ВЕРСКИ КУТАК 3 (1)

Часопис Епархије врањске за основне школе

Благовести

Празник Благовести је један од 12 највећих хришћанских
празника који се слави у знак сећања на ,, благу вест'', када је према
црквеном учењу , Архангел Гаврило објавио Дјеви Марији да је Дух
Свети Њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако
што се једног дана, док је Пречиста Дјева Марија седела у својим
одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврило и
саопшти јој радосну вест:



,, Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се , јер си
благословена ти међу женама и благословен је плод утробе
твоје''!



На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу
исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју
слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила
своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула:



,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!"



И одмах након тих речи у утроби њеној светој , дејством Духа
Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без
Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас
очовечењем.

Овим је Архангел Гаврило отворио прву страницу Новог Завета
да он представља радост за све људе.

Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом)
календару.

Сара Стојановић VII 1 Ања Бојковић VII 1
ОШ ,, Бранко Радичевић'', Врање ОШ ,, Бранко Радичевић'', Врање

Вероучитељица Данијела Алексић



Недеље Часног поста

Велики пост нам даје одговоре на питања шта је покајање и зашто нам је оно потребно,
како треба да му приступимо. Дакле, велики пост је покајничко путовање коме треба
приступити сваки православни хришћанин, како би продубио своју веру и ако је могуће,
изменити начин свог живота. Када човек крене на путовање мора да зна куда иде. Тако је и
са великим постом. Његов крајњи циљ је Васкрс. На Васкрс прослављамо Христово
васкрсење као нешто што се десило и још увек се дешава – нама. Христовим васкрсењем
смо примили дар новог живота који коренито мења однос према свему у свету укључујући
и однос према смрти. ,,Нема више смрти“ – објављује нам се Христовим васкрсењем.
Међутим, физичка смрт је још увек ту и свако од нас ће се са њом суочити. Христос је
својом смрћу изменио природу смрти, и она је сада, Пролазак- Пасха – у Царство Божије.
Ово је вера цркве, коју су потврдили безбројни Свети.

Међутим утисак је да ми овакву веру врло ретко поседујемо, и да свакодневно
занемарујемо и заборављамо ,,нови живот“, који смо од Христа примили. Христос нам је
рекао: ,,Тражите, пре свега, Царство Божије и Његову праведност“, али смо ми толико
запослени и погружени у нашу свакидашњицу, да све ово заборављамо, а самим тим и
грешимо. Живимо као да Христос никада није ни долазио, ни умро, ни васкрсао, и то је
грех свих грехова. Ако ово схватимо, онда можемо да разумемо шта је то Васкрс и зашто
му је као услов потребан Велики пост.

Литургичка традиција Цркве, сви њени ,,кругови“ и службе постоје да би нам помогле да
поново откријемо и окусимо верзију ,,новог живота“ коју смо олако изгубили.

Наш задатак је да у овом тексту обрадимо Недеље Часног поста, па ћемо само напоменути
да је Црква, будући да она има дубок психички увид у људску природу, и да нисмо у стању да
се брзо променимо прогласи прирпремне недеље пре почетка Часног поста. Главне теме у
припремним недељама су жеља за променом, смирење и опраштање.

• Прва недеља Часног поста се одликује посебном строгошћу. Богослужења су дужа него
иначе. Од понедељка до четвртка се на великом повечерју чита покајнички канон Св. Андреја
Критског (Велики Канон) који је према броју дана подељен на четири дела. Понедељком и
средом се током Часног поста, изузев Великог Петка, служи литургија пређеосвећених дарова
односно вечерња служба причешћа. У суботу прве недеље Црква се сећа великомученика
Теодора Тирона. Прве недеље Црква слави ,,Недељу Православља“ – подсећајући се победе
православља над иконоборством и на поновно увођење прослављања икона у Цариграду
843. године. Победа Православља је први пут била прослављена прве недеље Великог поста.

• Друга недеља Великог поста се назива Недељом светог поста. Црква се моли Богу за
укрспљење и оснаживање оних који посте и који се кају. Такође, друге недеље Часног поста
Црква се сећа Светог Григорија Паламе из XIV века и његове православне победе над
јеретичким учењем калабријског монаха Варлама.

• Трећа недеља Великог поста се зове Крстопоклона недеља. Тог дана се на великом бденију,
у свечаној литији износи Крст на средину Храма – где остаје преко целе седмице. После
службе је предвиђен обред поклоњења Часном Крсту.
o У химнографији, те недеље, главна тема је победа и радост крста, а не страдање. Овде се
налазимо на средини поста и потребна нам је подршка због замора. Почињемо да
сагледавамо крај нашег путовања и зраке Васкрса који постају све светлији.
,,Који хоће да иде за мном, нека се одрече себе, узме крст свој и пође за мном“. (Мк. 8,34).
Међутим, не спасава нас наш крст већ Христов крст, који даје и смисао и силу свим другим
крстовима.



• Четврте недеље Црква се сећа Преподобног Јована Лествичника.



