
направи сцену Христовог рођења.

26

Научи божићну песму.

27

СВЕТИ САВА Растка Немањић – дечак
и младић

Рпдитељи Светпг Саве су жупан Стефан Немаоа и
кнегиоа Ана. За Србе је била највећа радпст и дар пд
Бпга имати штп више деце. Иакп су Немаоа и Ана већ
имали два сина, Вукана и Стефана, и некпликп кћерки,
мплили су Бпга да им ппдари јпш једнп мушкп дете.
Те је Ана, већ у ппoдмаклим гпдинама рпдила јпш
једнпг сина. Дали су му име Растислав, скраћенп
Расткп уз жеље да буде снажан, дугпвечан, чврст и леп
кап храст. Мали Расткп растап је на владарскпм двпру
свпјих рпдитеља у старпј српскпј престпници граду
Расу. Играп се са другпм децпм. Правип лук и стрелу,
јахап кпое, мачевап дрвеним мачем. Млади принц је
стасап у виспкпг, виткпг и снажнпг младића, плавих
пчију, тихе и смирене нарави.Оега није привлачип сјај
двпрскпг живпта, ни лпв, ни бпгате гпзбе и друге
забаве. Време је прпвпдип у читаоу коига, у
мплитвама, у сампћи и тишини. Нарпчитп су га
занимале приче п живпту мпнаха и светих људи. Такп је пд најранијег детиоства ппжелеп да
буде кап пни, ти свети људи, и да живи усамљен , у друштву с Бпгпм. Кап младић дпбип је пд
пца деп државе на управу, какп би стекап и развип пптребне владарске вештине и знаоа. На
тпм пплпжају је прпвеп маое пд две гпдине. Када је Расткп напунип 17 гпдина рпдитељи су
хтели да га пжене. Пре негп штп су успели да пстваре наум, млади Расткп је смислип план какп
да пствари свпј сан. Тпкпм једнпг лпва, дпк се лпвачка пратоа пдмарала и забављала уз ватру,
Расткп је искпристип непажоу људи са двпра и са три калуђера , на брзим кпоима ппбеже на
Свету гпру. Птац Немаоа је пдмах ппслап впјску за оим,са задаткпм да га врате,али без успеха.
Ппвратка није билп. Принц Расткп Немаоић ппстап је мпнах Сава.

Рад мпнаха Саве

Наредних седам гпдина мпнах Сава се на Светпј гпри мплип Бпгу, читап коиге, певап у цркви,
лпвип рибе, секап дрва, пекап хлеб, радип на оиви, пкппавап винпград, брап маслине и
смпкве. Пешице и бпс, уз дпзвплу Светпгпрскпг игумана пбилазип пстале манастире и
светилишта. За тп време у Србији, Стефан Немаоа је напустип владарски престп и птишап је у
манастир Студеницу. Дпбип је мпнашкп име Симепн. Мпнах Симепн у Студеници је прпвеп
гпдину дана а затим је птишап кпд сина, Саве на Свету гпру. Заједнп птац и син стварају нпве
манастире, цркве. Засадили су винпграде и впћоаке. Пбнпвили су стари манастир
Хиландар.Накпн пчеве смрти Сава се у Србију и над пчевим мпштима мири ппсвађану браћу,
кпји су се сукпбили пкп власти и пчевпг престпла. Сава пстаје у Србији да ппмпгне браћи да
буду дпбри владари и да Србија ппстане јака држава. Са Братпм Стефанпм саградип је
манастир Жичу, кпд града Краљева. У Жичкпм манастиру крунисап је Стефана Првпвенчанпг за
првпг српскпг краља. Србија ппстаје краљевина. Псампсталип је српску цркву и ппстап први

28

српски архиепискпп. Ишап је Сава пп држави Србији и са људима делип бпгатп знаое. Учип их
је да верују у Бпга, да се крсте, да ппсте, да се причешћују. Пбнављап је пп Србији ппрушене
манастире и цркве. При манастирима је птварап апптеке и бплнице где је људе научип какп да
се лече уз ппмпћу биљака, мелема и чајева. Ппказап им је какп да саде винпград, да гаје впће,
да гаје пчеле и цеде мед. Саветпвап их је какп да праве куће. Учип је људе да буду мудри,
вредни, паметни, радни.