• На јутрењу у четвртак пете недеље, слушамо још једном Велики Канон Св. Андреја
Критског, сада у целини. На почетку поста, канон је био симбол покајничких врата кроз која
пролазимо, али сада пред сам крај поста, његове речи су постале наше речи. У првом делу
Великог поста акценат је на нашем напору, нашем очишћењу- Сада нам се скреће пажња да
ово очишћење није само по себи крај већ да нас оно мора водити усвајању Тајне Крста и
Васкрсења.

• Субота пете недеље је ,,Похвала Пресветој Богородици“.



У пету недељу Црква се сећа и прославља Свету Марију Египћанку.



• Шеста и последња недеља Великог поста зове се Врбица (недеља палми). У Суботу шесте
недеље, Црква се сећа чуда када је Господ Исус Христос Васкрсао свог пријатеља Лазара. У
Недељу шесте недеље се прославља свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим.

Вероучитељ Стефан Јањић

СТРАСНА СЕДМИЦА

Последња седмица Христовог живота на земљи зове се Страдална (страсна) седмица. То је
недеља страдања Господње Исуса Христа. Страст значи: мука.


ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК И УТОРАК



Понедељак и уторак Христос је провео у граду који се зове Јефрем. Тамо је поучавао
ученике, утврћивао их у вери и припремао за тешке дане које долазе.



ВЕЛИКА СРЕДА
Фарисеји су нашли издајника, и то међу апостолима, Јуду Искариотског. Завист, пакост и
злоба су обузели његово срце и он је за тридест сребрњака издао Безгрешног Учитеља и
Спаситеља.
Пред празник Пасхе, Христос се вратио у Јерусалим. Знајући да долази дан страдања, позвао
је своје ученике на вечеру. Знао је и ко је издајник, јер нема тајне коју Бог не зна. Али Господ
наш Исус Христос је принео себе на жртву из љубави према нама, ради искупљења наших
грехова.



ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК


У четвртак, Христос је за трпезом заблагодарио Богу, благословио и преломио хлеб. Поделио
га је дванаесторици апостола рекавши да је то тело Његово. Кад им је поделио вино, рекао је
да је то крв Његова, крв Новог завета, и да и они треба тако да чине убудуће. Апостоли тада
нису разумели многе Његове поуке. Говорио им је: “Ако зрно пшенично не падне на земљу и
не умре, род не може донети.“ Такође, Исус Христос их је саветовао и учио љубави једних
према другима, али до Јудиног срца, обузетог злобом, нису допирале божанске речи.

Потом су отишли на Маслинску гору, где се Христос последњи пут молио Оцу. Тачно је
знао шта ће се догодити. Кад се молио Оцу у Гестиманском врту, завапио је, да га мимоиђе
чаша страдања, али је рекао: “ Нека буде воља Твоја, а не моја.“ Затим је дошао Јуда са
војницима, пољубио Христа, а Он га је питао: „Зар ме пољупцем издајеш?“ Јуда ништа није
одговорио. Исуса су одвели пред првосвештенике да му суде. Те ноћи, ученици су били као
стадо без пастира, изгубљени и очајни. Чак је и Петар, који је бескрајно волео Христа, те ноћи
поклекао и три пута Га се одрекао.

Кад су га питали да ли је он био са Христом и да ли је он један од Његових ученика, рекао
је да није и да Га не познаје. Кад је трећи пут рекао да не познаје Исуса из Назарета, огласио
се петао. Петар се сетио Христових речи да ће га се“ три пута одрећи пре него што петао
запева“. Схватио је колики је Његов пад, покајао се из дубине душе и плакао горким сузама,
молећи опроштај.

И Јуда је увидео шта је урадио. Дошао је у храм и бацивши новац рекао да је издао крв
невину. Али, његово окорело срце није било спремно на покајање, па се у очајању обесио.
Тако је свој сили грехова које је починио, додао и страшни грех самоубиства. Новац који је за
крв добијен, није могао да иде у благајну храма, па су за тих тридесет сребрњака купили
њиву, да се на њој сахрањују странци. и данас се то место зове Крвна њива.
Зора следећег дана није наговештавала ништа добро. Освитао је дан Христових највећих мука
и страдања.

ВЕЛИКИ ПЕТАК



У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије
Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је тај Човек невин.
Јудеји су знали да они Христа не могу да осуде, па су опет дошли код Пилата и рекли да се
Исус Христос буни против императора, зато што себе проглашава царем, а за такав грех
Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, био је обичај да се један
затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или
Вараву, који је убио неколико римских војника. Људи који су Христа у недељу славили као
Пророка и Спаситеља, нахушкани од фарисеја, тражили су Вараву. Пилат је питао шта да
уради са Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!“

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тежак крст и повели путем
који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица туге-Via Dolorosa.

На путу до места распећа Христос је падао под теретом. Један добар човек Симон из
Киринеје, помогао му је да носи тежак крст до Голготе.(Голгота је брежуљак изван градских
зидина где су извршаване смртне казне. Голгота значи „место лобање“). На брду Голгота
поставили су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је
био у средини. И поред свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца
Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је , око три сата по подне ( по
нашем рачунању времена ), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божија творевина, побунила
се против неправде и злочина. Сунце се помрачило, земља се затресла. У храму се завеса
расцепила одозго до доле. Стене су пуцале. Десило се да су се обистиниле речи Христове да
ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је,
да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Поред Крста је остала само Пресвета Богородица са апостолом Јованом, Маријом
Магдалином и још неким женама. Јосиф из Ариматеје отишао је Пилату и измолио да се са
крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота(када се ништа не
ради), а и да тело не стоји на крсту у време празника, дозволио да Га скину са крста
.Христово тело су обавили погребним платном и однели у нову гробницу, уклесану у стене,
у подножју брежуљка преко пута Голготе. Кад су положили Христово тело, на улаз је
наваљен огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани
не узму тело.

ВЕЛИКА СУБОТА

На Велику суботу, телом у гробу, а душом у Аду,
Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је тада
владала над преминулим душама, побегла је од
Спаситеља. Господ је душе праведника из Ада увео
у рајска насеља, а пре свих душу разбојника који је
био на крсту са Његове десне стране, и који се у
последњим часовима живота покајао за своја
недела.

Вероучитељица Биљана Станимировић

Јован Јовановић Змај
СТРАСНА СЕДМИЦА

Ућуташе звона, као заливена,
Недеља је страсна,

То је песма њена.



Ћутање се болно кроз све душе грли;
Где су гласи звона
Зар су изумрли?



Ћутање је ово, али није немо,
Ми се досећамо,
Ми га разумемо.



Откад нам се Црква на Христу оснива
То пред Васкрс увек,
Увек тако бива.



Осетимо и ми трновац на глави,
И кроз наша ребра
Јурне млаз крвави.



Али муке шапћу: не губи стрпљење,
За неколико дана
Биће Васкрсење.



Славиће га љубав, славиће га слога,
Свако ко се каје

Са небратства свога.



А ангелски гласи са висина брује:
„Јест, тако се

Само Богу умилује!“

Вероучитељица Биљана Станимировић

Фарбање јаја





Васкрс је највећи и најрадоснији празник хришћана. Тога дана ми се
сећамо Христовог васкрсења и победе над смрћу. За Васкрс су везани
лепи обичаји као што је фарбање јаја. Моја бака и мама боје Васкршња
јаја од Великог Четвртка до Велике Суботе. Прекрсте се, помоле Богу,
додају у суд мало освећене воде и у врелој води са бојом спуштају јаја.
Прво обојено јаје боје у црвену боју и оно се зове чуваркућа.Остала јаја
могу да буду и у другим бојама, а мама воли да их украси уз помоћ
листића и трава које ја уберем. Чуваркућу чувамо до наредне године на
посебном месту поред икона.


Зашто се фарбају јаја сазнао сам од маме и вероучитеља. Фарбање јаја
врши се у спомен на догађај када је Света Марија Магдалина
Мироносница путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, где је посетила
цара Тиберија. Као поклон донела му је корпу јаја уз речи: ,,Христос
Васкрсе“. Цар Тиберије није поверовао у васкрсење Господа Исуса Христа,
и да ће променити мишљење једино уколико јаја промене боју. Сва јаја су,
чудом Божјим, постала црвене боје.


По другој легенди,становници Јерусалима подсмевали су се хришћанима,
говорећи да Христос није васкрсао, јер је то немогуће као што је
немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрс све кокошке снеле су
црвена јаја. Постоји и прича о грлици која је свила гнезно испод крста на
коме је Господ разапет. Крв Господња је капала на грличана јаја и она су
постала црвена.


Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али је и боја
радости и васкрсења. Обичај фарбања јаја један је од најстаријих обичаја,
а за децу најлепши и њему се деца највише радују.





Oгњен Стојилковић V3
OШ ,,Светозар Марковић“ Врање

ЛАЗАРЕВА СУБОТА

Лазарева субота – Врбица уочи празника Цвети посвећена је васкрсењу Лазара из Витаније, кога
је Исус Христ васкрсао из мртвих после четвородневног боравка у гробу. Према јеванђељском
предању , Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве. Дошао је до гроба,
наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у
погребне покрове. Његове заповести су биле: „Лазаре, изиђи напоље!“, па је овај празник познат и
као Васкрсење Четвородневног Лазара. То је био изазов који Христос упућује смрти. То је чудо
љубави која тријумфује над смрћу. Врбица је празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу,
Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство Небеско“.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се
уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице,
и затим се врши трократни опход око храма. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве
суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и
ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену цркви, купују им звончиће везане за
тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве.
Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу
велики Васкршњи празници.
У неким нашим крајевима у Србији постоји обичај по имену Лазарице, када девојчице окићене
врбовим гранама и обучене у народну ношњу, иду од куће до куће и певају песме које призивају
здравље. Иду поскакујући и вртећи се у круг. У колико се сретну две групе лазарица, оне своје
лазаре скривају марамама, једне од других да их не би виделе и урекле. Играју и певају песме
намењене најпре кући , а затим и свим укућанима. Улазе у двориште певајућу : „Помоз Бог
домаћине, ево иду лазарице“. Кад заврше са певањем , лазар се поклони и добије јаје или новац као
награду за певање. Онда се окрећу и излазећи из дворишта поскакују и певају у знак захвалности :
„ Што не лепо дочекаше, Што не лепо испратише!“