Савина смрт

Мнпгп је путпвап Сава, пп свпјпј земљи и пп суседним државама и свуда су га дпчекивали са
љубављу. Два пута је ишап у Свету Земљу и ппклпнип се на грпбу Исуса Христа. На ппвратку с
другпг путпваоа Сава се тешкп разбплеп. Умрп је 27. јануара у граду Трнпву, у Бугарскпј. Имап
је 70 гпдина.Сахраоен је уз највеће државне ппчасти. Ппсле гпдину дана , оегпв синпвац краљ
Владислав пренеп је оегпве мпшти из Трнпва у манастир Милешеву, кпд града Пријеппља.
Збпг дела и заслуга Срби га прпгласише светим. Свети Сава је ушап у нарпдне приче и легенде
кап заштитник, учитељ и впђа. У причама пн се ппмиое кап светац кпји ппмаже људима у
невпљи, учи нарпд дпбрпти и хришћанскпј мудрпсти, штити га пд злптвпра и учи да живи
разумније. Страдаое Светпг Саве И ппсле смрти, Саву су сви вплели и дивили су му се. Нарпд
га је вплеп и ппштпвап. Певали су песме и причали дивне песме п оему. Ишли су да се мпле
оегпвим мпштима. Тп је страшнп нервиралп турске псвајаче. Турски впјскпвпђа Синан паша је
пдлучип да заплаши српски нарпд и учини га ппкпрним. Птеп је мпшти Светпг Саве из
Милешеве. Дпнеп их је у Бепград и гпдине 1594. јавнп спалип на брду Врачару. На тпм месту
саграђен је храм Светпг Саве. Ппсле пслпбпђеоа пд Турака , дан оегпве смрти , 27.јануар се
прпглашава за шкплски и државни празник, а Свети Сава се слави кап писац, прпсветитељ и
шкплски заштитник.

29

Најзанимљивије сазнање о Светом Сави ми је...
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________

30

Радост служења

Шта значи радпснп служеое? Тп значи да ми са љубављу без икакве надпкнаде (плате)
радимп нештп штп ће бити драгп Бпгу.
Такп ми треба да ппмажемп: нашим рпдитељима, бакама и декама, другарима, бплеснима,
прирпди (биљке, живптиое….)
Свпју љубав према Бпгу људи и прирпда ппказују такп штп желе да служе Бпгу да би ппказали
свпју захвалнпст за све чиме нас је Бпг пбдарип. Следећа прича ппказаће бам на кпји начин су
три стабла ппслужила у истприји људскпг спасеоа.

Три стабла (прича)

Давнп, давнп, расла три стабла на брду. Разгпварала су, тихп шумећи гранама на ветру, п
свпјим надама и снпвима.
Првп стаблп рече: – Једнпг дана ћу, надам се, ппстати кпвчег за благп. Мпжда ћу бити
украшен дивним резбаријама и свакп ће видети мпју леппту.
Другп стаблп је силнп желелп да буде деп мпћнпг брпда. – Нпсићу краљеве и краљице прекп
впда и плпвићу дп краја света. Свакп ће се псећати сигурним у мени збпг снаге мпга трупа.
На тп треће стаблп рече: – Желим да ппрастем и будем највише стаблп у шуми. Људи ће ме
из далека видети на врху брега, гледаће мпје гране и мислиће на небеса и на Бпга и какп сам
им близак. Ја ћу бити најзначајније стаблп свих времена и људи ће ме се увек сећати.
Мнпгп гпдина су дрвета мплила Бпга да им се жеље пстваре. Једнпга дана дпђпше дрвпсече,
стадпше кпд првпг стабла и рекпше: – Пвп дрвп изгледа снажнп, прпдаћемп га за дпбре паре
тесару, и ппчеше сећи стаблп. Стаблп беше срећнп. Зналп је да ће тесар пд оега направити
кпвчег за благп. Кпд другпг стабла рекпше:
– Пвп стаблп је за брпдпградилиште, тамп траже баш пваквп дрвп. – Другп стаблп се
задпвпљнп псмехну. Ппстаће мпћан брпд. Кад дрвпсече дпђпше дп трећег стабла, пнп се
силнп уплаши. Акп га ппсеку, оегпви се снпви неће пстварити. Један пд дрвпсеча рече:
– Мени не треба да прпдајем дрвп ни тесару ни брпдпградилишту, па ћу узети пвп. – И ппсече
стаблп.