Вероучитељица Наташа Николић



БЛАГОДАТНИ ОГАЊ - МИЛОСТ ГОСПОДЊА

Појава Благодатног, Нествореног огња у цркви Васкрсења Христовог у Јерусалиму на Велику
суботу, једно је од највећих хришћанских чуда, које се догађа сваке године, на исти начин, на
истом месту. на Светом и Животворном Гробу Господњем. Предања казују да се Огањ јављао
још од времена изградње Константиновог храма(326-336 године после Христа), али,
поуздана, писана сведочанства о овом чудесном догађају датирају од пре 1200 година, па до
наших дана.

Припрема у цркви Гроба Господњег



На Велику суботу, рано ујутро, гасе се сва кандила у Храму Васкрсења Господњег. Потом комисија,
чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти државе Израел, и људи из
муслиманских породица који поколењима чувају ред у Цркви Васкрсења Гсопдњег (Кувуклију), како
би се уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од
10:00 до 11:00 сати. У 11:00 сати чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од
чистог воска. Тачно у подне у Храм улази православни јерусалимски патријарх и почиње света
литија која три пута обилази Свети Гроб. Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15.
века. По завршетку литије Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено
неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем. Патријарх потом скида своју архијерејску
одежду, у нак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу, и остаје обучен у бели хитон.
Узима 4 снопа од по 33 свећа и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим улази и представник Јермена,
који има право да се налази у пред-просторији, одакле мотри на патријарха. Патријарх чита
нарочите молитве којима се, у име свих православних, моли Распетом Христу да и ове године
пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и као знак проверности стада
православног. Док се Патријарх клечећи моли поред Гроба Господњег, сви верници у препуној цркви
(као и свих предходних векова), свако на свом језику, узносе древну молитву: Кирие елеисон –
Господи помилуј. У те две речи све је сабрано: молба, молитва, сузе, бол, стрепња, нада и жарка
жеља да уместо туге дође радост, уместо гробног мрака – светлост Васкрсења.

Благодатни огањ - чудо Господње



Јерусалимски Патријарх Диодор I овако је у једном интервју 1998. године, описао појаву
Благодатног огња: „Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог
средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост.
Обично је плавичаста али боја може да се промени и да поприми разне нијансе. Не може се
описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са
језера; Изгледа као да је камен прекривен влажним облаком, али то је Светлост,
нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.“ Светлост се сваке године другачије
понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који
стоје у храму, виде да цео Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и
обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе. Пламен прво пали неугасиво
кандило на Гробу Господњем и свеће које у рукама држи патријарх. Кад прими пламен,
патријарх излази и предаје га најпре јерменском, потом коптском патријарху а онда и
верницима у цркви (Светосавско звонце,Број 3/2015). Када патријарх изађе са свећама које
блистају и обасјавају све око себе, проломи се громогласни радосни усклик на свим
језицима:“Христос васкрсе!“
Ова светлост, Благодатни огањ, у почетку уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и
тек после неколико минута поприма особине пламена.

Вероучитељица Биљана Станимировић

Све што дише радује се Васкрсу!

В А СКРС

Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс

„Празник над празницима, светковина над
светковинама, која надилази не само људске
празнике, већ и остале празнике Христове, у оној
мери у којој је светлост сунца сјајнија од звезда.
То је дан Васкрсења и почетка истинитог живота“.
(Васкршња беседа Св. Георгија Богослова).
Васкрс је највећи и најрадоснији хришћански
празник којим се прославља Исусов повратак у
живот – Васкрсење, празник који симболизује
победу живота над смрћу. То је „покретни“
празник и празнује се увек у недељу. Васкрсење
је обнова живота, симбол неуништивости духа на
коме почива хришћанска вера у Бога.

Овом радосном догађају су претходили тешки дани. Најтужнији дан у историји
људског рода је био петак. По избору народа, тога дана, Господ Исус Хистос је био
разапет на крсту, на брду званом Голгота. Док је био разапет на крсту, окупили су се
људи који су га понижавали, говорили грубе и страшне речи. Са Његове десне и леве
стране су били разапети разбојници. Христос је издахнуо у три сата поподне и у том
тренутку се завеса у јерусалимском храму расцепала на пола, Земља се затресла,
небо се замрачило, а гробови отворили. Схватили су сви да у погрешили. Јевреји нису
хтели да они који су разапети, остану на крсту у суботу, па су војници двојици
разбојника пребили голени. Пошто је Христос већ био мртав, један војник Му копљем
прободе ребро. Један од тајних Христових ученика, Јосиф из Ариматеје, измоли од
Пилата одобрење да преузме тело Христово и сахрани Га.
Када је Господ Исус Христос скинут са крста и сахрањен, јеврејске старешине су
затражиле од Пилата да постави стражу код гроба. Пилат им одобри. Они не само да
су поставили јаку стражу, него су и плочу на гробу запечатили. Рано у недељу се
догодило чудо. Анђео Божји је одвалио камен на гробу, Господ Васкрсе из мртвих!

Када су стражари видели ово, од страха су попадали.
Када су дошли себи отрчали су у град да јаве шта се
догодило. Викали су из свег гласа: Христос је васкрсао,
Христос је васкрсао!
Жене мироноснице су дошле да помажу Христово
тело, али су нашле само празну гробницу:
„И пошто прође субота, Марија Магдалена и Марија
Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да Га
помажу.
И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око
изласка сунца. И говораху међу собом: „Ко ће нам
уклонити камен од врата гроба?“

И погледавши, видеше да камен беше уклоњен, а беше врло велики. И ушавши у гроб, видеше
младића обучена у белу хаљину где седи са десне стране; и уплашише се. А он им рече: „Не
плашите се. Тражите Исуса Назарећанина, распетога. Устаде, није овде; ево места где га
положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју;
тамо ћете га видети, као што вама рече“. (Марко 16.1-8)

„А оне, изашавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима
његовим“. (Матеј 28:8)

„А Марија Магдалена стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше, надвири над гроб.
И виде два анђела, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. И они јој
рекоше: “Жено, што плачеш?“ Рече им: “Зато што узеше Господа Господа мојега, и не знам где га
положише“.

И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса где стоји, и не знајући да је Исус. Рече јој Исус:
“Жено, што плачеш? Кога тражиш?“

Она мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га
положио, и ја ћу Га узети“. Исус јој рече: „Марија!“ Она, окренувши се, рече му: „Ревуни“, што ће
рећи: „Учитељу!“ Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди
браћи мојој и кажи им: „Узлазим Оцу Мојему и Оцу Вашему, и Богу Мојему и Богу Вашему“.
А Марија Магдалена отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече. (Јован 20 : 11 –
18).

Вест о Христовом Васкрсењу се ширила градом Јерусалимом брзином муње. Сви су били
радосни и једни друге поздрављали речима: Христос Васкрсе!
И ми се тога дана поздрављамо: Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!
После јављања Марији Магдалени, Господ се јави и својим ученицима да их утеши и охрабри.
Апостол Тома тада није био присутан. Када су му апостоли рекли да су видели Господа, Тома им
рече:
„Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не
метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати“.

После осам дана Христос се поново јавио апостолима међу којима је био и Тома. Господ му
рече:
„Томо, пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди
неверан него веран“.
Апостол Тoма је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“
Рече му Исус: „Зато што си видео, поверовао си; блажени су који не видеше, а повероваше“.
(Јован 20 :24 – 29)

Неким људима је веома тешко да поверују у оно што се не може доказати разумом, оно што
је несвакидашње. Христос није осудио Тому због његовог маловерја. Господ му је пружио
доказ, не укоривши га, али је рекао да су блажени они који могу поверовати и када им се не
пруже опипљиви докази.

Радост Васкрсења се прославља у целом свету, у целој природи. Чудо пролећа које видимо
сваке године јесте нека врста Иконе Васкрсења: дрвеће и жбуње које је изгледало мртво,
враћа се у живот, семе почиње да клија, све што је зими било тамно и хладно буди се у
пролећној сунчевој светлости.
Кроз причу о страдању и Васкрсењу Господа нашега ми долазимо до сазнања да је Исус
Христос „смрћу смрт“ уништио и показао нам својим примером да се срећа и вечни живот
постижу страдањем и послушношћу, те да самим тим нико не може постићи радост и срећу
ако није спреман да прихвати невоље и патње.

Христос је својим животом показао неизмерну љубав према свом Богу Оцу, људима и
природи. Он је добровољно пристао да Он буде тај који ће постати човек и испунити
првобитну замисао Бога Оца о вечном постојању света, да сва створена природа преко
човека, његовим слободним пристанком, буде принесена Богу и сједињена с Њим.
Основ наше вере је Христово страдање и Васкрсење, јер је кроз ове догађаје Господ Исус
Христос ослободио пали људски род од окова смрти и даровао му вечни живот. То је сама
суштина хришћанске вере, јере спасење људи и природе је спасење од смрти. По сведочењу
апостола очевидаца, Бог Отац је Духом Светим подигао Исуса Христа из мртвих, трећег дана
по његовој смрти.



