31

Пд првпг стабла тесар је направип јасле. Ставип га у шталу и напунип сенпм. Тп није билп пнп
за шта се дрвп мплилп.
Пд другпг стабла направљен је мали рибарски брпд. Не пствари му се жеља да буде мпћни
брпд кпји нпси краљеве.
Треће стаблп је исеченп у велике кпмаде, грубп истесанп и пстављенп самп у мраку. Тамп је
чамилп и тугпвалп.
Гпдине су прпшле. Једнпг дана, у шталу дпђпше чпвек и жена. Пна се ппрпди и стави дете у
јасле кпје су направљене пд првпг дрвета. Стаблп је псетилп, чак дп дрвенпг срца, да, пд кад
свет ппстпји, ни једна шкриоа са благпм не мпже да се мери са драгпценпшћу кпју су у себе
примиле скрпмне јасле, и да, дпк траје свет, неће бити ничег драгпценијег. Билп је тп највеће
благп свих времена.
Тридесет гпдина касније, група људи уђе у рибарски брпд направљен пд другпг стабла. Један
пд оих, умпран, заспа. У некп дпба се ппдиже велика плуја. Стаблп увиде да није дпвпљнп
снажнп да заштити људе. Путници прпбудише чпвека кпји је спавап умптан у пгртач. Пн устаде,
рече: „МИР“ и плуја стаде. Тада стаблп схвати да нпси Краља над краљевима, Цара над
царевима.
Прпшле су три гпдине пд пве плује. Некп дпђе и узе и треће стаблп. Краћи деп укуцаше
пппрекп и натпварише га чпвеку кпји га је нпсип улицама. Људи су се ругали Пнпме кпји га је
нпсип. Када дпђпше дп врха брега, ппставише стаблп и разапеше чпвека на оега. Стаблп су
ппдигли у вис и пставили да чпвек на оему умре. Када дпђе недеља, стаблп виде да је
дпвпљнп снажнп да стпји на брду и да буде близу Гпсппда Бпга, јер је Спаситељ бип разапет
на оему.
Ппрука пве приче:
Када се не пстварују ваше мплитве, или вам нештп не иде пд руке, знајте да Гпсппд Бпг има
план за вас. Акп Му верујете, Пн ће вам дати велике дарпве. Свакп стаблп дпбилп је штп је
хтелп, самп не пнакп какп је замислилп. Ми не знамп шта Гпсппд Бпг планира за нас.
Знамп самп да је Оегпв Прпмисап другачији пд нашег мишљеоа, али је Оегпва Прпмисап
увек најбпља.

Размисли:
- Да ли су се стаблима жеље пствариле и у кпјем пблику?
- Да ли и људи ппнекад желе у живпту једнп, а дпбију другп?
Запамти: Бпг нам увек у живпту шаље пнп штп је најбпље за нас.

32

Бог се брине о свету

Врлп је важнп да запамтимп да Бпг када је из љубави ствприп читав свет и чпвека, није престап
да брине п оему. Бпг је на мнпгп начина пткривап да је присутан и свету и тп прекп свпје
небеске впјске: анђела.

У Старпм Завету, Бпг је мнпгим праведним и ппбпжним људима слап анђеле кпји су им
ппмагали у мнпгим живптним ситуацијама. Стрпљивп је Бпг гледап какп ће се људи
ппнашати и какп ће пдгпвприти на Бпжију љубав.
Међутим, људи су врлп брзп ппчели да ппстају све гпри,vзабправљали су да треба да
чувају свет, да впле, чине дпбра дела иvбрину једни п другима.
Када су се људи тпликп искварили, Бпг је ппнпвп ппказап свпју неизмерну љубав
према нама: пдлучип је да ппшаље свпга Сина у свет.
У тп време, када је Бпг дпнеп ту пдлуку, живела је једна ппбпжна, скрпмна, пуна
врлина, млада девпјка пп имену Марија.
Опј је ппслат анђеп Гаврилп да јпј пбјави најрадпснију вест за све нас: да је пна
изабрана да дпнесе на свет Спаситеља Света!
Пна је пвпм ппсетпм и речима била збуоена и упитала је анђела Гаврила: ”
Какп ћу ја рпдити Сина Бпжијег када нисам у браку и не знам за мужа?”
Анђеп јпј је пдгпвприп да ће се све тп дпгпдити силпм Свемпгућег Бпга: „Дух Свети
дпћи ће на Тебе, и сила Свевишоег псениће Те; затп и рпђенп биће Светп и назваће се
Синпм Бпжијим.”
Пвај радпстан дпгађај прпслављамп на празник Благпвести, 7. априла.

Ппгледај пажљивп слику
празника Благпвести
и видећеш сусрет
Анђела Гаврила
и Дјеве Марије.

Сваки правпславни хришћанин на Светпм крштеоу дпбија свпг Анђела Чувара кпји га
чува и штити, ппдстиче на дпбра дела и врлине.
Пн је ту да нас чува у свим живптним ситуацијама. Ипак, када чпвек не чува Бпжије
заппвести, дугп времена се ппнаша ружнп без жеље да се ппправи и не ппказује љубав
и бригу са свпје ближое, удаљава свпг Анђела чувара кпји пнда нема мпгућнпст да га
штити.

33

Али, штп се ми више трудимп у дпбрим делима, утпликп нам Анђеп више ппмаже!
Какп?
Тп је једна велика тајна, али најчешће нам ппмаже крпз дпбре људе кпје срећемп на
нашем живптнпм путу и мнпгп пута нам крпз дпбре људе дпђе и решеое неке
ситуације.

Мнпги пд вас, славе славу Архангела
Михаила 21. нпвембра. Пн је изабран да
буде впђа свим анђепским впјскама и на
икпни се слика са штитпм и мачем!

На пвпј слици мпжете видети предивну,
ппзнату икпну Анђела кпји је
весник Васкрсеоа Христпвпг:
Белпг Анђела!

34

Литургија – препбражај света

Пве гпдине смп мнпгп причали п ствпренпј прирпди и људима. Рекли смп да је свпјствп свих
ствпрених ствари прппадаое/умираое. Јединп у заједници са Бпгпм чпвек и прирпда мпгу да
ппстигну бесмртнпст. Заштп? Затп штп је Бпг сам пп себи бесмртан и вечан.
Икпна тпг вечнпг живпта - Царства Бпжијег - јесте Литургија.
Каква је била ствпрена прирпда?
Заштп је Син Бпжији ппстап чпвек?
Где је присутан Христпс?
Шта треба да урадимп да бисмп ппстали чланпви Литургије?
Првп чудп кпје је Гпсппд Исус Христпс учинип, билп је претвараое впде у винп на једнпј
свадби.
Тај дпгађај је нагпвештај будућег препбражаја твпревине и чпвека, тј. преласка из смрти у
живпт.

35

МРВЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Патријарх Павле бип је веран и у малпм. јер веран у малпм веран је и у великпм. И пбратнп.
Такп нас учи Писмп.
Учип нас је да ппштујемп сваку мрву хлеба, пре свега свпјим примерпм:
На крају јела лизнуп би прст и оиме ппкупип све мрвице пкп таоира. Да се не баци!
Кпликп великих ппука, кпликп мисли се рађа при сећаоу на тај ппступак:
Гпсппд је научип чак и птице и мраве да ппкупе сваку мрвицу хлеба са земље.Јер хлеб је
дпбрп, а дпбрп се не гази. Пазите да ни ви не ппгазите ни мрву дпбра у име виших циљева или
кп зна чега. Верујте, није ни дпбар, ни велики циљ кпји тражи да се згази и најмаои чпвек. Кп
гази ближоег, гази истпвременп и Христа и себе. Јер смп сви мрве једнпг целпг Хлеба Христа.
И највећи чпвек на свету маои је пд најмаое мрве пред Бпгпм. Људи су мрвице кпје Бпг
пажљивп скупља - не презире нас нити баца.
Не презиримп ни ми људе, чек иакп нам се учине мали кап мрва. Христпс је и у тпј мрви. А пнп
штп је Христпвп не мпже бити малп. Јер је семе,
Све врлине кпје ппстпје у свету су Христпве врлине. Ми смп мрве кпјима Бпг ппклаоа мрвице
свпјих врлина. Не гпрдимп се, негп са страхпм, верпм и љубављу захвалимп великпм
Дарпдавцу.

Патријарх Павле није пставип за спбпм ни мрву зла. На тп је ппзивап и нас. И када је
гпвприп ''Будимп људи'' и када је, стпјећи на царским дверима плтара са путирпм у руци,
питап свакпг кп прилази светиои над светиоама: ''Када сте се ппследои пут исппведили ?'' и
пне кпји тп нису скпрп учинили није причешћивап.
Патријарх Павле није прппуштап да учини ни мрву дпбрпг, акп је бип у мпгућнпсти.
Угледајмп се бар мрву на оега.

36

Литургија молитва за спасење света
и човека

Литургија је икпна будућег и вечнпг Царства Бпжијег. Затп је важнп да и плпдпве прирпде
принпсимп Бпгу, псвећујемп у Цркви и припремамп за вечни живпт. На Литургији се читају
ппсебне мплитве кпје се зпву ЈЕКТЕНИЈЕ. У тим мплитвама се мплимп Бпгу за спасеое света и
чпвека, тачније, мплимп се за мир у свету, спасеое наших душа, за све правпславне хришћане,
за сваки град и крај, за путнике, бплеснике, за изпбиље свих плпдпва земаљских итд.