Обичај, да се за Васкрс фарбају јаја, потиче од раних хришћанских времена, када је Света
Марија Магдалена, која је прва угледала Васкрслог Господа, дошла у Рим. Када је изашла
пред цара Тиберија, поклонила му је црвено јаје и поздравила га речима: „Христос Васкрсе!“
Од тада и заувек, у дане Христовог Васкрсења, одговор је: „Ваистину Васкрсе!“

Господ Исус Христос је својим Васкрсењем потврдио да човекова душа и тело не пропадају.
Нама остаје само да будемо мудри и уложимо напоре у чишћењу тела и душе своје, јер тако
привлачимо благодатне силе на себе саме и на сву Божју творевину. Вера је доступна свима,
само треба отворити срце. Божја љубав је безусловна и када се искрено покајемо и из душе
помолимо, увек ће бити на нашу корист.

Нека нам Бог буде милостив и нека нас укрепи у нашим добровољним напорима за спасење
душа наших.

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Вероучитељица: Радмила Петровић

УСКРШЊЕ ЈУТРО

















Ускршње јутро када се јави,
Сваком на лицу осмех заблиста.
Данас је празник, данас се слави,

Дан васкрсења исуса христа.



Шарена јаја на столу стоје,
У исплетеној корпи од прућа.
Свако од нас ће добити своје,
Остаће једно – наш чуваркућа.



Поздравимо Спаситеља, његова је била жеља

,
Да нас води љубав, вера, нада.



Човечанство нека цело Исусово следи дело



Христос Васкрс – Мир Божји нека влада!

ЉУДИ ЛИКУЈТЕ



Људи ликујте, народи чујте:
Христос Воскресе, радост донесе!

Звезде играјте, горе певајте:
Христос Воскресе, радост донесе!



Шуме шумите, ветри брујите:
Христос Воскресе, радост донесе!



Мора гудите, звери ричите:
Христос Воскресе, радост донесе!



Пчеле се ројте, а птице појте:
Христос Воскресе, радост донесе!



Анђели стојте, песму утројте:
Христос Воскресе, радост донесе!



Небо се снизи Земљу увиси:
Христос Воскресе, радост донесе!



Црвено јаје сваком се даје:
Христос Воскресе, радост донесе!



Звона звоните, свима јавите:
Христос Воскресе, радост донесе!



Слава Ти Боже све Ти се може:
Христос Воскресе, радост донесе!

Светла недеља

Светла недеља, или Васкрсна, или Пасхална недеља сматра се као један дан Васкрса -
цела седмица се третира као један непрекидни дан.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају,
пуне су радости и весеља.
Светла недеља се завршава Томином недељом, недељом Антипасхе (Мали Васкрс). Током
ове седмице, Царске двери се све време држе отворене, све до Светле суботе.
Правило Шестог васељенског сабора (66. правило) каже да од Васкрса па до Томине
недеље, траје весеље у част Васкрсења Христовог.
Ова седмица је увек трапава, тј. не пости се средом и петком.

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК


На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци,
кумови, комшије и пријатељи.
То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да
забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са
најближима. Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно "правило"
пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу "како треба".
То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим местима се
организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

Вероучитељица Данијела Николић

Источни петак



Источни петак је празник Мајке Божије чије је славље потекло у храму код извора поред
Цариграда који се називао ,,Живоносни источник“. Храм је подигао византијски цар Лав
Велики у V веку. По предању, цар је у шуми наишао на слепог човека, затим је нашао извор
где је слепи човек пио воду, цар га је умио и човек је прогледао. У храм је долазило много
људи тражећи лек. Након много година цар Јустинијан се и сам излечио и обновио храм.


Ту су се људи исцељивали од водене болести, рака, грознице, температуре, неплодности,
тумора, дучевних болести, болести очију... Историјат ове светиње записао је Никифор
Калист у XIV веку. На икони се слика Мајка Божија са дететом, изнад извора коме прилазе
болесни, цареви и свештеници. У српском народу се овај дан назива још Светли петак, јер
пада у петак Светле седмице, а назива се и Благи петак јер се тада не пости. Постојао је
обичај да се на овај дан излази на извор где се умива, пије вода.





Владица Вељковић

ТОМИНА НЕДЕЉА




Христос васкрсе!



Прва недеља после Васкрса назива се Томина недеља или Бела недеља.
Посвећена је Светом Томи, ученику Христовом који је рекао да неће поверовати у
Васкрсење док лично не додирне Учитеља. Тог дана је сумњу апостола Томе у
Васкрсење уклонио сам Господ Исус Христос, тако што је ушао кроз затворена
врата у собу са апостолима, рекавши Томи да дотакне његове ране. Тада је
апостол Тома узвикнуо: ,,Господ мој и Бог мој!“ Господ га није осудио , него му је
и сам предложио да додиром поверује. Па ипак, Господ каже: ,,Блажени који не
видеше а повероваше.“ Ове речи Господње односе се на нас, хришћане. Немамо
доказе, нисмо били сведоци али имамо веру и блажену радост њеног присуства у
нашем животу. Ми нисмо поверовали зато што смо видели Бога, већ зато што смо
осетили Његово присуство у нашем срцу. У богослужењу Томине недеље спомиње
се и славни силазак Христа у Ад где је умрлима објавио Своју победу над грехом и
смрћу.