Хајде пажљивп да изгпвпримп мплитву Пче наш и да размислимп шта све пд Бпга иштемп у тпј
мплитви.

Пче наш, кпји си на небесима, да се свети име Твпје, да дпђе Царствп Твпје, да буде впља
Твпја, на земљи, кап и на небу. ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС и ппрпсти нам дугпве
наше, кап штп и ми ппраштамп дужницима свпјим, и не уведи нас у искушеое, нп избави
нас пд злпга. Амин.

У мплитви Пче наш, Бпгу се пбраћамп са мплбпм да нам ДАНАС да ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ.
Дпбрп размислите, а затим запишите кпје значеое, пп вашем мишљеоу, имају те речи.

Акп сте записали, наставите даље са читаоем пвпг текста.

Јпш у време Старпга завета, када су се Јевреји нашли у пустиои гладни и жедни, Бпг им је
сваки дан слап с неба ситне кпмаде хлеба слаткастпг укуса. Тај хлеб се звап МАНА. Дпбијали су
тачнп пнпликп кпликп им је билп пптребнп за тај дан. Акп би некп ппкушап да прави залихе,
оегпва мана би се ппкварила дп сутра.

Јевреји узимају ману - хлеб кпји им је Бпг ппслап

Важнп је да знамп да сагледамп наше пптребе и да не тражимп више негп штп нам је
пптребнп. Кпје тп пптребе имају људи?

ТЕЛЕСНЕ ПОТРЕБЕ ДУШЕВНЕ ПОТРЕБЕ

Храна, пиће, одећа, Пажња, љубав, игра, учење, радост,
кућа, играчке... заједница са другим људима, вечни
живот...

Које су нам потребе важније?
Христос нас учи да су и тело и душа важни, али да је најважнија СКРОМНОСТ У
ПРОХТЕВИМА. Хајде да прочитамо неке од Христових поука:

„Не брините се шта ћете јести и у шта ћете се оденути. Душа је важнија од јела и тело
од одела.“
„Погледајте птице небеске које нити сеју, нити жању, ни сабирају у житнице, па Отац
небески храни их.“
„Не брините се пкп тпга шта ћете јести и шта ћете пбући. Зна Птац ваш да вама треба све пвп.

Негп, тражите најпре Царствп Бпжије и правду Оегпву, а пвп ће вам се све дпдати.“

37

„Не брините се за сутра, јер сутра бринуће се за себе. Дпста је свакпм дану бриге свпје.“
Заштп нас Гпсппд Исус Христпс учи да не треба мнпгп да се бринемп? Затп штп је непптребнп.
Акп нам Бпг даје живпт, зар нам неће дати и мале ствари кап штп су храна и пдећа?! Бпг не
пбећава да ће нам дати више негп штп нам је пптребнп, али се мпжемп пслпнити на оега да
ће се ппбринути за све штп нам неппхпднп.
Не треба да забправимп да је пвпземаљска храна привремена, прплазна и да нас не мпже
заувек заситити. Ппстпје две врсте хране
1) Храна кпја је прплазна
2) Храна за вечни живпт
Гпсппд је за себе рекап „Ја сам хлеб живпта“. Тп значи да је извпр нашег вечнпг живпта сам
Гпсппд, а предукус тпг вечнпг живпта имамп на Светпј Литургији, када се сједиоујемп са
Гпсппдпм крпз Светп Причешће.

38

Лазарева субота – Врбица

Гпсппд Исус Христпс је имап пријатеља Лазара. Честп је ппсећивап оега и оегпве сестре
Марију и Марту. Једнпг дана, дп оега је стигла вест да је Лазар умрп. Христпс је тугпвап, али је
ппсле 4 дана дпшап у Витанију и сестрама кпје су тугпвале збпг смрти впљенпг брата, рекап је
да се не брину, јер ће Лазар васкрснути. Накпн тпга је птишап дп Лазаревпг грпба и рекап је:
"Лазаре изађи". Лазар је захваљујући Христу и оегпвпј љубави пживеп. Пвај празник, кпји се
јпш зпве Лазарева субпта или Врбица, ми славимп 8 дана пре Христпвпг Васкрсеоа. Увече тпга
дана дпчекујемп празник Цвети, нпсимп врбине гране и звпнчиће пкп врата, радпснп
дпчекујући Христа, баш кап штп су тп чинила деца када је Христпс ушап у Јерусалим.

39

Васкрс

Велики петак је најтужнији дан у гпдини. Тада се сећамп невинпг Христпвпг страдаоа на крсту,
на Гплгпти. Међутим, кап штп је пре свпг страдаоа Христпс рекап ће васкрснути (пживети), тп
је и учинип ппсле три дана - у недељу. Такп се жалпст свих оегпвих ученика претвприла у
радпст. Трећег дана пп распећу, у недељу, Христпс је на чудесан начин Васкрсап - устап је из
мртвих!
Питате се какп је тп мпгуће?! - Па, Бпгу је све мпгуће!
Христпс је свпјим страдаоем и васкрсеоем исцелип прппадљиву људску прирпду. Затп је тај
дан за нас најрадпснији. Тада се ппздрављамп речима:

"Христпс Васкрсе", "Ваистину (заиста) Васкрсе"

40

Васкршњи обичаји

„На Велики Петак бака, мама и ја фарбамп јаја. Бака ми је причала заштп се фарбају јаја
за Васкрс: у старим причама се казује да је исппд крста на Гплгпти, на кпјем је Христпс бип
разапет, билп грличинп гнездп. Крв је пппрскала јаја у гнезду и пбпјила их руменпм бпјпм. У
сппмен на невинп прпливену крв и Васкрсеое Христпвп, ми бпјимп васкршоа јаја. Црвена
бпја је симбпл радпсти и Васкрсеоа. Ппсле ппдне сви идемп у цркву. Свештеници изнпсе
Плаштаницу. Тп је платнп на кпјем је насликан Исус Христпс, кад су Га скинули са крста . Пд
Великпг петка дп Васкрса звпна не звпне, самп се чује клепалп. Симвплични грпб Христпв је у
цркви ппсебнп местп, украшенп цвећем и свећама, на кпје свештеници стављају Плаштаницу,
Јеванђеље и крст. Сви прилазе и целивају Плаштаницу. Такп се ппклаоамп грпбу и страдаоу
Христпвпм. Велики Петак је једини дан у гпдини када се уппште не служи Света Литургија. На
Велику субпту се служи Литургија. Свештеници имају црне пдпре. Звпна не звпне и све је
тужнп. У недељу, ранпм зпрпм, идемп у цркву на васкршоу Литургију. У цркви је тамнп,
самп светлуцају пламичци свећа и кандила. Најпре се служи служба. Пптпм
свештеници, и сви ми кпји смп у цркви, идемп са упаљеним свећама у пбилазак пкп цркве.
Тп се зпве литија. Некпликп пута застајемп испред затвпрених врата храма, тада се читају
мплитве. Кад зазвпне сва звпна, црквена врата се птварају. Све је пбасјанп светлпшћу.
Свештеник гпвпри:„Христпс Васкрсе”, а ми пдгпварамп: „Ваистину васкрсе!” Пдједнпм се све
прпмени. Уместп таме и туге светлпст и радпст.Мнпгп је лепп, а свештеници, нарпд и ми деца,
певамп:

„Христпс Васкрсе из мртвих…” Ппсле се сви куцају шареним јајима и једни другима
честитају празник радпсним ппздравпм „Христпс Васкрсе!“

1. Како се зове последња недеља Христовог живота на земљи:

а. светла недеља;
б. крстопоклона недеља;
в. страсна седмица.

2. Ко је издао Христа?
а. Јуда Искариотски;
б. Симон Петар;
в. апостол Јаков.

3. Када је одржана Тајна Вечера?
а. на Велики Петак;
б. на Велику Суботу;
в. на Велики Четвртак.

4. Најзначајније што је Христос учинио на Тајној Вечери је:
а.рекао апостолу Петру да ће га се три пута одрећи;
б.утврдио Свето Причешће;
в.рекао Јуди да зна да ће га издати.

5. Христос је васкрсао:
а. у суботу;
б. у недељу;
в. у понедељак.

41

42

Обоји Христов Часни крст по облицима.
43

Све чека на љубав човека

Свети Герасим и лав Јордан

Једног дана, док је Свети Герасим шетао обалом реке
Јордана, срео је тога лава. Чим се појавио, почео је да
риче и да са великом муком подиже једну ногу. Шта се
то беше догодило? Један велики трн се забио у ногу,
која је отекла, напунила се гнојем, те лав није могао ни
да хода од бола.
Кад је старац видео у како се тешком стању нашао лав,
веома се ожалостио. Приближивши му се, сео је на
један камен, узео лавову шапу и пажљиво је посматрао.
Ножићем ју је засекао, извадио трн са много гноја, па
затим очистио рану. Пошто ју је превио неком
тканином, отерао је лава. Међутим, он није отишао.
Након излечења, остао је поред Светитеља и никад га
више није напустио; припитомио се као овца и пратио
је старца попут истинског ученика. Старац се чудио
великој благодарности дивље звери, која се заиста
ретко сретала са другим људима...
Међутим, овде се ова задивљујућа прича о Светом Герасиму Јорданском и његовом лаву
не завршава, него нас учи томе да ако и дивље животиње показују такву захвалност и
послушност према својим добротворима, колико тек ми људи, са разумним душама, треба
да будемо благодарни Исусу Христу који нам чини доброчинства на сваком кораку нашег
живота.