Вероучитељица Тијана Стојилковић

Побусани понедељак

Дан посвећен упокојенима. Побусани понедељак је свој назив добио по народном обичају да
се гробови покојника побусавају тога дана бусењем свеже зелене траве. Побусани понедељак
је, дакле, празник намењен упокојенима, и спада у један од задушних дана. Побусани
понедељак увек пада у први понедељак после Недеље Антипасхе - Томине недеље, и за тај дан
се на гроб износе свеже обојена црвена јаја из варзила који је сачуван од Васкрса. Та јаја се
куцају о споменик и упокојени се поздрављају са "Христос Васкрсе". Од Томине недеље се опет
врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. Из
овог периода забране су изузети четрдесетодневни парастоси, сагласно прописима Типика. На
дан после Томине недеље, у Побусани понедељак, служе се парастоси на гробљима, чиме
живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник
Васкрсења Христовог.

Тим предивним обичајем исказујемо своју љубав и поштовање према умрлим сродницима, са
којима желимо да поделимо радост Васкрсења Христовог, радост победе над смрћу. То је и начин
исповедања наше вере у вечни живот, и у наше опште Васкрсење. Ово није дан туге због одласка
наших вољених, него је дан радовања, јер се мртвима преноси радосна вест о Васкрсењу. Излазак
на гробље је обавезан. Они који не могу да оду на гробље из било којег разлога,за своје мртве
могу да се моле и код куће. Верници имају обичај да на овај дан остављају јаја и храну на
гробовима својих вољених. Међутим,саветује се да се храна даје сиромашнима, а да се на гробље
доноси симболично једно јаја или нешто што је покојник волео да једе, али да се обавезно пали
свећа, очисти гроб,посади цвеће и очита молитва.

Вук Караџић наводи да се овај дан понегде назива и "Ружичало" или "Дружичало", јер
се тог дана, између осталог, саде и руже на гробљима.

Вероучитељица Ана Милошевић

Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан



Према предању, Свети великомученик Георгије
је био римс
ки војник из Мале Азије. Рођен је
275/280. го
дине у Кападокији у хришћанској
породици.
Отац му је био официр који је
страдао за
Христа. Након тога Георгије са
мајком одл
ази у Палестину где је стекао
образовање
. Постао је војник и брзо се истакао
својом храб
рошћу тако да је јако млад постао
војвода, та
ј чин је добио лично од цара
Диоклецијана.



Када је поменути цар почео да прогони хришћане, Георгије је поделио
своје имање сиромашнима и пустио слуге. У току прогона он је и сам
исповедио да је хришћанин и због тога је цар наредио да га затворе у
тамницу. Војници су мучили Георгија али је после многих мука остао
жив. Тада је цар тражио да се Георгије поклони статуи Аполона,
светитељ је пришао и закрстио је а затим се статуа срушила. Када је
жена цара Диоклецијана то видела рекла је да и она верује у Христа. Цар
је наредио да се и царица Александра погуби. На путу до губилишта
царица је издахнула а Георгије је посечен 303. године. Тело Светог
Георгија је пренето у Лидију, а на његовом гробу је подигнута црква.


У српском народу често се слави као крсна слава. Српска Православна
Црква га слави два пута годишње, Ђурђевдан се празнује 6. маја/23.
априла, а други је обновљење храма Светог великомученика Георгија –
Ђурђиц који се слави 16./3. новембра, по учењу цркве то је дан када је
обновљен храм у Лидији. На једној икони Свети Георгије је приказан на
коњу како убија аждају, а на другој је приказан као војник са копљем у
руци. Светог Георгија прослављају многи народи Европе: Грци, Руси,
Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани итд.

Владица Вељковић

У сусрет Васкрсу



У сусрет највећем хришћанском празнику, широм
Епархије врањске, организовали су се Васкршњи
хуманитарни базари, у циљу прикупљања помоћи за
лечење малог Вукана Стоиљковића из Врања који болује
од спиналне мишићне атрофије.
Овакви базари су били прилика да, уочи највећег
хришћанског празника, грађани добре воље искажу
хуманост куповином робе, и самим тим учествују у
прикупљању помоћи за малог Вукана.

ОШ ''Вук С. Караџић'' Левосоје

ОШ ''Предраг Девеџић''
Врањска бања

ОШ ''Први мај'' Вртогош

ОШ ''Вук Караџић'' Стубал

Хнуамаднеолсут

Ученици ОШ "Јован Јовановић Змај" организовали су ВАСКРШЊИ БАЗАР. Учествовали
су сви, мали уметници, велики уметници, сво наставно и ненаставно особље, родитељи.

Васкршње радионице

Очекујући један од најрадоснијих празника СПЦ, празник Победе над смрћу Господа Исуса
Христа, Васкрс, ученици су и ове године имали низ активности. На часовима верске наставе
ученици су учествовали у стварању креативних радова као корпе од разног материјала, лептире,
стиропор јаја, јаја бојена разним техникама, украсно цвеће.......