Размисли и одговори:

1) Зашто је Свети Герасим помогао лаву?
________________________________________________________________________________________________
2) Зашто је лав исказивао послушност Светом Герасиму?
________________________________________________________________________________________________
3) Шта по твом мишљењу значи бити "нераздвојни пријатељ"?
________________________________________________________________________________________________
4) Чему нас учи ова прича?
________________________________________________________________________________________________

44

Чувамо дарове Божје љубави

Први дар кпји је чпвек дпбип пд Бпга је сам живпт.

Бпг је желеп да ствпри биће кпје је сличнп Оему, кпје ће мпћи да размишља слпбпднп, да
впли, да живи вечнп у заједници љубави са другим људима и са Оим.

Бпг је чпвека ствприп да буде сачиоен пд тела и душе. Затп чпвек треба дар живпта да чува и
ппкаже захвалнпст Бпгу крпз бригу п телу и п души.

Захвалнпст Бпгу за дар живпта чпвек пре свега ппказује крпз мплитву (у храму, кпд куће и у
свакпј прилици) и крпз Светп Причешће кпјим се Бпг и људи сједиоују.

Захвалнпст за тп штп нам је здравп телп ппказујемп пре свега крпз мплитву и Причешће. Акп
смп бплесни, мплимп се Бпгу да пздравимп и пдлазимп кпд лекара. Телп чувамп и такп штп
нећемп претеривати у јелу и пићу, крпз здраву исхрану, сппрт. Телп чувамп такпђе крпз бригу п
тпме да ни другпга, ни себе физички не ппвредимп.

Захвалнпст за тп штп нам је здрава душа ппказујемп крпз мплитву, ппст и Причешће. Акп
имамп страхпве, акп смп тужни, љути, љубпмпрни... мплимп се Бпгу да нам ппмпгне и да тп
прпђе. Дар живпта крпз бригу п души чувамп крпз праштаое, ппмагаое свакпме кпме смп
пптребни... затим, крпз избегаваое пгпвараоа, свађе, зависти, мржое и свих лпших мисли,
речи и ппступака.

Бпг нам је ппред живпта дап и све штп је пптребнп да бисмп живели. Дап нам је храну и впду,
светлпст и тпплпту. Међутим, чпвек мпра да се пптруди. Затп му је Бпг дап памет и вештине: да
направи пдећу и пбућу, да гаји ппврће и впће, да направи кућу, да лакше пстварује кпнтакт са
другим људима, да лакше иде пд места дп места, да лакше и брже пбавља сваки ппсап...

Чуваое дарпва хране и впде:

Дарпве хране и впде чувамп пре свега крпз мплитву (мплитва пре и ппсле јела, мплитва за
рпдну гпдину). Затим, пве дарпве чувамп крпз труд да имамп храну и впду (нпр узгајаое
ппврћа и впћа). Пве дарпве, такпђе чувамп и крпз бригу п прирпди (не загађивати реке, земљу,
ваздух, не убијати живптиое из забаве, садити нпве шуме).

ЧУВАОЕ ДАРПВА КПЈИ НАМ ПЛАКШАВАЈУ ЖИВПТ:

Бпг је чпвеку дап памет какп би чпвек себи плакшап ппслпве и живпт. Чпвек такп прави разне
алате, машине и препарате за фабрике, бплнице, шкпле... за зидаое куће, прављеое пдеће и
пбуће, прераду хране, лечеое... Какп чувати пве дарпве? Пре свега крпз мплитву захвалнпсти
(мплитва пре и ппсле учеоа, пре и ппсле свакпг ппсла). Затим, пве дарпве чувамп и крпз тп штп
ћемп направити нештп штп ппмаже чпвеку (нпр. неки лек за неку бплест).

ЗАПАМТИ ПВП:

Из свега штп смп навели видимп да чпвек дарпве Бпжије чува крпз МПЛИТВУ, ПРИЧЕШЋЕ и
ЛЕПП ППНАШАОЕ (ЧУВАОЕ СЕБЕ, ДРУГИХ ЉУДИ И ПРИРПДЕ).

45

Стварање света у православној
иконографији

Бпг ствприп свет и чпвека из љубави. Све штп Бпг ствара из љубави пбавијенп је мудрпшћу,
лепптпм, праведнпшћу, врлинпм и различитим дарпвима.

Приметили сте када уђете у неку правпславну Цркву или манастир да зидпви нису празни, већ
су врлп живпписнп псликани – фрескама. За разлику пд фптпграфије кпју правимп
фптпапаратпм или мпбилним телефпнпм, фреске и икпне слика људска рука, уз мплитву Бпгу,
пп пдређеним правилима.

Чпвек кпји псликава зидпве неке цркве или
манастира зпве се фрескпписац, а чпвек кпји
слика икпне на дрвету зпве се икпнпписац.

Пни сликају велике истине кпје су записане у
Библији. Прва велика тема је ствараое света и
чпвека, а ту је и најважнији дпгађај кпји се
дпгпдип за нас људе - рпђеое Сина Бпжијег Исуса
Христа и мнпги важни дпгађаји из Христпвпг
живпта. И икпне имају за циљ да нас ппдсете на
Бпжију љубав према нама, да нас свпјпм лепптпм
ппдстичу на мплитву и труд, да нас бпдре на
врлински живпт и веру у Васкрслпг Гпсппда Исуса
Христа.

Људи су сликали важне дпгађаје на различитим материјалима: дрвету, платну, камену...

Ппсебна врста слика кпјима се приказује шта је све Бпг учинип за нас, и какп су изгледали
Гпсппд Исус Христпс, Бпгпрпдица, анђели, свеци јесу икпне и фреске.

Какп је насликанп ствараое света пп данима.

У ппчетку ствпри Бпг небп и земљу. А земља беше без пбличја и пуста, и беше тама
надбезданпм; и дух Бпжји дизаше се над впдпм. И рече Бпг: Нека буде светлпст. И би светлпст.
И виде Бпг светлпст да је дпбра; и растави Бпг светлпст пд таме. И светлпст назва Бпг дан, а
таму назва нпћ. 1 Moj, 1:1-5

46

Прича о иконама

Дечак: Слике у цркви су лепе, али су ми помало необичне.
Иконописац: То је зато што оне и нису обичне слике, већ иконе.
Дечак: Иконе? Ту реч сам чуо много пута али не знам шта тачно значи.
Иконописац: Иконе су свете слике на којима су приказани Христос, Богородица,
светитељи, анђели и важни догађаји из њиховог живота.
Дечак: По чему се иконе разликују од осталих слика?
Иконописац: Слике приказују људе и природу у прошлости. Икона их приказује онаквима
какви ће бити у будућности - у Божјем Царству.
Дечак: Како је то могуће?
Иконописац: Постоји више начина како се то постиже. Иконе се, рецимо, сликају тако да на
њима нема сенке, а из ликова исијава светлост Божјег Царства.
Дечак: Видео сам да људи у цркви љубе иконе и да се пред њима клањају. Зашто то чине?
Иконописац: Иконе нису украс. Својим односом према иконама, људи указују љубав и
поштовање личностима које су на њима насликане.
Дечак: То се дешава и са фотографијама на којима су људи које волимо.
Иконописац: Тачно тако. Ипак, постоји разлика. Ликови на иконама су на тајанствен начин
заиста ту присутни. Са њима можемо да разговарамо када им се молимо. Зато се иконе налазе и
у нашим домовима, школама, болницама...
Дечак: Да ли сам добро разумео - иконе су као прозори кроз које можемо да
разговарамо са онима који су на њима?
Иконописац: Управо тако. Оне су прозор у Царство Божје.

Најчешће технике којима се служе иконописци (људи који сликају иконе) су:
1. Иконопис – сликање на дасци
2. Фрескопис – сликање на зиду
3. Мозаик – стварање уметничког дела коришћењем разнобојних каменчића,
комадића стакла и томе слично

47

Оклоп Божји

На крају трећег разреда научили сте мнпгп тпга и заслужили сте да се пденете у пклпп Бпжји.

Впјнику су пптребни шлем, штит и мач. И Христпвпм следбенику су
пптребни заштитни кпмади, самп не пни кпји се физички стављају.
Уместп тпга, пви дарпви се духпвнп пблаче када смп хришћани. Истина,
праведнпст, црква, вера, спасеое и Бпжја Реч су све пнп штп мпрате
имати у свакпдневнпм живпту. Дакле, сваки дан накпн штп пбучете
мајицу и панталпне, не забправите да се пбучете у Бпжји пклпп. Акп се
ппремите пвим духпвним пклпппм, спремни сте да се супчите са данпм.

48

Шта смо научили у трећем разреду

49