Васкрс у Епархији врањској

На сам дан Васкрса, по завршетку Литургије, у порти
Саборног храма представљен је богат духовни и културни
програм који су припремили ученици веронауке из Основне
школе "Доситеј Обрадовић" из Врања, са вероучитељицама
Маријом Станковић и Иваном Стаменковић и ученици
Економско-трговинске школе из Врања, са вероучитељицом
Сњежаном Илић.

Васкрс у Сурдулици

Поводом најрадоснијег празника Васкрса, Сурдулички културни
центар и ученици ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сурдулице са
вероучитељима Јованом Михајловић и Ивицом Трајковићем и
ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из Сурдулице са
вероучитељицом Миленом Ивановић, припремили су пригодан

програм у храму Светог Великомученика Георгија. Ученици су

показали своја умећа у рецитовању, певању и свирању.

Васкрс у Бујановцу

Поводом највећег и најрадоснијег хришћанског празника, Васкрса, на
платоу испред Дома културе у Бујановцу, ученици верске наставе ОШ
''Вук С. Караџић'' из Левосоја су се представили богатим програмом који
су припремали са вероучитељицом Данијелом Николић.
Овом догађају, који се по тринаести пут организује као резултат
сарадње школе и Дома културе ''Вук Караџић'' из Бујановца, несебичну
помоћ и подршку пружили су наставници ОШ ''Вук С. Караџић'' из Левосоја,
а свој допринос изложби дали су ученици ОШ ''Бранко Радичевић'' из
Бујановца, ученици ОШ''Бора Станковић'' из Кленика и Предшколска
установа ''Наша радост'' из Бујановца.
За најбоље ликовне радове и ушарана васкршња јаја награђени су
ученици све три школе, а награде је обезбедио Дом културе из Бујановца.

Поводом Васкршњих празника, ученици ОШ'1.мај' Вртогош-истурена
одељења Ристовац, Давидовац, Катун и Дубница, узели су учешће
у различитим радионицама. Правили смо венчиће пред Врбицу,
правили корпице, украшавали паное васкршњим цртежима и
фарбали јаја.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

ЗАНИМЉИВА ВЕРОНАУКА

ЗА НАЈМЛАЂЕ И НАЈСЛАЂЕ

Васкршња коцка

обоји коцку и васкршња јаја
изрежи коцку
пресавиј и залепи

Васкршња корпа

Нацртај 5 јаја у корпи. Немој да заборавиш да их
обојиш.

Васкршњи лавиринт

Колико ће васкршњих јаја да скупи зец ако прати
прави пут?

Број

васкршњих
јаја у корпи



1. Када је одржана Тајна вечера:

1) У понедељак

2) У четвртак

3) У петак

2. Шта је Христос установио на Тајној вечери?

1) Свету тајну Причешћа

2) Правило понашања

3) Ништа

3. Ко је издао Хрисtа?

1) Пролазник

2) Јуда

3) Комшија

4. Ког дана је Васкрсао Христос?

1) Среда

2) Субота

3) Недеља

5. Како се поздрављамо на Васкрс?

1) Христос се роди!

2) Христос Васкрсе!

3) Здраво!

6. Ког дана је распет Христос?

1) Четвртак

2) Недеља

3) Петак

7. Колико се пута Петар одрекао Христа?

1) Десет пута

2) Три пута

3) Два пута

8) На чему је распет Христос?

1) Дрвету

2) Точку

3) Крсту




Од понуђених слова састави реч:




ПАРЗИНК-

ОПОРИДЦА-

СВАКРС-

РКВЦА-

РИРОПДА- Припремила: Јелена Недељковић

1. Колико недеља траје Васкршњи пост:

а) пет б) шест в) седам




2. Који архангел је Богородици донео благу вест да ће родити Сина

Божијег?

а) архангел Михаило б) архангел Рафаило в) архангел

Гаврило




3. На празник Цвети Црква слави улазак Христа у:

а) Витлејем б) Јерусалим в) Назарет




4. Лазарева субота и Цвети се славе:

а) једну недељу пре Васкрса б) две недеље пре Васкрса в) три

недеље пре Васкрса




5. Из ког града је био Лазар кога је Господ васкрсао?

а) Витанија б) Витлејем в) Јерусалим




6. Колико сестара је имао Лазар:

а) једну б) две в) три




7. Ког дана у Страсној седмици је била Тајна вечера?

а) Велика Среда б) Велики Четвртак в) Велики Петак




8. Како се зове место Христовог страдања?

а) Синај б) Хорив в) Голгота




9. Ког апостола називамо неверни?

а) Јуда б) Петар в) Тома




10. Колико дана након Васкрсења се Господ вазнео на небо?

а) 20 б) 30 в) 40




1.в) 2.в) 3.б) 4.а) 5.а) 6.б) 7.б) 8.в) 9.в) 10.в)







Припремио: Владица Вељковић